Nikola Ismail: Mili Dueli te mogu osloboditi straha od kritike!

U susret novoj sezoni… Na Svjetski dan poezije, donosimo vam intervju sa pobjednikom prošle sezone, Nikolom Ismailom. Pet mjeseci poslije pobjede u najpopularnijem takmičenju pjesnika na Balkanu, sa 545 prijava, Nikola je odgovorio na naša pitanja. Intervju je, kao i svaki koji vodimo, neobičan i lišen klasičnih pitanja. Potrudili smo se da vam u ovim danima ličnih karantina, donesemo zanimljvo štivo.  Razgovor je podijeljen na tri cjeline u kojima, kroz različita pitanja, možemo saznati nešto više o Nikoli. 

DIO I: O pobjedi u Milim Duelima 2019: Bilo je preteško!

Nikola, čestitke, u ime Mili Dueli 2019, na fenomenalnim pjesmama i pobjedi ove sezone. Nekoliko mjeseci kasnije, da li osjećaš ponos što si u najvećoj kategoriji pjesnika ovog dijela Evrope (545 prijava), osvojio 1. mjesto sa svojim pjesmama?

Hvala na čestitkama. Kako da ne budem ponosan na takvu pobedu u onakvoj konkurenciji. Bilo je preteško i izgleda da sam se izvukao kroz iglene uši. Ili kao mačka kroz malu rupu ispod ograde dok je jure pitbulovi.

Učešće u Milim Duelima je dosta nepredvidljivo. Iz kruga u krug se smjenjuju različita pravila, naročito ona vezana za glasanje žirija. Koliko je uopće „uzbuđujuće“ za tebe bilo učešće u ovoj sezoni kontesta? Poznato nam je da si većinu vremena proveo radno, u Hrvatskoj, pa, kako je to izgledalo u tim ljetnim mjesecima?

Moram priznati da mi je prvo učešće bilo uzbudljivije, jer sam tad pomno pratio dešavanja. Ovo mi je bilo bukvalno uputno zadovoljstvo pored posla, alkohola i žena… Izgledalo je tako da sam uvek stizao u poslednji čas da se prijavim za sledeći krug zbog velikog obima posla koji sam tamo obavljao.

Koliko je realno očekivati pobjedu na kontestu Mili Dueli? Od čega ona zavisi ponajviše, iz tvog iskustva?

Kosi se sa realnošću… Jako je teško prvo da se ispune zahtevi i procene svih članova žirija. Najviše zavisi od konzistentnosti jedna ovnovska osobina istrajnosti i, naravno, kao i u svakom sportu – sreća… Sreća da se fond bodova koji ostvariš na kraju ispostavi kao najveći.

Tvoj mentor – član žirija je bila Anđela Turukalo. Po čemu ćeš pamtiti saradnju s njom? Ko je „kalkulisao“ po pitanju odabira pjesama? Da li ste uređivali pjesme ili ste ih slali u prvobitnom obliku?

Anđela je na prvom mestu veliki čovek. S njom sam sklopio neku vrstu virtuelnog prijateljstva posle prvog učešća na Duelima.
Moram priznati da je ona bila Jirgen Klop (trener našeg omiljenog kluba Liverpula) a ja sam jelte slušao njene savete. Kod odabira pesama nismo mogli mnogo da biramo jer nisam imao pristup svim pesmama koje su mi ostale na računaru u Čačku… Tako da sam iz Pule skupljao ono što sam našao po društvenim mrežama i jedna je bila fruška pesma tek napisana… Ali od početka znali smo da ćemo u finale da plasiramo Dvostruke aršine. Jednu prostu a ubitačnu pesmu. Pesme su se uređivale samo po pitanju interpunkcije… Sadržaj nije menjan.

Bio si učesnik i u sezoni 2017. Kada uporediš ove dvije godine, po čemu se razlikuju? I u sezoni 2017 si bio u finalu. Po čemu ćeš pamtiti tu sezonu?

Da… Ta sezona će mi ostati u pamćenju jer je to bio moj prvi iskorak u điru afirmaciju moje poezije.
Na ličnom planu razlikuju se po mojim očekivanjama i žestinom kojom sam doživljavao… Te sezone sam bio naoštren da pobedim i svaku kritiku sam doživljavao jako lično. Ove sezone sam očekivao polufinale (iako sam u intervjuu za vreme takmičenja rekao da očekujem pobedu), jer upravo nisam imao mnogo vremena za detalje…

I da se vratimo na sami početak tvoje saradnje sa Milim Duelima, sjećaš li se kako si se prijavio za učešće prvi put? I otkud želja za prijavom drugi put?

Prvi put sam se prijavio pod nagovorom moje jedne velike neostvarene ljubavi i potom bivše najbolje prijateljice sa kojom više, zbog sopstvene krivice, nemam nikakav kontakt. Sećam se da me je Milica Ristović pred tu sezonu terala i terala na prijavu dok nisam popustio u tvrdoglavosti. Za drugi put sam čisto video link i uz malo nagovaranja Anđele Tutkalo (huehue) se prijavio… A i ne košta ništa proveriti jesam li postao bolji ili ne.

Čemu Mili Dueli zaista mogu naučiti pjesnike?

Mogu te osloboditi straha od kritike. Mogu te naučiti da poslušaš konstruktivnu kritiku. I to da postoje ljudi koji idalje misle da je vrhunac poezije izrimovati na kraju stiha u desetercu i pisati o jeseni kao pretposlednjem dobi života… Ako li si iole open-minded… Shvatićeš da poezija nema pravila… To je igra gde ti sam smišljaš ista.

Od sezone 2020 si član žirija na kontestu. Šta možemo očekivati od tebe u toj ulozi?

Što bi rekli Crnogorci,, Britku sablju”, biću jako nemilosrdan prema netalentu i ukalupljenim pesnicima. Oni koji budu iskazali kakav vid svojih pravila u pisanju od mene će imati i pomoć i pažnju. Samo… Idalje ne znam jesam li ja baš kompetentni član tog žirija. Ali iskustvo mi valjda ne manjka.

 

DIO II: O sebi: Po majci sam Srbin i Hrvat. Po ocu Albanac i Bosanac. Filozofija ispred prodavnice mi ne gine! 

Nedvojbeno je da je za naše krajeve, prezime Ismail potpuno neobično. Možeš li nam nešto više reći o svome porijeklu, otkud Ismail-i u Čačku?

Veoma egzotična priča. Moj pokojni deda Adem, Šiptar iz Makedonije lutajući bivšom Jugoslavijom pronašao je babu u Bileći kod Trebinja… I onda su se nastanili u Čačku. Potom je otac, služeći vojni rok u JNA u Leskovcu potom i Nišu upoznao majku i vremenom se uzeše. Inače po majci sam Srbin i Hrvat. Po ocu Albanac i Bosanac. Veselo poreklo zar ne?

Kako je izgledalo tvoje djetinjstvo? Po čemu ćeš ga najviše pamtiti?

Hm… Kompleksno pitanje… Od ekstroverta do introverta… Pa od adoloscencije opet ekstroverta… Da bih sad već počeo da naginjem opet ka tome da mi je draže da sam sam. Detinjstvo ću pamtiti po problemima sa drugom decom, egzistencijalnoj nezabrinutosti…

Kakav si đak bio u školi? Koliko je Čačak zdrava sredina za odrastanje?

Uglavnom sam bio dobar sa povremenim izletima ka vrlodobrom uspehu. Nikad nisam voleo da učim predmete koji me ne zanimaju. Ono što me je zanimalo… Iz toga imam i nagrade sa takmičenja… Istorija, geografija, srpski… Sama činjenica da sam u trećoj godini bio vrlo dobar sa kecom iz matematike dosta govori. Čačak nije baš zdrava okolina. ALI… uvek to “ali”… U Čačku ćeš naučiti da čitaš ljude, cela ta sklepana sociološka shema ljudi te nauči dosta toga. Sećam se da je jedan moj drug jednom rekao:,,Čačak je dobar grad samo za porodične ljude. ‘ Čim štrčiš iz te oblasti odmah si otpadak. A ovde mladi imaju samo tri izbora: 1. Da postanu njihov otac; 2. Da odu jal u Beograd ili negde preko; 3.,da se ubiju.

Kad se prvi put javila potreba za pisanjem? Da li ona ima veze sa muzikom koju si slušao?

Ne mogu se setiti koliko tačno godina sam imao. Sedma ili osma godina. Čitao sam neku bajku iz neke stare knjige. Sećam se samo da je u pitanju Hans Kristijan Andersenova. Nije mi se svideo kraj… I iz nekog revolta sam na poslednjim stranicama sveske za vežbanje matematike ispisao kraj koji je meni bio logičan. Posle toga počinjem sa rimovanjem i piskaranjem pesmica… Jedna od prvih stihova koje sam smislio zvučao je: ,,prejeo sam se dobrom oblandom / ali zato imam šut kao Ronaldo”. Posle… Vremenom, negde u sedmom, osmom razredu počeo sam malo više da razmišljam i da slušam sve bolju muziku… Pink Flojd, Joy Division, brojni domaći rok bendovi i rep muzika imaju dosta uticaja na moje pisanje…

Da li imaš dovoljno materijala za štampanje prve knjige?

Imam bar za tri zbirke. Ali uopšte nemam nikakvu želju da to objavim. Što bi rekao Raša u filmu Hadersfild na odgovor Mikiju Manojloviću
– Vi mladiću pišete poeziju?
– Ne… Poezija je umrla.
– Stvarno… Kad? Nisam bio na sahrani?
– Pa bila zima ’94., sve svetske novine objavile na naslovnoj strani crnim masnim slovima POEZIJA JE UMRLA.
– Aha… A gde je grob?
– SVUGDE…

Kada bi mogao na trenutak postati „zlatna ribica“ i riješiti 3 stvari u svijetu, bez generalizacije, koje bi to konkretno stvari bile?

Hahhahahahha, kako zanimljivo pitanje… Možda samo jedno… Da se sve ovo resetuje i da ko zaslužuje vrati se Gospodu, Allahu, Budi kako god da nazivate vrhovnog Boga… A mi što ne zaslužujemo da odemo do đavola… Ako ne mere to… Onda prva da SAD postane prava demokratska država koja ne gura nos u tuđa posla. 50% svetskih problema nestaje time. Druga… Da dozvole da se distribuira i daje lek za kancer svega što postoji. Treće da nestanu influenseri sa jutjuba. Baka Prase, Čoda, Janko, Vojaž, Niksa i ostali kurcomlati koji mi zatreše najmlađeg brata da ne liči ni na koga od nas.

Ovih dana smo svjedoci ponovnih društvenih nemira na Balkanu. Da li postoji lijek za naše balkanske nesuglasice? Koje su konkretne mjere koje treba poduzeti?

Vratiti Crni Gori dostojanstvo. Vratiti nam sestru u zajednicu sa Srbijom. Hrvatima objasniti da je sranje koje je bilo bilo je sa obe strane. BiH? Ne bih o tome. Samo mi nije jasno… Kako svi ljudi ne razumete da smo ista đubrad… I da su razlike tako male između nas. NE postoje mere zapravo… Ogrezli smo u izmišljenim razlikama da ih nijedna realnost ne može precrtati.

Naši ljudi iz regiona neprestano migriraju u razvijene zemlje. Da li je to opravdano?

Malo glupo pitanje… Ko god ima priliku i drži do sebe treba da ide… Svi u Nemačku, Austriju, Irsku, Ameriku, Rusiju… Ja sam iz finansijskih razloga radio u Hrvatskoj pola godine.

Migrantska kriza pokazuje zapravo svjetsku krizu zemalja 2. i 3. reda. „Šta ćemo sa migrantima?“ pitanje je koje narodi postavljaju političarima. Kako bi ti riješio tu situaciju?

Veruj mi, što sam stariji to sam ekstremniji… Ne postoji rešenje dok ne postanem zlatna ribica iz šestog pitanja… A te njihove migracije će da najviše unište moju zemlju jer je Srbija uvek bila bedem…

Nikola PRIJE i Nikola SADA: Koliko si sličan dječaku koji si prije nekoliko godina bio?

Nikola pre… Nikola pre je bio jako liberalniji… Budala je verovala da će sve doći na svoje jednog dana. I bio je lajavac. I pravio se pametan. Terao je pravdu kao mak na konac. Ovaj Nikola sad… Je staloženi alkoholičar, sve gori pesnik i veruje samo u Boga. Ljudima ne veruje ni kad mu kažu da napolju pada kiša nego prvo proveri. Malo priča. I ne cima se više. Mnogo puši i mnogo pije. I mrzi sve što mu narušava mir. Ali se ne bori protiv toga. Naučio je da ignoriše stvari koje ne može da pobedi.

Gdje sebe vidiš za 10-20 godina?

Ako li ne završim u grobu… Onda kao jednu propalicu koja je mogla nešto da uradi da su okolnosti bile drukčije. Filozofija ispred prodavnice mi ne gine.

Nabroj:
a) 3 svoje najveće mane: alkoholizam, lako odustajanje, odlaganje, tvrdoglavost.
b) 3 svoje najveće vrline: povremena ingezioznost, tvrdoglavost, empatija.
c) najviše ne volim kod drugih kad…  kad me lažu, prave se pametni i veruju medijima.
d) najviše me impresionira kad… mi kažu izvini ili kažu da sam bio u pravu.
e) narodnjake slušam kad… skoro uvek… Bez Ipčeta Ahmedovskog i Džeja život je tanjir g***ana.
f) često razmišljam o… o samoubistvu. Da nije greh počinio bih ga odavno.
g) moja najveća ljubav je…  Liverpul. Od 25.5.2005. finale Lige Šampiona iliti Prvaka u Istanbulu. Gubili smo od Milana 3:0 na poluvremenu. Nadoknadili na 3:3 i pobedili na finale. I da… Vinjak… I Dostojevski. I košarka kojom nikad nisam uspeo da se bavim.
h) domaća javna ličnost koja me iritira je…Nemamo vremena sad da nabrajam. Ajde možda Didi J. Plaćena javna ličnost nipočemu poznata.
i) film moji me oduševio je… Pulp fiction. Film sa dovoljno isprekidanom fabulom da liči na moje pesme. Tarantinov genije izražen do kraja. Džona Travoltu vratio u,, život”. I sem njega…,, Batman raising” sa Heath Ledgerom… Upravo zbog njega. Hadersfild, naš domaći film. Remek delo sa jednom od glavnih uloga jednog velikana Nebojše Glogovca u ulozi Ivana. I najnovije Džoker… Hoakin Finiks je objasnio neke stvari. Mnoge stvari.
j) rečenica koja me opisuje glasi: Neka ga leba ne jede. Ili bolje… AJ’ SUTRA ĆU.

 

DIO III: Nikola savjetnik izmišljenim likovima: Batali to, nije to baš nešto u čemu uživaš!

Našeg pobjednika Mili Dueli 2019 smo stavili u šest zanimljivih situacija-slučaja, pa da vidimo kako se snašao. Napomene radi, svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna i nenamjerna, a čitav sadržaj je satiričnog karaktera. 

1.SLUČAJ: Nekako je književnika sve više, a poezije sve manje. Salem Salemović ima problem. On smatra da je pjesnik, tačnije, više puta su mu na fejsbuku rekli da je pjesnik. Više puta je platio učešće u zbornicima, a svoju knjigu je, također, debelo platio izdavaču koji je promovisao jednim običnim fejsbuk postom. Njemu su isporučeni primjerci knjige koju je prodavao i poklanjao prijateljima i poznanicima. No, iako tiraž nije veliki, veliki broj knjiga i dalje drži ispod kauča. Salemova omiljena pjesma koju je napisao ima stihove:
„Sudbina me boljela
Jer me nije voljela
A da me je voljela
Ne bi me sad preboljela.“
To redovno recituje na književnim večerima gdje se pojavi među autorima sličnih sudbina i gdje jedni drugima recituju i aplaudiraju. Uvijek nastane salva aplauza kada izrecituje tu svoju pjesmu. Tom prilkom on ponese i diplome iz Burundija koje mu je u Paintu izradio i dodijelio neki (po fejsbuk profilu sudeći) svjetski mirotvorac i veliki poeta. I svi su otvorenih usta kad im Salem priča o svojim diplomama i daje obećanje kako će ih ubaciti u grupu gdje su svi ti svjetski pjesnici, poput njega. No, uvečer kad dođe kući, on ostavi diplome u fasciklu i razmišlja o knjigama ispod kauča i nekako nije načisto da li je on sad svjetski poznat pisac ili je samo žrtva kvazi-udruženja, kvazi-izdavača, kvazi-književnih večeri i kvazi-talenta? Prije nego ugasi lampu i stvarno zaspi, on pročita Miku Antića i kaže: Pa i on nije bio nešto. Salem je zabrinut, gleda te onemoćalim pogledom i traži savjet da mu pomogneš, a da niko ne vidi. Šta bi mu savjetovao?

– Svako ljudsko biće, pa čak i ono ogrezlo u egzistencijalističku filozofiju, traži smisao svog bivstvovanja. Stoga mi je jasno da je projektovati sebe kao pesnika i da pokušava da u toj nazovi poeziji nađe svoj viši cilj. Što je donekle u redu. A odnekle ne. Jer na svetu je odveć kvazi-pesnika i nije potreban još jedan, zasebno ne neki čiji stihovi liče na nešto što se može smisliti tokom velike nužde u toaletu. Moj konačan savet – batali to, nije baš nešto u čemu uživaš. Ostvari se u nekoj drugoj ulozi. Možda kao majstor behatona? Nema lepše stvari nego kad si zadovoljan onim što radiš i činiš… Ako li se ne pronađeš… Ubij se… To je uvek izlaz. Valjda. Ne znam, javiću kad saznam.

2.SLUČAJ: Ona je mlada pjesnikinja Bojana. Oblači se pankerski, a sluša Džalu Brata i Bubu Korelija, a neku noć se napila uz Šabanovu “Bojana”. Njen problem je što još nikom nije rekla da sluša i ovu vrstu muzike, a momak s kojim je u vezi je voli, ali ima dugu kosu i telefon mu zvoni sa „Bolje da sam druge ljubi-o, mladosti moja, moja never-o“. A ona, ona je čak dala ime knjizi „Otrove“ po Džalinom i Severininom duetu, samo to niko ne zna. Sad te vidi kao prijatelja koji će joj riješiti dilemu: Da li je i zašto je bolje da mu ništa ne kaže i da nastavi u sebi da pjeva „Tablete za smirenje idu mi uz Henesi“ ili da mu kaže sve, pa ako je dovoljno voli, naučit će Džalin tekst, pa će pjevati u duetu: „Otroveeee, moj otroveeee“? Bojana inače ima 2,3k lajkova ispod Severininog i Džalinog video spota od 78 miliona pregleda. Napisala je: „Seve Nacionale, Džala Generale“.

– Bojanin problem se lako rešava – prvo njen dečko može videti taj komentar koji je izbacila, recimo čuvši od drugih. Elem, ako je njenom dečku omiljeni bend Kerber onda definitivno nije tvrda rok glava već je podložan kompromisu. Poznajem dva tipa koji otkidaju na glas Gala Kerbera a muzički ukus im je mešovit. Ono što sakrije na carini pronađu ti saobraćajci na Ibarskoj magistrali. Ako me razumete.

3. SLUČAJ: On ima 20 godina, mladi pjesnik je i zove se Simon Sajmonek. Dečko prezire politiku, ali je baš danas ponovo ogorčen na sve političare, jer ne postoji adekvatna pomoć za oboljelu djecu od raka. Njegovoj prijateljici se od danas počinju skupljati novci putem SMS poruka. On je već odvojio trećinu svoje školarine i proslijedio prijateljici. U naletu je ogorčen na vlast napisao uvredljive stihove i mnogo govora mržnje. Trenutno razmišlja da li da klikne OBJAVI. Vidio je da si ti online, šalje ti sadržaj objave i ti se iznenađuješ, jer to nisu riječi koje je on ikad koristio. Pita te, da li da objavim ovo? Šta ćeš mu reći?

– Reći ću mu da objavi ali da je to prosipanje čaše vode u okean i da neće imati nikakvog efekta. Dobiće samo odobravanje od ljudi koji su sličnog mišljenja što je ceo aganžman u javnom mnjenju. I reći ću mu da sam poslao SMS.

4. SLUČAJ: Tvoja drugarica sa fejsa Katarina Kata Kaća (Novi Profil Stari Hakovan) koju privatno znaš budući da pravi najbolje palačinke u Čačku, upravo je objavila na društvenoj mreži pjesmu koja u sebi ima mnogo fragmenata kao Dvostruki aršini. Njena pjesma se zove „Dvostruki na šini“. Odlučio si preći preko toga. Dva dana poslije, vidiš da je dodala polovinu tvojih prijatelja-pisaca, a i Anđeli se javila da je zamoli da joj bude mentorica, sa porukom: „Idemooo, dupla kruna u Čačak“. Katarina do sada nije liječena od psihičkih poremećaja, a u kraju svi pričaju o njenim palačincima. Upravo jedeš palačinke u tržnom centru gdje ona radi. Ona gleda u tebe i čudno se smješka. Ti ćeš: a) pozvati hitnu pomoć, vatrogasce i policiju. Nešto ti je garant stavila u palačinke.
b) prići joj i pitati je zašto te gleda, a kad odgovori „’nako“, okrenuti se i vratiti se jesti.
c) kulirati je, najesti se i otići kući i javiti se porukom na fb.
d) namignuti joj u želji da je zbuniš. Pošto nije upalilo, šalješ joj poljubac.
U nastavku, pred početak Mili Dueli 2020 na koje se prijavila, saznala je da nije prošla. Da si Katarina Kata Kaća, šta bi Nikoli Ismailu, a šta Nerminu Deliću napisao?

– Pod d).
Da je ološ koji joj je smestio da ne prođe jer misli da ima uticaja na takmičenje kao pobednik prošlogodišnjeg takmičenja. Nerminu bih rekla da je u dogovoru sa Nikolom. 😀 

5. SLUČAJ: Zoveš se Milutin. Prijatelji te zovu u Grčku na ljetovanje. Odlazite zajedno. Pošto imaš gitaru, non-stop te tjeraju da pjevaš. U početku ti je bilo zanimljivo, jer ti u kući ne daju da pjevaš. Baba dobije anafilaktički šok kad čuje dernjavu i gitaru, budući da joj je neko podesio loše slušni aparat, a ona ne da nikome da to popravi zbog straha da će se nešto pokvariti. Prvih 2-3 sata vožnje ti je bilo baš super. MILE, DE OVU… DE ONU… Ali si se umorio, a oni su popili dovoljno da su postali netolerantni. Ljeto je, sparina, vruće, vi se još vozite. Kako ćeš ih drugačije animirati, a da to ne bude glasovno? 

– Pokazivaću čupavo dupe prolaznicima.

6. SLUČAJ: Zoveš se Blender. Našao si djevojku koja je san snova za tebe. Realan si, jer znaš sebe kako izgledaš. A ona, prelijepa. Ideal tvoje ljepote. Međutim, nakon par dana zabavljanja si je našao kako gleda u poredane kašike i priča s nekim na telefon savjetujući ga. Kad je završila razgovor, rekla ti je da se bavi istjerivanjem đavola i pokazala svoj oglas u novinama. Rekao si joj da ti se to ne sviđa i ona je odmah pocijepala oglas u novinama i kašike vratila u kuhinju sa obećanjem da se neće više baviti time, jer si joj ti dovoljan u životu. Pristao si. Nekoliko mjeseci kasnije, nakon što je sve bilo uredu, rekla ti je da želi da idete na vizualni performans Marine Abramović. Ti si pristao. Otišli ste, nekako je i to prošlo, ali se ona opet javlja i govori ti da želi na novi performans. Preko njenih veza vam je obećan prvi red. Da li pristaješ? Koje su posljedice tvog odgovora? Kako se završava priča?

– Pristao bih jer zašto ne praviti kompromis u vezi. Posledice su da me voli još više. A priča se završava tako što imam materijala za svoj sarkazam.

 

(Mili Dueli)

---

MILI DUELI

©2020-03-21

BOSNA I HERCEGOVINA
JAJCE
VINAC 26
70202