🇷🇸Simo Golubović
Jury Member / ČLAN ŽIRIJA
Poet, novelist, literary critic with more than 30 books. He was born in 1947 in Mostar (Bosnia and Herzegovina). He lives now on relation Grado (Italy) / Subotica (Serbia). He is the first jury member in Mili Dueli history and the only one who judge all seasons up to now.
Commitment through Mili Dueli’s mission
Zalaganje u Mili Dueli misiji
Simo Golubović is the first member of the jury in the history of Mili Dueli and the only one who judge in all seasons so far. He is a retired teacher who has dedicated his entire life to books. He is one of the best domestic reviewers in this area. He is characterized by calmness and great expression of thoughts. Also, he usually sends motivational messages through his literary reviews.
Simo Golubović je prvi član žirija u historiji Mili Dueli i jedini je žirirao u svim sezonama do sada. Riječ je o penzionisanom učitelju koji je cijeli svoj život posvetio knjigama. Jedan je od najboljih domaćih recenzenata na ovim prostorima. Odlikuje ga smirenost i sjajna ekspresija misli. Obično šalje motivacione poruke kroz svoje književne kritike.
Poetry
Poezija
THOUGHTS FLEW OUT
Thoughts flew out,
dead pupils of doubt
in the nights that lasted forever.
All that remained was dry disbelief
that the rotten shirt does not stain
on the roads of infidelity
by unfaithful servants
being served
in disagreement of sown desires
when the Creator
was on vacation.
You should dressed in cobwebs
that future times do not recognize them
and to hide shameful thoughts
in the crumbling hearts of delusion
in which all evils are deposited.
ИСКИПЕЛЕ МИСЛИ
Искипеле мисли,
умрле зјенице сумње
у ноћима што вечно трајаху.
Остала је само сува неверица
да се трула кошуља не каља
на путевима нечасти
што их неверне слуге
служише
у неслози засејаних жеља
када је Створитељ
био на годишњем одмору.
Паучином се заоденули
да их будућа времена не препознају
и да срамотне мисли сакрију
у трошним срцима заблуда
у којима су сва зла наталожена.
Interview
Intervju
.
Popis Vaših knjiga/-e: | ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ: 1. ОПИЈЕНО СУНЦЕ, поезија, Клуб песника „ОРФЕЈ“ Суботица, 1996 2. НЕРАЈЛА НЕВИНА, поезија, Клуб песника „ОРФЕЈ“ Суботица, 1997, 3. С ОНЕ СТРАНЕ СНА, поезија, Клуб песника „ОРФЕЈ“ Суботица, 1999, 4. СЕДАМДЕСЕТСЕДМИ ЈОВАН, роман, издање аутора 2005. 5. ОВО НИЈЕ ЗАБРАЊЕНА ПЕСМА ОВО ЈЕ ПЕСМА СА НАЈДУЖИМ НАСЛОВОМ ИЛИ ПРИЧА СА НАЈКРАЋИМ САДРЖАЈЕМ А МОЖДА САМНО НЕКО ДАВНО ОТКАЧЕНО ВРЕМЕ, поема, СКПД „ПРОСВЈЕТА“ Мостар, 2008, 6. ШАШАВО ВРЕМЕ 1, поезија, Удружење балканских уметника Суботица, 2014, 7. ШАШАВО ВРЕМЕ 2, поезија, Удружење балканских уметника Суботица, 2014 8. ШАШАВО ВРЕМЕ 3, поезија, Удружење балканских уметника Суботица, 1014 9. ЉУБАВ И НЕШТО ЈОШ (потрага за истином), поезија, Удружење балканских уметника Суботица, 2014 10. ОД ЈОВАНА ДО ЈОВАНА (породични савети и завети), поезија, Удружење балканских уметника Суботица, 2014 11. ЦРВЕНО СЛОВО СРБИЈА (буквар родољубља), поеме, Галаксијанис Ниш и Удружење балканских уметника Суботица, 2015 12. ДЕЧЈЕГ ГЛАСА ЗВОН, песме за децу, Галаксијанис Ниш и Удружење балканских уметника Суботица, 2016 13. СВАДБА У ЗЕЧИЈЕМ ГАЈУ, песме за децу, Галаксијанис Ниш и Удружење балканских уметника Суботица, 2016 14. ПОРЕД ДРУМА ШУМИ ШУМА, песме за децу, Галаксијанис Ниш и Удружење балканских уметника Суботица, 2017, 15. АЛИ ХАЈДЕ, ИДЕМО ДАЉЕ – монодрама (сто минута смеха), Галаксијанис Ниш и Удружење балканских Уметника Суботица, 2017. 16. „СТАЗЕ“ 17.ПЕСМА ИЗ ИНАТА, електронско издање 18. ДНЕВНА ДОЗА ЗАДОВОЉСТВА (или срећнија страна света), поезија,Књижевна омладина Србије, 2017, 19. ПРИЧАО САМ ТИ О ЊОЈ, поезија, Галаксијанис Ниш, 2017, 20. ЗЛАТНА РЕЧ ГВОЗДЕНА, хаику поезија, УК „Расковник“ Смедерево и Галаксијанис Ниш, 2018, 21. САМ СА СОБОМ У ЧЕТИРИ ОКА, роман, Удружење балканских уметника Суботица, 2018, 22. МАНТРА ПЕСНИКОВА (игра речима), Галаксијанис Ниш и Удружење балканских уметника Суботица, 2018. 23.ТРИНАЕСТА МОЛИТВА, роман, СКОР, Галаксијанис Ниш, Удруженје балканских уметника Суботица, 219, 24. О ЊИМА О НАМА, поезија, Галаксијанис Ниш, Утва златокрила Аранђеловац, Удружење балканских уметника Суботица, 2019. |
|
Vaša priznanja, nagrade, ostvarenja u književnosti, uključujući i Mili Dueli-priznanja: | Биографија СИМО Б. ГОЛУБОВИЋ
simo.golubovic@gmail.com СИМО Б. ГОЛУБОВИЋ, рођен 16. марта 1947. у Отолежи (Равни, општина Мостар) – БиХ. Добитник је ДРУГЕ награде Туристичког савеза Мостара и листа Слобода 1963. године за објављени текст «Мој град љепши да буде», награде ”Моравски белутак” 1997. године, добитник ДРУГЕ награде НА ПОЛА ПУТА Књижевне заједнице Југославије 2003. године, добитник ПРВЕ награде за најлепшу родољубиву песму на Седмом фестивалу родољубиве поезије у Великом Борку 2003. године, чиме је постао носилац/чувар златног печата Првог Правитељствујућег Совета Сербског, добитник ДРУГЕ награде за књижевност „Драгојло Дудић“ за рукопис романа „СЕДАМДЕСЕТСЕДМИ ЈОВАН“ на 29. књижено-публицистичком конкурсу 1999. године, добитник ПРВЕ награде за завичајну поезију на Првом фестивалу завичајне поезије у Суборици 2016, као и многих других признања и почасти. Уврштен у Зборник најлепших песама о Србији – Пролеће у Србији/буквар родољубља, издање ГАМБИТ 1999. године. Уврштен у лексикон писаца просветних радника Југославије. Уврштен у мноштво зборника и књижевних часописа. Бави се књижевном критиком и сликарством. Имао је доста самосталних и заједничких изложби. Учесник је више ликовних колонија. Илустровао је доста књига. Оснивач је Клуба песника ”Орфеј” Суботица и дугогодишњи главни и одговорни уредник за издања овог клуба, члан је Књижевног клуба ”Свети Сава” Суботица и Књижевне заједнице Југославије, члан Књижевног клуба Чукарица Београд и Клуба књижевника Београдска боемија Београд. Оснивача је УДРУЖЕЊА БАЛКАНСКИХ УМЕТНИКА. Оснивач је и организатор књижевне манифестације ДЕЧЈИ ПЕСНИЧКИ МАРАТОН СУБОТИЦА. Члан је СКОР-а (Савез књижевника у ораџбини и расејању), члан ХРВАТСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА и добитник НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО тог Друштва. Добитник Суботичког оскара популарности за област књижевност за 2011. и 2014. годину. |
|
Vaši omiljeni pjesnici: | Превар, Неруда, Миљковић, Шантић, Ного,,, | |
Šta za Vas predstavlja kvalitetna književna kritika? | Квалитетна књижевна критика подразумева квалитетну анализу књижевног дела и приближавање тог дела читаоцу да боље разуме, а све то на основу објективне анализе и властитог утиска о прочитаном делу. Критика ни у ком смислу и никада не сме прећи у критизерство јер се њена улога губи. Критик има задатак да одређеном књижевном делу да “право постојања” и да то дело смести у хијерарјуску лествицу где и припада. Књижевни критичар треба да код ствараоца/писца афирмише добре ствари и са скрене пажњу на неке пропусте, истовремено упоређујући то дело са већ познатим делима. | |
Kako donosite sud o tome šta je dobra poezija? Šta dobra poezija predstavlja za Vas? | Добра поезуја је она која има у свом изразу лични печат аутора, да не личи много, боље је никако, на већ постојећу поезију, да поезија коју пише на неки начин постане препознатљива, да се читаоцима долада и да сами читаоци осећају радост читања. | |
Šta savjetujete autorima poezije da ne rade prilikom pisanja poezije, a na šta im skrećete pažnju? | Мислим да је пре писања увек важно да се зна шта се жели. То што се жели и напише потребно је више пута прочитати себи размишљајући о томе да свака реч треба да има смисао. Писању увек и увек треба давати утисак општости, осим у исповедној поезији (поезија интиме). Ова последња поезија најчешће изазива буру лепих осећања, али се увек прва заборави. Потребно је издашно користити метафору, поређења у стиховима су често баласт. Треба избегавати личне заменице, сувишне везнике и прилоге. Увек је добро да песма носи одређену поруку, лепо је избегавати сувише дугачке песме, изузев ако су то поеме, јер оне замарају читаоце и читаоци немају интересовање да читају такву поезију, осим у случајевима када је то неопходно. | |
Vaše mišljenje o Milim Duelima? | Једна лепа идеја/замисао претворена је у стварност. Лепо дружење са стихом, лепо дружење са пријатељима, поете се ослободе страха од представљања својих стихова и истовремено читајући друге стичу самопозузање.. Веома леп начин зближавања песника, упознавање, дружење, поштивање увек са задовољством и жељом да се постигне одређени циљ, да се представи књижевним пријатељима на веома широком подручју (практично на целој планети). Мислим да није потребно ауторе ограничавати ничим у вези поезије, осим броја радова и за језике које не зна већина потребно је превођење, писмо пријављивања пи требало бити по избору учесника. |