Ime i prezime autora:	Maja Pavlović
	Pjesma za 4. i 5. krug (Finale / Veliko finale):	ČAURA IZ MALOG MESTA Niz bele njive oblaka, prohuja joj život kao trun što poleti u oko. Iznenadno … A, od nje “lenjo” zaostalo je kilo ukočene mladosti što sipi niz kičmu u kanal. Kao sapunjavi mehuri što izazivaju osmeh iako nestaju kad dodiruju dlan. Ona je … rascepljena zemlja što uvlači duboko svoj dah. Za njom trče sva njena deca i jedan žuti lovački pas. Ona je … žena – zmaj što se smeši gubeći se u vetru. Šareni dodatak koji ne služi svrsi. Mag za čaurenje. Kada je otvoriš, ispod nje vire hiljadu babuška koje se plaše. I što joj više želiš prići sve više odzvanja u ehu. Daleko … Daleko… I oprašta iscurelo vreme. I uvrede u razmak na zubu. I galame što su je istopile kao Sneška zgaženog u blatu. I sva moranja stavila je u tuđi planer, za budućnost što predviđa njen bajni prodavac magle kao da stremi da povuče sve zajedno za nos. Sačekaće i najveću sačekušu od stajanja u mestu. I dan što mili u krug, izdaće je u trenu za jedno te isto. Samo da se pamet odnekud nastremi na život. Glasno. I gle … na rogove obesi štit i kuću, izmigolji na svetlost vrlo retko. Siromaštvo kreativno, vredno, požrtvovano, pa se na nju kao strašilo obese sve seoske vrane. Ona je … čudovište sa likom deteta – žene, goloruka brana koju meštani prodadoše u neznanju. Kakvog li prava ima čaura iz malog mesta? Žena, majka, sestra … nekom? Ovojnica vašeg čeda što je rodila, nadojila, odgojila. Na koje je stavljate mesto kad se sabira za postavljenim stolom? Čisto, opeglano, poravnato drhtavom rukom. Pola singerica, pola žena. Ona je čudo pa puta nula. Čaura koja se na pola načela dok zudara podržana sredina, da primora muškost iz semena što iz lakta pokazuje vojničku volju. Prsa jaka na njena podojena, da se zna gde joj je mesto, kad opali barut. Učauri se biserna školjko. Tuđa si kuća. Ćuti. Trpi. Pusti. Nemaš gde? Nemaš kome. Obolećeš. Trebaš deci. Ovojnico ploda svoga! (Sporedni likovi znaju već ko si) A, na stolu zavežljaj poljskog cveća što ga deca sa livade skupila u ruke. Miriše i lepo i prosto pa ga namireno gladno gleda kraj otkuvanog stoljnjaka … Naučili su i ona kako se ćuti i skuplja. Nedeljiva, između ovojnice i baruta. Čauro iz malog mesta – ko će tebe da zaštiti? Maja Pavlović
	Nešto posebno o Vama!	20.10.1986. Rođena u Tuzli. Završila sam Višu medicinski školu(Visoko zdravstvena studija strukovnih studija),po zanimanju estetičar i kozmetičar koja voli umetnost u svakom obliku. Nešto neobično o meni? Sklop sam ličnosti koja ima velike krajnosti, veoma intuitivna i rođena sa jednom žutom i drugom crnom trepavicom.
	Šta je po Vašem mišljenju glavni problem miru u Vašoj državi? Predložite nam rješenja, te kako poezijom donijeti i očuvati mir u svojoj zemji?	Za mir je potrebna sloga i poštovanje različitosti kroz uzajamno razumevanje i osluškivanje. Kad svako vuče na svoju stranu,konopac puca . Poezija povezuje duše bez obzira na veru,nacionalnosti i boju kože baš kao što to rade Mili dueli.

Glasati možete i pregledom video snimka koji je postavljen na zvaničnu Facebook stranicu Mili Dueli:

Mili Dueli 2023 – Peti krug (Veliko finale)

Objava Maja Pavlović – Čaura iz malog mesta (Mili Dueli 2023 – Grand Final) pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

KNJIŽEVNA KRITIKA ŽIRIJA

Književna kritika (komentar) žirija na pročitane pjesme:

Nermin Delić:

Jasminka Nikolić, 1959.
Srbija, Aleksinac
BLISKOST

Dok noć i dan se prikradaju
u trenu rastaju,
nikada se ne dodirnu
jer to je zakon prirode.

Neprimjetno traje
taj neumitni put.
prelaze jedno u drugo
mijenjajući put.

Mi iz daljine mislimo
da bliskost je tu u zenitu
ali oni se baš tu
neprimjetno razdvajaju.

Tako se stapaju
u našim vizijama
ali u suštini
svako ima svoj put.

Svako boju ima
svako toplotu I hladnoću ima
a izmedju njih
samo promijena slijed.

Iz dana u noć
iz noći u dan.
tako su nježni
u razmijeni vremena.

Svakom želim baš takav odnos
nezavisan,
sijenkom dodira nježan
stalan i nepogrešiv.

JASMINKA NIKOLIĆ – Pjesma kojoj fali radnja i više originalnosti. Divim se koliko je dugo pjesma pisana, a da pritom  nema radnju koja bi je povezala u jednu zajedničku cjelinu. Također, pjesma je nelektorisana sa vidljivim informatičkim (pr. izmedju – između) i gramatičkim greškama (pr. razmijena – razmjena, sijenka – sjenka, potom veliko slovo I na sredini stiha,…). Radi se o divnoj autorici, stoga, ovo smatram neadekvatnim izborom pjesme, te neposvećenosti pripremi za konkurs. Sve pohvale za izrazitu aktivnost ove autorice u promociji interkulturalnog dijaloga, u prethodna dva mjeseca, a vezano za njenu aktivnost na našim objavama!

Jasmina Pudar, 1994.
Srbija, Bačka Palanka
KRALJ MRAVA

Lutaj u mojim cipelama
po smežuranim krovovima.
Pronađi mačku u magli.
Uništi
haotično
ništavilo
ljudskog razuma
i razočaraj me
skladom.
Budi džin, kralj mrava
krunisan
mojim snovima.
Poslednji
glodar strasti
koji
razlikuje boje.

JASMINA PUDAR – Svidjela mi se pjesma. Minijature kao književna forma su naročita koska. Najčešće je dovoljna jedna upečatljiva metafora da bi pjesma ostavila bez daha čitaoca, a ako jedna nije snažna, ponekad je potrebno i više njih, kako bi nadomjestile moć jedne. Ova pjesma je trebala još poneku metaforu, jer je metafora mrav prevaziđena i već mnogo puta viđena. Jače poentiranje učinilo bi ovu pjesmu snažnijom i originalnijom.

Slobodan Mićić, 1994.
Srbija, Bačka Palanka
STRAST POSLEDNJEG GLASA

Dečak večnih uspomena pluta mrtaV,
nemirnog mastiljavog srca tišinom ušuškanO.
Nevinu rosu prlja u pečaL,
Zarđalim kljućem otkljućava sanduke muzE.
Priliva telo u nokturnalnu noĆ,
hrani krvlju slavuj na srcU.

Iz čela rađa plameni amaranT,
uplakanoj duši zapada zlatne kalemE.

Trampiše Sunce za prašnjavi zvezdokaZ,
senkom potpisuje zakletvu trnovitog hramA.
Gorko ljubi Njenu nebesku haljinU,
okićen osmehom produbljuje ožiljak OrfejeV.
Ožiljkom otkucava uspavanke sive damE,
sa obale boji lucidni svetioniK.

SLOBODAN MIĆIĆ – Tip autora koji je poeziju shvatio kao prostor za hermetičnost. Nije sve što je nejasno – pjesničko. Sviđaju mi se pojedini izrazi poput zvezdokaz, ali ima riječi koje su tu ubačene samo da bi pjesma izgledala teška. Ipak, stilistički, pjesma je sređena i djelo je autora koji vodi računa o onome što piše. Uočio sam i gramatičke greške (pr. kljućem otkljućava – ključem otključava).

Miroslav Balać, 1980.
Srbija, Bačka Palanka (Obrovac)
KAKO DA TE NAĐEM U PUSTINJI BEZ OAZE

Ovi lanci ko’ čelične čeljusti
gromoglasnog zmaja, mali su
za moju glad za tobom,
zašuškanu pod strahom da će
prestati postojati! A znam,
da jednog dana nestaće
kao da je nije bilo nikad.

Prostor na kom tvoj lik milujem
olovnim rukama, začet je u
prostoru koji više ne postoji.
A voleo bih da nije tako,
jer tek sad znam koliko znače
leđa vremena, koje trpe i tvoj
i moj teret podjednako.

Kritična je svaka nit koju smo
zajedno uneli u naše živote,
zarobili blisku budućnost za
rešetke proste sudbine. Pak’ otrovali
duše poznatim otrovom kom nema
leka, a ne umire se pod njegovim
dejstvom, no zastaje u zatečenom
prostoru.

Truo je svaki pogled koji nas
je vezao, išaran mozaikom
prošlosti. Košmar koji sam
više puta sanjao, a želeo da
se dignem iz njega, ugledao
je svetlost dana, sjuren
u džep današnjice.

Do sad sam pratio tvoj maleni
trag u vrelom pesku začarane
obale, al ’ slomio se oblak u
oku i saprao put do tebe. Kako
da te nađem u pustinji bez Oaze?
Kako kad svaki metar
haluciniram i pomislim na te’.

MIROSLAV BALAĆ – Tekst pjesme je prozaičan. Da nije poredan u stihove, nikada ne bih rekao da se radi o pjesmi. Poezija mora imati više originalnosti od isklišealiziranih fraza poput praćenja malenog traga, ugledao je svjetlost dana, olovnih ruku… Genitivna metafora leđa vremena mi se sviđa i tek to mi djeluje poetično. Sve ostalo je puka deskripcija u estetski dotjeranoj pjesmi. Radujem se što je ovaj autor ponovo sa nama, jer već ga dovoljno poznajem da mogu reći da on ima umjetničku dušu!

Svetlana Branković, 1975.
Srbija, Bačka Topola
ZALJUBI SE

Zaljubi se u reku, planine i mora
Zaljubi se u nekog, bez izgovora
Zaljubi se u zimu, u sneg što pada
Zaljubi se tek tako, eto još sada
Zaljubi se u cvrkut ptica na grani
Zaljubi se iako dan možda nije pravi
Zaljubi se u zelenu vlat trave
Zaljubi se istinski jer su preko potrebne ljubavi prave
Zaljubi se u jutro, u dan što sviće
Zaljubi se jer tako mnogo lepše biće
Zaljubi se u zrake sunca što te greje
Zaljubi se i nikad nemoj prestati da se smeješ

SVETLANA BRANKOVIĆ – Tekst pjesme bez poezije. Cvrkut ptica, zrake sunca,… sve je to već prevaziđeno i rečeno u stotinama hiljada pjesama. Ako to i koristite, neka to budu usputne stilske figure u pjesmi… Ova pjesma osim tih isklišealiziranih fraza, nema ništa drugo da ponudi. Ponavljanje Zaljubi se je u ovom slučaju kontraproduktivno.

Nebojša Obrenović, 1982.
Srbija, Beograd
***

Baba je imala televizor,sa stabilizatorom.Ustane u pet da ga uključi, da bi u sedam gleda jutarnji program.Ponekad bi treperela slika,ako treperi popreko-samo ga čukneš pesnicom u desni ćošak,ako treperi uzdužno onda u levi ćošak.Baba je umrla pre televizora.
Deda je imao radio.Lampaš.Upališ ga i onda cekaš one dugine boje da dobiju jasnoću i eto zvuka.Hoćeš Kopenhagen,Moskvu ili Havanu?Svega je imalo i svi “naš” jezik pričaše.Ako tranzistor šušti- samo isključiš iz struje i okreneš utičnicu i sve opet bude super.Deda je umro pre radija.
Komšija je imao veš mašinu,koja mu se jednom sama u sred noći vratila u prodavnicu.Samo smo mu pomogli da je vrati kući,vezao je lancem i sve je bilo potaman.Komšija je umro,nisam video da je mašinu izbacio.
Zubar,Jova, je vozio mercedes 123.Kada neće da upali samo mi čika Jova da čekić da mu čukam na određeno mesto dok on vergla i eto ga za tili čas već juri ulicama kao furija.A kad bude i “velika” zima, upali novinu pa gurne negde u motor da ga ugreje.Kasnije je dresirao macku da mu tu spava zimi i greje motor auta.Zubar je odavno umro,mečka se još drži na svetu.
Meni crko monitor kompa! Samo potamneo i ućutao.Čukam ga- ništa!Palim radijator da ga ugrejem- ništa!Stavim ga u frižider- ništa!Bez najave tako da me izda! Da se bar zatrepereo u tom samrtnom ropcu,da je bar zašuštao,caktao,siktao…
Sve danas crkava bez najave samo čoveku najave kada će umirati…

NEBOJŠA OBRENOVIĆ – Samo fali lektorisanje ovoj izvrsnoj pjesmi. Samo, a opet kvari utisak. Ovo nije tekst u prozi, ovo je čista poezija. Stoga, ona bi trebala biti u stihovima. Pregenijalno osmišljena pjesma, ponajbolja koju sam pročitao do sada! Toliko originalnih metafora… Bravo! Lično sam je lektorisao da bi autor vidio kako bih volio da izgleda, jer ovakva, ona je savršena:

***

Baba je imala televizor,sa stabilizatorom.
Ustane u pet da ga uključi, da bi u sedam
mogla da gleda jutarnji program.
Ponekad bi treperela slika
ako treperi popreko – samo ga čukneš pesnicom u desni ćošak
ako treperi uzdužno, onda u levi ćošak.

Baba je umrla pre televizora.

Deda je imao radio. Lampaš.
Upališ ga i onda čekaš one dugine boje
da dobiju jasnoću… i eto zvuka.
Hoćeš Kopenhagen, Moskvu ili Havanu?
Svega je imalo i svi “naš“ jezik pričaše.
Ako tranzistor šušti – samo isključiš iz struje
i okreneš utičnicu… i sve opet bude super.

Deda je umro pre radija.

Komšija je imao veš mašinu
koja mu se jednom sama u sred noći vratila u prodavnicu.
Samo smo mu pomogli da je vrati kući
vezao je lancem i sve je bilo potaman.

Komšija je umro,nisam video da je mašinu izbacio.

Zubar Jova, je vozio mercedes 123.
Kada neće da upali samo mi čika Jova da čekić
da mu čukam na određeno mesto dok on vergla
i eto ga… za tili čas, već juri ulicama kao furija.
A kad bude i “velika” zima, upali novinu
pa gurne negde u motor da ga ugreje.
Kasnije je dresirao mačku da mu tu spava zimi i greje motor auta.

Zubar je odavno umro, mečka se još drži na svetu.

Meni crk’o monitor kompa!
Samo potamneo i ućutao.
Čukam ga – ništa!

Palim radijator da ga ugrejem – ništa!
Stavim ga u frižider – ništa!
Bez najave tako da me izda!
Da se bar zatrepereo u tom samrtnom ropcu,
da je bar zašuštao, caktao, siktao…

Sve danas crkava bez najave samo čoveku najave kada će umirati…

Milka Stefanović (Mimi), 1956.
Srbija, Beograd
PESNIČKA ALEJA
(Pesniku)
Tren rađanja prvih stihova
otvara suštinu belog polja
i ti ćeš, prosipajuć seme slova,
u aleji zasejati sopstveni trag.

Jedinom nadom pričešćene želje
zaneće se u svom nadahnuću
obasute plodonosnim mislima
i nepojamnim prostranstvom
vremena u vremenu.

U središtu snoviđenja
čekaćeš da proklijaju
i porastu iznad sveta,
lepotom reči da otkriju
čaroliju velikog htenja.

Da iz cvetanja na gordom vrhuncu,
nesamerljiv u otkriću,
zablista plod suglasja svetlosti
kojim ćeš praznu ispuniti dušu
i u aleji osvetliti trag.

MILKA STEFANOVIĆ (MIMI) – Pjesma bez radnje. Deskriptivna isuviše. Nijedna originalna metafora… aleja pesnika, plodne misli, rađanje stihova, sopstveni trag, snoviđenje,… Sve je to već ispisano… Ako se i koristi, onda ne treba biti glavna ljepota pjesme. A ovdje osim toga, nema ništa drugo.

Danica Salipur, 1960.
Srbija, Beograd
CEKAJUCI AUTOBUSE

On-o obali dalmatinskoj,
ja-o planinama sandzackim,
on-o brodovima i mornarima,
ja-o plugovima i oracima,
on-o talasima i plažama ,
ja -o travama i otkosima ,
on-o galebovima i palmama ,
ja-o vrapcima i glogovima ,
on- o vinogradima i smokvama ,
ja-o tresnjama i jagodama ,
on -o ljubavi …
I ja o ljubavi…
A jadranske magistrale
i sandzacki drumovi
nigde se ne ukrštaju …

DANICA SALIPUR – Nije loše koncipirano, samo fali bolja realizacija pjesme, fali više pjesničkog umijeća. Ideja je izvrsna. Također, ne može se slati polulektorisana pjesma, malo ima, malo nema afrikata. To odaje utisak neozbiljnosti autora prema čitaocima. Kada se pjesma postavi na svoj profil, ona može biti nelektorisana, ali kada se šalje na konkurse, treba je poslati u potpunosti lektorisanu i informatički korektno napisanu.

ZVJEZDANA VOJNOVIĆ – Pjesma kao mali motivacioni govor, Facebook status emotivne osobe. Riječ maldita sam protumačio kao prokletnica, a najljepši dio pjesme je: dajem vjetru da šara mehndi po mom telu. To jeste poezija. Nažalost, autorica nije imala bujnu inspiraciju već je sladunjavo završila pjesmu, a to je umanjilo kvalitet ove fantastične fraze iz pjesme Također, Teško je biti kam na putu – nisam uspio protumačiti ko je kam?.

Zora Davidović, 1970.
Srbija, Beograd
CRNA RUPA

Imam veliku, crnu rupu na stomaku
U koju dugo propadam svaku noć, iz Nove i iznova
U kojoj nema kraja ni ivica
guta me alavo, halapljivo
Žvaće nepcima, vilicom bez zuba
Uvlači u gladno ždrelo kao pijavica
I znam da želi da me otrgne
Mojom belom kožom sebe crnu zaogrne
Raskoli na fragmente i dat mi i grozd i čokot
Rabi do kraja ovako obeskućenu i obespupčenu
Gorčinom plodne vode utire poslednje majčinske tragove
U poslednjem činu ove bespomoćno izmenjene velike drame…

Trudim se da ne uspavam
Da je budnošću zavaram
Šepam, padam, ali uporno ustajem i hodam
No zna Ona tačno kad se kapci spuste
I razvuče crne, teške zavese ispred boja i snova….
Imam veliku, crnu rupu na stomaku
U koju propadam svaku noć, iz Nove i iz nova
U kojoj nema kraja ni ivica
Ali zahvatim krišom svetlosti pramen, trepavicama
I sakrijem ga duboko iza požutelih beonjača
Dok jetko priznajem poraz, čvrsto stegnem i ukrstim prste iza leđa
U potaji čekam da tama poklekne, pukne, odustane…
I zazori živost bistrinom bujice ispod napola klonulih veđa…

ZORA DAVIDOVIĆ – Pjesma u kojoj je samo prvi stih poezija: Imam veliku, crnu rupu na stomaku. Sve ostalo je rastakanje rečenog u prvom stihu. Također, u pojedinim dijelovima mi pjesma djeluje gramatički nekorektno: Raskoli na fragmente i dat mi i grozd i čokot. Ne znam da li je autorica mislila na: Raskoli na fragmente dat mi grozd i čokot ili Raskoli na fragmente i da mi i grozd i čokot? Također i poentiranje gdje je, da bi bilo zvučno, rimovano leđa i vjeđa, nije uspješno, jer isto preovladava u odnosu na misao pjesme. Uočio sam i gramatčku grešku (žvaće – žvače).

Jovanka Marković (Vanja), 1971.
Srbija, Beograd
MOJE TAJNE CRVENE CIPELICE

Jedan par mojih Crvenih Cipelica, nađenih na tavanu, kad bi mogao da priča, šta bi rekao ?
Protrljala bi ih krpom, lica obojenog crvenim sentimentom
A iz njih bi izašao Duh Cipelica, gori od duha iz Aladinove lampe
I ispričao bi Dnevnik Jedne Mladosti

Cipelice bi rekle kako su im porasla anđeoska krila, da bi me odbacila do Neba Zaljubljenih
Ali Sunce Ljubavi je otopilo krilca, kao u priči o Ikaru i stropoštalo bi me u ljubavni ponor
Pričale bi o ljubavi koje su se sudarale na ovozemaljskim i nebeskim raskrsnicama
Takmičeći se u veličini

Cipelice koje igraju ulicama same po sebi
Ne sećam se više ni odakle mi, možda sam ih maznula od Doroti
Bliskoj Čarobnjaku iz Oza- “Doroti igraj!”

Cipelice koje su bile deo greha i deo zore, smešljive i plačljive cipelice
Cipelice koje sam prerasla pretvorivši me
U ženu – umetnicu, lebdilicu, radilicu, ljubavnicu, majku

Cipelice nade i stvaranja, cipelice boje urođene otmenosti i boje kupleraja
Raskošne Crvene Cipelice sa crvenim cvetovima
Koje će jednom procvetati i na mojoj humci
Svedočeći o biću iz Svemira
Koje je letelo i posrtalo u njima pod teretom Života

JOVANKA MARKOVIĆ (VANJA) – Interpunkcije malo ima, malo nema… Ne može tako. Nije potreban razmak od riječi kad se stavlja interpunkcijski znak upitnik (?). Također, Protrljala biH, a ne Protrljala bi, jer je u prvom licu jednine… Previše puta se ponavlja riječ cipelice. Ideja za pjesmu je odlična, a samo ovaj dio je istinska poezija: cipelice boje urođene otmenosti i boje kupleraja. Samo tu je autorica pokazala svu originalnost po kojoj je pamtim, jer kada je ova autorica u pitanju, nesumnljivo je da se radi o pjesnikinji, nekome ko vrlo dobro zna šta je poezija. Za početak bih joj savjetovao da šalje one pjesme koje su i ranije učestovale i dobijale odlične komentare, a cipelice neka stoje… One trebaju intervenciju i još rada, jer kako rekoh – ideja je odlična.

Aleksandar Anđelković, 1975.
Srbija, Beograd
DILEMA

Oslušnuh na čas šta lugom to zvoni,
što k’o treptaj sunca mi ogreja biće,
šta mi to misli na greh slatki goni,
dal’ se to smrkava il’ naprasno sviće.

Pogledah žedno ka rajskome vrtu,
dal’ arija nebeska me mrvi u deliće,
kad videh tu luč svevišnju prostrtu,
na pašnjaku dileme što mori slabiće.

Pred čadorom umilno vrsna vila poji,
od melosa obuzet ne spoznah ti više,
dal’ su slavuji il’ osećaji moji,
jutros mi misao sam’ na tebe miriše.

ALEKSANDAR ANĐELKOVIĆ – Odlična pjesma. Ova pjesma da je napisana početkom  20. stoljeća, itekako bi bila zapažena i cijenjena. U eri kada je gotovo sve rečeno, nadahnuće koje donosi je znatno manje. Ipak, to nije spriječilo autora da se ukalupi u formu rime, ali da mu ista ne bude vodič misli, što pozdravljam, jer to je osnovna odlika kako prepoznati amatersko pisanje od nečega što jeste poezija. Ipak, uočio sam i gramatičku grešku dal’ – ispravno je da l’.

TANJA BARDAŠEVIĆ – Vrlo, vrlo, vrlo… poetično. Kako je lepo gledati čoveka u čijim očima žena spava. – bravo! Odlična minijatura. Nisam siguran koliko je poentiranje uspješno. Na tome bih poradio na način da ga uskladim sa prva dva stiha.

Ana Bojanović, 1978.
Srbija, Beograd
PIETA

Dete u krilu mati počiva
Priča bez reči i priča
rečima
dovoljnim za večnost
Pogled joj zariven u daljinu
Ko koštica u višnju
Pogled joj baršunasti ogrtač
oko začetaka ljudske misli u njemu
Nesmotrenih želja
I nepredviđenih jazova
Njen pogled zna
Patnju koja ruši zidove hrama
Vidi ožiljke koje poneće
Na koži pod rebrima
Jer niko neokrznut
Ne progazi ovuda
Osmesi nečastivog zamajavaju
Još mlečno oko
Njen pogled čuje
Nečujne reči
I vetar koji duva u noći duše
preobražava
Glasove (iz) kolevke
U strašnu kompoziciju bez dirigenta
Koren u krila
Dete u dečaka
Dečaka u mladića
Mladića u čoveka
Kojem više povratka nema
U Getsimansku baštu
Pre samog početka
Njen pogled
I kamen i svila
Na njegovim ramenima
Ne razume jedno:
Ko rođen je na krilu vremena
Na tom krilu samo leteti može
A taj pogled taj ogrtač taj strah
Ljubav je bezimena
Kojoj kršim običaj
Izgovarajući je
Jer u tišini niče
I retki su je rekli
Rečima pravim
Dok vetar preti i zavija
U noći duše
I zemaljskih slavlja

ANA BOJANOVIĆ –  Osnovna misao pjesme je isuviše ugušena prevelikim rečenicama gdje subjekat postane objekat, pa ponovo subjekat itd. Pjesmu je potrebno rasparčati na strofe da bi se čitaocu ostavio prostor da razmišlja o pročitanom. U svakom slučaju, postoje pjesnički elementi, ali su oni dosta arhaični… Autorici preporučujem da čita savremenu poeziju, poput Vislave Šimborske, siguran sam da će tu pronaći sve što joj nedostaje.

Danilo Vasojević, 1978.
Srbija, Beograd
ŠKRIPE, A NE BUDE

Kočijo,
Čija je to škripa
Koji su ovo akordi
Kako mi nađe stazu, čiji su ovo vinogradi

Kako su ovako prekrasni
Besprekorno orijentisani da ih kupa sunce
Nisu ovo putevi za kočije, a ne osetih truckanje
I ne videh putu ivice
I kako uz grozd umivaš mi suncem lice

Ko god da mi je poslao te kočije
I kako god mi je našao put i poslao tim putem
Nije morao … nisam ni tražio, možda samo verovao slepo
Veliko hvala i za prevoz, a i za misije, i baš je lepo

Poredim taj put sa rekom, nepredvidiv,
Krivudav, ali pravi … za prave ljude
Kočije škripe, a ne bude
I, kočijo, molim te da nas što više pravih bude

Ovaj vinograd je moj
Kočije proveriše sve i jednoga dana nestadoše
Fenjeri se upališe
A ulice postaše prostrane i samo se raširiše

Nađoh bocu i u njoj pismo:
Kočije su poštenje,
Vinograd je nagrada za pošteno mučenje,
A sunce je čuvar porodice

DANILO VASOJEVIĆ – Pjesma prepuna zareza, bez ijedne tačke. Ako se stavi zarez na kraju stiha, podrazumijeva se da će se staviti i tačka kad dođe vrijeme za nju. Također, tri tačke (…) kao interpunkcijski znak, nije potrebno razdvajati ga od prethodne riječi razmakom. Kočije, fenjeri… sve djeluje kao varijacija na temu pjesama 20. stoljeća. Pritom, ništa novo nije kazano… U svakoj strofi se spominje kočija, i previše puta… Glavna sugestija je poraditi na originalnosti.

Vladimir Kameleon Gardašević, 1985.
Srbija, Beograd
KARMA

Zašto me, toliko,
đedova suza boli?!?
Možda, zato što u njoj,
oglednuh, sebe…
Naboranu kožu,
pege i sede
i đecu, kako i meni viču:
,, Makni mi se đede… “

VLADIMIR KAMELEON GARDAŠEVIĆ – Odlična minijatura. Nemam zamjerke. Jednom metaforom potpuno zaokružena pjesma.

Boris Mandić, 1985.
Srbija, Beograd
NESENTIMENTALNI SPOMENAR KUĆNIH LJUBIMCA

Nemački ovčar Sokrat
mudar kao rečenica
bez manjka.
Mama kaže da je sve
to nepotrebno jer
nema nikakvu praktičnu
korist u ovom vrtložnom svetu.
Mi ćutimo.

Kanarinci bez imena,
neobeleženih grobova
postojanih krikova u
umornim kutkovima
dana. Mlađi brat im govori
da da jeste ali ga niko
ne razume, smisao je
odlutao na njegovom rođenju.

Ribice uglađenih peraja
sposobne na sve dozivaju
me da poslušam simfoniju
odsutnosti plemenitih
namera kao prikaz
dekadentnosti sveta
bez pretencioznih viškova.

Lebdim u svojoj sujeti.
Nikog nema.

Zec ugojen poput
nekog levantskog vladara
recituje pesmu o nemanju
ličnog odnosa prema
strahu trčanja između
dve tačke u
prostoru punom nabora
bez jasnosti.

Mrtvi otac vrišti.
Ostali prebiru po svojim porazima.

Gledam televiziju i jedem bol.

BORIS MANDIĆ – Fantastično poentiranje! Pjesma je predivno zaokružena. Nemam zamjerke uopće na pjesmu! Pjesnički stil autora je istančan tako da sa malo riječi kazuje puno. Istovremeno, on koristi originalne metafore, dosad nedokučenu mudrost ljudskog uma da spaja i poistovjećuje pojmove koje do sada, na ovakav način, niko nikada nije stavljao u isti kontekst. Mrtvi otac vrišti. – stih je koji ponajbolje oslikava raskoš misli ovog pjesnika. Sukob dvije krajnosti u čovjeku na do sada neviđen način. Znao sam od ranije, budući da je učestovao u sedmoj sezoni, ovaj autor piše odlično… ali ovo sada je još bolje od toga, pa bih se usudio reći da je ovo antologijska pjesma u kojoj se nalaze svi elementi koje potražuje savremena, moderna, književnost, odnosno književnost 21. stoljeća: kratkoća forme teksta i originalnost istog. Puno uspjeha u nastavku, Borise! Dobrodošao ponovo!

Lidija Radisavljević, 1986.
Srbija, Beograd
OSTAVLJENA

Tako sam glupa bila!
Od svih, pre tebe,
baš tebi poklonila svoja krila.
A tako sam se teško skrpila,
i pero po pero negovala za let.
A ti, sazdan od glečera,
hladan ko arktički led.
I šta sam ja tu maštala?
Samo si me grejao,
a to i radio na više mesta,
dok sam ja sve praštala.
Blud, to me povuklo,
na taj ler se s tobom navikla.
Dok se nisam slomila,
o svoje suze spotakla.
Jedva si čekao kiks,
razlog da kažeš:
„Znaš, ja ovo ne mogu, od prvog dana“.
Znam…
Znam, jer patiš od prethodnih rana.
I pun si, prepun, glupavih mana.
Zvaćeš, pa te nema,
dođeš, ali kasniš,
bez izgovora i opravdanja,
ne voliš da se pozdravljaš kad krećeš,
i misliš lakše je otići,
nego meni što ostajem.
A ja sam tako volela
ono što kraj tebe postajem.
I merila sam te sa svakim sledećim.
Ni do kolena ti nisu bili,
ti si postao moja mera za svakog.
A nisu mi, ko ti, krila lomili.
Ali eto…
Ti si me začarao i ja sam se učaurila.
Od zime do zime, čekala proleća.
Patila, pamtila, sećala se,
tvojih osmeha, dodira,
i više ni sa kim,
ko s’ tobom ljubav vodila.
Ne mogu…
Ti si postao moje merilo za sve.
Element bez kog se dalje ne može.
I tako sam plakala, jecala,
padala i ustajala, pokušavala,
i opet se o uspomene spoticala.
A ti? Ti si nastavio svoj život.
Osmeh i samo brzo i jako.
Ti si ostavio sve iza sebe tako lako.
Ostavio si i mene, slomljenih krila,
i krvave tragove, praznu posteljinu,
jednu knjigu u nastajanju,
i mene, voljenu, ostavio gde sam i bila.
Na dnu…
Ostavio si me u košmaru,
umesto u snu.
Da, na dnu…
Baš tu.

LIDIJA RADISAVLJEVIĆ – Pjesma prepuna patetike koje se potrebno lišiti: A tako sam glupa bila; A tako sam te volela; Zvaćeš, pa te nema; Patila, patila, sećala se; Ostavio si me slomljenih krila; Na dnu… Ovo je sva radnja pjesme, a ostali brojni stihovi to samo i nadopunjuju. Nigdje originalnosti… Zašto te ostavio? Nešto konkretno… što niko nije doživio ili opisao na takav način… jer mnogo, baš mnogo je spomenarskih radova na ovu temu, uz rime: snu-dnu, krila-bila…

Maja Pavlović, 1986.
Srbija, Beograd
VEŠTIČJA POSLA

Utonuće treperava svetlost
I probuditi mrežnog hvatača
Pauka loših snova

I stresti na zemlju
Umorno sokoćalo
Da zaustavi vreme
Dok se ne zgrnu
Sve pahulje pobegle
Od kašlja

U smotuljke uvijene
Pod stopala
Staviće ponovo u klub
Zaboravljenih čarapa
Odbeglih pantrljaka
Raznobojnih šolje
I na dnu naleglog meda

Hodajući sve sa po jednom
Upornom mrvom
Saveznika za objavu haosa
Protivnika koji ne priznaje poraz
Samo zahtev da se sraste zajedno.

Ima posla ko hoće i ko voli…

Treba utrpati sve odbegle podkošulje
Koje pobedonosno viore
I krišom vući zarozane nogavice
I rukave
Ispletene ručice
Skrivene repove i kike
Zagnjurene noseve,duboko pod jastuke.

I uši belog zekana
Ispod šarene jastučnice

Da ujutru ne bude galame
Gde je?

Miriše bosiljak
Majčina dušica
Kamilica
Nana
Plivaju hrabri lovorovi
Dok veštica iskuvava
Sve redom trave.

I tako svake noći
Da ne osete te male,bele pahulje
Topljive na dodir
Kako se voli…

MAJA PAVLOVIĆ – Prelijepa pjesma. Tako originalno osmišljena da sam prosto oduševljen… Sve je na mjestu. Samo nije podkošulje, već potkošulje… I poslije zareza ide uvijek razmak. Puno sreće autorici!

Tijana Janković (Alisa 2012), 1987.
Srbija, Beograd
MAĆEHA

Za uzdahom uzdah u grlu se koti
Posteljica krvava iza svakog visi
I nije da brojim, al’ eto ga stoti
Dok sto prvi, brat mu, krči put ka sisi.

Grlo kao jama, duboka i tamna
Kao neko biće što zasebno živi
Ono svetlost ne traži, ne treba mu hrana
Samo ruke širi da nov uzdah primi.

Sto drugi se napinje da glavu promoli
Da iz sive utrobe izađe još veći
A grlo mu pomaže, ne oseća boli
Uz lagani napon, pozdravlja sto treći.

Bez muke i vriske rađaju se braća
U toplini grla i njegovih skuta
Dok brižna ih majka od usta odvraća
Da ne krenu vani, gde im je kraj puta.

Ta utroba gadna tolike ih rodi
Svaki uzdah sledećem parira u snazi
Ni seme joj ne treba, samu sebe plodi
Sto četvrti brižno liže, na sto petog pazi.

Ne oseća umor, utrnula nije
Nit’ joj smeta krv lepljiva što niz noge curi
Srce joj je jako kao otrov zmije
A misao svaka okot novi juri.

Sto šesti se otima, bacaka i rita
Voljena ga majka još nije ni takla
Već sto sedmi iz utrobe da izađe pita
Brojčano da pomogne okotu iz pakla.

Ja se silno trudim da izađu vani
Kad kroz usta prođu, da im zamre vriska
Al’ grlo je majka što životom brani
Svoja čeda ne da, uz grudi ih stiska.

Sto osmi se oslanja još na noge slabe
Jedina mu majka znojno čelo briše
Sto deveti i deseti meni oči vade
Krila moja silom lome, da ne letim više.

A ona ih ljubi, miluje i grli
I svatove sprema, jednog drugim ženi
Dok sa druge strane moju dušu mrvi
Ta njihova majka maćeha je meni.

TIJANA JANKOVIĆ (ALISA 2012) – Lijepa ideja, sviđa mi se što je ritam odličan. Nažalost, ne vidim prođu pjesme u savremenoj poeziji. Da je kojim slučajem pisana u 20. stoljeću, bila bi sigurno pjesma koja skreće pažnju. Isklišealizirane, predviđene rime, ugušile su originalnost pjesme koja je neophodna ako se i autor i pjesma žele istaći u ovoj eri kad je više pjesnika nego čitalaca. Dakle, talent je neosporan, ali se on treba nadograđivati…

Jelena Trajković, 1989.
Srbija, Beograd
MUZIKA Muzika

Duboko u nama, gde je muzika rođena,
sviraju harfe, dani su sunčani i duži…
Svaka nota, koja je časnom namerom vođena,
oblikuje numeru, da nas u svemu podrži.

Duboko u nama, gde se stalno svira,
klavir talasa, a ptice pevaju po svome…
Ima i selica, коjima nema spasa,
kući bi se vratile, al’ nemaju kome.

Duboko u nama, gde se gitare štimuju,
ceo repertoar spreman je, za svaku priliku…
Neke pesme tužne su, htele bi da se rimuju,
al’ njihovi stvaraoci nisu rođeni za liriku.

Duboko u nama, gde se žanrovi smenjuju,
čuju se i bubnjevi, kad smo željni jačeg zvuka…
Tu ponekad amateri umetnost ocenjuju,
pa i najboljima u svom poslu bude muka.

Duboko u nama novi se albumi snimaju,
ali nije sjajno sve, kao što izgleda…
Plaćeni aplauz čuje se, svi glavom klimaju,
desi se da neko i pobedi, preko reda.

Duboko u nama ima festivala,
tapše se po ramenu i pružaju se ruke.
Muzika je samu sebe svima rado dala,
al’ ponekad se i ona umori od buke.

Dok u nama ima pesme, tu ima i nade…
Svaka ptica koja peva, noću mirno spava.
I kad neko našu bi pesmu da ukrade,
on gubi, u srcu su autorska prava.

JELENA TRAJKOVIĆ – Poentiranje je prelijepo. Pjesma je imala šansu da bude izuzetno originalna, ali su je predviđene, isklišealizirane rime koje su se mogle vidjeti na stotine hiljada puta u ranijim ostvarenjima, jednostavno ugušile. I ta glavna metafora ptice kao pjevača je toliko puta viđena, ne znam čemu ponavljanje koje vodi ka bezličnosti? Nemoguće je izmisliti toplu vodu, ali kombinacija različitih motiva uz kvalitetan stil pisanja može dati fantastičnu pjesmu. Kako god, vjerujem da se ova pjesma na pravi način recitovala negdje, da bi izmamila veliki aplauz publike, jer posljednji stihovi su zaista emotivni.

Dijana Čop Nešić, 1991.
Srbija, Beograd
ONA KOJI STOJI SAMA

Ja sam ta koja stoji sama
um od srebra, srce od kamena.
Umetnička želja deteta slobode,
ja sam led sa dušom u vatri.

Ja sam lepotica zveri
Ja sam đavo na poslednjoj gozbi.
Ja sam ruka koja krši pravila
a buntovnik bez leka.

Ne zovi me usamljenom
jer nisam usamljea.

Navikli ste da budete slepi,
Dobro se osećate sa svojom vrstom.
Ali vaš put je jednosmeran
I uvek gledate unazad.

Držim glavu visoko na nebu
putevi su mali za one koji su gore
Slomila sam svoje lance davno
i nikad neću pasti tako nisko.

Ne zovi me usamljenom
jer nisam jedina.

Uz senke meseca,
moje srce će uskoro nestati.
Vreme se vrti, brzo teče
što je prvo biće i poslednje.

Našla sam dušu koju moram čuvati,
našla sam seme u sebi duboko.
Za one koji gore ili one hladne kao kamen
ja sam i dalje ta koji hoda sama.

Ne zovi me usamljenom
jer nisam jedina.

DIJANA ČOP NEŠIĆ – Pjesma u kojoj nema poezije. Niti jedna metafora. Mnoštvo suvišnih riječi, poput kontraproduktivnog ponavljanja Ja sam… Potom, slanje nelektorisane pjesme, odaje utisak da ni autorici nije stalo do njene poezije, pr: Ne zovi me usamljenom jer nisam usamljea. Za konkurs se sprema, ne šalju se pjesme samo tako.

Kristina Bogunović-Gavrić (Kris Gavrić), 1997.
Srbija, Beograd
KRATKA PESMA O SNU

vodiš me u Igalo
zamisli, mene, u Crnoj gori
Igalo zvuči svetski
ali to sam sanjala
danas je dan za vožnju kolima
idem tamo gde me niko ne čeka
to je kao kad posle proslave
ideš kući
i obuzmu te male tuge
umerenost nemaš
u svemu što radiš
to niko ne ceni
i uopšte mi se ne ide u Igalo
jebem ti Igalo
idi sam

KRISTINA BOGUNOVIĆ-GAVRIĆ (KRIS GAVRIĆ) – Interesantna minijatura. Minijature kao književna forma su naročita koska. Najčešće je dovoljna jedna upečatljiva metafora da bi pjesma ostavila bez daha čitaoca, a ako jedna nije snažna, ponekad je potrebno i više njih, kako bi nadomjestile moć jedne. Ovdje je trebalo unijeti još neku metaforu. Odlično poentiranje. Bravo za ovu autoricu!

Marija Backić, 1986.
Srbija, Bujanovac
IZGUBLJENI OSMEH

Tamna je noć
a već predvidjam narednu
i tako u nedogled…

Zavoleh oči boje kestena
zavoleh dušu satkanu od svile,
mekanu i divnu, koja sjajila je dobrotom,
kao zvezda sjajna.

Dani mi se pretvoriše u čemer
a snovi u jad
i ne želeh ništa sem pogleda
u tihoj noći.

Ne želeh da ukaljam ono divno
u nama, nikada
i beše to nešto dIvno što dugo osećah,
a ne prepoznah u prvom trenu…
Ali prepoznah sjaj u njegovim očima
i treptaj srca!

Tiha suza skliznula je niz obraz
i odmah za njom i druga, treća, peta…
Reka suza nabujala je
i srce i sreću ugasila je
ostade iz bujece bezličje
koje ostavlja čemer i jad.

Sreća postade uspomena
na davno vreme provedeno sa njim,
osmeh krenu za srećom i izgubi se
u vrtlogu bola koji ispliva
tek toliko da pokaže koliko mi fališ.

MARIJA BACKIĆ – Pjesma koja je svojevrsni ljubavni tekst u prozi. Nigdje poezije ni na vidiku, tek genitivna metafora vrtlog bola jedina najavljuje da bi se tu moglo raditi o nekom talentu za pisanje poezije (da ne poznajem druge pjesme od ove autorice, rekao bih tako). Sintagme poput: oči boje kestena, duša satkana od svile, sjajila je kao zvezda, reka suza, čemer i jad… su na stotine hiljada puta viđene u pjesmama i tekstovima. Da nije u stihovima, nikad ne bih rekao da se radi o pjesmi. Da ne pričam o slovnim greškama, kako gramatičkim, tako i informatičkim (predvidjam, dlvno, bujece)… Sve to odaje utisak da se ni sama autorica nije dovoljno dobro pripremala za konkurs. Bez obzira gdje se šalje poezija, pa čak i ako se postavlja na svoj Facebook profil gdje će je čitati samo oni koji vas vole, morate voditi računa kakav utisak ostavljate kad nelektorisan tekst šaljete… Time pokazujete da ni vi sami ne čitate svoje pjesme, bar ne dovoljno često da uočite tako očigledne greške. To me posebno iznenadilo kada je ova autorica u pitanju, jer se po divnoj atmosferi koju je širila svo vrijeme uoči i tokom dosadašnjeg dijela sezone – činilo da je ove sezone baš baš spremna. U svakom slučaju, puno sreće želim, jer znam da se radi o dobroj osobi, a to je suština svakog budućeg uspjeha!

Radica Ivanović, 1975.
Srbija, Čačak
CIGANSKA SUKNJA

Eh što imam želje lude…
sa Romima ja čergarim
i da dušu na oblaku
od lepote zaboravim.

Pa da imam sve i ništa –
samo jednu staru čergu
sa licima nepoznatim
i srcima kao moje.

Ej da su mi jedne oči
crne k’o kraj reke noći,
da kod čerge vatra gori,
beli zubi da se smeju
a te oči da me greju.

Da zaigram nogom lako
bosonoga po pepelu,
gde je vatra dugo sinoć
prkosila celom selu.

Ah da mi je žuta juta
i ciganska nova suknja
cigovana, sva šarena,
da mi vitla oko nogu
da se vuče sve po podu,
pa da cveće na njoj cupka
u daire dok se lupka,
ehh, da mi je…

RADICA IVANOVIĆ – Pjesma bez ritma, jer je pjesma ostala u službi rime, a ne obrnuto. Važno je bilo da se rimuje oči-noći, smeju-greju… a što prelijepa ideja ukalupljena u rime koje autorica zloupotrebljava –  propala, to je zaista žalosno. Pjesma gdje se broj stihova izmjenjuje nepravilno, kao i rimovanje, onako kako autorici padne na pamet… To je samo varijacija na pjesmu, pokušaj pjesme ili pjesma u fazi stvaranja. Potrebne su ozbiljne intervencije na pjesmi da bi ona imala prihvatljivu književnu formu. Inače, ovo bi tekstopiscima bio odličan tekst za kreativce iz oblasti muzike.

Jelena Petković, 2006.
Srbija, Čačak
OČI

Tvoje oči biseri u noći.
Bez njih neću moći.
Magiju bacile.
Čudne neke sile.
Konopac i lanac.
Na duši katanac.
Robija prolazi
Novi dan ne dolazi.
Minut godina.
U vazduhu ruka tišina.
Poput piona.
Bez briona.
Oči zatvorena iluzija.
Realnost nekog ubija.
Zabibereno poput soli.
Lažni zagrljaj izdaja moli.
Minut u mraku.
Bacaš kao žvaku.
Beg u imaginarnost.
Druga realnost.
Ispijen i nisi kriv.
Hodaš senka nisi živ.
Glasovi odzvanjaju.
Kao pionu i se klanjaju.
Zadnja noć zdravo.
S zmijom u nedrima si spavao.

JELENA PETKOVIĆ – Pjesma u službi rime. Uz poštovanje godina autorice i radost što mladi pišu poeziju, neka glavna sugestija bude da se liši pisanja u rimi, pa da tek onda vidi koliko može napisati pjesmu. Ove noći-moći rime su prevaziđene još u 20. stoljeću. O misaonoj cjelini pjesme neću ni da govorim, jer je i logika upitna: Zabibereno poput soli.

Paulina Vozar, 1984.
Srbija, Čoka (Crna Bara)
IMAM JEDNU MOLBU

Imam jednu molbu pre nego što odem.
Spalite sva sećanja što liče na mene.
Pozdravite onaj cvet što u dvorištu vene
neka mu suza bola nikako ne krene.

Imam jednu želju pre nego što krenem.
Poklonite vetru ljubav meni namenjenu.
Nemojte je čuvati u sebi skamenjenu
niti mojim imenom uzalud obeleženu.

Imam par stvari koje želim da dam.
Jer tamo gde ja odlazim, odlazim sam.
Poklanjam svoj osmeh, delite ga svima
i zaostalu hrabrost onim drhtavima.
Neku malu radost što u srcu sija
možda je nekome malo više potrebnija.

Imam jednu molbu što još uvek diše.
Ne tražite moj odsjaj u kapljicama kiše.
Tamo moje oči ne stanuju više.
Ni u kori drveta gde se gromovi skriše.
Jer duša sada novi život piše
tamo gde je nebo sve tiše, tiše i tiše…

PAULINA VOZAR –

Imam jednu molbu što još uvek diše.
Ne tražite moj odsjaj u kapljicama kiše.
Tamo moje oči ne stanuju više.
Ni u kori drveta gde se gromovi skriše.
Jer duša sada novi život piše
tamo gde je nebo sve tiše, tiše i tiše… – Zaista, nivo pisanja učenika osnovne škole za školsku priredbu.

Pjesma prepuna patetike. Negdje se naziru mogućnosti autorice, ali ih ona uvijek gasi predviđenim rimama mene-vene-krene,… čime se sav njen potencijal ozbiljno ugrožava. Ovo je pjesma sviđalica, ona će se dopasti onima koji se hvataju na emociju, jer su ih ganule te univerzalne porukice tuge, bolnih suza, itd. Ipak, ozbiljne poezije tu nema. Ono što bih pohvalio, jeste da je stil pisanja prikladan, ali su sve riječi već viđene u brojnim pjesmama. Niti jedna metafora ovdje nema specifična i posve djelo autorice… Kako bih najlakše objasnio, pjesmu vidim kao vrhunsku pjesmu pjesnika-amatera koji nema svoj stil, svoj izričaj, nema svoje riječi, svoje događaje… već mu je sve viđeno, univerzalno primjenljivo.

Stefan Megić (Čiča Gorio), 1991.
Srbija, Ćuprija
HIBRIS

Marko je uzeo gitaru i rekao: „Želim da sviram,
Moje biće se protivi narodnjacima.“
Dok sam ga slušao, rokenrol me je udarao žmarcima
Danas svira svadbe i kaže: „Nisam mogao da biram.“

Bojana je želela da postane kao Bob Dilan
No njen talenat je smetao akademskim znalcima
Umesto književnosti završila sa kriminalcima
Čitao sam na salveti da je jedan od njih bio nasilan

Svi mladi umovi i srca kidali su lance zubima
Živeli striktno iznad zemlje ne znajući kako s drugima
Dok nisu kao Ikar spržili svoju svest

Njihov hibris nije bio talenat, već loša sudbina
Želja da pokore svoje srce ubogima i slabima
Pretvarajući svoj protest u bolest.

STEFAN MEGIĆ (ČIČA GORIO) – Odlična ideja za pjesmu. Autor koji je sigurno prekreativna i originalna osoba i to se vidi čak i iz pjesme. Nažalost, ukalupio se u rimu koja je predviđena, to je ste uglavnom očekivana. Mogao bi pisati u rimi, samo je potrebno da bude inovativnija. Također i ova forma soneta, a pjesma je sve samo ne sonet, daje utisak da je autor želio da pjesma bude sonet, ali da mu to nije uspjelo (poezija u fazi rođenja). Stoga, lišio bih se ove forme i pjesmu podijelio u dodatne stihove, tako da rima bude što neprimjetnija, npr.:

HIBRIS

Marko je uzeo gitaru i rekao:
„Želim da sviram

Moje biće se protivi narodnjacima.“

Dok sam ga slušao
rokenrol me je udarao žmarcima

Danas svira svadbe i kaže:
„Nisam mogao da biram.“

Inače ovaj dio je genijalan, o njemu bi se filozofski gledano moglo pričati satima, i da sam stoji kao pjesma, uvijek bi oduševljavao.

Zoran Ilić (Mali beli zeka), 1986.
Srbija, Inđija
BASNA

Ja nikada neću biti tvoj princ
na belom konju,
i sve mi više zvuči kao vic
priča tvoje divne majke:
kako si naivno verovala u moje bajke,
a dobila slabića i mlakonju.

Draga,
u našu ljubav sam uložio
hiljadu šesto konjskih snaga
i bar sto hiljada svetlosnih godina živaca
ne bih se s tobom složio
da ništa nisam pružio
i da je sve samo moja krivica.

Dok je meni svaka naša svađa,
poput basne:
nosi određene poruke,
pokazuje put iz ovog beznađa;
ti pričaš kako su ti moje reči uvek nejasne
i kako te moja dramoserna priča ič ne pogađa.

Zapravo, stalno ističeš
kako pričam priču radi priče,
da snizim ton i spustim ruke…
da se to tebe uopšte ne tiče.

A hteo sam samo još nešto da dodam
(evo, smirenim tonom!):
Uzalud dižeš na mene hajke,
teraš me u ćorsokake,
porediš moj obraz sa đonom!
Uzalud, drvlje i kamenje na vuka.

Nisam mitsko biće iz mašte
(uprkos oprečnom mišljenju moje drage tašte).

Ja sam poput Ezopa,
životinjama u psovkama dajem tvoj glas
samo zbog pouka,
nisu mi kao tebi bliska braća Grim…
Svoju kožu neću da prodam…
Pomiri se s tim.

Meni je potrebna usluga korisničke podrške,
ali ti si jedna lisica,
jedna metla bez drške,
koja će uzburkati i najdalju zvezdu svemira,
potrošiti hiljadu padalica,
zarad komadića sira.
Samo zato što nam je godišnjica.

A šta god ja da kažem
i kako god se fabula okrene,
reći ćeš da lažem (kao pas).
Zato nema više nas,
a naša ljubav bledi,
poput davne lepe uspomene.

(Tu ću sa monologom lakomisleno stati,
a ti ćeš krokodilskom suzom gorko zaplakati…)

I već gledam rasplet:
kako sam, za sve samo ja kriv
(dok god sam živ),
kako sam jedini ja ovde crna ovca – bela vrana,
i kako prodaješ moju oderanu kožu
za neku bednu siću
i kako si ti zapravo izigrana…

I, sve mi se nešto čini,
da ću, opet, na kraju,
ja reći: Dušo, izvini,
– kao po običaju.

E, moj slabiću.

ZORAN ILIĆ (MALI BELI ZEKA) – Odlična ideja i odlična realizacija pjesme. Potpuno originalno, interesantno. Pjesma jeste duga, ali je toliko zanimljiva da čitalac jedva čeka da vidi šta se dalje desilo. Upotrebljene metafore su izvrsne, poentiranje je odlično. Nisam siguran koliko je posljednji stih: E, moj slabiću i potreban.

Zdravko Sretenović, 1957.
Srbija, Jagodina (Bagrdan)
KUĆA STARA

Tamo negde iza onih brda
Gde Sunce se Zemlji klanja
Sred korova i šipražja
Stara kuća prošlost sanja.

Ded Zaharije na prozoru stoji
Šajkaču nakrivio na glavi
Beše nekad puna staja
Beše nekad domaćin pravi.

I otac njegov, pradeda Sreta
U prvom ratu zarobljenik bio
O lepšoj budućnosti pokolenja svog
U rovovima dubokim on je snio.

Na njih samo prošlost seća
Nema oca, a ni brat tu ne živi.
Ostaše raonici u voćnjaku bez voća
Ostaše neorane brazde na njivi.

I ja sam odavno otišao iz kraja
Sudbina me na drugi put odvela
Da negde sa druge strane Morave
Željan sanjam rodna jutra bela.

ZDRAVKO SRETENOVIĆ – Lijepa pjesma. Ima u njoj poetičnosti poput: Stara kuća prošlost sanja. Bila bi to izvrsna poezija da je autor kojim slučajem napisao početkom 20. stoljeća. Sada već, na ovu temu, sa ovakvim rimama, imamo dosta pjesama i nisam siguran u autentičnost ove pjesme u odnosu na druge. A pjesma uvijek u sebi treba da ima ONO NEŠTO po čemu će je prepoznavati u moru drugih. Bojim se da se, u ovom slučaju, radi o pjesmi koja je napisana za svoju dušu. Inače, ovo je jedan od meni omiljenih autora Mili Duela, sa društvenih mreža, divan čovjek, neko ko zaista voli pisanu riječ. Respekt!

Vesna Đukanović, 1963.
Srbija, Kikinda
HVALA

Nebo se poput pokrivača od snova
spustilo na cvetne krovove male kapele
Zamirisao tamjan i voštana sveća

Na krilima mekim pamonskih golubova
vinuo se miris visoko do paperjastog belog oblaka
što bdi nad ravnicom.

Ovaj se spustio i zagrlio novembarski dan,
poigrao se sa ovršenom njivom tihom
olakšanom od dojučerašnjeg tereta.

Iznad nje, u graktaju radosnom zapevale vrane ,
a malo dalje kod uspavanih glava poslednjih
suncokreta, crnih, zrelih, zaboravljenih
plešu jata čvoraka sivih u radosti svojoj.

Čobanin se u trenu predao njivi i domu zemljanom
pa crnim šakama uze semena par
lako ih otrese i okusi sirovi plod.
Pogledao ga krupni ovčarski pas sanjivih očiju
pa zapevao u horu sa grakom galebova panonskih.
Svi se okrenuše životu, radosti i svetlu
praga zavičajnog.
U horu spevaše odu plodnoj crnici pod nogama.

Oterah tugu , zaiskri osmeh na licu
uhvatih punim plućima vetar i svirku njegovu,
ponesoh ih džepu svome.

A ravnica zapeva prastare pesme.
S poštovanjem uhvatih ton i reč:

Pod Kikindom zeleni se trava…

Osmehnuh se , zagrlih ravnicu
dar predaka zaboravljenih
šapnuh veliko HVALA.

VESNA ĐUKANOVIĆ – Pjesma koja nadahnjuje. Poprilično deskriptivna i pejzažna, nažalost – bez konkretne radnje koja bi povezala strofe u jednu misaonu cjelinu, tako da ni pokušaj poentiranja nije uspješan, iako zasebno – ta strofa djeluje dosta dobro. U pjesmi itekako ima poezije, samo je ovakvu zavičajnu pjesmu potrebno napisati s više duše, a manje pažnje oko bravurica u pjesmi. To bi se sve ispravilo da pjesma priča priču. Ovdje toga nema.

Oterah tugu , zaiskri osmeh na licu – Oterah tugu, zaiskri osmeh na licu
Osmehnuh se , zagrlih ravnicu – Osmehnuh se, zagrlih ravnicu

Jelena Kočović Jeka, 1984.
Srbija, Kragujevac
JA IMAM SAMO TEBE

Ovo srce kucalo ne bi
da mi ti život nisi podarila
i ne bi umelo da voli
da me ti tome nisi naučila.

Ove ruke grlile ne bi
da ih ti nisi rodila,
a usne ne bi umele
nežne reči da govore
da me ti tome nisi naučila.

i duša ova
plemenita ne bi bila
da me ti mati mila
dobroti nisi naučila.

Da tebe nema,
ni mene ne bi bilo.
Ti si moja dobra vila,
ti mi čuvaš leđa,
primaš me u svoje krilo
i suze brišeš
kada mi zatreba.
Srećna sam što te imam ja.

JELENA KOČOVIĆ JEKA – Previše patetike, a premalo poezije u pjesmi. Niti jedna metafora. Pjesma u službi rime, a trebalo bi da je obrnuto. Čak i broj stihova u strofama govori da je autorica robovala rimama, jer i poneka dobro započeta misao se strmoglavi, jer je preklopi nametnuta rima. Sve iskorištene fraze u pjesmi su pisane već hiljade puta, ništa novo nije rečeno, niti jedna stilska figura za koju bismo mogli reći da se rijetko upotrebljava. To je sasvim jasno. Volio bih da autorica počne čitati savremenu poeziju, da ne shvati poeziju kao pisanje spomenara gdje si napisao pjesmu ako napišeš npr.:

Sudbina me boljela,
jer me nije voljela
a da me je voljela
ne bi me preboljela…

Dakle, to nije poezija… to je samo puko pisanje u rimi, nekreativno i primitivno, kao da si nekoga natjerao da napiše pjesmu.

Olivera Marković, 1990.
Srbija, Kragujevac
OVO JE PESMA O VAMA

Bicu I ja ta devojka obucena u belo,
Sa iskrom u oku,prekrivena velom,
Nekom zauvek recicu da!

Jednoga jutra primicu posiljku iz ko zna kojeg grada,a uz ime,neko prezime stajace novo…
Jedno,drugo pa trece slovo..G-dja!
Pa divno zvuci,nekako otmeno I stogo.
A na vratima te iste kuce,
Stajace neko maleno stvorenje,
Skriveno oko mojih nogu,od radoznalog pogleda tog cike,sto raznosi nekakve koverte bele I plave…
A onda praznici,Bozic,Uskrs I slave
Pod Tim istim krovom,
Radni Dani I crveno slovo.
Rodjenja,krstenja,veselja…
Bicu brizna majka a muzu dobra Zena!

Zivecu za njih I voleti ih svom snagom!
O Boze,ti I Sam znas kako se deca miluju I vole,
Imacu cestitog muza I zvace me svojom dragom…

A onda domaci,pa teski zadaci iz skole..
Prehlade,virusi, prvi zub I rog na glavi nice,
A onda cuveno ono:
,,Tata a zasto mama,stalno nas grdi I vice?
I zasto kad naidju kola ona jako ruku mi stiska?
Zasto joj smetaju moje,
Igrackice I moja vriska!?,,

Sve ce to podneti ona,koja nikad umorna nije!
Zato zivele majke I zene,
Svetu ste najsvetije!
Ziveli vitezi hrabri,lepotice ogrnute stitom!
Ovo je pesma o vama…hvala! Govorim pritom!

OLIVERA MARKOVIĆ – Pjesma koja je neprimjerena dobi autorice, jer je nivo rada učenika osnovne škole. Povrh svega, nelektorisana i gramatički i informatički, jasno stavlja do znanja da ni sama autorica nije kako treba ni pročitala svoju pjesmu kada je napisala. Volio bih da autorica počne čitati savremenu poeziju, da ne shvati poeziju kao pisanje spomenara gdje si napisao pjesmu ako napišeš npr.:

Sudbina me boljela,
jer me nije voljela
a da me je voljela
ne bi me preboljela…

Dakle, to nije poezija… to je samo puko pisanje u rimi, nekreativno i primitivno, kao da si nekoga natjerao da napiše pjesmu.

Dušan Stojković, 1994.
Srbija, Leskovac (Grdelica)
OBLAK U PANTALONAMA

Tih godina
bio sam oblak
u pantalonama.
Bio sam Majakovski.
A nisam hteo
da budem pesnik,
ponajmanje tvoj pesnik,
ili njihov.
Nisam hteo da govore
kako živim
i umirem zbog tebe
ili zbog njih,
kako sam umro
bez ljubavi.
Ne bih da greše.
Ja sam ljubav ž i v e o.
Sa tobom
i sa svakom od njih.
Tih godina
bio sam oblak
u pantalonama,
sa jednom rupom
na kaišu.

DUŠAN STOJKOVIĆ – Lijepa minijatura. Nakon svakakvih pjesama na koje možemo naići u ovom duelu, ovo mi dođe kao melem, jer se radi o autoru koji zna šta je poezija i koji teži ka njoj. Poentiranje je odlično. Možda bih izbrisao prva tri stiha u pjesmi, jer mi se previše ponavlja Oblak u pantalonama i time se gubi veličina izrečenog s kojim se i poentiralo. U svakom slučaju, vidi se da se autor potrudio stilistički da dotjera pjesmu, da je razmišljao o njenim riječima, birao misli i povezao ih u jednu cjelinu. Sviđa mi se.

Nataša Gligorijević, 1974.
Srbija, Leskovac (Strojkovce)
ZLO VREME

Osećaš li čoveče zadah,
mračnih neljudskih bića, koji
se širi oko tebe u ovo zlo vreme?
Osećaš li taj odvratni miris,
mokrih praznih ulica i
tek po kolji nazovi čovek prođe ,a
sve sumorna beživotna lica?
Osećaš li praznu svuda, a
najveću u duši?
Oko tebe zagađen vazduh i
ovo zlo vreme, koje guši?
Osećaš li čoveče strah
zaledio je svaku ćeliju u našem telu
ovo zlo vreme progutaće me celu.

NATAŠA GLIGORIJEVIĆ – Valjda je autorica mislila tek pokoji čovek prođe, a ne tek po kolji čovek prođe… Pjesmu je potrebno iščitavati, a to u ovom slučaju autorica nije radila, jer bi tada uvidjela sve njene misaone nedostatke, pa ne bi poslije izravnog pitanja stavljala tačke, i slično. Nesređena pjesma, sa minimalnim trzajima poezije u njoj. Ovako se ne šalju pjesme na konkurse… Pjesme se trebaju lektorisati, a autor je u jedinstvenoj prilici da nametne sam čitaocu gdje će napraviti pauzu, gdje će stati i razmišljati o pročitanom… Ovako izgleda da je bio samo cilj da se napiše pjesma koja nema nikakvu radnju, osim patetičnih pitanja u sebi…

Dragan Krstić, 1976.
Srbija, Ljubovija
ČEKAM

Čekam odgovore,čekam bolje dane,
čekam nešto,čekam zgranut,
čekam tako da mi novo jutro svane,
čekam ništa u zaborav skrajnut.

Čekam pitanja,pametna i prosta,
čekam znake,čekam obaveze,
čekam vreme kad ću reći dosta,
čekam apsurd neke nove teze.

Čekam,vreme mi ističe,
čekam,nikog se ne tiče,
čekam neke nove priče,
čekam,ko na mene viče?

Čekam……

DRAGAN KRSTIĆ –  Pjesma pisana samo da se napiše pjesma. Jedina riječ koja treba ostati je Čekam, sve ostalo se komotno može obrisati, jer ništa novo nije reklo. Štaviše, pjesma je u službi rime koja je autoru bila vodilja za izgradnju pjesme. Pisanje u rimama zahtijeva poštivanje pravila metrike, ovdje je autor samo tako redao stihove… Zaista loše, naročito u odnosu na dob autora, jer ovo izgleda kao rad učenika osnovne škole kojeg su natjerali da napiše pjesmu za zadaću.

Miloš Petrović, 1986.
Srbija, Majdanpek
PESNIKOVA TEOREMA

Tvrdi da je kvadrat ponovljenih reči
U stihu
Proporcionalno jednak
Polovini izgubljene rime u desetercu:
Pitagora naspram Jesenjina

Pod pretpostavkom da ritam
Diktira proživljeno –
Prećutano u napisanom
Treći je koren skrojenih krajeva
Kazivan jedan kroz jedan

Ko krivi toranj
za krivicu od nepripadanja
U prepirkama sa čovečanstvom
dokazuje slično sličnom neradovanje:
Aksiom se datim otuđuje

U Pesnikovoj teoremi
oštra sumnja je znak jednakosti;
Negacija zbirke zadataka
U negaciji zbirke pesama
Izostavlja simetrije iz pesničke projekcije

MILOŠ PETROVIĆ – Pokušaj da se napravi komplikovana pjesma, da se stekne utisak da je filozofska, da je drugačija… da je ne može svako razumjeti. Bio sam prvak iz matematike u osnovnoj školi, ali ovo mi ni malo ne djeluje kompaktno. Ustvari, pjesma bez radnje, bez pjesničke niti koja bi sve strofe povezala u jednu misaonu cjelinu zbog koje bi čitalac bio sretan što je pročitao pjesmu i naučio nešto iz nje. Da ne pričam da nije umjesno što je pjesma nelektorisana, pa se mala i velika slova na početku stihova isprepliću sporadično… ali to nije ni bitno. U svakom slučaju, u moru nenspirativnih spomenarskih pjesama, ovdje se naziru tragovi poezije, sjajna ideja od koje bi se još sjajnija pjesma mogla napraviti i sve to se nalazi u prvoj strofi.

Đorđina Vučković ex. Čupić, 2002.
Srbija, Mali Iđoš (Lovćenac)
AVELJ

Ležao sam sam u lokvi
svoje čiste krvi.
Napušten, prekrila me trava.
Tu, u provaliji, moje telo spava.

Uzmi Kaine, moj brate,
kamen, moj brate rođeni.
Posred grudi me rani,
nek mi se ovozemaljske muke skrate.
Uzmi, Kaine, moj brate!

Bio sam sam, Kaine!
Prljav, majčin sine.
Gazili me svi,
po skeletu i krvi.

Nosio sam tuđe grehe,
preuzevši ih kao svoje.
I pitao sam se da li se
takvi poput tebe, Kaine, boje.

Ostao sam čistog srca,
iako moje telo u krvi,
tiho i samo, grca.
Nešto, duboko, dušu mi mrvi.

Oprostio sam sve laži
i prevare.
Ti nemoj sebi
oprostiti ruke krvave.
Nemoj se plašiti ako te
uhvate utvare.

Povređen sam.
Moja utroba je pripala
lešinarima.
Hvala ti, Kaine.
Verovao sam ti, Kaine.
Voleo sam te, Kaine!
Uzmi kamen, Kaine!
Gurni me u smrt,
brate, Kaine!

ĐORĐINA VUČKOVIĆ EX. ČUPIĆ – Patetični monolog povređene osobe. Uz to, korištenje rime svoje-boje, krvi-mrvi,… nečeg što je tako predviđeno i na hiljade puta isto tako rečeno, nije nimalo dobro. Najveći poraz je što je rima vodila misao autorici. I ta želja da se ponavlja ime Kain, pa konstantno ponavljanje… sve je to kontraproduktivno.

Nataša Zorić, 1976.
Srbija, Niš
VEČERAS SI LIJEPA

Sećaš li se kako smo se razigravali u lavirintu, pre nego što pronadjemo izlaz?
Lavirint naše ljubavi.
Iza svakog ugla si me čekao, pokušavao da me osvojiš, a ja tvrdjava, neosvojiva.
Tamo gde ponire reka života,
tu si stao.
Zašto si se tako smrzla?

Sećaš li se kako smo otključali katanac na koji se uhvatila rdja?
Katanac naše zabravljene ljubavi.
Levom rukom si držao ključ, pokušavao da otvoriš, a moje srce je već bilo napuklo.
Od čekanja.
Tamo gde izvire gejzir reči i stihovi ovi,
tu sam stala.
Zašto toliko žuriš?

Na porcelansko postolje posuto prahom
ostavila sam ti ogledalo, unikatno.
Onda sam izašla i više nisi čuo moje disanje.
Želim da, svaki put, kada se ugledaš u ogledalu
osetiš ukus malina.
I opsuješ, recimo miša.
Želim da, svaki put, kada se ugledaš u ogledalu
zapevaš “Večeras si lijepa”.
I da imaš osmeh na svom lepom, muškom, licu.

NATAŠA ZORIĆ – Ljubavna pjesma sa znacima patetike. Nelektorisana. (tvrdjava, rdja, pronadjemo,…). Sva pjesnička ljepota se slila u jedan zanimljiv stih: I opsuješ, recimo miša. Sve ostalo je već viđeno, izrečeno na stotine puta. Glavna sugestija je poraditi na originalnosti.

Radovan Vasiljević, 1982.
Srbija, Niš
SREŠĆEMO SE

Srešćemo se, znam to već sada,,
Pod svetlima nekog nepoznatog grada.
Bilo po danu ili po noći,
Znam da ćemo jedno pored drugog proći.

I sve će prestati, ceo svet nestati,
Zvuk motora, ulična buka,
Ostaće tog trena bez zvuka.

I sve će za trenutak stati
I poželećemo da se taj tren vrati
Ali znaćemo da nemamo snage
Da pogledamo u oči osobe drage.

I zato ćemo ostati hladni
A osetićemo da smo mali i jadni
I proći ćemo hladno, kao stene dve,
Ali srešćemo se…kasnije ili pre…

RADOVAN VASILJEVIĆ – Pjesma koja je neprimjerena dobi autora, jer je nivo rada učenika osnovne škole. Volio bih da autor počne čitati savremenu poeziju, da ne shvati poeziju kao pisanje spomenara gdje si napisao pjesmu ako napišeš npr.:

Sudbina me boljela,
jer me nije voljela
a da me je voljela
ne bi me preboljela…

Dakle, takvo pisanje nije poezija… to je samo puko pisanje u rimi, nekreativno i primitivno, kao da si nekoga natjerao da napiše pjesmu. Eto tako izgleda i ova pjesma, gdje se patetičnim krajem bezuspješno pokušava izmamiti emocija.

Katarina Pešić, 1990.
Srbija, Niš
OBLIK LJUBAVI

danas sam poželela da se ubijem
zato što me niko ne voli
zato što ni ja ne volim samu sebe
onda sam ušla u taksi
taksista je rekao da smo kao severna koreja
ja sam rekla da smo gori
onda smo pričali o umetnosti
kaže
sine mlada si sad treba da putuješ najviše
sine moja generacija šta je sve preturila
preko grbače
ali sine i dalje smo veseli
moraš i ti tako
nemoj da padaš
i shvatila sam
ljubav ne dolazi uvek u istom obliku
volela sam potpunog stranca
u tom trenutku

KATARINA PEŠIĆ – Odlično. Još da nije bilo rime obliku-trenutku, pjesma bi zvučala savršeno, jer bi i poentiranje bilo maestralno. Ipak, originalna ideja i dosta dobra realizacija pjesme – sasvim dovoljno da u moru neispirativnih pjesama nagradim ovu pjesmu najvećom ocjenom. Ujedno preporučujem da ovu pjesmu pročitaju svi oni kojima sam napisao da ne postoji radnja u njihovim pjesmama. Jednu pjesmu je teže napisati nego roman, jer u svega par riječi moraš napisati nešto što će biti originalno i imati sjajnu, nesvakidašnju poruku.

Nikola Lukić, 2004.
Srbija, Niš
REKVIJEM

Talas zube talasa,
Naš skelet trune ispod kože,
Krv iz nosa, opada masa,
U središte glave produbljuje kov,
Što kove mrtva sećanja bez glasa.

Podignutih ruku, klonule glave,
S nogama u vazduhu lebdi naspram semena,
Ridja mu krv pada na nas,
Bez osećaja vlage, mrlje koje nema,
U ušima gori mili spas.

Mi smo tu, raskol u tmini,
Večna pamet, bez postojanja,
Nada nije nadati se živi,
Vera u nama živi izvan stanja,
Mi smo tu, raskol u tmini.

NIKOLA LUKIĆ – Pjesma u kojoj nema poezije. Osnovna autorova inspiracija je napisati pjesmu u rimi. I to se vidi. Potpuno bezidejno poentiranje, niti jedan originalan pjesnički element u čitavoj pjesmi. Volio bih da autor počne čitati savremenu poeziju, da ne shvati poeziju kao pisanje spomenara gdje si napisao pjesmu ako napišeš npr.:

Sudbina me boljela,
jer me nije voljela
a da me je voljela
ne bi me preboljela…

Dakle, takvo pisanje nije poezija… to je samo puko pisanje u rimi, nekreativno i primitivno, kao da si nekoga natjerao da napiše pjesmu. Eto tako izgleda i ova pjesma.

Zumreta Šaković, 1959.
Srbija, Novi Pazar
SPAVAŠ LI

Spavaš li budan večeras?
Znaš duša moja
brodolomnik
na hridi nasukana
traži u sećanjima tebe
u gutljaju soli.
Sanjaš li
oluje zagrljaja
plima i oseka
u našim valima.
Ja spavam očima uprtim
u sećanja.
Da li te grizu dubine
ili si našao luku.
Sećanja plove obalama
mene kako ti sklanjam
pramen kose sa čela.
Sanjaš li budan
u svetlim noćima
do svitanja.
Plovimo morima
hodamo obalama
gledamo u zvezde
i šutimo.
Sečaš se šutnje
rasute svuda
po nama, zemlji, morima dalekim.
Spavaš li ili gledaš
prašinu po nebu
usnulim očima.
Znam zašto toliko sija nebo
ja i ti razlili
zlatni konac po tinti
porukom nedostajanja.

ZUMRETA ŠAKOVIĆ- Sećanja plove obalama mene kako ti sklanjam pramen kose sa čela. –  ovo ne može stajati kao rečenica. Također i gramatička greška Sečaš se šutnje je neozbiljna. Stilistički gledano, pjesmu je potrebno lišiti heremetičnosti koja se dobija besmislenim genitivnim metaforama čisto da bi pjesma izgledala poetično. Potrebno je pjesmu podijeliti na strofe kako bi čitalac imao vremena predahnuti i razmisliti o pročitanom. Također, riješiti se i suvišnih riječi čije akcentovanje nema poentu u tekstu.

Ja spavam očima uprtim
u sećanja.
Da li te grizu dubine
ili si našao luku.
……………………………
Spavam očima uprtim
u sećanja.
Grizu li te dubine
ili si našao luku?

Ovo je samo primjer. Potrebne su brojne intervencije na pjesmi. Inače, kada se radi o autorici, ona je u prethodna dva mjeseca, u punom smislu učestovala u interkulturalnom dijalogu i zaista širila pozitivnu energiju na našim društvenim mrežama. Veliko poštovanje!

Jusuf Skoko, 1990.
Srbija, Novi Pazar
***
Sediš tu kraj mene, izjavljujes mi ljubav
Ali meni je neko drugi na pameti,
Neko bez koga ne mogu da razmisljam,
Neko koje moj vazduh,
Neko bez koga ne mogu.

Eto upravo sad dok mi govoris sve najlepše
Ja mislim i dalje na tog nekog.
Ne bih imao hrabrosti tako kao ti
Da to izjavim što ti meni.

Već mi nedostaje taj neko,
Osecam kroz misli, kroz preplitanje
Osecaja koje prožima moje srce,
Trnce kroz telo, kroz vazduh koji dišem…
U meni je i oko mene, svuda je.

JUSUF SKOKO – Pjesma bez poetske vrijednosti. Nelektorisana. Potpuno bezidejno pisana. Prepuna patetike. Djeluje kao ispovijest u spomenaru.

Melita Ratković (Melx), 1957.
Srbija, Novi Sad
INDIGO

Indigo
Moje su misli indigo boje.
Moja je ljubav boje indiga.
Moj Bog je boje indiga, čitav
Universum. Mjesta koja u snovima
pohodim. Sve baš sve je indigo.
Ja bdim u nekoj višoj javi,
plavoljubišastog finog tkanja.
Boja dubokog Oceana, unutrašnjost
Svemira, sve je oko mene mirno, sigurno,
titravo, životno. Moje energetsko biće,
sama srž postojanja paralelne stvarnosti.
Sve je obojeno, postojano, vječno. Duša,
um nadilazi tijelo, vraćam mu se, izranjam
iz plavetnila, još mi vrijeme nije.

MELITA RATKOVIĆ (MELX) – Ništa specifično u pjesmi, nešto po čemu bismo je pamtili. Čak i prelijepa riječ indigo je uništena deskripcijom u kojoj nema poezije. Ja bdim  – zar se ne bi moglo reći samo bdim, jer je samo po sebi odrednica lica. Sve pohvale za izrazitu aktivnost ove autorice u promociji interkulturalnog dijaloga, u prethodna dva mjeseca, a vezano za njenu aktivnost na našim objavama!

Dina Zavarko, 1971.
Srbija, Novi Sad
NESANICA

Svet se sabio u tačku.
Uskovitlala mi se nutrina.
Tražim ispod kamena,
u raščupanim krošnjama
i talasima
poreklo ljudske okrutnosti.
Neobjašnjiva je!
Izlivaju se bujice gromova i topova.
,,Uništavaju, ali zemlja će opet iznedriti život.”
Tako me boli taj huk.

Šta da kažem ako me pitaju ko sam?
Ja sam ti i onaj čovek tamo što prosi,
Žitni klas i jutarnji ruj.
Pralja sam i kraljica,
vidarica i košuta…
,,Proći će.”
Znaš da neće.

Šta da kažem ako me pitaju ko sam?
Sem tebe, niko moj jezik ne razume.
Nebesko sam plavetnilo
i čojana trava,
ozeblа lastavica
i zaboravljenog cveta prašnik.
U meni zebnja ne odlazi na počinak.
Preteško je voleti me.
,,Nije.”
Vulkani kad se stišaju
i lava se na koži ohladi,
postaću plodno tlo tek za milion godina.
,,Čekaću.”

Šta da kažem ako me pitaju ko sam?
Čestica svemira,
božija kreacija nesavršena,
čovekoljubiteljka,
za uzburkanost sveta samo čestica nebitna…
,,Spavaj, šašava pesnikinjo moja!”

DINA ZAVARKO – Pjesma koja djeluje kao monolog emotivne žene prepun patetike. Sve ovo bi se znatno bolje ocijenilo da se traži prozni tekst, jer ovo i jeste proza. Ovdje nema poezije. Niti jedna metafora karakteristična za savremenu poeziju. Sve sami klišeji, ono što smo čitali od velikana naše književnosti iz prošlog stoljeća… Tekst djeluje pismeno, stoga pohvale za lijep lektorski rad na njemu.

Tatjana Radovanović, 1973.
Srbija, Novi Sad
ZAGRLJAJ

Postoji mesto na zemlji gde je sve moguće
tu kamen nije kamen neg’ voda
tu se pobednik slavno ne uzdiže,
u srcu ti se rodi malo zlatno sunce
i raste sve veće i veće
i možeš da vidiš kako zima
za samo treptaj oka postaje proleće
i kako je svaki poraz ustvari dostignuće.

Na tom se mestu čuda dešavaju;
drveće je stopama vezano za nebo
a kišne kapi padaju nagore,
bolesni tu istog trena ozdrave
zaboravljeni snovi odmah ožive
pognuti od bola sad uspravno hodaju
i oni već odustali opet nadu vide.

I sve se ograde i rampe same ruše
a tuga u sreću pretvara,
u iskrenom zagrljaju drage duše
krije se mapa skrivenog blaga
i svaka laž se postidi,
reke stanu da teku uzvodno
i sunce se na zapadu odjednom budi,
od svih grešaka koje načinismo
ovde smemo postajati bolji ljudi.

Ali kad stigneš na to sveto mesto
u lekoviti prijatelja zagrljaj
nikada ne puštaj prvi,
jer ne znaš koliko je njemu potrebno
da mu krila narastu da se od zemlje odvoji
da i njemu u žilama roj pčela zabruji.

TATJANA RADOVANOVIĆ – Mnogo, zaista mnogo prozne deskripcije… Jedinu poeziju koju pronađoh u ovom tekstu je ova prelijepa izjava: drveće je stopama vezano za nebo.

Igor Farago, 1994.
Srbija, Novi Sad
OTAC

Kažu mi da u tvojoj sobi broj 33,
postoji jedan zamagljen prozor.
Kroz koji uvek prodire samo zalazak sunca.
Par fotografija čudnih lica i ti.
Na stolu bela šoljica na crne tufne i talog kafe na zidu.
Posle ponoći dobijaš terapiju protiv života.
Tabletama sećanja i ubeđenjima
da si ono sto piše i to ne prestaje.
Znaš da nije sve tako kao što izgleda.
Istina ume da ubere loše plodove,
pa pogled u nebo ume biti mučan za tvoje oči i ruke.
Prestao si da se moliš da budu slobodne
i da možeš skrenuti malo sa puta ka tvom rođenju,
jer si ga i zaboravio.
Nisam daleko. Tu sam u holu za prijem pacijenata.
Molim se i čekam da preuzmem tvoje telo.
Da jedini od tebe stvoren kažem da si to ti.
Srešćemo se mi na nekom boljem mestu, slobodni.
To ti obećavam.
Ćutaćemo i gledati u vodu.
Bez vriske u duši, psihijatrijske sobe
i bez griže savesti čuvati zlatne ribice.

IGOR FARAGO – Uz bolju kontrolu misaonog toka koje bi rezultiralo sjajnim poentiranjem, ovo bi bila fantastična pjesma. Autor koji zna šta je poezija. Mnogo potencijala se nazire…

Svjetlana Razdoljac, 1994.
Srbija, Pančevo
OTIŠAO JE TATA

Daljino,
otkriću ti tajnu,
imala sam nekada porodicu.
I ja sam nekada bila dete.
Ustajala bih kada tata
kaže da je vreme, a
zaspala bih nakon što me mama
za postelju spremi.
Bila sam i ja nekada srećna.
Igre bi bilo na pretek,
a nikada neću zaboraviti
one livade beskrajne,
ona brda kao džinove,
one krivudave puteve i
one pahulje koje su mi se
na trepavicama hvatale.
Bila sam sasvim obično dete.
Radovala sam se parčetu
vruće pite,
čokoladi ili gumenim bombonama.
Oduvek sam volela gumene bombone.
Danas, retko ih jedem.
Nekako,
podsećaju me na taj period
kada sam bila dete.
Kada sam imala porodicu.
Pa mi probude tugu.
Setu.
Pa krenu suze.
Pa sve dođavola.
Znaš,
daljino,
otkriću ti tajnu.
Tata je otišao
i od tog trenutka
ja više nisam dete.
Od tog trenutka mama nije mama,
ona je sve u jednom.
Leđa iza kojih se krijem,
prsti međub kojima se grejem,
suza koju pijem,
zagrljaj u kom dušu odmaram,
rame na kome spavam,
prijatelj kakav nigde ne postoji,
a mama je i tata.
Ona je i temelj i krov,
snaga i sila.
Mama je i lekar,
čistačica,
vaspitačica,
učiteljica,
ali i ruka pravde.
Eh, kad bih ti daljino
sve ispričala,
ni ti mi ne bi verovala
šta je sve moja majka meni bila i
šta je još uvek.
Jer, znaš,
odala sam ti tajnu
da je tata otišao i
da ja od tada više nisam dete.
Jesam u telu,
ali u duši više ništa nije isto.
Moram podeliti sa tobom
i da sam mamu neretko
čula kako jeca i
videla je kako briše suze
i brzo ruke stavlja u džepove,
kao da je u njima suze od mene sakrivala.
Mada, nije morala,
i ja sam suza imala na pretek,
pa sam ih sve pod jastuk gurala.
Moja mama nije plakala
jer je tata otišao,
čak je i rekla da je tako najbolje.
Mislim da je mama plakala
jer nismo više imali porodicu.
I znaš, ja dan danas zbog toga plačem.
Daljino,
sve ću ti tajne jednom reći,
jer ti razumeš,
slušaš i ćutiš.
Ti samo odjekuješ,
ali se ne ljutiš.
Ako ti nekada neki tata
bude pričao kako je otišao,
reci mu da ne mora da se vrati.
Taj tata je trebao jednoj devojčici
koja ga je od papira pravila,
pa pored sebe na slikama lepila.
Devojčici koja više nije dete.
Daljino,
ustvari mu ništa ne reci,
neka sam pokuša da shvati,
da kada nekome iz srca ode,
nema više gde ni da se vrati.

SVJETLANA RAZDOLJAC – Patetična pjesma koja mi je izmamila emociju, jer je autorica u moru patetike ipak unijela originalne događaje i zbog toga – puno poštovanje. I poentiranje koje je patetično sa nametnutim rimama, ipak ima svoju iskrenu emociju.

Suzana Todorić Asković, 1978.
Srbija, Paraćin
TIŠINE I ĆUTNJE

Naočigled privid mira u nemiru
klija u meni to zrno slutnje,
Ko crna rupa u mirnom svemiru
razdiru me moje tišine,
i moje ćutnje.
I ćutim.
A rado bih rekla milion reči
al nemam kome ja da kažem.
Nešto me uvek u duši spreči
dok u tišini samu sebe lažem.
Moje su ćutnje od reči teže,
pretežak teret,tišine koju nosim.
Svaka reč koju bih rekla a prećutim
poput stakla,mi srce reže
i sa sopstvenim mirom se u sebi kosim.
Privid mira u meni se ogleda
tišine i ćutnje i dalje čime u meni.
Ponekad samo iz mog pogleda
poteče bujica reči neizgovoreni.

SUZANA TODORIĆ ASKOVIĆ Ponekad samo iz mog pogleda poteče bujica reči neizgovoreni. – NEIZGOVORENIH… ali autorica je morala ostaviti neizgovoreni, jer je prethodno stih završavao na riječ meni. Sve to sasvim jasno govori da je ova pjesma u službi nametnute rime. Da su bar rime originalne, već nešto što se može naći u brojnim pjesmama. Pjesma bez originalnosti.

Gordana Trifunović (Goca), 1987.
Srbija, Petrovac na Mlavi (Burovac)
PUTEM SRCA

Čuješ kako se diže zlatna oluja ?
I šta ostaje na našim dlanovima
kada se to ne držimo za ruke ?
Samo od naše ljubavi pozlaćena prašina
što klizi nam niz kožu kada se jedno , na drugo naljutimo.
Putem srca sve se vodi istinom
i kad te nema tražim te u svetu ,
još ima nežnosti koji bih prisutnosti,
još ima susreta u kojima su sve tvoje prisutnosti.
I davim sebe u samoća poricanja
da mogu sama , bez tebe dalje.
Al zadnju reč drži srce koje ti u daljinama poruke šalje , da ljubav nikada nije ni prestala.

GORDANA TRIFUNOVIĆ (GOCA) – Pjesma prepuna patetike i nelogičnosti. Da ne pričam da je informatički nelektorisana, gdje su razmaci udarani prije i poslije zareza onako kako je to autorici bila volja. Stih još ima nežnosti koji bih prisutnosti, je nelogičan, gramatički neispravan, prosto da te glava zaboli. A sami kraj pjesme Al zadnju reč drži srce koje ti u daljinama poruke šalje , da ljubav nikada nije ni prestala. je klasični fragment žalopojke iz spomenara.

Vesna Jakovljević, 1971.
Srbija, Smederevo (Lozovik)
BALADA O PRINCU I ŽABI

Ja sam mali princ,
žena mi je žaba,
zubi su joj retki,
nešto k’o taraba

Ima srce dobro,
debela i ružna,
kad je ja naljutim
onda je i tužna.

Volela je žaba mene,
dušu, srce dala,
ja sve iskoristio
koja sam budala!!!

Neumorna žaba,
stizala bi svuda,
da svom mladom princu
pokaže sto čuda.

Razmaženost moja
dosadi mi žaba,
pa joj jednom rekoh:
-Izgledaš k’o baba!

Poč’o sam da tražim
princeze i klinke,
poslao sam svima redom
poruke i slike.

Bilo mi je lepo
da sluškinju imam,
dok na raznim
mrežama sa drugim se cimam.

Kraljevstvo je moje
trajalo do zore,
kad sam čuo glas:
– Skupi stvari svoje!!!

Odoše do vraga
moje avanture,
žaba srce pokida
i srce i cure.

Počela je žaba ,
tugom svoga bola,
da od mene pravi
uništenog stvora.

Shvatila da meni
nema većeg srama ,
ako se odluči
da postane dama.

Mesto muva I pauka
hranile je tuge,
dotera se žaba
bez i jedne ruge.

Postala je žaba
princezica prava ,
meni osta samo
da me boli glava.

Da po svetu lutam
k’o bez glave muva,
dok u sreći moju žabu
neko drugi čuva.

VESNA JAKOVLJEVIĆ – Lijepa pjesma za djecu. U tom kontekstu, ima svoju priču. Lijepo poentiranje.

Stefan Đorđević – Đole, 1997.
Srbija, Sokobanja
SUDBINSKA LJUBAV

Pomiluj me kao jutarnji zrak Sunca,
Neka mi kosa vijori tračkom dorira
Tvojih nežnih prstiju, obavijenim svilom
Što smiruju i daju svetlost mojoj duši.

Tvoj tonalitet glasa me obgrljuje oko srca
Ta nežnost i toplina, uzvisuje me do nebesa,
Ti si put, istina i život,
Ti si staza moga spasenja.

Poljubac – žar nežnosti, vrela toplina,
Dodir – smirenost, blagostanje,
Reč – spas, budućnost,
Zagrljaj – oreol spasa, uzvišenost.

Budi mi putokaz ka boljem životu,
Daruj mi porodicu, decu, spas..
Pristani, budi uz mene, u dobru i zlu..
Do svršetka ovozemaljskog gostovanja.

STEFAN ĐORĐEVIĆ (ĐOLE) – Biranim riječima ispisano ono što je općepoznato. Ništa novo nije rečeno kroz pjesmu.

Ljiljana Lukić Tatić, 1958.
Srbija, Sremska Mitrovica
U NOVEMBRU

U Novembru su nekad padali snegovi…
Kako smo se radovali
tim divnim belim pahuljama,
vrapcima ispod strehe,
mrazu sto je nocu slikao
caronbe zamke na staklima prozora.
Noci su bile tako nezne,
carobne,bele…
A zvezde!
Zvezde su bile pahulje snezne.
Nosili smo vunene rukavice
I carape ispletene
gumene cizme,
te neke sezdeset i trece.
Radovali smo se sarama u snegu,
koje su cizme ostavljale za nama,
u novembru…
Jos su svetlele petrolejke lampe,
zidovima su plesale senke
a uspavanke,tiho pucketanje vatre.
Secam se te godine…
Otac nam je rekao da postoji Deda-Mraz
i napravio prve sanke drvene.
Kako nam je malo trebalo
I to malo je bilo dovoljno
da budemo srecni.
Pred Novu godinu je Deda-Mraz stigao.
Necujno…Niko ga nije video.
Ostavio poklone,prve slatkise…
Pogasile su se petrolejke,
zasvetlele sijalice,
pucketanje vatre se sve slabije culo
od muzike sa radija…
za srecu nam je svaki dan
trebalo sve vise i vise…
Da li smo postali srecniji?
Ovog novembra, nema snega.
Nema ni vrapca ispod streha…
Ni mraza da zamak naslika na staklima
a ja…a ja razmisljam…
Mozda bi bilo bolje,mozda bi bili srecniji
da te sezdeset i trece
Deda-Mraz nije stigao, mozda…

LJILJANA LUKIĆ TATIĆ – Glavna zamjerka je potpuno nelektorisana pjesma, gdje velika slova izlijeću, nema afrikata… mjeseci u godini se pišu velikim slovom, stavljaju se znakovi interpunkcije na nepotrebna mjesta (Deda Mraz, bez crtice). Ipak, pjesma ima svoju toplinu i jasno je lični doživljaj pisan za svoju dušu. Također, važno je napomenuti da je ovo autorica s kojom je saradnja divna… Sve pohvale za ljudskost koju nam uvijek pokazuješ, Ljiljana!

Ljilja Vujić Crnojakić, 1969.
Srbija, Sremska Mitrovica
JASMIN

Dok mirise jasmin pod prozorom mojim
Majska noc se razli ko akvarel da je
Ja jos zudim dragi za poljupcem tvojim
Cvet mirisem,cekam,ljubav joste traje.

Gledam svake noci zvezdano nebo
I dok zvezda pada,tad zelju pomislim
Vec odavno ti si meni doci trebo’
Jer svi nasi puti davno su pokisli.

Blatnjave su noge,od zivota valjda
Suzama se tope svi koraci moji
Postoji li mili za nas dvoje nada
Da se nasa ljubav kao nekad spoji?

Dok mirise jasmin ,kap kise tek pade
Sa latice cveta stopi se zutilo
I tad ode zadnji tracak moje nade
Da bi opet isto kao nekad bilo.

LJILJA VUJIĆ CRNOJAKIĆ – Potpuno nelektorisana pjesma, bez afrikata, znakovi interpunkcije informatički i gramatički nepravilni i nedostatni. Van toga, pjesma sa lijepom porukom, ali djeluje kao pjesma sa početka 20. stoljeća, a sada već kao pjesma spomenara, jer ne nudi ništa novo.

Stevan Lalović, 1990.
Srbija, Sremski Karlovci
ODMOR DUŠE

Dušu sam odmorio,
kad sam tebe stvorio,
tkao te od lepše strane sveta.

Od ljudi često krao,
sve što sam tebi dao,
da mi u snu budeš sve što cveta.

Miris najlepših ruža,
dobrota, čista duša,
vrata raja sam lako otvorio.

Sanjam najlepše snove,
sleteću noći ove,
Tu gde sam odmor za dušu stvorio.

STEVAN LALOVIĆ – Prevaziđene rime. Van toga, u pjesmi ima pjesničkih momenata poput tkao te od lepše strane sveta. Ipak, ostatak pjesme robuje rimi, kao da je pisana za nekog pjevača da je otpjeva. Dakle, radi se o tekstu pjesme, a ne o poeziji. Mislim da bi ovaj autor trebao da se liši rime i da pusti svojoj inspiraciji da mu određuje tok misli, a ne rima. Potencijala ima…

Dragojla Divjak Topalović, 1966.
Srbija, Stara Pazova
ZALAZAK SUNCA

Pruži mi ruke
kad te umori zalazak sunca
Kada se raspu oblaci beli
I kad te dotaknu hladne kiše
Kad spaziš mahovinu
Na truloj trešnji koja izdiše.
Pruži mi ruke
Kad ti srce zaplače
Zbog obećanja koje smo dali
Ispod krošnje bagrema
A sve što smo imali
Tuzi smo predali.
Pruži mi ruke
Vetrovi su hladni i jače biju
Ali još uvek cvetaju
Neveni žuti
Zagrli me i ćuti
Sve je u jednoj minuti
Zastalo
I ne smeju da nas rastuže
Ogoljene grane
I one ptice što oko nas kruže
Uplašene i same.

DRAGOJLA DIVJAK TOPALOVIĆ – Hladne kiše, vjetrovi, krošnje bagrema, ptice… svi motivi su prevaziđeni. Ništa originalno. Inače, imam veliko poštovanje za ovu autoricu kao divnu osobu.

Boško Mirković (Boško Knin), 1972.
Srbija, Subotica
JESENJA BALADA

Pozdravlja me sunce pred odlazak na put
i prirodu šara u braon i žutu,
polako se jesen provlači sad, svud,
sve je više ljudi u dugom kaputu.

Gde to leto ide i ostavlja šume
koje za njim plaču kroz lišće što pada,
niko kao šuma plakati ne ume
za bojama,vedrim,prolećnih livada.

Gde to ptice lete,nestaju u visu
i sve manje cvrkut dopire sa grana,
u blizini našoj ko da nikad nisu
boravila razna jata raspevana.

Svud tišina trepti i studen se šunja,
okruženo mrakom dnevno svetlo kraće,
za kojim li brdom naše Sunce kunja,
ko li će ga naći,probuditi kad će.

Natmureno nebo svučeno na pute,
u blatnjavom jarku kroz maglu rominja,
nepoznati pravac,a raskršća ćute,
u daljinu bačen pogled je od inja…

BOŠKO MIRKOVIĆ (BOŠKO KNIN) – Pjesma koja bi, da je pisana početkom 20. stoljeća, imala izuzetnu prođu, jer se u njoj vide sjajne pjesničke vještine. Ipak, danas imamo čitavu plejadu takvih pjesama koje stoje napisane. Ovom pjesmom ništa novo nije rečeno, samo su skladnim i lijepim riječima ponovljena značenja jeseni kao glavne metafore u pjesmi. Također, pripaziti na informatičku pismenost nakon upotrebe, a u svezi sa upotrebom „razmaka“ nakon interpunkcijskih znakova.

Milica Milenković, 1989.
Srbija, Svrljig
SRCE U SVEMIRU

Svaki put kada me ne poželiš
postanem tačka u koju se uvuku
ruke, noge, struk, pupak, celo telo

Iznova nedovoljna sebi da tu tačku
vratim u prvobitni položaj
osmeha od uveta do uveta
isturenih belih grudi
iz kojih bi da prokape mleko
golog stomaka koji bi da primi tvoje ruke
očiju uprtih u tvoj potiljak dok ližem ti vrat

Ja sam prazna kuća,
izašao si kroz slomljeno staklo,
polomljeni prozor, rasklimatana vrata
teran olujama
da što pre napustiš položaj u meni

Odleteo je za tobom i naš beli krevet,
naše stolice, bokali i mačke
kao na Dalijevoj slici
poludeli su atomi

A samo srce ostalo je
da kuca u jednoj tački
preostalog svemira

Gde iza oblaka, iza oblaka
na mlečnom putu i dalje sijaju zvezde

MILICA MILENKOVIĆ – Odlična pjesma. Napokon nešto novo, drugačije. Sve pohvale za originalnost! Nemam niti jednu zamjerku.

Đorđe Damnjanović, 1975.
Srbija, Šabac
BALADA ZA DECU O PEVCU

Mislim o tome,
dok jedem krilce pevcu
kakvu da ispričam
pesmu za decu.
U životu gledam
nepravdu na svakom koraku,
A ja sam za ljubav, sreću i lepotu.
Nesreća u svemu je ta
I srce me štreca
što jedem halapljivo
ovog mladog pevca.
I pitao sam se iznenada,
“Šta da sam baš ovaj pevac ja” ?
Kako bi mene, nečija usta pojela,
kao što sad njega
slatko jedem ja.
I on je nekad davno
bio nečije jaje
i on je nekom nekad
bio malo pile.
Šepurio se jedno leto,
kao svaki petao.
Po avliji jurio koke
i s njima se šetao.
A onda jedno podne,
moja nana stara,
dočepa se pevca
i poče da šamara.
Supicu od pevca
je spremila ko Bog,
kad je na kapiji videla
unuka svog.
A ja kao svaki dečak
gladan kao ris,
sedam za sto
babi šaljem kiss,
mački kažem Pissss!
I mislim se dugo
zbog nepravde te,
zašto je pevac
morao zbog mene
da umre.
Opet bi ja bio sit
da je baba ispržila i jaje.
Nije morala
pevca da kolje,
i petlu bi i meni
bilo mnogo bolje.
Mada, što se mene tiče
iskren moram da budem
jeo sam s apetitom pevca
o nepravdi tad nisam mislio,
jer su mi jako
krčala crevca.

ĐORĐE DAMNJANOVIĆ – Opet bi ja bio sit – Opet bih ja bio sit… Dosta originalna pjesma. Volio bih da vidim šta autor dalje može ponuditi. Odlično poentiranje.

Petar Ninić (Tkač), 1985.
Srbija, Valjevo
TAMO

Odlazim, a nemam gde.
Što ćutiš? Odlazim!
Ko da mi trebaju noge
da odem, uzalud bi
me zvao, da hoćeš,
ja sam već tamo.

Jednoga dana,
ja ću ponovo biti mlada,
naučiću da pamtim imena
ljudi koje srećem,
osmeliću se da vidim tebe,
čim sednem u kola i krenem.

Moja kola su bez točkova,
nemaju motor,
leže, zakopana u krevet.
Imaju višak delova, ne znam kako?
Ali više i ne marim da ih pokrenem,
ja sam već tamo.

Tamo – ne poznaje razlog,
tamo – to je moj zaklon,
moj zatvor, moje prokleto blago.
Odlazim, a nemam gde,
uzalud bi me zvao, da hoćeš.
Ja sam već tamo.

PETAR NINIĆ (TKAČ) – Na momente vidim odličan pjesnički potencijal. Sviđa mi se: Odlazim! Ko da mi trebaju noge da odem… Pjesma ima mnogo suvšnih riječi kojih se treba lišiti (zamjenice, prilozi, prijedlozi, veznici).

Slađana Janković, 1968.
Srbija, Vranje
JEDAN ŽIVOT-DVA LICA

Kosa kosa kosica
Lepa moja frizurica
Svilenkasta plava negovana
Tek dosegla do ramena
Jednog dana ispeglana
A već sutra kika ispletena
S njom sam mogla šta sam htela
Sve…dok jednog dana
Zbog gosta nepozvana
Bez uvojaka mojih ostah.
Obuze me očaj.
Pomislih-došao je kraj.
Tu vam tugu
Opisati ne mogu.
A kad sam sve boli isplakala
Pred ogledalom sam stala pa se zapitala:
Ženo, šta ćemo sad?
Živeti se mora..
I dočekati nova zora
Dal’ sa kosom il bez nje
Mene čeka novo svitanje.
Tad ugledah svoje drugo lice.
Lepo lice jedne ćelavice.
Pa nabavih raznorazne krpice.
Marame turbani kapice šeširi
Damica sa stilom baš je lepo biti.
Jedan život-dva lica!
A ja kao feniks ptica
Iz pepela se dižem
I dišem i živim
Jer imam kog da volim
I imam kome da se divim.
Jedan život-dva lica!
Shvatih: kosa je samo jedna mala obična sitnica.
Moj život je taj.
A moj moto: od života ne odustaj!
U svakom novom danu uživaj!
Nisam dozvolila da mi život pokvare sitnice
Iz najlošijih životnih situacija
Izvukla sam najbolje
I iz tog su nastale predivne pesmice
Prelepe fotografije
Prejake poruke

Iz moje duše za sve lavice.

SLAĐANA JANKOVIĆ – pesmice, kosica, kapice… sve djeluje sladunjavo, tako da neću kvariti pjesmu komentarom. Dodat ću samo da izuzetno poštujem ovu autoricu, jer je divna osoba, neko čiji komentari vesele i doprinose pozitivnoj atmosferi na društvenim mrežama. S te strane je vrhunski promotor svoje zemlje! Veliko poštovanje, Slađana! Jer ipak je najvažnije ono što je u srcu…

Kristina Kljajić, 1998.
Srbija, Vrnjačka Banja
KUĆA

Imaš nešto što ima moja kuća
čudnu materiju koja me
ne ostavlja samu
stare bukete
cveće ogledala i slike
mračnu borovu šumu
samo kuća ne može da ode
da ponese stvari i kaže da žuri
čak ni ja ne mogu da je ostavim
poetika tog prostora se ponavlja u snovima
podsećaš na ljubičasto cveće koje
obmotava ljuljašku
analogne fotografije sa letovanja
na kojima se smejem
i imam plavu kosu
imaš nešto što liči na mir
na baršunati vokal džez pevača
moja bolesna sentimentalnost
nikad me neće ostaviti
ličiš na nekog sa kim bih mogla
da čuvam psa ili zasadim drvo
imaš nešto što mi je poznato
prema čemu imam divljenje i prezir
možda ti nikad nisam rekla da godinama
pokušavam da pobegnem od kuće.

KRISTINA KLJAJIĆ – Odlična pjesma, možda je poentiranje moglo biti i bolje, ali je potpuno originalna i zanimljiva.

Jelena Glišić, 1983.
Srbija, Zaječar
N E I S K A Z A N O

Mimo mene izgubljeno hodaš,
miluješ neke prošle trenutke,
a onda maska pada
i postaješ ućutali stranac.

Prepliću se dva lika
u naletu predaješ mi dušu,
potom se sklupčas i zanemiš.

Da se obratim smehu
ili turobnoj slutnji,
kome da odam te nadošle tajne
i gde sebe da smestim
ka nekom drugom zidu
ili u tvom toplom krilu.

Nailazi mesečna ćutnja
ti dani nisu dugi
oni daju slučajne radnje,
da li će da im se odaš
ili će se Isto čekati opet.

Prolaze vremena razna
pozdravljam neka i predajem sebe
ali i ja ćutim
dok ih Opet sve vraćam tebi.

JELENA GLIŠIĆ – Ništa novo u pjesmi. Ništa po čemu bi se pamtila.

Valentina Milovanović, 1991.
Srbija, Zaječar
HOROSKOP

Čita dnevni horoskop u memljivoj kancelariji dok dogoreva cigara.
Prepuna pepeljara.
Dogoreva i ljubav, zdravlje je služi.
Posao ide.
Sve po planu.
Dok se svet oko nje vrti, unutar nje umro je odavno.
Horoskop kaže dobro je.

VALENTINA MILOVANOVIĆ – Dobra minijatura. Minijature kao književna forma su naročita koska. Najčešće je dovoljna jedna upečatljiva metafora da bi pjesma ostavila bez daha čitaoca, a ako jedna nije snažna, ponekad je potrebno i više njih, kako bi nadomjestile moć jedne. Ova pjesma je trebala više originalnih metafora. Jače poentiranje, također, učinilo bi ovu pjesmu snažnijom i originalnijom.

Simo  Golubović:

Teško je, zaista je teško, davati pojedinačno komentare/ocene. Moguće je samo ovako uopšteno. Veliki broj učesnika, zahteva veliku analizu. Ono što je zajedničko za sve, to je da su sve SVI učesnici javili sa dobrom voljom i lepim namerama. Ni jedan od ovih učesnika nije ponudio bezvredan rad, mada ne mogu kazati i to da nisam mogao izdvojiti ni jedan rad koji bi dobio 12 poena. To je veoma visoka ocena i za nju bi trebao i rad/pesma biti tako dobra da pleni čitaoce. Tematika je veoma ujednačena. Skoro da je konkurs bio tematski određen, tako da većina učesnika piše neku vrsti svoje ljubavne ushićenosti ili tragike. Čini mi se da ne bih ogrešio kada bih istakao rad/pesmu VESNE JAKOVLjEVIĆ koja se javila pesmom za decu. Ostvarila je dobar ritam kakav i treba da je kod poezije, posebno dečje, jer za dečju pesmu bez ritma i ne možemo kazati da je dobra pesma. Nisam rekao da i ova pesma ima sitnih nedostataka koji bi se s lakoćom mogli urediti da pesma dobije najveću ocenu.

Svim učesnicima čestitam na odlučnosti i lepim stihovim. Uveren sam da će u nastavku takmičenja ponuditi svoje najbolje radove. Svima želim napredak u nastavku ovog zanimljivog takmičenja u kome su svi učesnici pobednici, a gde gubitnika nema.

Enea Hotić:

Poštovani takmičari,

Pred nama je jedno uzbudljivo takmičenje. Želim vam svu sreću, da vam riječi budu saveznice!

Što se tiče pjesama u ovom duelu, vidljivo je odsustvo pjesničkih slika, prisustvo želje za originalnošću kod nekih autora koja ostaje samo na pokušaju. Neke pjesme su sastavi ispisani u stihovima. Međutim, divno je kada su stihovi u pojedinim pjesmama uvezani u čvrstu strukturu koja jasno oslikava motiv:” Pogled joj zariven u daljinu,

Ko koštica u višnju”. Ili jasna poruka iskazana stihovima:

“Jer niko neokrznut ne prolazi ovuda

Osmesi nečastvog zamajavaju još mlečno oko”.

Objava Mili Dueli 2023 – Srbija (Poezija i književne kritike) pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

Kontest je tradicionalno sastavljen od 5 eliminatornih krugova.U svakom krugu se broj autora smanjuje, a u posljednjem, Petom krugu, odlučuje se i pobjednik sistemom glasanja baziranom na bodovnom sistemu Eurovision Song Contest. Glavno odgovorno lice kontesta je Nermin Delić, idejni tvorac i organizator kontesta. Mili Dueli već 8 godina zaredom okupljaju autore i šire utjecaj poezije u svakodnevnici.

Ukratko o Prvom krugu: Selekciju svih pristigli prijava (739) je vršio Nermin Delić. Organizator je odabrao 476 autora za predstavljanje u Drugom krugu.

Ukratko o Drugom krugu:  Nakon selekcije u Prvom krugu od strane organizatora kontesta, Nermina Delića, odabrano je 476 autora koji su predstavljeni u Drugom krugu. U Drugom krugu, autori su svrstani u 12 duela, prema državama iz kojih dolaze. Zbog brojnosti učesnika, Bosna i Hercegovina je imala 2 duela (DUEL 1, DUEL 2), a Srbija 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Hrvatska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bugarska su imale zasebno po jedan duel (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Zbog malobrojnosti učesnika, u jednom duelu su predstavljeni autori iz Albanije, Grčke, Kosova, Rumunije i Slovenije (DUEL 10). Pjesnici sa balkanskim korijenima, ali sa trenutnim prebivalištem van Balkana, svrstani su zajedno u jedan duel (DUEL 11). Na kraju, svi autori koji dolaze iz vanbalkanskih zemalja, svrstani su u jedan duel (DUEL 12).

Početak predstavljanja duela na zvaničnom Facebook profilu Milih Duela je bio 12. juli, 2020. godine. Dueli su predstavljani redoslijedom, na svaka 2-3 ili 4 dana shodno obimu duela. Prvih 15 dana od predstavljanja duela, pratioci Milih Duela su mogli glasati u komentarima upisivanjem rednog broja autora ispod slike gdje u opisu predstavljena njegova pjesma. Pored čitalaca, glasali su i članovi žirija, sastavljeni od 12 renomiranih i za Mile Duele važnih umjetnika Balkana. Oni su vršili odabir 90% autora koji će proći u Treći krug. Ostalih 10% je predviđeno za glasove čitalaca, za one koje žiri nije odabrao, a imaju veliku podršku svojih prijatelja i pratilaca Mili Dueli.

Ukratko o Trećem krugu: U trećem krugu je nastavljenja selekcija najboljih autora a samo TOP 100 najboljih autora su imali priliku nastaviti dalje.

Ukratko o Četvrtom krugu: Četvrti krug je donosi TOP 50 najboljih autora koji prolaze u finalni, peti krug. Sastavljen je iz ukupno 16 duela.

Više o Četvrtom krugu (kako se glasa, kako je organizovan) možete pogledati ovdje:

Mili Dueli 2020: Organizacija Četvrtog kruga

ČETVRTI KRUG

REZULTATI

Ponajprije, važno obavještenje… U četvrtom krugu smo tražili 50 najboljih autora po proceduri utvrđenoj organizacijom takmičenja. Gledajući rezultate, kao Organizator sam uvidio sam da su u određenim duelima autori bili znatno domnantniji, te da je sigurno mnogo više autora od predviđenog zaslužilo prolaz, bar prema predstavljanju u polufinalu. U tu svrhu sam odlučio da broj autora koji direktno prolaze dalje bude 36, a da se za preostalih 14 mjesta bori ukupno 34 autora. Svi ti autori koji nisu direktno prošli dalje će ravnopravno slati pjesmu za finale, ali će samo 14 njih biti predstavljeno, na osnovu kvalitete poslane pjesme i pratećeg video-materijala koji već tradicionalno krasi naše Finale. Više o svemu, svakako u nastavku…

DUEL 2 – SRBIJA

Redoslijed glasanja:  1. NERMIN DELIĆ (Organizator)   2. DANJA GAŠPAR ĐOKIĆ (Mentor)   3. ENEA HOTIĆ (Mentor)  4. LELA ZJAJO (Mentor)  5. SIMO GOLUBOVIĆ (Dodatni član žirija)  6. ANĐELA TURUKALO (Mentor)  7. ZDRAVKO ODORČIĆ (Dodatni član žirija)  8. Čitaoci (Facebook glasovi – 1. stubac predstavlja broj ostvarenih lajkova na pjesmi – 2. stubac predstavlja broj lajkova na pjesmi od osoba koje su pratioci naše stranice – 3. stubac predstavlja broj pregleda objave ) 9. Čitaoci (Instagram glasovi)

ŠTA SADA?

TAMNO PLAVA BOJA. Autori koji su direktno ušli u TOP 50! Ti autori su zvanično finalisti ove sezone, dakle, učesnici posljednjeg kruga Mili Dueli 2020/21.  Već od ovog trenutka trebaju kontaktirati svoje mentore i početi pripremati pjesmu za Finale. Sve detalje vezane za pripremu i slanje pjesme za Polufinale (4. KRUG), dobit će u privatnoj poruci u inboks. Molimo strpljenje!

SVIJETLOPLAVA BOJA. – Autori koji su ušli u BARAŽ za učešće u finalu, posljednjem krugu Mili Dueli 2020/21. Riječ je o autorima koji nisu direktno prošli u finalni krug, ali zbog fantastičnog predstavljanja u polufinalu, Organizator je odlučio dati novu priliku za promovisanje njihove poezije. U četvrtom krugu ih u takvoj situaciji ima ukupno 34, a 14 od njih 34 će biti učesnici Finala. Odluku o tome će donijeti Organizator na osnovu njihove aplikacije za Finale. Već od ovog trenutka, oni mogu također kontaktirati svoje mentore i početi spremati pjesmu za Finale.

TOP 100 – Autori koji su ostali u TOP 100 nisu prošli u Finale Mili Dueli 2020/21.  Njihov doprinos širenju projekta i poezije će biti nagrađen time što će dobiti  elektronsko priznanje za  sudjelovanje budući da su svojim učešćem predstavljali svoje zemlje u sjajnom svjetlu (TOP 100 od 739 prijavljenih!!!), te će shodno tome dobiti priznanje za interkulturalni dijalog balkanskih zemalja i zemalja svijeta u kojem su učestovali.

Sve predstavljene pjesme će biti zastupljene u zajedničkom elektronskom zborniku koji će, po svemu sudeći, imati i svoje štampano izdanje, kada nas očekuje MILI DUELI BALKAN TOUR. Više o tome uskoro!

Također, svi autori koji su 2000. godište ili mlađi, će biti predstavljeni na MILI DUELI JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST koji će startati par dana nakon završteka osme sezone Mili Dueli 2020 – Online Balkan Poetry Contest!

KOMENTAR ŽIRIJA

Organizator: NERMIN DELIĆ

Dragi prijatelji,

Prije svega hvala vam što ste u ovoj sezoni pokazali najveći vid odanosti cijelom projektu. Korona-godina je prolongirala i sam kontest, a uporedo s tim su se desila i neka moja privatna ostvarenja (završio sam fakultet i počeo da radim), pa se vrijeme utrošeno na projekt u određenoj mjeri smanjilo. Bilo kako bilo, naša se igra kroz poeziju nastavila, te smo tako u ovim divnim ljetnim danima imali priliku da čitamo 100 najreprezentativnijih autora koje smo tako pažljivo birali.

U ovom, četvrtom i ujedno pretposljednjem krugu, imali smo priliku da uživamo u poeziji svih zemalja Balkana, ali i mnogih zemalja svijeta. Negdje se pokazalo dobrim to što je bilo duže vremena za glasanje nego u ranijim sezonama. Gledajući broj pregleda svih pjesama polufinala, sa 328 492 pregleda na Facebooku, moja misija je već bila ispunjena. Gledajući zemlje koje su nas čitale, ne bih se mogao zaustaviti, ako bih krenuo nabrajati… Gotovo 330 000 puta smo poezijom ušli u svakodnevnicu ljudi na društvenoj mreži… Već u startu sam primjetio da su postojala dva tabora među autorima, oni koji su sa oduševljem dočekali objavu svoje pjesme i oni koju svoju poeziju nisu promovisali čak ni svojim prijateljima. Ovi prvi su istu dijelili sa svojim prijateljima, jer po prvi put, negdje na našim prostorima se i može glasati za poeziju; po prvi put je važno bilo istaći da si prošao selekciju 739 autora i na korak si do samog kraja, isključivo i samo svojom poezijom. Jer ovo nije bio poziv da se lajka osvajanje tašne, pegle, regala i slično, ovo je bio poziv u svijet poezije u kojem svako od ovih 100 sjajnih autora živi!. No, vjerovatno je svako imao svoje razloge zašto je bio jedno, a ne drugo, te s te strane to svakako ne može biti zamjerka. Neke pjesme sam nagradio, bez obzira što su imale slabu čitanost, jer su same po sebi maestralne!

Upravo vođen masom ljudi koji su svakodnevno pisali za koga glasaju, tako lijepo dijelili vaše pjesme i ukrašavali svoje zidove, nisam poželio da sukobljavam svoje mišljenje sa mišljenjem mase. No, bodovi uvijek sve govore. Tako i ovom slučaju. Krenuo sam da komentarišem i išao redom, sve u cilju da napišem što kvalitetnije i jasnije komentare, ZAŠTO ovakvi bodovi. No, onda sam, na samom kraju shvatio da je u većini slučajeva ista greška, isti komentar, pisan samo drugačijm riječima.

Stoga, odlučio sam da ukažem generalno na sljedeće…

Prilikom slanja pjesama, na bilo koji konkurs, bilo gdje, makar i tamo gdje ste već sigurni da će pjesma biti objavljena, nagrađena ili generalno da će joj biti dodijeljeno neko priznanje, molim vas, vodite računa o sljedećim stvarima:

1. PISMENOST. Toliko je bilo grešaka koje su me već u startu odbile od nekih lijepih emocija koje sam osjećao čitajući vaše pjesme. Ako ste pisac, to ne znači da morate biti informatički i pravopisno savršeni, ali ako pjesmu šaljete negdje, nekome, dozvolite da se ona pregleda i drugim očima; možda će taj neko koji zna možda i manje od vas, znati nešto više po pitanju određenih stvari. Upravo ova stavka je ključna u lišavanju duha amaterizma koji jedan pisac može nositi u sebi. Pjesme sa četiri tačke, razmaci po nekoliko puta, nepotrebni interpunkcijski znaci na pogrešnim mjestima; sve to narušava RITAM i ESTETSKU VRIJEDNOSTI i, u konačnici, GENERALNI UTISAK o pjesmi. Ako me zarezom natjerate da predahnem na pogrešnom mjestu, ta nit kojom se vodi pjesma će pući, a ja ću ostati zbunjen. Moram priznati da su ove greške znatno umanjene, budući da je tim mentora radio sa autorima, ali je bilo autora koji su slali svoje pjesme bez mentora i gdje su ovakve greške uočene.
2. RAD SA MENTOROM. Ova stavka je možda i ključna, budući da ona podrazumijeva saradnju na odabiru i/ili korekciji polufinalne pjesme. To nije samo razgovor o pjesmi, to je razgovor dvije kulture, često i dva naroda, a vi ste bili predstavnici svog. Osnova svakog mira je upoznavanje, saradnja i kompromis.
   Nismo uzimali za zlo ukoliko bi neki autor na riječi svog mentora, ipak insistirao da bude “po njegovom”, ali je potpuno pogrešna forma ne ispoštovati formu kontesta koja iziskuje saradnju, dakle, ne javiti se uopšte svom mentoru, ne pozdraviti ga.
   Moj utisak je svakako upotpunjen mišljenjem mojih kolega, članova žirija, a vaših mentora, i s tim u vezi mi i tražimo osobu koja će već u sljedećoj sezoni kontesta biti dio nas.
3. MIŠLJENJE ČITALACA / VAŠIH PRIJATELJA. Nikada se primarno ne bismo trebali voditi brojem lajkova i pregleda koji je jedan autor ostvario na društvenoj mreži, jer tad bi takmičarski dio označavao borbu za brojkama, a ne za kvalitetom pjesme. Ipak, mišljenja sam da ste i ovom prilikom, kroz broj ostvarenih glasova, pokazali dvije stvari; prva – koliko vam je zapravo stalo do toga da prođete; druga – koliko zapravo i možete skupiti podrške za svoju poeziju. Napominjem da se po prvi put radi o glasanju za poeziju, gdje besplatni glasovi odlučuju ko će biti pobjednik. S tim u vezi, nagradio sam sve autore koji su srčano predstavljali svoju pjesmu.
4. POETSKA VRIJEDNOST TEKSTA. Mnogi tekstovi u stihu koji se pošalju, često ne budu klarifikovani kao poezija, stoga je bilo nužno ukazati autorima šta je to poetično, a šta ne u njihovim pjesmama. Subjektivno procjenjujući, originalne metafore i poređenja su nešto čemu sam se najviše divio, jer ponajviše impresioniraju. Najobičniji primjer koji svima navodim jeste ovo: ukoliko se napiše BILA JE HLADNA to ima puno manju poetsku vrijednost od BILA JE LED, gdje u istom značenju, unesena metafora. Ukoliko neko napiše BILA JE BIJELA KAO SNIJEG, što je očekivano, isklišealizirano i prevaziđeno, to će svakako puno manje impresionirati nego BILA JE BIJELA KAO IGLO KUĆICA.
   Po pitanju rimovanih pjesama, rime ne bi trebale biti prevaziđene i očekivane: pr. tijelo – odijelo – bijelo. I tu se cijenila upotreba novih poetičnih riječi i njihovih vješto pronađenih rima. Naravno, niko ne treba izmišljati toplu vodu, ali se svaki iskorak iz svakidašnjeg smatrao uspjehom.
5. ESTETSKA VRIJEDNOST TEKSTA. Aplikacije koje su se slale za polufinale su trebale biti potpune. Svaki odgovor na pitanja koja su bila vezana za biografiju i opšti utisak autora o kontestu se vrednovao. Također, sama pjesma je trebala biti potpuno informatički ispravna. Ukazivati nekome na gramatičke/pravopisne greške u ovom krugu takmičenja je krajnje nepotrebno, jer se svaka takva greška odličje autorske neposvećenosti tekstu i radu sa mentorom.
6. OPĆI UTISAK. Autori su u prethodna tri kruga slali pjesme, također. To je također, značajan faktor koji je utjecao na raspodjelu mojih bodova.

Mišljenja ostatka žirija

Zdravko je istakao da se radi o vrlo zanimljivoj poeziji i da je on, čitajući je iz Zagreba, zaista, uživao u istoj. Simo je poslao sljedeću poruku: Približavanje finalnom delu takmičenja postaje sve uzbudljivije. Sve pesme u ovom delu su iznad prosečne vrednosti. Neke zavređiju da se odmah nađu u udžbenicima ili najboljim svetskim antologijama. Čitajući i razmišljajući o svakom stihu, o svakoj sintagmi, ja, možda grešan, u pojedinim pesmama nekih autora prepoznao sam malo snažniji utisak mentora što i ne mora biti istina, te taj nedokazivi utisak i nije uticao na moje ocenjivanje.
Čestitam svim učesnicima na izvanredno lepim stihovima koji su ih doveli do samog finala. Neko će, ipak, biti finalista.
Čestitam mentorima koji su, po mom utisku uložili dosta truda da svojim prijateljima pomognu u stihivanju.
Čestitam posebno organizatoru koji je uložio veliki trud, uložio svoj obraz, svoje znanje i vreme da bi ovo takmičenje bilo ovako lepo i zanimljivo.

Lela je pisala pojedinačne komentare, pa ih prenosim u cjelosti:

NEBOJŠA OBRENOVIĆ – Bilo mi je tako lijepo dok sam čitala pjesmu Nebojše Obrenovića. Ima tu krasnih elemenata zbog kojih bi se čovjek uvijek vraćao i čitao je ponovno. Nježne i tople misli mladog poklonika prirode osvojili su me na prvu. No, međutim, zbog mnogo snažnijih pjesama u ovom Duelu, nisam u mogućnosti dati visoke bodove ovom autoru i zbog toga veoma žalim.
Moram napomenuti da autor ima dar za lijepu pisanu riječ i svakako bi bilo dobro da se ozbiljnije bavi pisanjem i da polako odrasta. Nije uvijek dobro ostati dijete. Odraslom momku su potrebne snažnije emocije i trikovi kojima će skrenuti pažnju na sebe. Srećno.

MLADEN LUKEŠEVIĆ – Solidni stihovi, Frenki no, nekako mi premlaki za Polufinale ovog takmičenja. Mnogo je njih koji se boje smrti i onih koji o smrti pišu na ovaj način, tako da me ova pjesma i nije baš dotakla. Ništa se u njoj nije dogodilo osim što je autor opisao jedan dan sa porodicom i njegova razmišljanja o smrti. . Na kraju … pa i nije bio nekakav upečatljiv kraj osim što me dodirnula briga autora za najdraže ( u pjesmi ). Ali, solidno.

NIKOLA NIKODINOVIĆ – OBIČAN LIK
Zasmetalo mi je da se neko predstavlja kao Običan lik u ovakvom takmičenju. Za predstavljanje negdje van takmičenja, na ulici, u društvu, u kafani itd. da, ali u takmičenju ovakve vrste to je neozbiljno.
U ovim “modernim stihovima” nisam pronašla ništa što bi mi se dopalo iako se jasno vidi da autor i te kako ima “šlifa” za poeziju. U polufinalnoj pjesmi ne nađoh poeziju. Ni previše filozofiranja u poeziji nije dobra stvar. Žao mi je!

NEMANJA NEŠKOVIĆ – Lijepa kratka misaona pjesma. Ali, tu mi ipak nešto fali, nešto što bi ovoj pjesmici dalo cjelinu i veću vrijednost. Preblago za Polufinale. Srećno!

STEFAN TRAJKOVIĆ – Pjesma kojoj je posvećena pažnja, rekla bih, ali nedovoljno uoblilčena u cjelinu i tematiku jer sam mjestimično zaboravljala o čemu se radi pa sam se vraćala na početak pjesme. Kreativnosti ovog mladog autora ne nedostaje, samo treba se koncentrisati na misli i zadatu temu i tako ploviti strofama. Malo je tu bilo “s brda, s dola” kako to kažu naši stari. Poraditi na koncepciji i ukrasima. Inače, nije loše.

VOJKAN MILENKOVIĆ – Autor ima smisla, nedvojbeno. Međutim, ovakvo pisanje u meni ne stvara nikakvo uživanje i nisam imala nikakvu unutrašnju potrebu da se pjesmi posvetim malo više. Preduga pjesma odvlači pažnju od same autorove želje da se pjesma dopadne pri prvom čitanju. Nije me oduševila. Moglo je to i bolje!

SLAĐANA BAŽALAC – Pepeljsti otisci – pjesma koja zaslužuje pažnju. Izvanredno ukomponovane misli i radnja, stil koji joj baš odgovara. Čitala sam je nestrpljivo očekujući kako će se autorica snaći, obzirom da je pjesmi dala akcenat na dešavanje, no nisam se razočarala na kraju. Izvanredno urađeno. Pjesma mi se jako dopala što je jasan znak autorici da se i dalje bavi pisanjem, jer je talenat očigledan. Bravo!

JELENA LJUBENOVIĆ – Vrlo inspirativna minijatura. Autorica je ostavila na volju svakom da sam ocijeni o kome ona piše. Dakle, mističnost od početka do kraja i to je ono što privlači. Nije loše za prvi put u MD. Srećno!

JOVANA ILKIĆ – Interesantna minijatura. Možda malo riskantno za Polufinale MD. No svakako da privlači pažnju.

ANĐELA MIHAILOVIĆ – Uobičajena tema većine autora na mrežama, rekla bih za Anđelinu pjesmu. Svakodnevno možemo pročitati pjesme sa sličnom tematikom i možda zbog presitosti nisam se oduševila, kako sam očekivala od ove autorice. Možda je ovo bio samo pogrešan izbor pjesme. Polufinale je i trebalo se misliti na vrlo veliku konkurenciju pri izboru.

NERANŽA NENA KOSTIĆ – OFELIJSKI SINDROM je jedna od boljih Neninih pjesama. Raznovrsnost njenog pisanja dotiče svakog ko čita njene stihove, bilo da se radi o njenim zalutalim sjećanjima, o životu na koji je već navikla, a u nemogućnosti da bilo šta mijenja jer ne želi da mijenja u biti. Osjete se kroz pjesmu lagana doticanja istorijskih dešavanja i ona, namjerno ili slučajno, između redova naglašava tako jasno da postoji tako bliska veza tih dešavanja sa današnjicom. Uspjelo joj je dotaći i blagom emocijom ono što je važno u ovoj pjesmi (Ofelijski sindrom) , a to je zadnji stih:

Nasilno počupani cvet
svejedno razveje seme.
Anatemi ranjene ljubavi niko
doakao nije,
dok tvoje nerođene kćeri,
posvud pronose vest o gluvom dobu.

Kao mentorica ovoj autorici, već dvije sezone, mogu slobodno reći da se radi o izvrsnoj, autentičnoj i vrlo aktivnoj autorici koja već ima mnogo priznanja i čitalačke publike na mrežama. Dokaz su njene diplome i gostovanja.
Naše prepiske u Inboxu su prijateljske i srećna sam da imam ovu autoricu među mojim prijateljima. Nena je snažna ličnost , a njena produhovljenost i mudrost te životno iskustvo dali su joj pravac kojim putem da plovi. Svakako je to poezija.

Bravo i srećno, Nena!

JOVANKA VANJA MARKOVIĆ – Izvanredna pjesma BOY FRIEND. 21 stoljeće i nove dimenzije u poeziji. Dodir nedodira, mašta i ušurbani rad srca na nešto na šta se tek privikavamo.
Ostaje da se vidi kako će to čitatelji shvatiti i protumačiti, no definitivno je to neka nova budućnost.
Vrlo impresivno, novo i osvježavajuće.
I ovoj autorici sam mentor u ovom takmičenju. Vanja je interesantna, zabavna i vrlo impresivna osoba od koje se tek očekuje val iznenađenja.
Srećno!

MAJA PAVLOVIĆ – je mlada autorica koju privlači svijet knjige i sve ono što može pronaći između korica – zanimljivo, opuštajuće. I sama je uplovila u vode poezije prepoznavši u sebi zadovoljstvo kad svojim izrazom da na znanje Univerzumu da i ona postoji. Pronašavši ljepotu kazivanja, sva dešavanja u njenom privatnom životu, će zasigurno, naći svoje mjesto u njenim pisanjima ubuduće. Pjesma Milion malih riječi je jedna topla unutrašnja snaga i pozitivnost ove autorice i svakako ce naći put do srca citalaca. Srećno, Majo

VUK STEVANOVIĆ – Rad sa ovim autorom, skoro već dvije godine, uvjerio me da se radi o autoru koji zavređuje mnogo pažnje. Posebno je vrlo aktivan ovu posljednju godinu kad je završio svoje obaveze prema Fakultetu i trenutačno je pred diplomskim ispitom.
Raznovrsnost obrađenih tema, veoma interesantnog mladalačkog stila, slobode pisanja u svemu o čemu razmišlja, duboko me ganulo nekoliko puta. Vrlo interesantan, zabavan, originalan u svom pisanju na svoj način, vrlo lijepo vaspitan i blage naravi, napisao je nekoliko pjesama i uz zajednički dogovor odabrali smo i Polufinalnu i Finalnu pjesmu za Mile Duele.
Kao mentor ovog autora, slobodno mogu reći da se nadamo, ako ne pobjedi onda svakako visokom plasmanu u ovogodišnjem takmičenju.
Pjesma Himna Rusiji je odlično smišljena pjesma u kojoj Vuk, kao veliki ljubitelj Jesenjina, daje akcenat Jesenjinovoj snazi kao ličnosti koju on obožava.
Vremenom, ovaj autor je pokazao kako se radom i zalaganjem može steći iskustvo pisanja čitajući i druge autore i uvažavati kritike ljudi koji su kompetentni ocijeniti njegove radove i učiniti da svaki njegov novi redak neke nove pjesme bude upravo ono što se od njega i očekuje.
Ja lično se jako radujem da sam prisutna u njegovom odrastanju, formiranju kao pjesnika i sazrijevanju njegove mlade pjesničke duše.
Uz dužno poštovanje prema ostalim autorima, najviše nade polažem na ovog autora i neka mi niko ne prigovori na pristrasnosti jer, možda su nam samo duše slične i poštovanje koje imamo jedno prema drugom.
Očekujem prolazak u Finale MD jer pjesma Himna Rusiji to zaslužuje.

JOVANA PAVLOVIĆ – Izuzetno talentirana mlada autorica Jovana Pavlović i ovog puta se opredijelila za izvrsnu pjesmu i time obogatila MD. Kao mentorica ove autorice moram napomenuti da njeni stihovi, duboko smisleni i izrazito snažni za ovako mladu djevojku bez posebnog životnog iskustva, pokazuju koliko poezija teče njenim venama. Originalnost pisanja, izuzetno biranim riječima i obradom, pokazuje koliko je njena angažovanost zavidna.
Njene pjesme teku glatko, bez saplitanja i ne stvarajući bilo kakve kovitlace uz lagan hod od početka do kraja, smisleno završavaju upravo onako kakva je i sama autorica. Angažovana na fakultetu, uz mnogo učenja i rada, u svoje slobodno vrijeme posveti se pisanju. Njene pjesme rado se čitaju, ne umaraju i, kako ja to znam često reći, čista su poezija.
O ukusima ne treba raspravljati, no zaista bi bilo već vrijeme da se obrati malo pažnje i na ovu autoricu i njen rad.
Srećno, Jovana. Držim fige za Finale!

GORAN DŽELAJLIJA – To je poezija koju volim. Izvrsno!

NENA MILADINSKI MEDAREVIĆ – Lijepa jednostavna pjesma.

JASMIN R. ADEMOVIĆ – Minijatura koja puno kaže. U tome je vrijednost minijatura. No, Polufinale je zahtijevalo ipak malo veću angažovanost. Mislim. Ipak, srećno!

MILAN MARKOVIĆ – Vrlo lijepo. Mnogo mi je žao da nemam mogućnost dati višu ocjenu. Moji komplimenti za ovu pjesmu. Izvrsno!

NIKOLA BLAGOJEVIĆ – Možda mladi Blagojević misli da je ova pjesma dostojna Polufinala? Ako misli, pogriješio je!
Obzirom da sam u nekoj od prošlih sezona bila mentor ovom autoru, znam da može više, bolje, angažovanije.
Ovaj put to se nije dogodilo i pomalo sam razočarana.

Pjesme srbijanskih autora možete pogledati ovdje:

Mili Dueli 2020/21: Poezija srbijanskih autora (Polufinale)

MILI DUELI 

Made in Bosnia and Herzegovina
by Nermin Delić

Europe / Balkan Peninsula
Bosnia and Herzegovina
Federation of Bosnia and Herzegovina
Central Bosnia Canton
Jajce Town 70202

Sva prava zadržana. // All rights reserved.

Objava MILI DUELI 2020/21: Rezultati 4. kruga – DUEL 2 – Srbija pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

NEBOJŠA OBRENOVIĆ 1982 SRB Beograd
Mentor: Anđela Turukalo
Kako je čovek postao drvo

Razmišljam i maštam…
Zastanem,
pa se zapitam…

Hoću li ikada postati drvo?
Da imam ogromnu krošnju i velike, najzelenije listove…

Hoću da se na mene okače dve ljuljaške,
da dođu dva deteta da se njišu…

A dan neka bude lep.

Ispod mog lista nek’ bezbrižnu hladovinu uživa gusenica…

A onda da, uveče, onako golem, stojim ispod zvezda- dok mi mesec obasjava stablo.

Tek da se nazirem, kao kakva senka…

A onda, neka dođu oluje,
neka me saviju do zemlje,
neka odlomi koju granu,
neka me kiša spere…

Pa neka bude zemljotres, da moj koren pokaže svoju veličanstvenu moć.
Pa neka me udari grom, da imam velelepni ožiljak,
da budem pod snegom i da me led okuje,

ali da caklim i blistam…

A onda opet da pustim pupoljak.
Da list krene.
Da ptice dolete…

Da se vrate ona dva deteta
i ona nekadašnja gusenica,
sada već prekrasni leptir.

_________________
Nebojša Obrenović, rođen 1982 god. u Beogradu.

Kao dečak od 6 godina pobedio pesimistične dijagnoze lekara Jugoslavije, došao kući iz bolnice i pitao: ‘’Je l ima hleba?’’

Rastao na selu, stasavao na linijama laste na pola puta selo-grad, gde je dobio prve batine, ali i upoznao sofisticiranu stogodisnju Madlenu, poreklom iz Vavilona na čijim je adresama bio rado viđen gost.

Odrastao uz pradedu koji je bio zivotni mentor.pešačeći do Krfa i nazad, zavrsio je u Americi, pa se vratio za vreme drugog svetskog rata i zapao u sedmogodišnje zarobljeništvo nemačke. Veliki mudrac i veliki covek, doživevši 96 godina i takve zivotne priče, u ovog momka je usadio poštovanje prema svemu što postoji. Klanjali su se zajedno svemu što učestvuje u spektaklu života.

Sledbenik Kabale…učenik Slaviše Presića.

Dalje luta, istražuje, iritira okolinu svojom direktnošću i zbunjuje svojom iskrenošću, Ne traži krajnji cilj, već uživa u putovanju negujući dečiju radoznalost, sa stalnim pitanjem – ‘’šta je iza sledećeg ugla?’’

Kao adolescent, izgubio se među dorćolskim dimnjacima, koji ga ispustiše u oblake u kojima on nađe svoje mesto. Hvatali ga za nogavicu, u nadi da će ga spustiti… Akcija je bila bezuspešna.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Lepo
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

MLADEN LUKEŠEVIĆ 1984 SRB Beograd
Mentor: Anđela Turukalo
***

Posle trideset pete Frenki
Osećam smrt
Kao da sam sunđer krt
Stisnuće me bilo šta
I onda prašina

Šetam s klincima i ženom do parka
Njih dve se vuku iza nas
Jedva im čujem glas
Al klinka ne zatvara
Klinac se drži blizu mene
Zanimaju ga bolesti
Kaže jedino se plaši raka
Kažem i ja
I kaže ti ne možeš umreti mlad
To bi bilo baš bezveze
Kažem ne mogu
Slažem
Osećam smrt
Po koži
Puca
Već me kida
Skida
Sloj po sloj
Već uzima moj broj
Moj kroj

Vratimo se kući zrak sunca pre mraka
I svi legnemo

U krevetu noću dok žena spava
Ja ne spavam
Mislim kako neće umeti bez mene
Ona ne zna gde je levo gde desno
U pogrešnu ulicu će skrenuti
Pogrešno u život
A nisam tu
Da je makar držim za ruku
Promašiće kuću
Dok korača niz tu ulicu glupu
I nestaće

Smrt sve to posmatra skrštenih ruku
Videla je ona tog
Od kada je nastao svet
Prasak ili Bog

Ujutru se spremamo za vrtić
Uvlačim se kod klinke u krevet
Ljubim je u rame krsta i prstić
Repujem neku pesmu o buđenju
Ona me grli snažno
Priča mi nešto važno veliko
Ja je ne razumem
Ona mi se smeje
Menja temu
A ja se plašim da je u svemu ispuštam iz ruku
I da će tog jednog dana
Biti ljuta
Jer joj nisam bio dobar sagovornik
Mislim da me pita jel ćeš ti umreti kad ja budem baba
Kažem valjda

Osećam smrt Frenki
Kao da sam sunđer krt
Prašina
Jebena prašina
Suva
Naelektrisana
Fina
_____________________
Biografija
Šta da ti kažem o sebi Frenki
Rođen sam 1984. godine u Beogradu.
Ceo život živim u Žarkovu
I teško mi je maći se odatle
Za pisanje sam se zainteresovao čim sam naučio da pišem
Već tada sam smišljao i zapisivao pesme na raznoraznim papirićima
Koje sam spajao heftalicom
To su bile moje prve knjige
Posle osnovne škole išao sam u 11. beogradsku gimnaziju,
Koja se posle tri godine mog školovanja raspala,
Pa sam četvrti razred i maturu završio u 15. beogradskoj gimnaziji
Tamo sam stekao dva najbolja prijatelja
Posle gimnazije upisujem Filološki fakultet u Beogradu
Smer srpska književnost i jezik
Ali taj fakultet ne završavam
Četiri godine kasnije upisujem Akademiju umetnosti
Smer dramaturgija
Diplomiram u roku
Ženim se
Posle fakulteta volontiram i radim u univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković
U Dah teatru kao asistent rediteljke Dijane Milošević
Na Radio Beogradu u dramskom programu itd.
Osnivam svoje udruženje građana Ispad
Režiram po sopstvenom tekstu pozorišnu predstavu Jazbina
Predstava se igra uspešno tri godine u AKUD Branko Krsmanović u Beogradu
Kao i u Akademiji 28
Predstava učestvuje na nekoliko festivala gde je među zapaženima,
A dobija i nagrade
Postajem tata dvoje dece
Apliciram sa drugim dramskim tekstovima, pričama i pesmama na raznim konkursima
Bez većeg uspeha
Asistiram u Novoj beogradskoj operi prilikom stvaranja opere Orfej
Svi ti poslovi su na granici minimalnog dohotka
Bez staža i zdravstvenog osiguranja
Zbog porodice kojoj je potrebna materijalna sigurnosti
Okrećem leđa pozorištu
I počinjem da radim rijaliti programe za televizije Happy i Pink
Ono što sam se zakleo da nikada ne bih
Al nikada ne reci nikad
I sad sam tu gde sam
Jurim lovu kao san
I malo spavam
I dalje maštam o slobodnoj umetnosti
Jebeno slobodnoj Fernki
Kao sve drugo slobodno na ovoj planeti
Sem čoveka

Dok čekam smrt igram društvene igre i trudim se da budem dovoljno dobar tata i muž.

Imam rupicu na uvetu od rođenja.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Interesantno i veoma interaktivno pesničko takmičenje. Budi želju za stvaranjem.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

OBIČAN LIK 1995 SRB Beograd
Mentor: Anđela Turukalo
Negde u daljini, nešto je sijalo…

On je išao svojim putem.
Ne zna kuda je krenuo, ali zna da će stići.
Kažu da nije važan cilj, već put koji pređeš dok do njega stigneš.
On nije znao ništa.
Ni koji mu je cilj, ni da li je na pravom putu da bi do njega stigao.

Blaženo neznanje…

Od kada je počeo sa ovim naizgled besciljnim tumaranjem, ljudi su mu se pridruživali.
Mnogi su išli sa njim, uz njega.
Putovali bi tako u duetu, nekada u grupi, ali to bi sve kratko trajalo.
Tu su oni, i dalje hodaju, ali su daleko iza.
Kao da su se umorili.
Prva nepogoda ih je usporila i omela u putu.

Ombrofobija…

Nije on ništa sposobniji i izdržljiviji od njih, samo izgleda da mnogo više želi da stigne tamo negde nego oni.
Možda je to njegov nevidljivi oklop.

Nemejski lav…

A i bili su dosadni.
Svaki čas su nešto zapitkivali, te kad ćemo stići, te gde smo krenuli, pa što nema više ljudi, pa što idemo baš ovuda, pa otkud ti baš ovde.
“Ne znam”, bio je odgovor na svako njihovo pitanje.
I stvarno nije znao.
Nije znao ni kuda ide, ni zašto baš tuda, a najmanje od svega je znao kada će stići.
Nije čak znao ni zašto ga sve to pitaju.

Sofisti…

Zašto na sve mora postojati odgovor?
Koja je poenta puta ako znaš sve što će ti se tokom njega desiti?
Gde su saznanje i spoznaja ako imaš odgovor na sve?

Larpurlartizam…

Njemu je bio dovoljan nasumični bljesak koji je video u daljini ispred sebe i koji mu nije dao mira.
Nije znao šta je to.
Iskreno, nije ga ni zanimalo šta je.
Išao je ka tome jer je jednostavno osećao da tako treba.

Renesansa humanizma…

Ako je nešto naučio tokom svog putovanja, to je da najbolje stvari nikad ne znaš, već ih osećaš.

Platonski…

Vođen tim neobjašnjivim osećajem, stremeći nepoznatom cilju, na putu koji ne poznaje, uz gomilu nerazumljivih poteza, počeo je da upoznaje i bolje razume samog sebe.

Ipopotomonstroseskvipedaliofobija…

On nije znao ništa.
Znao je samo jedno.
Negde u daljini, nešto je sijalo…
___________________
Nastao sam davno, u neodredivom trenutku kada je prošlost postala jasan putokaz ka budućnosti, a stvarnost je postala deo sna.

Ne bavim se ni sa čim i nemam zanimanje, što ne znači da sam besposlen.

Mogao bih da pričam o sebi, danima, ali zašto bih to radio kada ti već sve znaš?
Ja sam ti.
Sve ono što si oduvek želeo da kažeš, izraziš i izneseš, ali nisi smeo ili nisi znao kako.

Ja sam samo jedan stepenik u našem zajedničkom poduhvatu – osvešćivanju svih onih koji su nesvesni.

Običan lik je svako od vas.
Svako od nas.

Zato se i ne zovem “Poseban” ili “Jedini”, nego “Običan”.
Ja sam sve ono što smo svi mi, samo to nekako lako zaboravimo.
A u ovo moderno doba, tako je moderno i poželjno zaboraviti na osećanja i dubinu.

Eto, ako bih morao, mogao bih reći da se ipak bavim nečim – borbom protiv zaborava.

Zaronite sa mnom?
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Jedna divna zamisao za koju se nadam da će postati još divnija realizacija.
Poezija danas je nešto što se gura na stranu i nipodaštava, a Mili Dueli su inventivan i moderan način da se poezija približi široj publici na jedan način prijemčljiv novim generacijama.
Neopisivo mi je žao što je pandemija omela održavanje manifestacije i nadam se da nam dolaze bolji dani.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

NEMANJA NEŠKOVIĆ 1997 SRB Nova Varoš
Mentor: Anđela Turukalo
Rekvijem za noć

U vrtlogu pijanog pogleda
vidiš samo jedno.
Humka ljudi i na njoj cvet.
Kome daješ tavorenje,
pa onda zadovoljstvo? Šipak mali.
Ne može svako da se grli.
Rugaš se đerdanu. Dvanaest perli.
Rugaš se, ti sjajnokosa, vratom od stakla,
belinama Pafosa.

A znaš da bih se trampio.
Menjao bih večnosti
za minut njenog vremena,
menjao bih karakter
za zrno peska,
menjao bih sebe
za stare cipele,
menjao bih cipele
za opalo lišće.
Menjao bih sve,
za jedan izlazak sunca.
____________________
Rođen sam 29/05/1997 u Užicu. Odrastao sam u Novoj Varoši, gde sam završio osnovnu školu i gimanziju. Pisanje poezije, nešto ređe i proze, počeo sam tokom srednje škole. Upisao sam Medicinski fakultet Uiverziteta u Beogradu 2016. godine. Trenutno sam peta godina studija. Učesnik sam bio nekoliko kongresa iz oblasti biomedicinskih nauka. Član sam organizacionog komiteta Global Students’ Conference, Belgrade (tim logistike). U nastavi na fakultetu učestvujem kao student demonstrator na predmetima Anatomija i Patologija. Tokom srednje škole takmičio sam se iz prirodnih nauka (hemija, matematika, bologija). Bio sma zamenik glavog i odgovornog urednika školskoomladinskog časopisa ,,Skica”. Takođe, bio sam član karate reprezentacije Srbije(mlađi seniori, do 21 god). Sad usled obaveza, rekreativno se bavim karateom. Nosilac sam braon pojasa. Takmičio sam se u kategoriji kumite. Amaterski sam se bavio glumom tokom srednje škole. Volim pozoršte i film.
Volim muziku. S vremena na vreme volim da ,,savijam” origami. Takođe sam ljubitelj raznih kvizova znanja. Učestovao sam u nekoliko. Volim putovanja, smatram da je čovek onoliko bogat koliko je uspomena stekao. Služim se engleskim, nemačkim i francuskim jezikom.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Pre svega, jako mi je drago što sam deo ovog projekta. A isto toliko mi je krivo što ranije nisam otkrio kontest. Jako mi se sviđa princip evrovizjskog glasanja. Ono što je jako korisna i bitna stvar kod projekta je što učesnicima daje određeni feedback. NIje kao kod klasičnih konkursa, gde se samo dobije informacija ko je pobedio, i kraj. Mili Dueli su sigurno najtransparentnije takičenje poezije koje sam do sad imao priliku da upoznam. Jer autori dobijaju besplatnu kritiku, savet i komentare ljudi koji su u svetu poezije ogroman vremenski period. Jako lepa stvar je što ljude može i osloboditi straha od kritike. Verujem da su svi mentori, sjajni i odlični u svom poslu.
Ukoliko imate dobru komunikaciju sa mentorom, sjajna je prilika da unapredite svoje pesme i svoj stil. Može da se desi da uz savete se i dostigne visok plasman, iako se tome ne nadate u početku. Sjajna prillika da ogroman broj ljudi čita pooeziju koju ste vi napisali. Jedina ,,zamerka” je što traju dugo, mada opet i to iščkivanje daje određenu čar, s obzirom da ima veliki broj učesnika, dosta je dobrih radova, pa i žiri nema lagan posao.
I na kraju, najlepša stvar je što će jedan kontest da se završi, ali poznanstva među učesnicima će ostati. Kako je moja mentorka u ovom krugu rekla ,,proče takmičenje, ali saveti traju i traju”. Poezija će živeti, i za sebe već sad, iako mi je prvo učešće, mogu da kaćem da ako se pojavim u bilo kom od dvadesetak gradova na Balkanu, imaću s kim da obiđem njegov grad.
Suma sumarum. Mili dueli su jedna od dve najbolje stvari koje sam prošle godine otkrio.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

STEFAN TRAJKOVIĆ 2000 SRB Niš
Mentor: Anđela Turukalo
ГЛОБУС

Држим те за руку
док улазиш у собу унутар мог ума.
У сенци разума из страха и пепела
кујем ново сутра жаром дубине свог тела.

У самом центру стоји велики глобус,
творевина од злата која ротира око осе.
Сви континенти посебну светлост преносе,
као подсетник на моје порекло
и сва скривена места која нове успомене доносе.

Сваки неистражени предео је љубавна свирала,
дивљина океана је суштина слободе.
Сваки валовит терен протеже ободе
и брду којим се пењем усудим се да кажем хвала.

Дуж ове металне структуре сваки шраф је шав,
а свака мана која је изрезбарена је орнамент.
Пре свитања, пут до сјаја је увек био бодљикав,
јер ноћу сијају као да су нови,
сви тренуци несигурности, стрепње и боли.

Овде је време инкорпорирало себе
да се кроз прошлост молиш муњи.
Будућност је железара у којој се нит судбине кује
тако да нико не може да је преломи.

Окрећем глобус да окренем поглед према теби.
Премостити јаз између таме и светла
јесте пронаћи храброст у костима свог тела.

Дубље до самог језгра, поведи ме са собом,
обгрли све делове око екватора,
јер је љубав аурум у простору можданих комора.
__________________________
Moje ime je Stefan Trajković i rođen sam 7.2.2000. u Surdulici. Student sam 3. godine Medicinskog fakulteta u Nišu. Pored studiranja medicine i uzbudljivih avantura koje ova nauka sa sobom nosi, obožavam da svoje slobodno vreme iskoristim za razne aktivnosti kao što su pisanje poezije, slušanje muzike, pevanje, crtanje i dizajniranje, fotografija, učenje stranih jezika, gledanje serija i filmova, druženje i izlasci sa najbližima, kao i mogućnost raznih putovanja i sklapanja novih poznanstva.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Mili Dueli je fantastična platforma za sve ljude koji uživaju u kreativnom procesu i žele da prikažu svoja razmišljanja i emocije velikom broju ljudi. Takođe, u samoj srži je inkluzivnost i druženje sa ljudima iz različitih delova sveta i različitih pozadina što čini ovaj događaj zaista unikatnim. Zaslužuje svaku pohvalu, a pre svega, šire znanje o njegovom postojanju i vrednostima poezije i ljudskog duha koje su zauvek trajne.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

VOJKAN MILENKOVIĆ 1967 SRB Niš
Mentor: Danja Gašpar Đokić
***

Otkopčala Irena košulju.
Vatra prodire u pokret do tebe.
Pečativši u tvome pupku odricanje od kruga.
U kome jesmo jedan prostor i neko drugo vreme.
Otkopčala Irena košulju.
Imena da me oslobodi.
Misli mi senči tvojom siluetom.
I daljinu čisti do tebe da mene ne bude.
Gutam zemlju.
Gutam pepeo.
Sandučiš mene.
Čeona kost mi se sudara sa memlom zapuštenih osećanja.
Ne spoznavši blagodet stvaranja tvojom utrobom.
Istrajan u traženju sreće što se liže tvojim međunožjem.
Nauljenim prstima da udenem suzu u otrov.
Udenem u strast za tobom i da vidim bolje.
Trpeljiv, neokrečen zid iza koga jedeš mi jezik.
Zaboravljenim milovanjem po zalutalom životu.
Ti dojkom po budućem vremenu.
Ruke pružam da čujem.
Otkopčala Irena košulju.
I zapeva groblje.
Kada ispunjen onim čega nema u sebe drobim besmisao.
Kada izostajem, stradajući stihom za tebe.
Posle vetra što pade, kada kleknem pred tobom.
Za upokojenje u tvome krilu zamolim.
A prljave mi ruke ignorišeš, brišući nam sutra.
Jer moj je život juče dogorela sveća.
I pravedni mrak.
Iza sna po kome pipam oprljenim prstima.
Kožom tvojom ples za zaborav.
I tvoje mleko što kupa ovo jesenje Sunce.
Otkopčala Irena košulju.
Kopa me jutro dok čekam ti usne zazemljenim rebrima.
Kopa me jutro dok čekam ti ruke zatravljenim udovima.
I opet iščekujem tvoje razdevičenje dok memla jede mi kičmu.
Plodim kamen nadamnom.
Do vrhova tvojih bradavica dug je put.
Nazvaću te mojom majkom uz prisustvo još jedne moje smrti.
Nazvaću te mojom sestrom i bez kože ocedim noć na tvoje butine.
I bićeš kurva samo za mene.
I plaćaću te krvlju.
I plaćaću te suzama.
I voleću te.
I ime ću u molitvu da ti sklonim.
Otkopčala Irena košulju.
Ti grom rađaš.
Ja hodam od jednog do drugog tvog dlana.
U kosu tvoju obučen.
Otkopčala Irena košulju.
Postament, za nekoliko tvojih orgazama.
Postavljen je tu gde se dani gase.
I mene prestaje.Čekam juče, da odpratim svoju senku podzemljem.
Izazivam reč, tvojom pljuvačkom pranu dok mrači mi se um.
Epifanija tvojim vrtom za opet voleti.
Između molitve i čežnje za tobom.
Dogodiće se novi dan.
I Irena legne kraj tebe.
___________________
Ime: Vojkan
Prezime: Milenković

Po obrazovanju ekonomista,po vokaciji pesnik.
Nekada član Književnog Društva “Filip Višnjić”- Niš.
Sada član Društva umetnika “Svetionik” – Niš.
Član udruženja književnika „Umetnički horizont“ – Kragujevac.
Nekoliko nagrada,zahvalnica i pohvala sa više konkursa poezije.
Prisutan u više zajedničkih zbirki poezije.
Napajam se sa zdenca kojim poezijom misao krepiše Branko Miljković, srpski neosimbolisti, kao i poezijom nadrealizma, Andre Bretona, Pol Elijara, Luj Aragona i drugih, te srpkih nadrealista Dušana Matića, Marka Ristića, Branka Ve Poljanskog, Oskara Daviča, Koče popovića, Moni De Bulija, itd.
Oženjen, supruga Nevena. Sin Dimitrije i kćer Jefimija.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
1. NERED SNOVA, zbirka pesama (2015)
2. KOŠMARI POD IZMEŠTENIM NEBOM, zbirka pesama (2019)
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Predivna online, pesnička manifestacija u slavu pisane reči, poezije, u slavu prijateljstva, radosti druženja ljudi sa prostora bivše nam zajedničke države, te ljudi sa svih meridijana.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

SLAĐANA BAŽALAC 1991 SRB Kraljevo
Mentor: Enea Hotić
pepeljasti otisci

okrznute nadlanice
ostale su priljubljene
sekund duže
da bih shvatila

da su dušek na podu
žućkaste lampice
i visoka biljka u ćošku
sve što sam želela

prelazila sam prstom
po tvojoj pustinjskoj koži
jagodice nalepila trakom
da ne ostavim otiske

na toplom pesku
nošenom u valovima
crtala sam puteve malim beduinima
raširila peškire i čerge

tražila sam žar
da oprljim prste
ali stopalom sam zaljuljala
tvoje staklene ramove

pljusak nas je odvojio
telefonska vibracija
i svetlo na displeju
doveli su do rastanka

nestala sam u liftu
nameštajući bretele
uklonila tragove
zagladila kosu

on me je čekao u kolima
upadljivo nervozan
jer je izgrebao
suvozačeva vrata

na parkingu ispred tvoje zgrade
podrugljivo sam mu šapnula
”suvozači se menjaju
važno je ko drži volan”

predigra nam nije trebala
dvaput smo otišli na Zanzibar
i tamo dočekali kinesku novu godinu
u znaku zmije

na kraju sam namerno
izgovorila tvoje ime
da bih spavala sama

i budim se sama
on više neće zvati

ali ti
koji vadiš
srču ispod noktiju
i posmatraš
pepeljaste otiske po podu
ti sigurno hoćeš

________________
Slađana Bažalac je rođena 1991. u Kraljevu. Osnovne studije je završila na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, nakon čega je završila master studije na Fakultetu zaštite na radu, Univerziteta u Nišu. Aktivno piše poeziju od 2018. godine, Objavila je pesme u nekoliko zbornika (Šraf, Nekazano, Libartes, Bludni stih) i učestvovala na tri radionice kreativnog pisanja poezije kod pesnka Zvonka Karanovića. Živi i radi u Kraljevu.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Mili Dueli su predivno organizovan koncept. Ovo je prva godina da učestvujem i veoma mi je drago da ljude sa svih strana sveta povezuje umetnički žar, tj. ljubav prema poeziji.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

JELENA LJUBENOVIĆ 1995 SRB Beograd
Mentor: Enea Hotić
RAĐANJE NOĆI

Suton je
i tvoje ruke
kroz magleni
odsjaj sutrašnjice
žubore

tvoje ruke su potoci
kojih se dubine
ne usuđuju dotaći

čitava noć bila je bela
treba učiti samo jedan jezik
na svetu
nemušti

Stvoritelju
Tebi i kroz Tebe

sa istoka svetlost sija
i ponavlja se suton
tako živopisan
kao oči sanjivog deteta

_____________
Jelena Ljubenović, rođena 1995. godine. Pravoslavni teolog i pesnikinja koja ponajviše voli opisivati i opažati detalje. Bavi se Persijskim jezikom i kulturom, posebno persijskim tradicionalnim pesnicima od kojih joj je najveća inspiracija Mevlana Dželaludin Rumi , zbog kog je krenula učiti jezik, kako bi čitala njegove stihove u originalu. Smatra da svaki pesnik nosi u sebi klicu ljubavi, lepotu mistike i iskru harmonije. Pri Institutu za religije i mir (Qom, Iran) bavi se iranskom književnošću i poezijom. Smatra da je svaki pesnik cvet u velikoj poetskoj bašti i da je mesto svakog cveta u bašti jedinstveno, neponovljivo i važno.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
1. Hod / قدم زدن, zbirka poezije (2018.)
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Autentična poetska manifestacija na ovim prostorima.
Mili Dueli pružaju jedinstvenu priliku pesnicima da podele svoje stvaralaštvo i osete lepotu, harmoniju i značaj svakog stiha, svake reči, svakog trenutka inspiracije.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

JOVANA ILKIĆ 1996 SRB Pančevo
Mentor: Enea Hotić
Past life love

– You need to always go with the thought before the thinking!

Duše dolaze u čoporima,
nose jedna drugu iz epizode
u epizodu
i raspoznaju se
malim pauzama u vremenu
jer svet može da čeka.

Čini mi se da sam te morala videti
da i ovde podvučemo
novonaučeno starozapamćeno,
iščekivanu potvrdu
da sam i pre čula taj smeh.

Kada se prošlost
uvuče u budućnost
i nije toliko prošla
koliko je nedostatak,
a opet, odavno te nosim sa sobom,
svuda i uvek.

__________________
Jovana Ilkić (1996), u stvarnom životu student doktorskih studija na Farmaceutskom fakultetu zaposlen u kliničkim studijama, ali u nestvarnom je pančevačka proročica, slikarka, estradna pesnikinja i slem šampion Srbije 2019. godine. Poeziju voli živu, ali kada to nije opcija, svoje misli deli putem poetskog bloga hranazagolubove.wordpress.com.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Sjajno je takmičenje, podstiče komunikaciju o poeziji i samu razmenu poezije, pogotovo poezije koju možda ne bismo inače imali prilike da otkrijemo.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

ANĐELA MIHAILOVIĆ 1996 SRB Beograd
Mentor: Enea Hotić
Pričala bih ti

Pričala bih ti o kiši i o tome
kako me istovremeno umiri
i proguta kao talas.
Pričala bih ti o noći
i o svakoj koja mi se nasmešila.
Pričala bih ti o vremenu izvan nas:
kada zažmuriš i poželiš da sanjaš,
kada dopustiš mislima da izrežiraju scenario,
kada poželiš da raširiš krila slobodan kao ptica
i da poletiš visoko.
Pričala bih ti o vetru
koji raznosi sve pred sobom
Pričala bih ti o ljudima,
o životu,
o sreći koja postoji,
ali je nedostižna
ili tako neuhvatljivo postojeća.
Pričala bih ti o mislima
usmerenim ka mistici.
stihove Beskrajne pesme.Bala
Pričala bih ti o umetnosti,
o Balaševićevom nedostajanju
jer nedostajem i ja onako luda.
Pričala bih ti o pesmi ,,Ne daj se, Ines”
Arsena Dedića
i o svim štivima sa kojima se saživim
i ostavim komadić ushićenja,
zamisli i sete.
Pričala bih ti o traganju za kakvim je tragao Sidarta,
o muzici i pevušila ti
najlepše stihove.
Otkrila bih ti koliko me iznova razneži
svaka Šopenova kompozicija,
koliko me umiri kompozicija
,, River flows in you” Jirume
ili bih yi pričala o oduševljenju kompozicijom
,,Mariage d’amour” Senevilja.
Pokazala bih ti sve čari klavira
i sprovela svetom poezije koja vrišti ljubav.
Rekla bih ti da te volim na hiljadu jezika
i uslikala tvoj portret kao pasionirani ljubitelj fotografije.
Poželela bih da zajedno uživamo u zvucima elektronske muzike,
u putovanjima,
noćima- gledajući filmove
i posmatrajući zvezde
ili uživajući u čarima beogradskih ulica.
Poželela bih da sanjamo pod istim nebom,
maštajući jedno o drugom.
Poželela bih da me prigrliš
i obgrliš oko struka svaki put
kada bih odntebe krila iznenađenje
koje ti pripremam.
Poželela bih da se prišunjaš svaki put
kada bih se trudila da budem vešta u kuhinji.
Poželela bih da te vidim nasmejanog
i da uživam u tom pogledu.
Poželela bih da me uhvatiš za ruku
i upitaš za ples
i samo se osmehnula.
Pričala bih ti…
Puno!
Skuvala bih kafu i mazila se kao dete.
Poslužila bih te palačinkama
koje sam napravila
i pokrila dok spavaš.
Gledala bih te bez treptaja
i prošaptala Moj!
Pričala bih ti gde stanuje sreća
i kako pronaći mir.
Pričala bih ti o svemu
osim o sebi,
jer sebe sam ti,
o svemu ovome govoreći,
već ispričala.

O Antiću i izrecitovala

kao što moje reči umeju da razbole dušu.

_____________________
Rodjena sam 3.6.1996., živim u Beogradu i student sam Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Imam izuzetno mišljenje!
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

NERANDŽA KOSTIĆ 1965 SRB Donji Milanovac (Mosna)
Mentor: Lela Zjajo
OFELIJSKI SINDROM

Svi tvoji vekovi, Ofelija,
prevazilaze Uneskov kod.
Vetroviti bastioni s videlom
trauma,
s mnogobrojnih balkona ulaze
u lavirint.
Od tvojih biljaka leče
nepoznanice ženske duše,
postavljajući granice između
ludosti i krhkosti.
Kronborga bezbroj
čuvaju u arhitektonskom kultu,
izvodeći pred lice pravde sve
nekažnjene zločine,
al` ostavljajući krugu istorije da
presudi.
Tvoje bele haljine bistre baltički
moreuzi.
Poneki neutešni srcolomac
putničkog broda
uzdahne
što te nije sreo u svom
traženju.
Tvoje verige i krike ne ču niko
zaokupljen ličnim stradanjima.
S venčićima neprocvalih obesti
put je tvoj beskraj.
Možda je sreća
uteći od ljudskih zala pre
sagrešenja … ?
Čak ni najveći među piscima,
Šekspir,
nije pojasnio lik pomućenih
osećanja.
Nasilno počupani cvet
svejedno razveje seme.
Anatemi ranjene ljubavi niko
doakao nije,
dok tvoje nerođene kćeri,
posvud pronose vest o gluvom dobu.

*(doakao, doakati- stati na put)
*(anatemi, anatema- prokletstvo)
_______________________
Rođena 1965. živi i stvara u Mosni, blizu Donjeg Milanovca. Po struci likovni tehničar dizajna, s dugogodišnjim iskustvom raznovrsnih zanimanja. Entuzijasta ogromne upornosti i volje da kultura zaživi u seoskim sredinama. Borac za očuvanje porodice, kao temelja svakog društva po ceni zanemarivanja ličnih ambicija. Preosetĺjiva na sve društvene pojave kojima je generacijski izložena. Još luta i traži svoje mesto pod suncem…
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
1. Ispod kože, zbirka poezije (2017)
2. Amanet mosnjanskih kiša, zbirka poezije (2020)
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Zahvalna sam realizatoru i svim ljudima koji godinama rade na promovisanju anonimnih autora iz čitavog sveta. Mili Dueli su iskočili iz balkanskog kontesta i postali svetski festival poezije. Kako za takmičare, tako i za čitaoce ovo je najbolji način upoznavanja i zbližavanja s raznolikim kulturama, dobrima i tradicijom.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

JOVANKA VANJA MARKOVIĆ 1971 SRB Beograd (Borča)
Mentor: Lela Zjajo
BOY FRIEND

Moj novi virtuelni boy
friend
odlazi na spavanje na
tourn off ekran.

Njegova ruka iznutra,
moja ruka spolja
Mikelanđelovski je
dodir
čoveka – Boga.
Ekranom klizi kao
Sikstinskim svodom

Ruka – ruka,
čelo – ruka,
menjajući obrise i
boje
elektronskog pogleda.
Kroz saće ekrana
pogled
nikad uspostavljenog
kontakta.

U gluvo doba spavam
kraj tastature,
spavam među sažetim zvezdama,
među zaljubljenim travama,
među čarolijama
na dodiru sveobuhvatnog.

Obraz zu obraz
Igramo virtuelni
Argentinski tango,
ja i moj kameleon.

Ovo je 21 vek i
Sve je ostalo isto :
„O, Bogovi, pomozite Antoniju, on ljubi hladni kam“
____________________
Rođena 19.01.1971. u Pirotu.
Završila je farmaceutski fakultet u Beogradu gde i živi.
Nekoliko godina je bila vlasnica sopstvene apoteke. Danas je jedini farmaceut u Srbiji koji se bavi izradom prirodne kozmetike po sopstvenim recepturama. Poeziju je počela da piše dosta
kasno, uprkos uvreženom shvatanju. Nešto valjda treba i proživeti. Objavila je knjigu
pesama „Tvrđava i njena tajna“u novosadskim „Svetovima“, 2006. godine. Objavljivala
je poeziju u „Književnim novinama iz Beograda, u „Našoj reči“ iz Leskovca i “Povelji” iz
Kraljeva, “Gradini” iz Niša, “Poeziji” iz Sarajeva, “Šrafu” iz Beograda i u mnogobrojnim zbornicima u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji… Pesme su joj prevođene na makedonski- “Literaturni iskri”- Gostivar. Ima dve druge nagrade na konkursima “Panonski galeb” iz Subotice i “Konkurs zavičajne poezije”. Pohvalu konkursa iz Bojnika- “Krvavi februar”.
Članica Srpskog književnog društva.
U braku je i ima sina.
Izvod iz recenzije Jovana Zivlaka: „Retorizujući svoju lirsku verziju sveta u gramatici
trećeg lica, sa distancom koja se nazire kroz mrene pogleda melanholije i nedosežnosti,
Jovanka Marković svedoči o jednom tamnom vremenu izgubljene prisnosti i smisla i
napetostima između sveta i pojedinca. Nemir je osnovni znak ove prigušene lirske
rečitosti i liričnosti koja otkriva unutrašnja bila biće među zidovima. Ne bez
sugestibilnosti i upečatljivih slika, likova i obličja vremena, ova pesnička knjiga,
uspostaljajući se između prepoznatljivih toposa neposrednog iskustva i meraforički
zgusnutih slika opštih propozicija aktuelnog sveta i sudbine čoveka, govori i na osoben
način o autentičnom naporu razumevanja modernog subjekta i njegovih uloga.“
Omiljeni pesnici – Eđuenijo Montele, Endre Adij, Branko Miljković, Žak Prever, Čarls
Bukovski… Nekih naročitih uzora nje imala, pesme su posledica iskustva – čulnog,
duhovnog, kniževnog. Zapisuje kad zaista ima šta da kaže, zato piše retko…
Pošto je njeno formalno obrazovanje drugačije, često se seti Bukovskog: „Kada idući put
slušate Borodina, setite se da je bio samo hemičar koji je pisao muziku dok se
odmarao…“
Bavi se i slikarstvom.Slika uljem na platnu i oslikava svilu. Izlaže.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Zbirka poezije “Tvrđava i njena tajna”- izdavačka kuća “Svetovi”, Novi Sad. Recenzija Jovana Zivlaka.
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Najzereliji, najstručniji pesnički konkurs regiona. Ima humanu ulogu da poveže razjedinjene narode Balkana i šire- Evrope i celog sveta, da vrati poeziju i duhovnost mlađim naraštajima. Da podstakne druženje pesnika Evrope i planete. Da se bori protiv obezduhovljene ere “Vrlog novog sveta”… Zasluženo ga je američki magazin “Forbs” uvrstio u deset najboljih projekata za mlade ljude. I one koji se tako osećaju.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

MAJA PAVLOVIĆ 1986 SRB Beograd
Mentor: Lela Zjajo
MILION MALIH REČI

Volim te,
u prostoru
kome ne nalazim vreme.
Tamo,
gde je uvek premalo za tebe.
Tamo,
razvučenog između tri tačke
na kraju rečenice.
Stavljam u zagrade kao sporedno,
kao loše
retoričko pitanje.
I tamo,
gde se oklembesi glas dremljivo,
ni tu se ne čuješ u meni.
Savijam ti bit u imaginaciju, a
ti mi se uvlačiš od članaka do struka,
najsmelije,
nežno,
umiveno.
Inatan se uvek sam otmeš
kroz okno duše i
pri padu raspeš belo perje
na moja krila.
Tek tad otkriješ sva moja ogledala
u kojima se samo slični ogledaju.
I brže bolje zaklopim uši i
zažmurim poput deteta.
Skupim te mekano ispod
svojih širokih, šarenih košulja.
I onda škiljim ispod šešira i
pretvaram se da se ne nazireš u
bezbojnosti karmina.
Nonšalantna uvek,
uklapam se da te ne dotičem i
ne gurkam u svojim grudima.
Ti si tu, a ja malo dalje.
Da li se poznajemo?
Volim te kroz milion malih reči
koje ti nikad nećeš razumeti,
kao ni ovaj različak u mojoj kosi,
kao jato ptica u mojoj glavi
što se ciklično vrte u krug,
između tvog i mog detinjstva.
Sa čijim imenom započinje?
Volim te
u gluvoj noći u kojoj se snovi
zaboravljaju,
sa sortom tamjanike kad se
usitnu muskatni osećaji.
Nabodem i po koji stih na čačkalicu.
I sve zajedno, premalo je, za tebe.
Pitam se ponekad, koliko jak moraš da budeš,
da bi savladao to malo u meni?
Koliko jak moraš da budeš
da bi u dušu moju dunuo mir?
A, isti smo, oko moje …
Milion malih reči,
ja znam,
ti nikad nećeš razumeti.
___________________
Rođena sam 20.10.1986. u Tuzli.Zanimanje viši estetičar kozmetičar.Volim dobru muziku,dobru knjigu,dobru hranu i pre svega dobre ljude.U slobodno vreme putujem sa porodicom,pišem kad tako osećam,istražujem nova mesta,nove veštine…
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Mili Dueli je kao duga kao posle kiše…
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

VUK STEVANOVIĆ 1995 SRB Beograd
Mentor: Lela Zjajo
HIMNA RUSIJI

Dvadeset pesnika piše himnu Rusije,
reč na reč, rečenice nema.
A, Jesenjn samo prođe selom
i udahne miris svežih polja
iznad kojih luda luna drema.

Dvadeset pesnika piše himnu Rusa,
reč na reč, gotova je smena.
A, Jesenjin samo hoda zemljom
i beleži slova koja šapće Neva
u tragu lepote koju stvara pena.

Dvadeset pesnika piše himnu Rusije,
reč na reč i svršena je oda
i daju se reči da ih krote trube
i sva ruska svirala, i moskovski bas.
Milioni grla svoje žice grube
i Rusija peva cela, sva u glas.

A, Jesenjin samo prođe selom
i udahne vetar žita, svaki njegov klas
ispisujuć’ svojim živim telom
himnu svoje zemlje, kao njezin spas,
kojoj nikad niti jedan Rus
neće dati svoje grlo, svoju jarku strast.

Ali, reči pesnikove himne
u tišini rata biće paklen glas!
________________________
Rođen 31.8.1995. godine u Beogradu. Apsolvent Fakulteta za sport u Beogradu – novinarski smer.
Na Međunarodnom festivalu poezije “Smederevska pesnička jesen“ 2015. godine dobio sam drugu
nagradu,a treću nagradu na Petom međunarodnom festivalu “Rade Tomić“. Moja pesme objavljene su
u nekim zbornicima: „Žubori sa Moravice“,„Ćirilica – slovo srpskog lica“, XVI međunarodnom konkursu
ljubavne poezije „Pjesma nad pjesmama“,zborniku izdatom povodom 16. međunarodnih susreta
pesnika u Nišu, zborniku „Laza Kostić“ Austrija.Pesma objavljena u časopisu „Književne vertikale“
Beograd broj 9-10 maj – decembar 2016. Pesma objavljena u zborniku „Ljubavi od stakla“ Mladenovac
2019. god.Pesma objavljena u Zborniku "Sindjelićeve čegarske vatre 29" 2019. godi.. Pesma objavljena u
zborniku "Ljubav na dar" 6. međunarodni konkurs Književnog kluba "Zlatno pero" Knjaževac 2019.
godine. Objavljena pesma u zborniku "Šraf 2020", objavljene pesme na bugarskom portalu "Nova
asocijalna poezija" u aprilu 2020.
Osvojio sam 9. mesto na Balkan kontest "Milidueli" 2019. godine.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Mili Dueli su odličan, jako interesantan, ljudski i humanistički pokret i kontest poezije. Sve pohvale Organizatoru, Nerminu Deliću, pa ipak ove godine imaju veliku manu a to je dužina trajanja. Shvatam da su postojale teškoće i problemi u ovoj koronističkoj godini, ali ipak mislim da je sve moralo već biti završeno, no još jednom, svaka čas Nerminu i svim članovima žirija kao i naravno i učesnicima.Jedva čekam ostatak projekta! <3
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

JOVANA PAVLOVIĆ 1999 SRB Beograd
Mentor: Lela Zjajo
KIŠA ZA PONETI

Nije do toga da li možemo da preživimo,
već da li zaslužujemo da preživimo.

Naučila si anđele da plešu
uz plamičke muzike pakla,
u ritmu koji maršira ka smrti
kao da peva o novom životu.

Presula si sumrak u svitanje
i rasula trepavice po obodima grada,
kako bi svako imao po jednu želju
da sačuva u pokušaju za snom.

Pomirila si rat i tihi bunt,
a krivicu sveta sakrila u dlan,
onda si prosula nebo u krilo i
ljuljala plavetno, upokojeno svetlo.

Tražila si kišu za poneti, da bi
sprala agoniju septembarskih ruža,
koje niču u sasvim neplodnoj mladosti
ne bi li cvetale u potrazi za smislom.

Lomila si pohlepu na delove
i pod lupom razdvajala sujetu,
kako bi pokazala da sredstvo
iznova ne uspeva da opravda cilj.

Plesala si po žici lucidnih crepova
baš kao da je ivica sveta blizu,
da bi ipak pala sa hrapavog dlana
linije života, koju si docrtavala.

Nije do toga da li možemo kišu poneti,
već da li dok kisnemo postajemo njen pad.
__________________________
Rođena sam 25.01.1999. Tačno onda, kada je januar postao beo. Studiram psihologiju, jer su me oduvek zanimale dubine ljudskog uma. Koliko se razlikujemo i šta je pokretač sile u nama, koja nas tera u potragu za smislom. Ono što sam do sada zaključila je da smo svi pomalo slični, dok smo u potpunosti drugačiji. Razlikujem se od drugih po tome što postojim. Poezijom se bavim, jer je za mene ona najlepša vrsta slobode.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Smatram da su Mili Dueli odlično mesto za ljude koji žele da osete umetnost. Bilo da je oni sami stvaraju ili pronalaze sebe u tuđim tvorevinama. Mili Dueli kreiraju osećaj povezanosti različitosti međ svima nama, koje poprimaju zajedničku priču.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
DA

BUDIMIR STEFANOVIĆ 1971 SRB Rača Kragujevačka SIMO
NIJE POSLAO PJESMU!

GORAN DŽELAJLIJA 1972 SRB Leposavić (Lešak)
Mentor: Simo Golubović
VAZAL

Kroz sivilo sobe studentskog grada,
pod tračkom jesenjem mraka što pada,
spazih ti tople vilinske zene,
pa ko smetemo lovačko štene,
kad nanjuši miris ulja i krema,
stadoh da cvilim dušom boema.

Obuzet blagim dečijim glasom,
očaran krhkim kosovskim stasom,
skromnu te pasoh božanstvena djevo,
da bi se setio kad god bi snevo,
svega što srce ovekoveči,
pastelnog lica i smaragdnih reči.

Jer te si noći ko jutarnja rosa,
purpurnom kožom sjaja abonosa,
bleštala a ja lutao od stida do besa,
i motrio na malokrvno bledilo nebesa,
slobodan ko što je svemir na grani,
Boginjo crna, labude vrani.

…i odoh bez reči pun olovna stida,
od sobice i kafom isprskana zida,
odoh daleko, duboko u sebe,
da ko tekma stasalo ždrebe,
protrčim u osami hiljadu puta,
od rajskog ti tela do pamučnih skuta.
______________
Rođen je 1972. godine u Pakracu, Republika Hrvatska. Živeo je u Daruvaru gde je i završio srednju mašinsko-tehničku školu. U toku ratnih sukoba u Hrvatskoj prebegao je u Srbiju. Na početku izbegličkog dela života sporadično objavljuje pesme u časopisima “Rock magazine” i “Dom”. Usled čestih promena boravaka, proisteklih iz izbegličkih preseljavanja, nastanio se i formirao porodicu u Lešku, opština Leposavić, Kosovo i Metohija.

Porodične i poslovne obaveze su uzrokovale višegodišnji stvaralački post, da bi potom nastavio sa radom uz učešće na nekoliko pesničkih konkursa. Prepoznat je od strane poetskog kluba Griffon culture “Naše pesme 2018”, “Pjesme Andrićgradu 2019 i 2020”, “Sinđelićeve Čegarske vatre Niš 2020” kao i od regionalnog časopisa za književnost “Književne vertikale 2020”. Poezijom se bavi amaterski, iz ljubavi, Do sada nije obavio zbirku pesama.

Diplomirao je na fakultetu za menadžment u Beogradu. Srećno oženjen, otac dva deteta.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Apsolutna podrška. Oduševljen sam trudom, hrabrošću i količinom energije uložene u organizaciju takmičenja. Siguran sam da će u skorijem narednom periodu Mili Dueli zauzeti vodeće mesto među književnim konkursima regona, koje vam s pravom pripada. Apsolutno podržavam sistem ocenjivanja, uključujući podeljene uloge članova žirija i publike. Bez obzira na konačan ishod ovogodišnjeg takmičenja, želim vam mnogo sreće i uspeha, zaslužili ste.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

NENA MILADINSKI MEDAREVIĆ 1976 SRB Novi Sad
Mentor: Simo Golubović
***

Uneo si mesec u moju kosu,
Zakopčao si prozore sudbine.
Obukao mi haljinu od zvezda…
I po ko zna koji put uzdahnuo.

Mrak se spustio u moje oči…
Sjajem nebeskih ptica poleteh.
Pojeo si mi srce od vatre žive
I suze si mi u bisere pretopio.

Zabranio si mi tugu, zabranio!!!
Nacrtao si dušom svojom osmeh.
Stavio si u utrobu jednu želju i tu,
Baš tu…kleknuo si u molitvu.

Odćutao si dovoljno glasno,
Napravivši venac od cveća
Sa njim prekrstio postelje naše
I dlanom od sreće izgradio dom.
___________________________
Jelena Miladinski Medarević
16.07.1976.
Novi Sad
Informatičar, somelijer,
zaljubljenik u prirodu…
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Živi pesak aure (2006)
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Prijavila sam se iz znatiželje, niko od mojih bližih ne zna, interesovalo me koliko se prepoznaje moje pesničarenje…zaista mi je drago na učešću i sjajni ste organizatori.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

JASMIN R. ADEMOVIĆ 1992 SRB Subotica
Mentor: Simo Golubović
AVET

Valovi prepuni smutnje
škripe kroz tesnac duše.
Okovi boli, slutnje
plaše me, stežu, guše.

Visoku cenu tad platih,
muka me uhvati teška.
Od svih ponuda datih
skupo me koštala greška!

Nije mi nikad bio adet
da besnim i da se ljutim,
al’ uvek nanjušim avet,
sve vidim – ipak ćutim.
________________
Jasmin R. Ademović rođen je 04. 08. 1992. u Subotici. Strukovni je ekonomista iz oblasti menadžmenta i licencirani carinski zastupnik (agent). Piše pretežno poeziju za koju je nagrađivan i pohvaljivan, a piše i kratke priče, eseje i drugo. Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, mađarski, albanski, bugarski, italijanski, hrvatski, romski, turski jezik i dr. Član je više kulturno – umetničkih društava i književnih klubova.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
/
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Mili Dueli su definitivno najznačajnije poetsko takmičenje, kako u regionu i Evropi, tako i u svetu. Prilika za afirmisanje mladih stvaralaca. Čista desetka!
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

MILAN MARKOVIĆ 1995 SRB G. Milanovac (Semedraž)
Mentor: Simo Golubović
Сенке

Знаш ли за ону брвнару стару у сред сеоског сокака,
и чатмару кућу земљаног пода с`ломљеним кровом без оџака?
Баш у тој кући пре једног века родио се твога ђеда, ђед,
онај у војничком оделу на слици, поносан, бркат и сед.

Знаш ли за онај поток под брегом што вековима лугом вијуга,
доле крај купушњака у врбаку ђе је сад купина и оструга?
Е с`тога потока, с`његовог извора обрамачом преко пола села,
воду је пешке на рамену носила чукунбаба твоја, погрбљена и весела.

Знаш ли за онај камен у реци доле у сред Камаља,
на стенама Стражевице што понире у Дичину? Ту беше доста праља.
Баш ту је твоја прабаба роде на руке одијела прала,
за свога сина, младог војника кад га је у војску слала.

Знаш ли за ону талпару на Дичини што је темељом загрлила обале њене?
У њу се раније на камен воденички терало жито да меље.
На њеном брашну, на качамаку одрасла су сва ђеца у селу,
ал` знадоше да цене и да чувају свој праг и крсну славу и своју земљу целу.

Знаш ли за она зарасла корита у долинама сеоских потока?
На њих се раније горе са брега терала жедна стока.
Не беше лако живети тако , ал` на понос и част је било,
а сад се све некуд отуђило, умрзло и заборавило.

Знаш ли за онај камен са крстом у сенци столетнога храста?
Ту беше црква сеоска саграђена од брвана и дасака!
Сад све се једва види од врежа купине, оструге и врбака,
извори урасли, путеви зарасли, заборављени гробови предака!
______________________________________________________
Рођен сам 24.10.1995. године у Горњем Милановцу. Завршио сам студије стоматологије и стекао звање доктора стоматологије. Живим и стварам у родном селу Семедраж. Поред књижевности, бавим се и музиком, свирам хармонику и фрулу. Волим природу и у њој налазим инспирацију.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Мили дуели су по мени престижно такмичење књижевника, које за циљ нема само освајање награде, већ много више од тога а то су нова пријатељства!
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

NIKOLA BLAGOJEVIĆ 2000 SRB Pirot
Mentor: Simo Golubović
Pravda za Vraga

Moral do morala…
Šta li će nam sudije?

Ništa nije čisto.
Ništa nije savršeno.
Zar je zlo ka vrhu stremiti?

Kako bi tebi bilo
da tuđu decu tobom plaše,
da ti slome krila
i sklone te od svih,
da ti uzmu SVE
(na prvi znak pobune),
da ti stave rogove na glavu?
Da li bi uživao u samoći?
Da li bi molio za drugu šansu?
Da li bi klečao ili ustao na noge?
__________________________
Nikola Blagojević rođen je 25. marta 2000. godine. Studira na Elektronskom fakultetu u Nišu, a završio je Tehničku školu u Pirotu. Bavi se poezijom i folklorom. Početkom 2019. objavio je svoju prvu zbirku pesama „Ja, vetar…”, a 2020. zbirku „Nemoj da mi pretiš samoćom”. Njegova pozorišna kritika „Putujuća umetnost” za predstavu „Putujuće pozorište Šopalović” i nekoliko pesama objavljeni su u časopisu Bez limita Književnog kluba Filozofskog fakulteta u Nišu. Zastupljen je u mnogim zbornicima, a njegov esej „Pribrani u infodemiji” je objavljen na sajtu Unicefa i Uriporta. Dobio je dve druge nagrade u kategoriji odraslih na konkursu Istorijskog arhiva u Pirotu, jednu literarnim radom „Ljudske naravi u vremenu straha i neizvesnosti”, a drugu fotografijom „Moj život pod maskom i u rukavicama”. U Pirotu igra u Prvom folklornom ansamblu Doma kulture i u ansamblu veterana, a u Nišu igra u Kulturno-umetničkom društvu ORO. Umetnik je i na poljima fotografije, glume i slikarstva.
Popis objavljenih samostalnih knjiga:
1. Ja, vetar…, zbirka poezije (2019.)
2. Nemoj da mi pretiš samoćom, zbirka poezije (2020.)
Vaše mišljenje o Milim Duelima?
Mili Dueli nisu takmičenje. Oni su pokazatelj da umetnost ne poznaje granice. Sami Mili Dueli su poezija, jer imaju emocije, jasni su i celi su lepi, po „Predgovoru antologije novije srpske lirike” Bogdana Popovića. Oni ne pružaju samo mogućnost da čitamo poeziju, već i da napredujemo i čujemo stručno mišljenje mentora, što daje poseban šarm Milim Duelima.
Da li očekujete pobjedu na kontestu?
NE

MARINA MILOŠEVIĆ 2002 SRB Zrenjanin (Sečanj) SIMO
ODUSTALA!

O organizaciji polufinala više možete pročitati ovdje:

Mili Dueli 2020: Organizacija Četvrtog kruga

Objava Mili Dueli 2020/21: Poezija srbijanskih autora (Polufinale) pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

Kontest je tradicionalno sastavljen od 5 eliminatornih krugova.U svakom krugu se broj autora smanjuje, a u posljednjem, Petom krugu, odlučuje se i pobjednik sistemom glasanja baziranom na bodovnom sistemu Eurovision Song Contest. Glavno odgovorno lice kontesta je Nermin Delić, idejni tvorac i organizator kontesta. Mili Dueli već 8 godina zaredom okupljaju autore i šire utjecaj poezije u svakodnevnici.

Ukratko o Prvom krugu: Selekciju svih pristigli prijava (739) je vršio Nermin Delić. Organizator je odabrao 476 autora za predstavljanje u Drugom krugu.

Ukratko o Drugom krugu:  Nakon selekcije u Prvom krugu od strane organizatora kontesta, Nermina Delića, odabrano je 476 autora koji su predstavljeni u Drugom krugu. U Drugom krugu, autori su svrstani u 12 duela, prema državama iz kojih dolaze. Zbog brojnosti učesnika, Bosna i Hercegovina je imala 2 duela (DUEL 1, DUEL 2), a Srbija 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Hrvatska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bugarska su imale zasebno po jedan duel (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Zbog malobrojnosti učesnika, u jednom duelu su predstavljeni autori iz Albanije, Grčke, Kosova, Rumunije i Slovenije (DUEL 10). Pjesnici sa balkanskim korijenima, ali sa trenutnim prebivalištem van Balkana, svrstani su zajedno u jedan duel (DUEL 11). Na kraju, svi autori koji dolaze iz vanbalkanskih zemalja, svrstani su u jedan duel (DUEL 12).

Početak predstavljanja duela na zvaničnom Facebook profilu Milih Duela je bio 12. juli, 2020. godine. Dueli su predstavljani redoslijedom, na svaka 2-3 ili 4 dana shodno obimu duela. Prvih 15 dana od predstavljanja duela, pratioci Milih Duela su mogli glasati u komentarima upisivanjem rednog broja autora ispod slike gdje u opisu predstavljena njegova pjesma. Pored čitalaca, glasali su i članovi žirija, sastavljeni od 12 renomiranih i za Mile Duele važnih umjetnika Balkana. Oni su vršili odabir 90% autora koji će proći u Treći krug. Ostalih 10% je predviđeno za glasove čitalaca, za one koje žiri nije odabrao, a imaju veliku podršku svojih prijatelja i pratilaca Mili Dueli.

TREĆI KRUG

REZULTATI

DUEL 2 - SRBIJA

Kako se glasalo?

(1) Organizator: Nermin Delić 
(2) Predsjednik žirija I: Simo Golubović
(3) Predsjednik žirija II: Nikola Ismail
(4) Dodatni član žirija: Anđela Turukalo
(5) Čitaoci (broj pristiglih glasova): 2 337
(6) Zajednička slika* (*Autori su mogli ostvariti dodatnu ocjenu 5, ukoliko pošalju svoju sliku sa nekim od učesnika 3. kruga. )

PRAVILA GLASANJA:

• U Duelu 2 su predstavljeni svi autori iz Srbije koji su prošli prethodnu selekciju.
• Broj učesnika Duela 2 je 55.
• Kako se računali glasovi: Ocjene Dodatnog člana žirija su se zbrajale sa ocjenama Predsjednika žirija 1 i Predsjednika žirija 2, te sa ocjenama Čitalaca. Njihova prosječna ocjena je sabrana sa ocjenom Organizatora i izvučena je konačna prosječna ocjena na osnovu koje su rangirani autori.
• Predsjednici  žirija su imali pravo da pošaju po jednog autora direktno u Polufinale. Autor Jasmin Ademović je prošao direktno u sljedeći krug, odlukom Predsjednika žirija I (Simo Golubović).
• Predsjednik žirija II nije dodijelio svoje glasove i komentare.
• U ovom duelu je bio samo jedan Dodatni član žirija, pa se njegova ocjena direktno zbrajala sa ostalim ocjenama.
• U ovom duelu niti jedan autor nije prošao direktno na osnovu glasova čitalaca. 3 autora sa velikim brojem glasova čitalaca su nagrađeni ocjenom 5. Inače, prema pravilima 3. kruga,  Čitaoci su nagrađivali 3 autora sa najvećim brojem glasova u Trećem krugu – direktnim prolazom u Polufinale, a još 22 autora su dobili ocjenu 5. Budući da se 5 autora znatno izdvojilo po broju glasova čitalaca u Trećem krugu, organizator je odlučio da svih petoro pusti direktno u sljedeći krug.

• Zajednička slika. Autori su imali pravo na dodatnu ocjenu (5) ukoliko pošalju zajedničku fotografiju sa nekim od učesnika 3. kruga Mili Dueli 2020. Cilj zajedničkih slika je bio poticanje društvenih odnosa i van online aktivnosti i druženja.

• 

  

ŠTA SADA?

TOP 100 – Autori koji su ušli u TOP 100 su direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Svakom ponaosob od njih će biti dodijeljen mentor po odluci Organizatora, a imena njihovih mentora će biti naknadno obznanjena. Mentor može biti samo neko od članova žirija Mili Dueli 2020. Sve detalje vezane za pripremu i slanje pjesme za Polufinale (4. KRUG), dobit će u privatnoj poruci u inboks. Molimo strpljenje!

TOP 120 – Autori koji su ušli u TOP 120 nisu direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020. Oni će, po objavi rezultata biti ponuđeni članovima žirija da ih odaberu da im budu mentori. Ukoliko niko od članova žirija ne iskaže volju da im bude mentor, autori neće proći u Polufinale. Ukoliko se javi 1 član žirija, automatski će taj član žirija postati mentor. Ukoliko se javi više od 2 člana žirija, Organizator će u saradnji sa autorima odabrati nekog od ponuđenih članova žirija za mentora autoru.

TOP 250 – Autori koji su ostali u TOP 250 nisu prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Njihov doprinos širenju projekta i poezije će biti nagrađen time što će dobiti  elektronsko priznanje za  sudjelovanje budući da su svojim učešćem predstavljali svoje zemlje u sjajnom svjetlu (TOP 250 od 739 prijavljenih!!!), te će shodno tome dobiti priznanje za interkulturalni dijalog balkanskih zemalja i zemalja svijeta u kojem su učestovali.

Sve predstavljene pjesme će biti zastupljene u zajedničkom elektronskom zborniku koji će, po svemu sudeći, imati i svoje štampano izdanje (ljeto, 2021.), kada nas očekuje MILI DUELI BALKAN TOUR. Više o tome uskoro!

Također, svi autori koji su 2000. godište ili mlađi, će biti predstavljeni na MILI DUELI JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST koji će startati par dana nakon završteka osme sezone Mili Dueli 2020 – Online Balkan Poetry Contest!

KOMENTARI ŽIRIJA

Organizator: NERMIN DELIĆ

Apelujem na sve autore i prijatelje da i ove rezultate Trećeg kruga dožive na pravi način. Ocjenjivala se jedna pjesma, onu koju ste sami odabrali i poslali. Ukoliko je pjesma „nedojmljiva“, u najmanju ruku, niste dobili pozitivne komentare, niti baš najsjajnije ocjene. Ali to ne znači da ste loši autori i da je tom ocjenom vrednovan sav Vaš doprinos u poeziji. Pišite, pišite i pišite… jer tako malo vremena imamo.

Predsjednik žirija I: SIMO GOLUBOVIĆ

Већ осму сезону овог интересантног и лепог такми-чења интезивно пратим и сарађујем дајући тако у складу са својим могућностима свој скромни допри-нос да ово такмичење траје, јер заиста оно има смисла у овом времену када су многе добре везе и многе добре навике покидане, поремећене, уништене. Ово је тек мали, али веома важан сегмент живота којим се покушава поправити оно што је ратовима уништено, повратити поверење, пронаћи бољи пут, стићи до лепших и узвишенијих циљева без мржње која је на неки начин заробила и уништила велики део љубави међу људима, међу нацијама, свуда…
Одговорно тврдим да се у томе поприлично успело. Видљиво је то из свакодневних коментара који су доступни на фб страницама на којима се сусрећу поете са разних крајева света, размењују искуства, пријатељства и разне видове сарадње кроз такмичења на различитим нивоима.
У МИЛИМ ДУЕЛИМА приметио сам велики и значајни напредак у самој организацији, што свакако треба захвалити младом поети, књижевнику доктору Нермину Делићу који је на себе преузео велики посао и велику одговорност, а што без сумње веома успешно обавља на радост и задовољство такмичара.
И овом делу такмичења, заправо у овом кругу, нема ни један рад/песма која нема смисла и у којој песник није исказао одређено знање у писању поезије, нема „промашених“ тема, нема мржње, нема плача и кукумаукања. Све је казано пристојно, најчешће лепо и ни један рад не заслужује да се одбаци у корпу за смећа – у заборав. У складу са тим у оцењивању радова није било негативних оцена.
Разумљиво је и то да у овом такмичењу се не тражи врхунац поетског изражавања, али има песама које могу задивити различите укусе и ставити се у неку поетску антологију или читанку.
Такмичари ће углавном бити задовољни и разумеће да ово такмичење има елементе игре уз дружење и радовање без рангирања за неку вредну награду која често мотивише писце на неки другии начин. Овде се ради о такмичењу из чисте жеље за сарадњом, из љубави према поезији.
Да ли су оцене жирија, организатора и пратилаца (пријатеља који гласају) добре? Не нису. Никада нису толико добре да сујетни немају приговора. Неко увек нађе разлог да нешто сумњичи, па и поред најбоље и најчеститије жеље да се у овом буде објективан, могући су извесни превиди и оцене које неко други не би тако дао.
Морам напоменути и то да је овога пута било веома тешко испоштовати све одредбе организатора јер је потребно сваком раду дати одређени коментар, што је свакако веома тешко јер се ради о 55 ауторских радова које треба проучити, упоредити, дати неко место на невидљивој таблици такмичења, а при томе задржали пажњу на посебностима које карактеришу одређене радове.
Многи аутори су ми годинама познати и многе њихове радове сам читао и често коментарисао на неки начин, а познато ми је да су имали и много успешнијих песама од ове коју су у овом такмичењу приложили, међутим – то је њихов избор.
Стекао сам утисак да је овога пута много више пријављених жена и млађих поета, што сматрам да је добро и да ће ово такмичење наставити да траје уз, чврсто верујем у то, неке измене и побољшања.
Свим такмичарима желим напредак у даљем раду.
Организатору желим да настави са овим добрим радом који спаја људе са ове наше напаћене планете.

ПОСЕБАН ДЕО – КОМЕНТАРИ:
1. ЉИЉАНА НЕСТОРОВИЋ: Свакодневно добро и правилно размишљање носе веома добре поруке свима да се људи увек преиспитују да ли човек може урадити нешто боље да би овај свет, који нажалост личи на чвека на издисају, био боље место за живљење. У ову лепо замишљену песму требало је улити више поетског дука да би врата живота остала и даље отворена. (Оцена: 3)
2. СЛАЂАНА ЈОВАНОВИЋ: Љубавна песма са мало плача и мало суза и са добрим закључцима „да у љубави нема отрова“ и да „љубав не умире никада“, дају право овој песми и поетеси да трају и да се памте. (Оцена: 3)
3. Види на крају!
4. ЗОРА ДАВИДОВИЋ: Лепа љубавна песма/разговор, разиграна песма са извесним нијансама песимистичких погледа и усамљености. Сви ови описи, чини ми се, могли су се исказати нешто краће да то не личи на догађај, а да се више истакне но животно/доживљено/искуствено без суза и плача. (Оцена: 3)
5. ЈОВАНКА ВАЊА МАРКОВИЋ: Чини ми се да је ову песму било погодније изразити као кратку причу. Запажања су уочљива и важна. Игра са животима је честа појава и код некога изазива језу и страх, код некога дивљење ушићење. (Оцена: 3)
6. СВЕТЛАНА СТАНКОВИЋ АВАКУМОВИЋ: Песма је осврт/порука о догађају одласка/растајања што је најчешће тужан тренутак, каткада и болан, и што је веома честа тема многих љубавних песама. (Оцена: 3)
7. НЕБОЈША СТОЈОСКИ: Песма је вредна пажње. Лепа је, кратка и не замара.Има снажне и важне поруке да жвот треба увек и УВЕК посматрати са оне лепше и угодније стране да би се боље уживао и тешкоће лакше подносиле. Никад не треба предавати се очају и увек треба веровати у оно боље и лепше. (Оцена: 4)
8. НЕБОЈША ОБРЕНОВИЋ: У бесмислу живота, какав нам је, нажалост, веома често познат, аутор тражи бољи смисао да би се неразумно разумело, да се заволи све што је лепо а оно је често заборављено и потиснуто, да се вратимо на место које нам по науму Творца припада, да душу не дајемо/продајемо бездушнима, да смисао и лепоту живота тражимо у нормалним стварима/појавама. Замерка песнику је велика у томе што не користи ни једно наше писмо и слова су „крња“. (Оцена: 4)
9. МЛАДЕН ЛУКЕШЕВИЋ: Лепа песма са снажним порукама о томе како је живот данашњег човека постао на неки начин тешко подношљив, када се утихнуле и радости и жеље, бриге се распламсале и разбуктиле, неизвесност узела радост, замрзла интересовања, умножила злурадост и човека одчовечила и удаљила од човека уз велику дозу губитка љубави, поштовања и воље за напретком.
(Оцена: 4)
10. ВЛАДИМИР ГРАДАШЕВИЋ КАМЕЕОН: Ово је лепа песма не сасвим доследно везаног стиха, али разумљива и у пренесеном смислу говори о данашњем човеку и његовом вођи (Можда је ово политички мотивисано, али је аутор избегао да то дефинише, што сматрам добром страном песниковог понашања.) који не увиђа своје грешке и следи лоше ствари, човеку који не тражи излаз у себи/кривцу него у другима, тако да се напредак и бољитак не могу очекивати док човек не промену себе и своје понашање. (Оцена: 3)
11. ЛИДИЈА РАДОСАВЉЕВИЋ: Љубавна песма са недовољно јасном поруком. Почетак песме је исказан везаним стиховима и релативно добром ритму, да би у другом делу поетеса прешла на слободни стих и случајну риму, овога пута нешто мање успешну. Идеја је узвишена, тема је свакодневна. (Оцена: 3)
12. МАЈА ПАВЛОВИЋ: Ова песма је предугачка. Непотребно је писати овако дугачке песме које не казују много. Тема и идеја песме су на месту, Говори о томе како је тешко у овим данашњим условима остати „оно што јесмо“, оно што би човек требао бити по науму Творца. То је прича о отуђењу човека од човека, заправо и од себе самог, што за последицу има апатију, безвољна стања, слаба интересовања, неразумевања, мањак жеља, недостатак љубави… (Оцена: 4)
13. ДИЈАНА ЧОП НЕШИЋ: Ово је занимљива песма пуна вере, снаге и оптимизма, пуна жеље за освајањем неосвојеног и задржавањем онога што се већ поседује. (Оцена: 4)
14. МИЛИЦА ПЕРИЋ: Идеја је изванредна. Ема се веома ретко нађе на „поетској трпези“. Ова социјално-психолошка песма говори о похлепи, о незаситости моћних и богатих. Она, као да следи стару латинску изреку:
„Похлепа је прамајка недела“, саопштава да се та похлепа стално и непрекидно умножава. (Оцена: 4)
15. ЈЕЛЕНА БРАОВИЋ: У својој песми Јелена нам упућује снажну еколошку поруку и у својим првим стиховима читаоце части лепим метафорама казујући да смо си „у стакленој башти заточени“, а то је „огледао нашега плача/ чаробни осмех пребојен свемиром…“ Разлог је у љуском немару и недомаћинском односу према природи. Поетеса је исказала забринутост за опстанак света, али није исказала сав свој песимизам и страх који јесу присутни. (Оцена: 4)
16. ОБИЧАН ЛИК: Дивна социјална песма о тренутку, таквом тренутку који вечно траје, а тај тренутак је неспокој, страх, монотонију, апатију, равнодушност, безнађе, а све то овде на Земљи и у земљи „где анђлима крила подрезују“, где се ђаволи уздижу и змије се слободно крећу (Наравно, ово је пренесено значење.) Ове метафоре потребно је посебно разматрати и анализирати да се одреди њихово право значење. (Оцена: 5)
17. ВУК СТЕВАНОВИЋ: Порука коју овај поета упућује „наранџастој жени“ је снажна и уверљива и има уучљиву жељу да траје уз њу, да трају скупа у свим условима, нешто слично ономе како се даје свечана обавеза код ступања у брак. Он жену коју жели уздиже међ звезде где и јесте паво место за праву жену, са жељом да и сам на тај далеки пут крене без намера да се враћа. (Оцена: 4)
18. ЈЕЛЕНА ЉУБЕНОВИЋ: Мала сањива апокалипса уз веома леп опис једне вечери пуног месеца. (Оцена: 4)
19. МИЛОШ ЈОВИЋ: Заљубљени увек о љубави певају најстрасније, често и најлепше. Стиховима које је послао на ово такмичење, песник исказује пуно љубави, све до љубавног заноса, а тај занос граничи се са екстазом, која је намерно изостављена. Лепоту вољене песник уздиже у небеске висине, тамо међу „бисерје неба“ како сам каже, тамо „где је стотине пролећа“ и закључује једном речју да је то љубав. (Оцена: 4)
20. АНЂЕЛА МИХАИЛОВИЋ: Понудила је лепу љубавну песму, рекао бих не довољно срећно заљубљене особе, што је свакодневна појава и веома честа песничка тема. Песма је непотребно дугачка уз присуство тамних боја којима осликава живот, што од младих песника не би требало очекивати. Никада не треба губити наду и веру у љубав. Уз наду и веру лакше се и тешке ствари савладају и немирна мора укроте. (Оцена: 4)
21. ЈОВАНА ПАВЛОВИЋ: Доставила је песмо у намери Творца у којој искрено и јасно говори/просуђује/суди о човеку/бићу, таквом бићу које би требало бити савршено по свим елементима битисања, а истовремено поетеса указује на грешке које сам човек у свом знању или незнању чини. Уверен сам да би песма била прихватљивија и интересантнија да је песникиња написана само прву и последњу строфу. Све између је на неки начин баласт. (Оцена: 4)
22. ЈАСМИНКА НИКОЛИЋ: Њена песма „Сенке“ има добру еколошку поруку. Верујем да је песникиња имала и бољег начина да својим читаоцима то предочи. Она је одабрала овај начин казивања уверена да ће је читаоци овако најбоље разумети, што увек није ни правило, а често и могућност. Зато остаје оно правило: песму треба дорадити/поправити, како би читаоцима подарила песму у складу са њиховим очекивањима, а читаоци сами каткада желе неке ствари одгонетнути. (Оцена: 3)
23. ВОЈКАН МИЛЕНКОВИЋ: У љубавној песми „Усне твоје“ песник изражава своја осећања које се буде погледом на усне жељене особе. Неко запажа лепоту и привлачност очију, тела, лица, косе… он посматра усне и оне га посебно привлаче. Сва даља трагања у љубави узалудна су ако усне нису видљиве и лепе како их песник замишља. Стиче се утисак да је непотребно описивао све друго, када је самим уснама дао тако значајно место, када су оне за њега љубавно надахнуће. (Оцена: 3)
24. ЈАДРАНКА АНТИЋ СТАНКОВ: Њена песма је љубавно-психолошке садржине у којој се буктиња љубави тасцветава и пореди са савим заносима који јој претходе. (Оцена: 3)
25. СТЕФАН ТРАЈКОВИЋ: Љубав и опет љубав, па и када је прошла, прохујала и када је више нема. Песник ламентира над том несталом љубави не саопштавајући ни како, ни зашто је нема. Довољно је, он тако казује свом читаоцу, да је нема… (Оцена: 3)
26. НИКОЛА БЛАГОЈЕВИЋ: У песми „Страсти“ овај аутор искрено и отворено говори о љубавном заносу према особи која му се допада, која га привлачи и он целим бићем, увек и бескрајно, чак толико моћно и уверљиво о њој размишља и говори, своје мисли усредсређује увек у истом смеру, чак и акото понекад не жели, па закључује да је то „зло“ (Оцена: 5)
27. СЛАВКО МАЛИ: У социолошко-психлошкој песми „Кравата“ овај аутор шаље нам снажну поруку да вољене никада не смемо заборавити и повредити и да их увек треба подобрим делима помињати. Читајући ову исповедно-покајничку песму не могу да се не присетим старе латинске изреке: „Де мортибус нихил ниси бене!“ (О мртвима ништа ако није добро!) или се присетим једног давног графита прочитаног негде у околини Сомбора који сам искористио као мото једне моје књиге: Заборављени никада неће заборавити оне који су их заборавили! Овај аутор се каје због својих немарних/неодговорних поступака, што можда и није аутокритика него је критика упућена свима који тако чине или не чине, а требало би. Он на себе узима те грехове које можда није ни починио него нас/остале поучава да тако нешто не треба радити. Он себе назува чобанином у значењу неук или прост човек без осећања блискост и одговорности за ствари које нису урађено како ваља. Тај тренутак његовог немара (бацање у контејнер одеће и ствари после очеве смрти међу којима је и очева кравата је на неки начин увод у зло. Кравату је пронашла девојчица наркоманка и обесила се користећи је, а да зло буде потпуно и његове муке да се употпуне, затекао је како група разузданих дечака љуља то мртво тело које виси као да је крпена лутка, гађа га „тврдим зеленим ментолкама“ које је он такође бацио. Песник је на овај начин, оптужујући себе, скренуо пажњу на честу појаву која може да се заврши најтрагичније.
Ово је на неки начин исповедна песма/песма интиме. Овакав снажан опис није ни могуће изразити на други и бољи начин, једино да се изрази у прози, што би по песниковом уверењу имало мању вредност. (Оцена: 5)
28. ГОРАН ЏЕЛАЈЛИЈА: Ова мисаона песма је посебан осврт на грешке неких нас и неких пре нас или неки други који наслеђују опет неке друге са свим неправдама и несмотреностима учињеним свесно или случајно, песма у којој казује да генерација оставља знакове/поуке, поруке, законе наследној генерацији, да је то ууствари смена генерација где је једна увек у пролазу, друга на тешком почетку који че такође ускоро бити у пролазу, при томе свака генерација жели уздићи себе на божанско место јоје није намењено људима. Песник те умрле/нестале генерације именује метафором „бусење ниткова“, а њихове наследнике с добрим разлогом назива „њиховим посинцима“. (Оцена: 5)
29. НИКОЛА МОТИКА:/уклетости човека Песник из свога угла посматрања покушава дати објашњење/објашњења о многим нашим заблудама и промашеним циљевима, лошим намерама и проклетству, о уклетству човека да пати од прапочетка до краја – до завршетка. Чини ми се да није, труд је пажње вредан, али његова немара је веома интересантна и часна иако то није довољно лепо и могуће стиховима описати. Ово је добра опомена и нека почетна анализа за све оне који од живота очекују немогуће, али и за оне који желе више и боље. (Оцена: 4)
30. МИЛАН МАРКОВИЋ: Ова песма, по мом мишљењу, у овом делу такмичења је у групи најбољих песама са мноштвом добрих песничких елемената. Дивна описна песма идиличног карактера у којој поета описује летњу ноћ на врло леп начин користећи поређења и метафоре, али и народне мудрости, тако да је у неколико изванредно добрих синтагми понудо читаоцу (или даровао) веома лепу песму за памћење. Стиховима „Месец круни бехар прецветалих звезда“, или „Месец жут ко дуња на пропланку седи/ чува стадо/ небом расутих ђердана/ само облак један/ преко неба језди/ над ћилимом поља што су саткана.“ Ово су, без имало сумње, вредни стихови, како ми то обично кажемо „стихови антологијске вредности“ којима није потребно никакво објашњење, потребно је само дивљење и уживање. Песма има одличан ритам и одличну риму. (Оцена: 5)
31. СЛАЂАНА БАЖАЛАЦ: И поред најбоље жеље, просечан читалац неће успети разумети ову песму. Порука није довољно јасна и читаоци овде заиста морају упитати „шта је песник хтео да каже“, али одговор ће тешко пронаћи. Ова песма ни на који начин не упућује читаоца да је разуме, да уочи слику, да види циљ песме и њену поруку. (Оцена: 3)
32. НРМАЊА НЕШКОВИЋ: Песма у којој заљубљени песник љубав и лепоту љубави издиже изнад песме саме, изнад свакодневног, често тмурног и мутног погледа на стварност. Он пише песму „о њој“ не казујући ко је она, то оставља читаоцу да закључи, а вредам читалац лаке ће уочити да је „она“ сама песма, она најлепше песма која још није написана. (Оцена: 5)
33. БЕЛМА ХУСОВИЋ: Оо је једини сонет у овом делу такмичења. Урађен је по сви правилима писања сонета и вреди да се чита више пута. Рима је сасвим коректна. Ритам је мало нарушен, али се то лако може поправити. (Оцена:5)
34. АНА ИВАНОВИЋ: Подарила нам је кратку љубавну причу/песму о вечној љубави, о вечности која је кратка, јер је живот наш пролазан, па је зато потребно живети у пуном смислу речи љубав. (Оцена: 3)
35. ЈОВАНКА ЈАНЧИЋ: Ово је песма о једностраној љубави, а као таква заувек остаје „полуљубав“ јер су измњђу правих љубави често присутне љубавне преваре које наносе бол, које каткада остављају ране које никада не зацеле. Тема је уобичајена, веома честа, скоро свакодневна: љубав и љубавни јади. (Оцена: 3)
36. ЈОВАНА ИЛКИЋ: Веома су занимљива социолошка размишљања исказана у стиховима ове песме којом се исказује на чудна понашања у саобраћају, о бахатости појединих возача и последицама таквог понашања, о смрти на улицама, неодговорност криваца и изазивача зла. (Оцена: 3)
37. НЕРАНЏА КОСТИ: У песми „Духовна пратња“ ова песникиња је на веома добар начин изразила своја добра размишљања п многим нашим заблудама, непоштовању младих, невиних и нејаких, о страдању у првом реду деце коју именује птицама, оним птицама којима неодговорни подрезују крила и те птице ће тешко или скоро никако успети да полете ка свом циљу, ка одредишту. Смрт и страдање деце пречеста је појава поред које не смемо поролазити и не реаговати на њу. Мудра поетеса не упире прстом ни на кога, не врши прозивку одговорних, оставља то читацима да закључе, а читаоци најлакше препознају истину. Песникиња каже: „Нико није узео тапију на рајско насеље“, а у стварности многи покушавају да и небо само присвоје у лично власништво не питајући за цену, не бројећи жртве те похлепе, при томе се не обазиру да ће се ипак једнога дана суочити са паклом. (Оцена: 5)
38. ЉУБИНКА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Поетеса је написала љубавну песму или неку љубавну јадиковку, то је жал за љубави, али без клетве са једном молбом/молитвом „за само један секунд“ пажње вољене особе, тек толико да је жеља мине“, да бол прође, да грч попусти, а све то само да се направи ново место за нове илузије. (Оцена: 3)
39. ЈЕЛЕНА БЛАГОЈЕВИЋ: У „Недовршеној симфонији“, како је насловила своју песму лична осећања доживљавају плиму. Неразуми, неспоразуми, интриге, смицалице које она виду граниче се са мржњом, а љубави ради. Пуно појмова повезала је једном идејом у једној теми и песму је непотребно написала сувише дугачку. Иако је нагомилано много речи, веома мало ке казано, а оно што је изречено, прилично је нејасно и магловито без асоцијација које би навеле читаоце на неки исправан закључак. Песма је упућена некоме/некој. Вероватно драгој особи и са веома важним разлогом, али је при том писању одабран непознат и релативно непроходан пут и сама песма не тече жељеним током и разумљиво. Ово ми све некако личи на оно када стављамо свој потпис црним мастилом на црну подлогу, тако да је резултат невидљив, па и по цену лепог рукописа. (Оцена: 3)
40. ЈОВИЦА ЂОРЂЕВИЋ: Овај аутор јавио се изванредно добром песмом у маниру вештог песника из чега се може с лакоћом закључити да овај песник много чита и зна много о писању добрих стихова. Често понављање речи „дар за опроштај“ којима је и песму насловио, веома уверљиво делују на читаоце. У овој релативно краткој песми зналачки је сажео много труда и много љубави. (Оцена: 5)
41. ЗДРАВКО СРЕТЕНОВИЋ: Песмом „Пут путујем“ у којој свака реч почиње словом/гласом П, аутор нас је увео у извесну игру речима, али на необичан и веома леп начин. У књижевноси нема сувише много оваквих творевина јер је веома тешко и мукотрпно писати све на једно слово, посебно када се жели да то буде и обимно и књижевно прихватљиво. У српској књижевности, књижевник Андро Мошић успео је да напише песме и приче на слово П у обиму око 1500 речи. Ускоро из штампе (вероватно за десетак дна) излази нова књига „СИМО СВЕ СА С“ аутора ових редова. Књига садржи 177 песама са укупно 7777 речи, што је у овом тренутку светски књижевни рекорд. Уверен сам да ће овај Здравко Сретеновић наставити са овим тешким радом, Уочљиво је да то он може и уме. (Оцена: 5)
42. ДАНИЈЕЛА БОЖИЧКОВИЋ: Кратак и можда само замишљен љубавни сусрет на најлепши начин описан је у песми „Лубеница“. Стихови/песма одишу топлином и љубавним заносом. (Оцена: 5)
43. БУДИМИР СТЕФАНОВИЋ: У две песничке слике са истим мотивима и погледима са различитих страна у истом правцу карактеришу ову изванредно добру родољубиву песму. Поета има веома искрен однос према својој земљи и то и стиховима жели да каже. Овај излив љубави/патриотизма може бити позив свима на отечество, посебно данас када смо скоро заборавили да у своју земљу треба волети. (Оцена: 5)
44. МАРИЈА МИТРОВИЋ: Марија у овој песми има веома честу тему за описну песму о зими, али на леп начин и чини ми се мало различито од осталих аутора, а разумљиво је што пише о овој теми, јер сама помисао на зиму асоцира на белину, на чистоћу, на невиност, на топао дом, домаћина и домаћицу, кућну топлу атмосферу пуну разумевања и љубави, а то каже речима да ће на повратку та мила особа бити дочекана са љубављу док „сарма што се дуго крчка“ узвишени је позив за гостопримство. (Оцена: 3)
45. РАДЕ ШУПИЋ: У својој „Балади о мртвима“, како је аутор насловио свој рад, песник изражава свих нас присутну бригу за човека, за човечанство, за цео живи свет. Он страхује за све нас (не искључујући себе) који ћемо бити прерано мртви, свирепо уморени без видљивих разлога, а разлози су у непоштивању природних законитости на првом месту, као и закона и прописа које је сам човек поставио али их се не придржава и сваког часа угрожава живот на планети Земљи. Ова песма је изврстан позив свима да се понашамо рационалније и обазривије да нас смрт не докрајчи прерано и неправедно. (Оцена: 4)
46. НЕНА МИЛАДИНСКИ МЕДАРЕВИЋ: Сваки песник, уверен сам у то, пише песме са намером и жељом да се дуго читају и памте, да одушевљавају своје читаоце генерацијама. Јасно је да то свакоме не полази за руком. Чини ми се да је ова врла песникиња успела да излив своје љубави овековечи у песми „Он“. Понекад нам се чини да ни једна песма не може довољно добро и лепо описати љубав, ако је љубав велика и искрена. Ова ауторка то демантује наведеном песмом у којој је исказала бескрајну љубав. Она је попут многих ранијих књижвника (Шантић, Зубац, Костић и многи други своју љубав овековечила за наредне генерације. (Оцена: 5)
47. ИГОР ФАРАГО: У песми необичног и непривлачног наслова, песник Игор Фараго пише о човеку, неком човеку – било ком, о његовим намерама, заблудама, жељама, немоћима, страховима, страдањима, о несувислим мислима. Поета не каузје где је почетак тога, али ни крај не препознаје, али поручује да човек мора увек да размишља о себи, о својим поступцима, да се преиспитује и поправља оно што је већ покварио. Снатра да човек у свом понашању никада не сме прећи границе које је сам поставио. Ако то чини, човек постаје „лудак“. (Оцена: 3)
48. ДАНИЦА РУСОВ: У песми „Сујета“ ова песникиња говори о сујети, о самоумишљеној властитој висини и вредности. Она нам казује да се сујета не учи у школи, али се у животу веома често и брзо учи и научи. И у сујети, песникиња тако мисли, има извесне лепоте све до оног тренутка када се она измакне контроли. Тада настаје неспоразум и са самим собом и средином. Песма је сувише дугачка. Све ово могло се казати у само три строфе. (Оцена: 4)
49. СЕНКА РАКОЧЕВИЋ ЂЕКИЋ: Тема песме је „Чежња“. Чежња је веома чест мотив песницима, врло честа појава код људи и разумљиво је што изазива интересовање. Чежња је присутна код оних који нешто очекују, најчешће оно што је неизвесно и несигурно и често је праћена са страховањем. Најчешће се јавља када очекујемо и желимо немогуће и непостојеће, тада лако долази до разочарења. Поетеса није разочарана. Она чека нову зору и нови дан, чека росу новог јутра да се напије љубави и чежњу замени заносом. (Оцена: 3)
50. НИКОЛИНА ВУЈЧИЋ: Ова песникиња није доставила своју песму.
51. ЉИЉАНА ЛУКИЋ ТАТИЋ: Песма „Заборављени“ – тешко је одгонетнути шта је заправо поетеса тражила, за чиме је свуда безуспешно и непрекидно трагала. Њено трагање је вечност без назирања и очекивање завршетка, а читалац ће тешко разумети шта је, уствари, мотив/предмет потраге: он – љубав, она – истина. Ако песма и потраје – то ће, ипак, остати тајновито. (Оцена: 3)
52. ДРАГОЈЛА ДИВЈАК: Још једна лепа и занимљива љубавна песма која краси ово такмичење писана је веома добром ритму, разиграно и привлачно са пуно љубави и заноса како то и очекујемо када помислимо на „прву љубав“, кко гласи и наслов песме. Исказ је кратак и јасан, поруке су снажне и уверљиве. Песма би могла да се уврсти и у неку антологију песама за децу јер су поруке и деци намењене и узвишене као душа детета. (Оцена: 5)
53. ЈАСМИН Р. АДЕМОВИЋ: Веома леп и успешан песников запис јоји достојно може наћи своје место у најбољин антологијама или читанкама/уџбеницима. Песма је такве тематике и таквог песничког решења да може да се уврсти и у песме за деци, и одрасле. Својим порукама да никаква сила није за увек и да свему једном мора доћи крај, недвосмислено говори човеку (у песми кобцу) да о сваком свом кораку/поступку треба размислити, јер према оној народној изреци „И два лоша убише Милоша“, што би у неком објашњењу могли казати да и два нејака могу победити јачега ако су на страни праведнога (у овој песми су то врабац и славуј). Праведни за помоћ имају ону најснажнију невидљиву руку коју можемо звати правда и она је од помоћи да се савлада тлачитељ/мучитељ/безобзирни снагатор/неправедник. (Оцена: 5)
ОВОГ АУТОРА ПРЕДЛАЖЕМ ЗА ДИРЕКТАН ПРОЛАЗ У НАРЕДНИ КРУГ ТАКМИЧЕЊА.
54. БОЈАНА САМАРЏИЋ: Лепа песма са елементима аутобиографског казивања, што је у поезији честа појава, а не мора бити аутобиографско. Ово је размишљање/исповедање о себи, о жени о жени са Балкана (у жаргону се још увек каже заостали Балкан), жени која није доживела заслужену еманципацију која јој по природи ствари припада. Жене са Балкана, каже песникиња, имају и вољу и снагу да се боре (и изборе)за нека своја права и идеје које још увек не уживају. (Оцена: 4)
55. МАРИНА МИЛОШЕВИЋ: Један неспоразум, више неспоразума, много неспоразума – следи хаос! Хаос на посебан начин, а све то у песми има одређене назнаке без јасних асоцијација и недовољно доброг израза. Стиче се утисак да се радо и неком љубавном неспоразуму, што је вероватно и најближе истини. (Оцена: 3)
3. АНИЦА ФИЛИПОВИЋ: Ова ауторка је веома лепо, јасно и сређено исказала своје мисли и преточила их и стихове песме „Кап на тепиху“ где сазнајемо истину да „иако је суза кренула, свет није пропао!“ Суза остаје као траг, као белег/сведок, као симбол тешкоћа које су минуле. И када је тешко, треба остати достојан и постојан, остати чврст и одлучан са жељама и надама. (Оцена: 5)

Поздрав свима са жељом за даљи успешан и плодан рад.
С. Б. Голубовић

Predsjednik žirija II: NIKOLA ISMAIL

(*NIJE POSLAO KOMENTARE I GLASOVE).

Dodatni član žirija: ANĐELA TURUKALO

Jovanka Vanja Marković, lijepo urađena pjesma.

Mladen Lukešević: jednostavno, a jako emotivno. Autor vlada svojim stihom veoma dobro, poenta je očigledna i snažna. Konfesionalna poezija mi je inače jako privlačna, a posebno u ovom obliku. Svaka čast.

Jovana Pavlović: “utisnutih u kalupe”, ne “u kalupima”. Smatram da je ovoj pjesmi neophodno bolje vladanje interpunkcijom. Ipak, smisaono je dobra, estetski nema većih problema. Ima mjesta za napredak, ali zadovoljna sam pročitanim.

Jovana Ilkić, pjesma je lijepa. Jasna je, prijatna za čitanje. Smatram da se moglo više raditi na interpunkciji, jer tu situacija nije sjajna.

Običan lik, u početku mi je djelovalo kao da su rečenice isprekidane- kao da postoje zastoji, nesto slično preprekama. Kao da pjesma zapinje zbog toga. Ipak, pred sami kraj pjesme postoje dvije cjeline koje su slivene- pa to uspijeva da izbalansira ritam i da stvori posebnu notu u pjesmi. Slike su dosta dobre, originalne. Nemam primjedbi.

Vuk Stevanović, pjesma je pitka i laka za čitanje. Prijatna je. Gotovo sladunjava- zbog čega mi se čini da joj fali energije, neke snage koja bi dala pečat pjesmi. Ovako djeluje previše jednostavno, a znam da autor može bolje. Ipak, s obzirom na temu pjesme, mogu shvatiti i taj manjak snage u istoj- pa nemam bitnijih zamjerki.

Vojkan Milenković, Vojkan Milenković, ova pjesma zaslužuje najveću ocjenu isključivo zbog motiva. Autor vješto vlada slikama unutar pjesme, i to čini pjesmu poprilično upečatljivom. Takođe, autor ima sebi svojstven, izgrađen stil, koji meni jeste privlačan. Ipak: forma pjesme ne postoji. Interpunkcija je loša. Čini mi se da sam već ranije govorila o ovim problemima istom autoru. Na formi se mora raditi- jer upravo ona daje olakšavajući efekat dok se čita poezija, posebno ove dužine. Pjesma mora prijati oku koliko i umu. Bez rada na tome, kao što se sad može vidjeti, pjesma izgleda kao nagomilan tekst i naporno je čitati. Ovog puta sam, usljed manjka kvaliteta grupe, odlučila da zanemarim ovaj problem pri ocjenjivanju (da ponovim: isključivo zbog stvarno kvalitetnih motiva)- ali narednog puta sigurno neću. Postoji još jedan problem: kod ovako dugačke pjesme, stih mora da teče. Mora postojati povezanost slika, a čini mi se da se to -pri samom kraju pjesme- gubi. Djeluje gotovo isprekidano. I, zadnji stih mi se čini nepotrebnim (“Usne tvoje.”). Djeluje kao da se autor svim silama trudi da kaže mnogo, mnogo stvari; a nekad je svedenost ono što je pjesmi neophodno. Treba joj vazduha i smirenosti. Vjerujem da bi pjesma imala mnogo bolji efekat da je bila makar malo kraća.

Slavko Mali, pjesma mi se izuzetno dopala. Ipak, što se interpunkcije tiče, ili je ima- ili nema. Ne može to naizmjenično. I, ako se koristi, mora se koristiti pravilno. Pjesma ima dramatične, u pojedinim momentima i morbidne motive- koji definitivno ostavljaju jak utisak.

Maja Pavlović, ova pjesma je, uz malo truda, mogla biti za peticu. Ima pravopisnih grešaka; djeluje nagomilano, haotično. Tematski je lijepa, daje efekat kojem je autorka težila. Kraj djeluje neprecizno, ne uklapa se u cjelinu. Nadam se da ću imati prilike da vidim unaprijeđenu verziju ove pjesme; kao i druge, vještije i preciznije napisane, pjesme iste autorke.

Milica Perić, pjesma ima dobrih motiva, ali ima i momenata koje je otežavaju i guše. Čini mi se da je previše truda uloženo, i da je upravo to otelo prirodni tok pjesme. U nekim djelovima djeluje usiljeno, vjerovatno zbog naglih prelaza. Interpunkcija nije adekvatno upotrijebljena. Nije potrebno previše rada da ova autorka pokaže svoj maksimum, pa se nadam da ću to vidjeti u narednom krugu.

Jelena Ljubenović: previše deminutiva, previše epiteta- to čini pjesmu razblaženom. Vidim da autorka ima dara, pa smatram da bi moglo bolje od ovoga. Vidim da pjesma ima lijepih i originalnih motiva, ima jako dobrih momenata. Jednostavno, treba raditi na balansu. Može se ostaviti i veseliji i nježniji efekat- bez pretjerivanja. Takođe, autorka se mora pozabaviti interpunkcijom. Smatram da je ovakvom tipu pjesama interpunkcija neophodna, kako bi zablistale na pravi način.

Miloš Jović: nije loše napisana pjesma, ali nije ni sjajna. Smatram da nije dovoljno upečatljiva, energija joj nije dovoljno snažna. Interpunkcija je izuzetno loše upotrijebljena. Ipak, ima originalnih motiva i dopadljivija je od mnogih drugih pjesama iz ove grupe, pa bih voljela da vidim autora u narednim krugovima.

Stefan Trajković, “u mala kola”, ne “u malim kolima”. Velikih slova nigdje nema, interpunkcija je loša. Ova pjesma je definitivno zaslužila više “poštovanja” od sopstvenog autora. Smisaono nemam pritužbi na ovu pjesmu, motivi su originalni i dopadljivi.

Goran Dželajlija, pjesma je poprilično upečatljiva. Kratka je, a snažna. Interpunkcija se mora bolje koristiti ubuduće. Mislim da završetak pjesme morao biti drugačiji, kako bi adekvatno zaokružio cjelinu.

Milan Marković, simpatična je pjesma. Prijatna je za čitanje, ali- interpunkcija neadekvatna. Smatram da je moglo biti originalnije, kako bi se ostavio još jači utisak- posebno ako uzmemo u obzir ovu formu poetskog djela.

Slađana Bažalac, lijepo urađeno. Pjesmi nedostaje dramatičnosti- pri čemu mislim na jedan jak momenat, koji bi joj pružio poseban efekat. Ipak, daleko od toga da je loše urađeno. Takođe, povesti računa o interpunkciji.

Nerandža Kostić, jako lijepo urađeno. Dobra pjesma. Kraj je mogao biti bolje izveden, ali to nije napravilo drastičan problem. Ono što ne valja u ovoj pjesmi su rečenice prekidane na pola i sasvim nepravilna interpunkcija. Toliko je pitanja, a nigdje upitnika; toliko je mjesta gdje je zarez adekvatan, a upotrijebljena je tačka. Na tome se mora raditi.

Jelena Blagojević, mnogo je suvišnog u ovoj pjesmi. Osim toga, forma ne postoji- pa je pjesma još napornija za čitati. Interpunkcija je pogrešna. Smatram da je, za ovu autorku, najpreče da radi na formi i na svedenosti sopstvenog izraza. Četvorka je iz razloga što vidim talenat: kroz motive koji su poprilično dobri.

Budimir Stefanović, poprilično dobro urađeno. Interpunkcija nije dobra, mora se paziti na upotrebu velikih slova… Međutim, pjesma je smisaono kvalitetna i forma je dobro izvedena.

Rade Šupić, mnogo je bolje od materijala na koji sam navikla. Napredak je vidljiv kod ovog autora, ali mora se raditi još (posebno na interpunkciji). Takođe, mislim da je suvišno citirati bilo koga u sopstvenom djelu. Djeluje kao da pisac nije sposoban izraziti se adekvatno bez “tuđe pomoći”, a čini mi se da to nije slučaj.

Igor Farago- ova pjesma nije dovoljno dobra, u poređenju sa ostalim četvorkama. Postoji par motiva koji su me naveli da dam upravo tu ocjenu, iako smatram da je neophodno još mnogo rada: i što se tiče izraza, fokusa, adekvatnog prenošenja emocije; pa i forme i interpunkcije.

Nebojša Obrenović mi je baš otežao davanje ocjene. Na trenutak poželim da mu dam četvorku, pa poželim da mu dam jedinicu… I, tako sam do zadnjeg momenta razmišljala šta da radim. Ne želim ni da pominjem u čemu je problem, vjerujem da je autor svjestan toga. Žao mi je kad vidim da neko ima talenta, a da se apsolutno ne interesuje kako da to iskoristi. Autoru je potreban fokus. Potrebno je da vlada svojom energijom kroz cijelu pjesmu, kako bi je elegantno doveo do kraja. Zatim pravopis, pa interpunkcija, pa forma… Ovakva haotičnost, nepreglednost… Bukvalno me oči bole.
“il s t nmn ds soplicu..”…?
Naredni krug je polufinalni. Iskreno se nadam da će autor ispoštovati svoj rad dovoljno da se ovo ne ponovi.

Što se tiče trojki: to su pjesme kojima nisam bila zadovoljna ni smisaono ni estetski. Previše su jednostavne, blijede. Neke su previše haotične, toliko haotične da se ne nazire poenta niti kakva struktura. Smatram da je svim tim takmičarima neophodno mnogo truda i rada.

Ljubinka Dimitrijević… Ništa što već nismo vidjeli. Nema originalnih motiva, djeluje mi kao jedna od lošijih pjesama ove grupe.

Bojana Samardžić… Osim toga što stvarno ne prepoznajem poetske elemente u ovom djelu, ne prepoznajem ni Balkan o kojem autorka govori.

PJESME DUELA

Cjelokupni duel možete pogledati na društvenoj mreži Facebook, gdje je na zvaničnom profilu Milih Duela predstavljen kroz nekoliko slika.

1. LJILJANA NESTOROVIĆ 1965 SRB Beograd
POST

Od danas postim i misli čistim.
Šapućem lako, pitam se tiho:
Kako mogu bolje raditi?
Šta je moguće još učiniti?
Koji sam ja doprinos svetu?
Kako da popravim celu planetu?
Popravi sebe – šapuće neko.
U mojoj glavi oda ljubavi.
Ljubavlju budi doprinos svetu
I ljubav ostavi u svom amanetu!
Hvala, dragi Bože, na ovom savetu.

2. SLAĐANA JOVANOVIĆ 1965 SRB Beograd
SVE SU LJUBAVI SAMO ZVEZDE

Ti lutjući u moj život dođe
I ode u prašinu-u prašini druma ti trag;
Koliko ljubavi tako samo prođe-
Kroz pogled oka i zagrljaj drag.

Sve su ljubavi na kraju samo zvezde
Daleke i hladne u svom sjaju;
U predelima srca katkad se gnezde-
I u snovima noćnim još traju.

Sve ljubavi ponekad padnu u tamu
I ne sluti ih sećanje,ni mesec noću;
Ostavljaju me tako beskrajno samu-
Slepe su njihove oči za moju samoću.

I kada ti kažem da imam stazu novu
I da nikada ti ne bi u mome snu;
I ne veruj ljubav ima usne otrova-
Kao i usne nežnosti u poljupcu.

I kada reči prkosa u uši počnu da kaplju
I da nas dovedu do odlaska i kraja;
Ne veruj,ljubav ne umire nikada;
I njena bol je ogledalo osećaja.

4. ZORA DAVIDOVIĆ 1970 SRB Beograd
DANAS SAM BOLJE

Kažeš kakav prekrasan dan
Hajdemo negde
Ali ja ne mogu
Ovim mrtvim očima
Da razaznam
Ni tračak sunca
Kažu da ljubav leči
Ali meni ne ide
U sebi klečim
Ne mogu da se podignem…
Nije ti ništa
Kažeš tek tako
Lakonski, olako
Naviknut na moja stanja
Bezizlazna
Iracionalna
Pružaš mi ruku
I ustajem
I hodam…
Sačekaj samo
Rekoh
Da probam
Da se otrgnem
Od noćnih mora
Ne znam, možda starim
Kopam po razlozima…
Ne stariš, juče si bila
Još gora.
Znači li to
Da sam danas bolja?
Podižem pogled
I tražim nadu
Bolje sam danas
Odzvanja kao eho
Hvatam tvoju reč
I zatvaram uši
Neka je
Nek se zavrti
Obrne program
Ovaj nesretan
Uklet, pogan
Možda ipak, jednom
Sve prođe
I neki spas, nenadan,
Nekim slučajem dođe
I ne moram da budem kao pre
Samo da budem bolje
Od ove sad ovde
Što mi krade sebe
Kida mi delove
I razbacuje okolo
bahato
Kako da je stišam
Pogledam se u ogledalo
Ne vidim je
Samo trag kraj zenice
I čudan odsjaj
Znam da je tu
I da se podsmeva
Ovom mom stanju
Uskraćenom verovanju…
Trgneš me iz razmišljanja
Pitaš da li sam spremna
Pokušavam da slažem
Nju
Što se krije u oku
Da mi je loše
Neka je
Nek uživa
Nek misli da sam
Danas još manje živa
Grizem usnu
Do krvi
Zna ona da to boli
I znam
Da to najviše voli
Kada vidi tragove
Svog nedela
Kada je sigurna
Da nisam cela
Da sam se opet
O nju spotakla
Saplela
pala
I ne dam joj da mi upropasti
Još jedan dan
Umijem se još jednom
Otvorenih očiju, neka se udavi
Požuri, čujem
I snažno peškirom trljam oči
E stvarno danas neće moći
Da se baškari gde ona hoće
Danas neće biti po njenom
Otpuštam reči koje me muče
Jer ja sam danas bolje
Nego juče!

5. JOVANKA VANJA MARKOVIĆ 1971 SRB Beograd (Borča)
HAZARDER

Igrač na žici
Mlad hazarder
U čijem ravnotežnom treptaju
Bukne jedan novi život

On ima hiljde života
Klate se na vagi motke
Na njegovim plećima
Kao klatno
Sa protivtegom smrti
Sa pretpostavkom smrti
Dok hoda stopu po stopu
Po metalnoj žici, podrhtavajući

Tu gde bez rizika
Nema životne hrane
Poezija rizika
Gde su Eros i Tanatos
Reči iste pesme
Opasnost kao nepresušna krv

Ljudi- automobili
Ljudi- ptice
Ljudi- vilini konjici
Život od jednog dana
U danu hiljade života

U neobičnoj kockarskoj igri
Život vredi više
Kad ga dobiješ na ruletu

Mame nema u publici, nikad

6. SVETLANA STANKOVIĆ AVAKUMOVIĆ 1977 SRB Beograd (Borča)
UGASI SVETLO, PRE NEGO ODEŠ

Samo odeš
Napustiš svoje sigurno mesto
Svoj kavez samoobmane
Lagano
Kao da si to radio ceo život
Zakoračiš
Teret ostaviš za sobom
Sve ono što nije tvoje
Sve te stvari, sve te predstave o sebi
Dok nisi znao ko si
Ali si imao to sigurno mesto
Kavez samoobmane
I Ta ivica ponora koje te toliko plaši
Ali te privlači, da pogledaš
A ustvari najviše od svega želiš
Da se baciš u taj ponor
Samo da vidiš šta je na dnu
Hod po ivici nije sigurno mesto
Ali svi ti urlici u tvojoj glavi su mračno mesto
Ali da bi se svetlo upalilo, mora prvo da bude mrak

Ugasi svetlo
Pre nego što odeš

7. NEBOJŠA STOJOSKI 1981 SRB Beograd
ОСЛИКАЈ ДУШУ

Осликај душу
овог неба када
звезде магијом
ноћи сјаје.

Осликај месец
како будно снева.
Нацртај човека
који срећан пева.

Осликај душу,
нацртај срце
у њој. Заокружи
календар, данас
је извучен твој
број.

Жена си,
ниси птица
да одлетиш некуд
на југ. Створи ме
ни из чега и буди
најбољи друг.

8. NEBOJŠA OBRENOVIĆ 1982 SRB Beograd
MOLITVA ZA MIR

vampir se ne moze upokojiti…
ceznja se ne moze ukrotiti!!!
umlatiti siromahe..
ma neka potekne krv gresnika!
neka se djavo napije u seoskoj krcmi…
nije me briga..
nije me stid!
na putu za arabiju-sta pomislise oci neznanca?
i ne ide..
da li taj covek bunca?!
uzjasite mrtvaca-malo ga zaljuljajte
neka se sad sveti!
a ostadose sobe prazne..
sta da jedu siroti?
hleba i soli?!
nisu ih prevarili-navikose!
dali im vracevi nekakav lek za besmrtnost
pa ne moze ni da se umre
i drkadzija nedoreceni trazi spas od ludog neznaja
falila je jedna scena
mali deo
crven
ali oni ipak oni ubise nazeblog kojota
duse pohitase
krvavih cipela
pogazise zarove
preskakase zrtve
oci zatvorih…
a ona,zaboravila da zakljuca vrata zamka
kucaju ljudi
neodazivam se
nisu to njihova deca
cujem neke korake
il s t nmn ds soplicu..
…napolju Serif Dzeder
i njegov konj Hop!…
stavio mu amove…!
ma,prokleti!!
prokleti hendikepi
svi ti namrgodjeni zubi
sto sagradise hram u polju da sahrane dzukca koji od krvi prvi umre
ali dusa prokleta luta mira nema spava u snu
iznemogli,vratise se kuci…
umorni psi!
ideali ropstva!
sta ce nam ljudi iz drugog sveta
placu brda i polubogovi…
a lica potamnela..
tragove zataska konj dolap
ne zadugo ne zakratko
ali bilo je…
umirise ga bicevima
krv siklja na sve strane
nemirni crvi prvi napadose
nemarne zivotinje
i covek,
sakrio se iza providnih casa
ja ih dizem njega nema..

i ostadose sobe prazne
izjurismo pozvane
kroz prozor udje vosak u sobu

po planu smenili su putnika
prevarise ga u prodavnici!
mala,debela u licu crvena kasirka i njen shef
nije se setio kletve
a da su mu samo rekli…
eeee…ne bi sada molili!
zakucavaju eksere preko u svraciju glavu
napustimo ovu zonu tu jahase bedne
upregli ih kerovi sto za komad mesa skacu!
ali neka…

zapevase pevacice
zakukase narikace
pa ko ce bolje?!
pa ko ce jace!?
i smelo se kretase zardjale marionete..
konci iskidani
kosa ispijena
prijatelji iznemogli…
sedose pored vatre…

dalje smo morali peske
zmije tocak uhvatile
bez osvrtanja uzoh pero u ruke
pa sloboda,bezgranicna-slavi se!
misle sale se oci nebeske?!
na trulim panjevima pecurke nikle…
malo nize probise kamen…
mrak se spustio i konacno umre nesrecni pas

9. MLADEN LUKEŠEVIĆ 1984 SRB Beograd
OPET SAM PROVEO DAN SECKAJUĆI KARTE FRENKI

Opet sam proveo dan seckajući karte Frenki
Dan kao i mnogi drugi
Bez izuzetaka
Usamljen

Žena sređuje po kući
Deca su kod babe i dede
Ja bih mogao da ošmirglam gelender
Ofarbam ga
Pokosim travu
Napravim orman
Pomognem ćaletu u radionici

Ali me mrzi
To čak nije ni lenjost
Već neka zatupljenost teška

Ne setim se ni dece
Da ih pozovem
Da ih pitam kako su
Već tri dana im nisam poželeo laku noć

Legnem pored nje
Kažem joj da sam tužan
Jer sam izgubio prijatelje
I da sam sam
I kao prihvatam
Ali ne prihvatam
Kao nije kraj
Samo se razvuklo do besmisla

Ona, čak mi ne dozvoli da kažem sve
Kaže
Kapiram da sam ja kriva
Ali bila sam luda od hormona
Tek što sam porodila
Nisam mogla da trpim društvo u kući
Znam bila sam hladna i bezobrazna
Tada su prijatelji prestali da dolaze
Ali da nije samo do mene
Nego su i oni bili bez dece
A naša su im smetala
I priče o njima
I to što im više nisi bio dostupan…

Kažem
Nisi ti kriva…
Kaže
Jesam

Meni se plače
I skače
I želim da sam pijan
I da je šutka
I da me svi mlate
Puno njih
Dok ne padnem i ne pojedem zemlju
Meni se plače
Al samo ležim na trosedu
Slušam nju
Gledam u kuhinju
U sat
I ćutim

Žena me pita da li želim na Adu
Da obrnemo krug
Pristajem

I dok šetamo ja bih da ćutim
Misli su mi zbrkane
A usne nadrkane
I govore ružno
Pita me
Da li me voliš
Kažem
Volim te
Pita
Što?
Kažem
Jer si mi samo ti ostala

Nju uvek zanima da li je volim
I volim je stvarno je volim
Svim što nosim u sebi
Sa svih sto deset kila koliko imam
U gram
Samo ponekad
Ne želim to ni da kažem
Ni da pokažem

Na kraju kruga
Sednemo u kafić
Sunce još peče u čelo
Ispijam pivo maltene na eks
I odlazimo brzo

Kad padne mrak
Ljubi me kao da me želi

Ja buljim u monitor
Slažem karte
Pripremam ih za štampu

Druženje sa prijateljima
Zasnivalo na igranju društvenih igara
Mislim vratiću ih k sebi
Tim štampanim igrama
I znam da je iluzija
Al kažem sebi
Pa šta
Neka
Ženu iskuliram

Žena krene u krevet
Sa stepenica me gleda
Kaže
Život ti se pretvorio u to

Brecnem se besan
Kažem
Stvarno
Kaže
Stvarno
Ode u sobu i zalupi vrata

Noć je sve teža
Karte se štampaju
Ja gledam ka svetlima u daljini
Čekam
Usamljen
Jebeno usamljen Frenki

Kad bi bar ona volela da se igra
Igara koje volim ja

10. VLADIMIR GRADAŠEVIĆ – KAMELEON 1985 SRB Beograd
STRADANJE

Dve hiljade i dvadeset godina kasnije,
kao da se ništa promenilo nije,
puno se greši, malo se prašta,
al’ nema koga za nas da ispašta.

Venemo redom, dušom i telom,
jer za bolje nije nam se smelo,
slavimo praznike, sad i u tišini,
sramota me, Bože, oprosti mi.

Živimo tragedije, krivimo druge,
dok procesno trunemo od tuge,
savest izjeda, podsvest sve pamti,
siroma’ duša, nema ceh da plati.

Da li si besan na nas, dal’ nas se stidiš,
pa ne možeš očima, više da nas vidiš,
ili još veruješ u nas i još se nadaš,
dok nas gledaš dal’ i dalje stradaš?

11. LIDIJA RADSAVLJEVIĆ 1986 SRB Beograd
ROĐENJE I SAHRANA

Došao si i pretvorio suze u smeh,
Ti tako stvoren za dobar greh.
Sastavljen od grešaka i bola,
Podelio si mi dušu na pola.

Iz mrtvih me digao i otišao,
Oluju besa u meni si stišao.
Probudio u meni proleće,
Nisam slutila da ovako boleće.

Krik u meni nek ti kaže kuda,
I dalje ko dete verujem u čuda.
pustila život da mi promeniš,
A ti bi već sad da se ogradiš.

Pustiću te.
Al znaš kada?
Kad ti poverujem da ne umeš.

Dajem ti slobodu.
Samo tebi.
Ovako živu da me sahraniš.

Da me ko poslednju malinu ubereš.

12. MAJA PAVLOVIĆ 1986 SRB Beograd
TUMARALO

Njena ruka,
nevidljivi ali naizmenični red
crvenog Sunca,kuće,cveća
I u sredini ja!

Kao raskopina pritiska koja izvan mene prva
istrčava.
Sa mojom malom tumaralom
načičkinom rajifom sa prasećim ušima.
Tutnjamo između ljuljaški za odrastanje i šarenih laža odraslih.
Tutnjamo između ljudi sa maskama,strahom distanciranih
Učimo o eri pametnih kompjutera ,a zaboravljamo dodirom.
Rastežemo vijače svakog čekanja,
uvučene obe u jednu njenu nogavicu.
Stavljamo se po strani
Za posle
Kad posle?
Kad je proklackam u ovom SADA kvazi vremenu.
Ostavljamo se za neka drugačija sutra.

Da me ima tek tako…

Pomalo….
Pomalo njena.
Pomalo žena.
Družbenica.
Ili što bi mi i oni što nikad ne rade poručili, zlobno:
Karijerista!

Načeta ćutim.
Razlistavam u mislima
plovidbu na Brijone
I nju pravu i ponosnu
kako čuva “najskuplji”sladoled
-Sneguljicu.

Čuvam ova,sve manje ja
našu prvu Barbi tortu sa roze cvetovima
I plavu gitaru
od kartona.

I pitam se kako sada da je ne izdam?
Kad pokušava da mi zađe u milimetre odrastanja.
Da mi izdžiklja na prečac
iz mojih haljina zavezanih od pozadi najobičnijom gumicom.

Sve manje ja.
Sve više kradljivica vremena
Izveštena da ušniram
I po dam po koje veče
I po koju priču o Zlatokosoj i dobrim vilama.
I te nedelje u kasno po podne
sa ustima punim čupavcima od kokosom.

I pitam se sada kako sve to da izdam?

Moje malo tumaralo načičkana prasećim ušima…

Čuvam li ili ispuštam baš taj nevidljivi trag crvenog Sunca,kuće,cveća
I u sredini ja!

Sve manje ja!

13. DIJANA ČOP – NEŠIĆ 1990 SRB Beograd
MOJ PUT BEZ POVRATKA

Sakupiću tvoj trag po nebeskom putu

gde polarna svetlost tiho korača.

Upaliću sveće po stazama tamnim

Da ugase brige od jada i plača.

Pružiću ruke da dotaknem zvezde

što mirno gore, sa nebom se druže

srušiću senke što jure nas žurno

postaću latica ledene ruže.

Sa snegovima, predvodiću zime

i hladnim vetrom osvajati noći

negde daleko lutaće snovi

al će na kraju ka tebi poći.

Sumorne magle satkaće priču

o vilama, što kroz tminu dolete

držaćeš me, željan beskraja

prepšten mašti ko malo dete.

Tvoje je ime nebeska pratilja

ti si moj vodič kroz strme planine

rekom tišine krećem ka tebi

i ne čujem ništa sem zova divljine.

14. MILICA PERIĆ (ex. Bastajić) 1993 SRB Beograd
LOVAC NA VETROVE

Sve reči zadržane u grlu,
nikad neizustene,
trule kao lađa usidrena
što čeka da plovi po pučini.
I nekad mi se samo učini
da će malo veći talas
porušiti lađu
ko snove
ako pustim glas.

I pomalo snena
i obezumljena
čekam krađu
reči iz grla.

Vi, svirepi lopovi,
hodite,
pokradite
crne dijamante
iz čeljusti.

I ne menjajte te brilijante
za novce
i dukate.
Tražite lovce
na vetrove.

Oni će vam pomoći da oduvate
crni dim sa vaših usana,
zadah pakla iz duše
što se diže sad u oblake.

I javite Svetom Petru
da je dim iz grudi posiveo.
Grlo čađavo
nek arhanđeli pročiste
usrdnom molitvom s visine
gde su nepregledne beline
i do kojih dim i ne dopire.

Da si bar duže poživeo,
pa da napišeš pohvalu vetru
i progutaš sve gnedle.

Platio bi za sve novce
da si mogao da svariš
te kamene gomboce.

Da si samo mogao
da u sebi zadržiš
tu tamu iz svoje dubine
ne bi se plašio visine,
ne bi se plašio tišine
kada savest potera
niz grlo te gamadi.

Sa sobom si u zavadi
jer je teško praštati,
a još teže živeti bez praštanja.

Postaću lovac na vetrove
i u tišini loviti.

Možda me nikad-neumorni lovci
ne prihvate u svoju družinu
jer sve je taština
i baš sve bezvredno je
što želiš sticati.

Dok želje ne uminu
nikad neće pronaći istinu.
Jurićeš za vetrom
a vetar će ti izmicati.

15. JELENA BOROVIĆ 1994 SRB Beograd
NENORMALNO

U staklenom zatvoru
Ogledalu našeg nemog plača
Čarobni osmeh, prebojen svemirom
Ka meni ponovo korača

Sve ti je oprošteno

Tu

Gde me voliš
Nenormalno
Gde me želiš
Nenormalno

Bezbedan si
I samo moj

Plešeš sa mnom po oblacima
Farbaš umorna stopala
I razvlačiš mi liniju osmeha
Kako nijedna suza ne bi pala

Volim te
Nenormalno
Želim te
Nenormalno

Bezbedna sam
I samo tvoja

Da mi je bar neko rekao na vreme
Da nit koja je dotakla
Vrhove naših jagodica
Puca na dodir stakla

Da nemam nikoga, a nemam ni tebe

Znala bih da u svetu mom
Ti ne postojiš
Niti ja u tvom

I da to boli
Nenormalno

16. NIKOLA NIKODINOVIC A. OBIČAN LIK 1995 SRB Beograd
TAKO SU MU REKLI

Rekli su mu da je ovde sivilo redovna pojava.
Monotonija se podrazumeva.
Apatija kao način života.
Ravnodušnost kao odbrambeni mehanizam.
Gordost kao lek.

Anđelima ovde seku krila, đavole uzdižu.
Zmije se slobodno kreću, dok ih ptice tužno posmatraju iz svojih kaveza.
Tako su mu rekli.

Ne upadaj u tuđe oči, a svoje zatvori.
Slušaj tuđe reči, a svoje zaboravi.
Tako su mu rekli.

Rekli su mu da digne ruke.
Savetovali su ga da zaboravi na sve, da se prilagodi.
Da postane deo čopora.
Da im se priključi.
Zajedno sa njima, mogao bi mnogo više nego ostali.
Tako su mu rekli.

Mnogi su već bili tu.
Mnogi borci, pravednici, idealisti i optimisti prešli su na drugu stranu.

Nekadašnji pacifisti lovili su bele golubice.
Krvlju tih golubica, vizionari su pisali psovke na zidovima crkava.
Ktitori su gradili zatvore.

Cvećare su zabranili, a reke isušili.
Umetnost je bačena u stranu.
Lepota je postala nikad jeftinija, a istina nikad skuplja.
Solidarnost je ismevana.

Uveče bi se ljudi okupili, svako u svom ćošku, i uz ono malo svetla što im pruža odsjaj zlatne palate u daljini, lupajući lancima kojima su vezani, pevali su pesme koje slave slobodu.

Sutradan ih ne bi bilo, a u njihove ćoškove bacali su neke druge.

Svi su imali slobodu, dok nisu poželeli da polete.
Svi su imali svetlost, dok nisu poželeli da pobede mrak.

A on?
On je sve to posmatrao, sedeći na jednom brdu iznad grada, sa lampom i kleštima u ruci, čekajući pravi trenutak.

17. VUK STEVANOVIĆ 1995 SRB Beograd
NARANDŽASTOJ ŽENI

Gledam Vašu sliku i ne mogu,
ne mogu da otkinem pogled s’ Vas,
pa se zato molim ružičastom Bogu –
Bogu koji peva za pevanje nas.

Ima nečeg narandžastog oko Vas,
oko Vas, da li su to svetla grada,
anđeoski ukras ili puka strast –
ne znam, ali pevam i drhti mi brada.

Pevam onu pesmu što sluti na raj,
pevam, ali ne smem – to su note neba!
Pevam, ali ne smem, pevanju je kraj!
Neka peva Onaj koji svima treba

melodiju sunca, života … u glas.
Gledam Vašu sliku i drhtim na čas,
narandžasta boja ne sluti na spas,
zato je i nebo … obesplavilo kraj Vas.

Gledam Vašu sliku, pa se otmem sebi
da je gledam dugo, duže no što smem.
Nema ko da spusti ruku i okrene list,
jer, jer moja ruka neće, po cenu da mrem

okrenuti papir, narandžast a čist,
sa kog Vaše oči osmišljuju Srem.
A moj pogled – pretužan k’o nit,
prikovan za sliku, slobodan i nem

pratiće Vas svuda, k’o grešnike Hrist,
i slutiće suze, dok nestaje glas.
Ali narandžasta boja čuvaće svoj mit,
zato će i raj – obesvetiti kraj Vas.

18. JELENA LJUBENOVIĆ 1995 SRB Beograd
MALA, SANJIVA APOKALIPSA

U noći snažnog i živopisnog meseca
sedela sam na terasi, na plišanom i mekanom jastučiću
i pogledanom tako nepreglednim
okretala sam se ka najbeličastijim zvezdicama

Pripremale su se za počinak
i ostavljale prostrani nebeski svod
čovekovim snovima i stihovima Divnog

Mesec je prvi poveo sve zvezde ka skrivenim veličinama
oglasio se poslednjim beličastim zrakom
i koracima sasvim nepojavnim i prisutnim poput šumova sutona

Spustao je svoj oreol
ništa ga nije moglo uznemiriti
imao je svoju želju kao misao i pohodio je
mesec nema inat
on je živopis i epika

Na obronku sveže pokošene livade
pokoja biljkica plesala je još
tata je znao za njihovu veselosti moć
i nije ih uznemiravao
posmatrao ih je
tata je poput vetra
pogleda ponekad tako blizu okrenutog
ka vatri
duševan, duhovan, osetljiv
takav je on

On često kaže kada oluja se sprema
iako mi ne verujete, poznajem ja oblake
poznajem masnoću, oblike i načine
na koje se sukobljvaju

U noći blagih mirisa i pesama
kada nema laveža
i samo gitara čini zvuk
sanjiva je mala apokalipsa

Čekajući da živopiše sve likove
nerazlivne kojih se ljudi
iz svetih knjiga
ipak ne sećaju

19. MILOŠ JOVIĆ 1995 SRB Beograd (Velika Moštanica)
DUŠE

Biseri su rosili s nebesa u svakom njenom pokretu,
Plesala je korakom srne dok se zemlja vrtela oko tog osmeha,

I taj čili duh prestade da spava,
pa sve duboke zime pustiše svetlost,

Nastade ona

Kao zatvoren u boci, oslobođen i razigran, dao je svoje najlepše boje da zaseni to

novo, najsjajnije doba

I prekrasne reči, još neizgovorene, nosio je u sebi dok je vila na ramenu šaptala,

I budio svaki dan za novi razlog da ga zavoli,

Jer njen glas zameni sluh,
usne govor,
osmeh pogled,
Čula su živela samo s njom

Učila je o njemu dok je rukama traži po zvezdanoj kosi,
U toj nežnosti oseća sve boli i tajne,

zna da će ih čuti,
prva i poslednja

Videla je kroz taj mir nepokornu snagu života,
spremna da mu veruje i pruži ono što njoj fali,
Gradove i planine pomerila bi
i kule prastare srušila,
da zove se posebnom
Kao jedan sasvim novi svet,
Da zna da vredi u svojim manama,

Da lepota njene aure ne kopni ni sa stotinu proleća,
Jer sada deli onu najbližu nit do božanskog,

Ljubav.

20. ANĐELA MIHAILOVIĆ 1996 SRB Beograd
DOLINA SUZA

Ako me opet izdaš, navući ću roletne,
načiniću od ovih zidova mrak i gušiti sećanja
tumarajući po lavirintu koji mi je zarobio dušu.
Uništiću vrtlog misli koji me sputava!

Tišina se ušunjala više nego pre,
nasloniću glavu na jastuk, koji rasipa
ostatke od snova u kojima životare
siluete tvojih osmeha.
Privući ću stolicu i sesti za klavir;
možda napokon oživim kompoziciju koja
se godinama taloži u mojoj glavi
– DOBRO MI DOŠAO DA POSTANEŠ MRTAV!

Oslikaću zidove porukama koje ti nikada nisam poslala,
premda ne umem da slikam, nije me briga!
Želim da moja duša pronađe mir u pratećoj melodiji,
u onoj koja vrvi od tišine, jer je lična i sebično-haotična od bola.
Nju ti ne dam… a dala sam ti dušu, zarobila se u sećanja,
koja me vežu za tebe, posvetila ti svaku suzu,
sačuvala zagrljaje, osmehe i snove,
poklonila ti pesme….
Za tebe premalo i nikada značajno.

Tišti te ova soba, mala kutija od uspomena,
stakla na prozorima na kojima se ne oslikava tvoj lik,
ulice Bulevara kojima uskraćuješ korake,
šoljica kafe kojom bih te uvek dočekala
i Balašević kojeg slušam u samoći ispijajući bocu vina
koju sam čuvala samo za nas dvoje
I sve moguće serije i filmovi koje bismo gledali.

Tišti te jedno nekada,
jedno zauvek,
jedno neopisivo nedostajanje…

Rezime tišina rasipa boje sećanja
i vrtloge mirisa, a noć je hladna.
Otvori oči i pogledaj me!
Još uvek ti zamišljam korake i
grlim ulicama Bulevara.

21. JOVANA PAVLOVIĆ 1999 SRB Beograd
REMEK DELO

Želim da verujem da mi
sastavljeni od zemlje i soli,
od čestica prašine i greha,
izvajani od muzike i boli,
mi smo finalno remek delo.

Baš ovakvi u besmislu svega
uz preke naravi i divlje misli,
ponizne ljubavi ka novoj zori
dok lutamo dušom, pokisli
do gole kože, čuvamo ideal.

Satkani od čupave, besne kose
i ućebanih krajeva od borbe,
od tragova Venerinog deteta
utisnuti u kalupima nejake zlobe,
intimno dodirujemo savršenstvo.

Mi, anđeli koji letesmo visoko
Ikarovi saučesnici u burnom padu,
korenje zaranja u naše arterije
i poreklo nam predočava nadu,
da smo prihvaćeni i prelepi.

Samo ljudi, a čak smo osobe
i naše linije života su duge,
nastavljaju se s ivica dlana,
jer smo zapravo pokorne sluge
slobodi koju smo izopačili.

Čvrsto verujem da mi pijani,
sasvim pospano i zaljubljeno
bojimo kolaps rubikove kocke
i u nesavršenostima postajemo
okrnjeno remek delo.

22. JASMINKA NIKOLIĆ 1959 SRB Aleksinac
SJENKE

Samo sjenke ptica na asfaltu
cvrkut i zov gugutke.
Ni sjenke od ljudi
priroda se budi !

Mi k’o lopovi
uskraćeni za proljeće
služimo kaznu za nemar
za svako posječeno drvo
za istrebljene životinje.

Ptice letite
nebo je vaše
i bog vam se raduje
i svako drvo na koje sletite.
Samo nas sa visine gledajte
sitni smo
vi ipak letite !

23. VOJKAN MILENKOVIĆ 1967 SRB Niš
USNE TVOJE

Usne su mi tvoje dah.
Nedovršena noć, lepljivo postojanje izobličenog sna.
U sadašnjem vremenu, zver što se na vratu trpi i kada ujeda.
Usne tvoje istinitije od života.
Usne tvoje stvarno merenje jednog leta.
Između nesigurnih zidova u nesigurnom buđenju.
Usne su mi tvoje prethodni život,
što mi ne prašta, ambis zanemoćalog podneva,
što otvara se u tvome međunožju i izmiče blaženstvom,
prelivajući me iz mraka u mrak.
Daleka obala, pre tvojih sisa, vreme kada izostajem bez Boga u sebi.
Fleka prosutog semena.
Mrlja prosute krvi po posteljini.
Voda iz koje trebaš isplivati, kao iz života.
Usne su tvoje, stvarnost vatre po uglovima vetra.
Korak preko praga u poteri za istinom palog neba.
Između tvojih sisa, izgriženi prsti isceliteljski.
Usne su tvoje, ne pitam i verujem.
Oštrica noža, zarivena između rebara u sva čekanja na stopala tvoja.
Gazeći mi po ramenima, ja snegova budućih se odričem.
Rana osoljena pod srcem,
Započinje krvoliptanjem u jutro.
Pod pticama, ruši se nebo.
U blato.Ne sećam se uzvišenog prezira što pada mi na čelo.
U blato.Ne sećam se podvojenosti dirljive što ističe tvojom pljuvačkom.
U blato.Ne sećam se, snovi se protkali okamenjenom ravnotežom stiska.
U blato.Obezkičmenih se, sa jezika ližući ti neuslišene molitve.
U blato.Umorih se, po telu tvome što od sna je veće.Za rame ujeo sam te.
U blato.Ne sećam se, sa stola bežim, dok svetlo pod korenje prosipaš.
Stazom molitvenom.
Stazom isposničkom.
Pređeš preko tamne vode i sećanje ispuniš zemljom.
Samo će zemlja bez govora pamtiti moju drugu smrt.
U blato.Tvojih grudi mleko, u oči mi nakapano.
Za gladno gledanje.
Za u grob, mahovinom kosti obučene.
U koloni.
U noći.
Besramna.
U blato.
Opraću ti stopala
Zakorači preko praga.
Opraću ti dojke, stroge.
Usne su mi tvoje hram.
U slavu smrti ljubiš mene.
Vidim bespuće, kroz staklo, bezmeran u vinu.
Tvoj stomak.
Tvoja bedra.
Klečim.
Usne su tvoje biće za sebe.
Ti si iza maske izdala moj pokušaj da poletim na treću obalu.
Treće nebo.
Svetlost bez sjaja.
Pustinja me naselila
Stiskaš kolena
Usne su mi tvoje otkrovenje.
Sa druge strane suza.
Pepeo palim.
I kožu prevrećem.
Umiranjem mojim, ime je tvoje sve istinitije.
Usne tvoje.

24. JADRANKA ANTIĆ STANKOV 1958 SRB Niš
BUDI PESNIK
Podaj se neveri, nevero moja
Nek’ ti pogled žudnjom progovori
Žudnjom da odgovorim na nema pitanja
Sa usna nasmejanih.
Podaj se neveri, nevero moja
Oslobodi dušu,
Nek’ diše uzavrelim strastima slobode
Uzburkanog mora.
Odbaci okove
Nek’ se igra tela stopi
Sa šapatom maestrala i hukom talasa
U skrivenoj strasti jutra.
Podaj se neveri, nevero moja
Sklupčaj se u naručje
Nek’ ti san donese spokoj pravednika
A ja ću biserje u nedra da sakrijem
I zaplačem suzama izdajice
Na grudima mojim rukama izvajanim.
Podaj se ne eri, nevero moja.

25. STEFAN TRAJKOVIĆ 2000 SRB Niš
ИЗНАД НЕБА

удаљени од обале осушене солима,
негде изнад пурпурних облака
где читав свет стане у малим колима
чији точкови одвозе црнило твог мрака коначно у заборав.
удаљени милиметрима који делују као миље,
иако је моје перје од облака, а крила од кише,
речи које изустиш се провлаче као отровно биље,
своје корове протежеш све док празнине нема више.
на месту где крваре устрелине када се милују,
сваки ожиљак на телу као закључани прозор душе,
на средини грудног коша где је она некад вибрирала,
у Ербовој тачки где се композиција рата оркестрирала.
утопљени од хтења које плива по површини,
само за твоје пропусте, сваким даном нова прилика процвета.
остаје само угушена пожуда у мраку и тишини,
негде изнад пурпурног неба, ван свих граница овог света.

26. NIKOLA BLAGOJEVIĆ 2000 SRB Pirot
STRASTI

Tvoje telo pliva u zenici moga oka.
Mrak izbija iz obzorja strasti.
Slasti- mene zlo privlači.
Kada pokretima miluješ moje oči… i moje noći,
moje srce prestane da kuca
(jer savršenstvo ubija).
Tvoj je vrat ono za čim ja čeznem,
a očajnički žudim da te posedujem,
jer to je jedini način
na koji mogu obuzdati svoje strasti
i ukrotiti tvoje zlo.

27. SLAVKO MALI 1957 SRB Prokuplje
KRAVATA

Kad je umro moj otac
izbacivali smo iz stana
njegove lične stvari
ja i čobanin koji je kupio stan
neke izlizane sakoe
bez boje
košulje bez duše
muštikle za ostavljanje pušenja
i po neku kap kafe
sa stola, koja mu je bila sve …
Čobanin se znojio, bilo mu teško
što izbacuje nečiji život u kontejner
ja sam računao, obući će neko
a znao sam da niko neće
jer iz stvari gleda pokojnik
koji iz džepa sakoa vadi mentol bombone
i trpa u usta
To je radio uvek, od kad je prestao da pije
i nije dozvoljavao nikom
da poželi da bilo šta bude drugačije
Čobanin je posle otišao na janjetinu ispod sača
ja sam kupio kesicu mentol bombona
seo na stepenište solitera u kojem je stan
koji je sada tuđ
Sačuvao sam samo jednu svilenu braon kravatu
sa dve bordo pruge uzduž
bilo mi žao da završi u kontejneru
Prebacio sam je preko debele grane jednog platana
kesu bombona stavio ispod, uz stablo
Sutradan ujutro, zatekao sam maloletnu narkomanku
iz komšiluka
kako visi sa grane, obešena o kravatu
i buljuk dece koja se gađaju tvrdim, zelenim mentolkama
krijući se jedni od drugih iza tela obešene devojčice
zaljuljavši ga po nekad
kao krpenu lutku
dok joj je košava nosila kosu na oči
baš kao da zna, da ona ne sme sve to da vidi
već da i dalje sanja svoj nestvarni san …

28. GORAN DŽELAJLIJA 1972 SRB Leposavić (Lešak)
PRENADANO

Mržnjom su utamničili
Metežima besedili
Osiono odigrali
Pošasti vals.

Odrubili horizonte
Kandžijali do u prošlost
Al’ kržljavi ispuzasmo…

Vraćaju l’ se satirući
Kao crni kašalj?!

Prateć’ lelek dojahasmo
Njine kandže raskandžavit’
Do iz petnih žila.

Neočekivano
Zbog nevere prenadano…

Posinci smo ostavljeni
Busenju nitkova.

29. NIKOLA MOTIKA 1995 SRB Čačak
ANATEMA

Odvojenost života od niti stvarnosti, veritas,
s nadom u bolje, ljubavi i vjerom, vidimo svjetlo
na kraju tunela i čujemo, zovu nas.

I tako čovjek sam u okno prozora zagledan,
odraz svoj posmatra i na javi sanja, uz muziku
se prisjeća svih lijepih trenutaka, svojih dragih ljudi, na pamet mu padaju događaji jedan po jedan.

Igra dirki klavira, ples po notama,
sve to kratko traje,
ali taj ples u kom se živi,
zaboravi na trenutak, opet je sa voljenom dragom,
poljupci tako dugi, nježni, ni zbog čega se ne kaje.

Trgnu ga iz slatkog sna pjesma sa radija,
koja fino miluje u zraku,
zaboravi u trenu sve o čemu je do tad mislio, prepusti se,
ali učas osjećanje utrnu čim vidi
i ču vani na grani veliku svraku.

Promjeni se raspoloženje, nasta tajac,
prozor zatvoren, sada slijedi period tišine i mirovanja,
šta bi to moglo biti, svraka, pa loš znak,
to su samo vjerovanja.

Taj trenutak misli kao vječnost traje i neke nove ideje daje,
o prolaznosti života, simbolu hrizanteme,
svjestan polako svega,tih događaja,
shvata da je rješen anateme.

30. MILAN MARKOVIĆ 1995 SRB Gornji Milanovac (Semedraž)
ЛЕТЊА НОЋ

Месец круни бехар с`прецветалих звезда,
и покрива уснуле ливаде и поља,
тек понека птица, чује се из гнезда,
из сеоских атара и далеких доља.

Шума тихо шуми, летњу песму неку,
успављује листом дичинске врбаке,
ветар јој глас пири кроз пољану меку,
кроз шумарке, баште и кроз повртњаке.

Месец жут к`о дуња, на пропланку седи,
чува стадо небом расутих ђердана,
само облак један преко неба језди,
над ћилимом поља што су изаткана.

У далеком лугу, тамо испод брда,
само један цврчак разбија тишину,
не чује се више, лавеж пса чувара,
село тоне у сан и у летњу тмину.

Кад-кад затрепери ваздух од врућине,
измешан са мирисом сасушене траве,
и преврне лист липа од милине,
у ноћима мира и топлине праве.

Заспала је бреза и повила гране,
чека да јој јутро, с`првим петлом сване,
и Дичина тихо, сад пољем жубори,
док кроз врбак тече у загрљај зори.

31. SLAĐANA BAŽALAC 1991 SRB Kraljevo
ČOVEK KOJI SPAVA NA BOKU

Čovek koji spava na boku,
ponosno hoda.
Jezik mu je zalepljen za nepca,
a ramena grčevito stegnuta.

Kad poželi samoću,
brzim hodom
stiže do svog praga i
već se raduje slastima
dobrovoljnog pritvora,
jer voli da neguje
veštinu pareidoličnog gledanja
u dasku za peglanje.

Zidove farba dnevno,
u skladu sa raspoloženjem.
Danas su boje krvi,
jer se našao zatečen,
između ostataka
dve prirodne katastrofe.

Kada reši da spava,
uleti u san
brzinom januarskih mećava,
u valovima.

Kao leš se pruži
preko dušeka na podu,
ali ga odaje
škrgutanje zuba,
nalik zvuku
žvakanja šišarke.

Sa noktima zarivenim u dlanove,
paučinom u uglovima i
tišinom iza rebara,
uvek spava na boku.

32. NEMANJA NEŠKOVIĆ 1997 SRB Nova Varoš
PESMA KOJA NE GOVORI O NJOJ

Ova pesma nije o njoj!
O Devojci što ima konac od nane,
kojim spaja
afel i perihel; o onoj
koja postavlja granicu planine i
suza;
o onoj koja u školjci
plovi kroz kafu, iza svih želja.
O onoj koja magnete pretvara u vodu,
i prosipa je po staklenom svodu.
Nije o njoj. Ne.

Dok se tako igra,
od svega stvori strunu,
da sebi isplete krunu.

O licu, kosi, o njenoj belini,
pesme se ne pišu, u njoj stoje,
u njenom turmalin-oku, dišu.

Čuva ih ona, gradi bedem;
a ja… Samo da ih ukradem.

Pesma je ona!
O njoj se pesme ne pišu.

33. BELMA HUSOVIĆ 2002 SRB Novi Pazar
PUTANJA

Osjećam breme godina na leđima.
Osjećam kako sunce odnosi nadu.
Osjećam turobne rane na plećima.
Osjećam kako vjetar pjeva baladu.

Posmatram, mijenja se životni ritam
ponavljam već izgovorene riječi,
zvijezde ispod trošnih sojenica pitam
da li vrijeme zaista sve liječi?

Kazaljke kompasa krckaju vrijeme,
dok se smjenjuju mjesečeve mijene.
Nemirne ideje lutaju u zraku…

Svjetovi iz mašte blistaju u mraku.
Osjećam, Suncu bih stari sjaj da vratim.
Osjetih, Mjesecu putanju da skratim.

34. ANA IVANOVIĆ 2001 SRB Obrenovac
Večnost je kratka

Dodiruju me dugi prsti na još dužim rukama i mislim se – da, za ovo bih dušu prodala.
Nema tog zida koji nas rastavlja, nema daljine, niti provalije gde bih propala, a ti znaš da sam nekada svako veče na jastuku plakala.
Ne više, sada si tu, ovde kraj mene. I grliš me, i ljubav mi teče kroz vene i ne znam kako bilo ko može ovo da opiše.
Koji pesnik da napiše poemu tvojim očima i načinu na koji me gledaju, a tek pesmu mom imenu, i kako zvuči kada ga ti izgovoriš?
Samo te molim, nemoj nikada da me opečeš, zapališ, jer ja sam cela iznutra puna benzina, spolja od papira, ja sam ta koja gori plamenom kome zavide i Zevs i Had, šta ću tad, kada me ni Stiks ne može oprati, a ja ne mogu shvatiti nikada kako je došlo do ovog trenutka.
Nije li malo čudna stvar, ljudski mozak, naša glava? Svaka naša potreba i emocija, koliko sam drugačija kada mi se spava, koliko si ti drugačiji kada si nervozan jer ti je vruće, koliko boli otići iz kuće iako su to samo zidovi i predmeti.
Smem li hteti da imamo dom zajedno, sa staklenim zidom i koncertnim klavirom, sa sivim okvirom na ramu u kome su naše slike, sa nameštajem koji je bio san mene kao klinke, smem li da sanjam o našoj budućnosti?
Ili je taj tračak nade put ka našoj propasti?
Neka, neka, nekome će se ipak dopasti moj očaj.
Nadam se sada da si to ti, jer ne znam umem li sakriti svoje namere od tvojih očiju, ali i ako nisi nije strašno. Na kraju krajeva, nije to ništa važno dokle god smo živeli punim plućima.
Dokle god ću otići sa osmehom, moja duša cvet, moja duša žuti suncokret, ceo život pratila Sunce.
I jeste, jer te pratim do kraja. Nema tog pakla koji me plaši niti raja koji obećava, nema ničega da me sputava, ne. Tu smo samo mi.
Ostanimo spojeni, dve duše, dva bića, isprepletani u večnosti.

35. JOVANKA JANČIĆ 1956 SRB Pančevo
SUSRET

Sreli ste se juče ti i suza moja
Ista takva suza za tobom se lila
Zastao si samo, sećanje te zbuni
Ne ličim na onu, što je s tobom bila

Rekoh ti stani, oči da ti vidim
Da oslušnem samo dal’ još prošlost dišeš
Između nas vreme , nepisane reči
Kojom li gumicom sve to vešto brišeš

Pogledaj me, vidi, u svakoj si bori
U osmehu lažnom koji svetu dajem
U napuklom srcu što me dalje vodi
Nikada se nisam mirila sa krajem

Sad si samo puki, prolaznik kraj mene
Udobna samoća u životu mome
Zagrli sećanje, ne dozvoli nikom
Da me traži negde po životu tvome

Nekada si znao dok ćutim da slušaš
Voleo si noću to ćutanje moje
Opet je tišina ali duša vrišti
U njoj je nešto što se zvalo tvoje

Čuvaj me za noći kad samoća dođe
Pomeni me nekad u molitvi Bogu
Utočište nađi u molitvi svojoj
Jer Bog uvek prašta ali ja ne mogu

36. JOVANA ILKIĆ 1996 SRB Pančevo
SAOBRAĆA

Slušam dečake koji pokušavaju
da razreše misteriju
kako je auto udario biciklistu,
čini mi se da slute
kako je svet zaveren protiv nas.

Danima gamižem oko iste teme
moje pesme su zaverene protiv mene
moje reči su tužne slike beskućnika,
kome je kriva jedna ponika
ako je auto u zoni pešaka,
ako nas kose po prelazima
i ne okreću se da provere
da li smo živi i zbog čega
razvlače u linije poput osmeha
u crne i bele pruge,
nekad žute između zone za noge
i ostalo.

Slušam dečake kako zaokružuju
život u niz saobraćajnih nesreća,
radujemo se kada naši prežive
kada nisu naši ne okrećemo se
sem ako nisu nam u točkovima
tada nije presudna pravda
presudna je kazna
makar to bila mala večnost
u krivici.

Moji dečaci plove od mog prozora
mali biciklisti kotrljaju u misterioznom smeru,
pokušavam da im šapnem
da gledaju desno i levo
da gledaju svuda
da ne idu
jer nije bezbedno,

ali ni mene niko nije mogao da zadrži
na mestu.

37. NERANDŽA KOSTIĆ 1965 SRB Donji Milanovac (Mosna)
DUHOVNA PRATNJA

Neka mi neko kaže
ko je spustio zavesu
ptičjoj veselici s prozora.
U tiradi beskrajnih godina
posvadjao nebne zveri.

Bogovi su ljuti na nas
zbog sudara molitvi i kletvi.

Da li neko zna
ko je otrovao pticu na jastučnici,
kad si odsanjao prvu noć u plaču.
Dok su pijanstvom proslavljali
duhovnu himnu životu.
Čime su to zakupili suveren let,
ako krilo
nije garancija za uzlet.
Sve što si prosanjao
lična je imovina.

Na sve drugo džabe si plaćao porez.

Ko je stavio tapiju na rajsko naselje
ostavljene dece na nemilost svetu.
Kome se namenilo ladoleža pucanje
lilavih špalira sa crnim florom.

Prognani smo i okuženi neverom.

Ništa mi ne znamo
o naumima vetrovih gudača.
Kuda su te zaputili, srećo odsečena
od materičnog konopca.
Da slikom seobe lutaš
tražeći na izložbama poentu.

Neka me pronadje sećanje
na sudar Tigra sa Eufratom,
u zelenim epopejama.
Neka neko spere s platna
umazane rane graditelja.
Neka se suoče ,,andjeli” s paklom.

Gori mi greh
u svakoj svetiljci neba.
Tako mi ruku,
kojima post i mrs’
unižavam u etarovom dvoru,
recite:
Ko je duh, što u krvi
ratuje s mozgom?

38. LJUBINKA DIMITRIJEVIĆ LJUPKA 1956 SRB Donji Milanovac (Mosna)
NE BOJ SE,
PROLAZNOST TI JE IME

Kad te sretoh,
gledao si me do srži
i dalje.
Običan si smrtnik… pomislih!
Kad si progovorio,
reči si uplitao kao venac
semenčica
žutih glavica suncokreta.
Pomislih jadnik!
****
Ejjjj…
Mrzim dane u koje ne uđeš,
a takvih je mnogo.
Izmišljam te i krojim
po meri moje gladi.
Svakoj bori
na usnama tvojim,
upućujem molbu
da me primi i ugosti
na sekundu samo.
Bojiš se… Zagrišću ih do bola.
Poznate su ti moje želje.
Ne plaši se.
Senka tvoja,
samo je tragedija
u teatru srca.
Samo vetar
ponekad zadrhti od moje priče
o milovanju po mašti.
I uvek se tako “uhvatim” ponovo
u zamku vlastitih iluzija,
čak, i kad na tebe ne mislim više!

39. JELENA BLAGOJEVIĆ 1983 SRB Kladovo
NEDOVRŠENA SIMFONIJA

Ostali su tragovi razbacanih rukopisa,
i nota skrivenih duboko u duši.
Ostali su tragovi svih onih ljubavi
skrivenih u nevinim očima dece,
koju si rodila njihovim očevima,
kao da im daruješ fragmente
davno izgubljenih relikvija,
koje si poput veštog arheologa
iskopala iz svoje nutrine,
i podarila njima, koji su Te voleli,
a koje Ti nisi volela,
samo si, lažno pomirena pristajala
da budeš tek mnogo željeni
besmisao u njihovim umornim,
tugom prošaranim pogledima.
Ono nebo i želja,
koji su se izlili iz njih
i stopili u Tebi koja si bila
tako širokogruda u strasti
a škrta u osećanjima.
A sada,
kada je sve tako gorko
kada je svršeno,
kada je sve izgubljeno,
sada kada su
svi verni ljubavnici,
izgubljeni u plavetnoj vatri
tvojih radoznalih, mačijih očiju,
u kojima se sakrilo lukavstvo,
u kojima se sakrila toplina,
u kojima se sakrio ego
poraženog Narcisa
kome su oduzeli lepotu.
Sav tvoj život,
pretvoren u večito lutanje,
obojen Gropijusovim rečima
koje su se sa nebesa
stropoštale u dubinu ‘Ada,
sav tvoj život protkan nitima paučine,
ispletenim mrežom Verfelovog prvog,
Verfelovog jedinog čina,
nikada dovršene tragedije,
Tvoje, njegove,
tragedije svih onih koje su pruge vodile
u beskrajni, plavi krug,
omeđen bodljikavom žicom
iza koje više nije postojala stvarnost,
iza koje više nije postojao život,
iza koje su ostali osmesi zaleđeni
na starim slikama.
Da, ostao je samo zvuk klavira
u praznom, paučinom i belim čaršavima,
kao belim zastavama opasanom
nekadašnjem salonu,
u kome je odzvanjao Tvoj
davno zaboravljeni smeh.
I onaj poslednji pogled u nadu,
koja se izgubila u tvojim od suza
i nezemaljskog bola salivenim
očima koje su se transformisale
u nadu koja je odjednom nestala,
koja više nije preostala,
i nečujne note i taktove,
Malerove poslednje poruke,
obojene krvlju, sa njegovih,
prvim sedim prošaranih
slepoočnica.
Poslednja poruka duboke ljubavi,
i nezamislive mržnje
koja se stopila u jedno,
poslednja poruka
samo Tebi, Alma,
nedvoršena simfonijo,
Malerove izneverene duše.

40. JOVICA ĐORĐEVIĆ 1964 SRB Negotin
DAR ZA OPROŠTAJ

Uzmi moje srce pa kreni ka sreći,
raširenih ruku primi ga na dar,
i molim te,ćuti,nemoj nikom reći,
jer ono je dar,dar za oproštaj.

Uzmi moju sreću,ostalo je malo,
sve što imam dajem ti na dar,
pa je prigrli kao da ti je stalo,
jer ona je dar,dar za oproštaj.

Uzmi moju dušu,ni bogu ne treba,
poklanjam ti i nju kao mali dar,
pa je prigrli onako radi reda,
jer ona je dar,dar za oproštaj.

Uzmi moju ljubav,ali ne sa tugom,
raširenih ruku primi je na dar,
pa je sa osmehom pokloni nekom drugom,
jer ona je tebi dar,dar za oproštaj.

41. ZDRAVKO SRETENOVIĆ 1957 SRB Jagodina (Bagrdan)
PUT PUTUJEM

Put putujem putanjama pustim.
Pametujem po plitkim pepeljuginim pesmama.
Presto prestalo, pa presušilo.
Parčići peska
pune peščanik.

Pesnik paćenik
pesmu peva- pustinjak pravi.
Put putujem…
Pesma plače po pločniku patnje.
Putujem pustim pepeljuginim
pesmama.

42. DANIJELA BOŽIČKOVIĆ RADULOVIĆ 1968 SRB Petrovac na Mlavi
LUBENICA

U Balkanskoj Ulici je sve što volim.
Uzbrdica. Kamen. Kaldrma. Golubovi.
Miris trenutka, dodir neba
I par šarenih Dessiqualovih krpica
U malom izlogu pored puta.
Tajne u tvom pogledu što na dugu liči,
I ti
Sa osmehom nalik ćupu zlatnika.
Svakim korakom sve si bliže
Kažeš mi da ostanem tu
Grliš me, košulja ti je topla i vlažna
A dah miriše na lubenicu.
Kažem – ,,Lubenica je moje omiljeno povrće,,-
Uzvraćaš- ,,Jeo sam je … prošlog leta-
…mada je svrstavam u voće. ,,
,,Ooo, da, i ja,,… govorim, tek onako,
U ovom lepljivom trenutku
Izgovaram glupost, da bih ućutkala srca
Koje iskače iz grudi i poleće
Među golubove
Da se šćućuri u oluk kao oblutak ove Beogradske ulice.
-,,Treba mi minut da dođem do daha,,- Kažem
-,,I ostatak života da se smirim,,- To prećutim.
Ti se nasmeješ uglom usne i zasviraš Fragile…
A u meni sve peva i plače i ćuti…
Pa vrisnem- Poješću te, lubenice moja
Sočnu od ljubavi sa semenom života.

43. BUDIMIR STEFANOVIĆ 1971 SRB Rača Kragujevačka
PLAVO SVETLO

I

Ja volim svoju zemlju,
zaista je volim,
ali zasto svi ne nosite crninu
dok rat ne prodje….

Nestalo je svetlo u stanu,
upaljene su plave svece i gore,
dok kuca stara pisaca masina do zore…

Zasto niste obukli crninu,
vi koji sedite ispred Zastave,
na celo stola…

II

Gasi se vatra mademoiselle, vatra na ognjistu,
dok te drzim za ruku i vodim u krevet,
obrisi jeftini puder sa lica mademoiselle,
ja vise nemam rakije, mora da pijemo viski, mademoiselle…

Zatvori vrata jer oni ulaze kroz prozore,
zatvori prozore, ulaze na vrata, ulaze kroz odzak,
gamizu poput mrava ispod poda, zatvori sve!

Oni ne kriju lica i slikaju se
ispred i iza zastave, placu i smeju se
dok prosipaju gomile lazi , ne nose crninu,
ne pale plave svece,
gospode boze moj!

Volim svoju zemlju, zaista je volim
i svetlost nebesko plavu.

44. MARIJA MITROVIĆ 1999 SRB Smederevska Palanka (Baničina)
MIRIS ZIME

Spustio se mrak, u vazduhu opet miris zime
Dočekah nespremno ovo hladno veče
Sunčev poslednji zrak šaptao je neko ime
Podsetio srce na rane koje se ne leče.

Kad šetaš sam ulicama punim žutog lišća
Život ti pokazuje da nema ono što hoće
Shvataš da uporno bežiš od svog ušća
Duša ti postane poput večerašnje hladnoće.

Setiš se da postoji mesto kome se vraćaš
Ono gde uvek osetiš da si na svom
Od koga bežiš, ali mu često svraćaš
U dnu duše ostao ti stari, topli dom.

Ostala ti topla kuća i sarma što se dugo krčka
Juriš snove, juriš želje, a ostaješ bez zagrljaja
Ostaješ bez toplog, divnog porodičnog ručka
Ta odricanja jednom će nas odvesti do beskraja.

45. RADE ŠUPIĆ 2000 SRB Lazarevac (Burovo)
BALADA O MRTVIMA

PROLOGUE :
/Mrtvi nam šapuću sile neizrečene
zbog toga treba biti svestan svoje nemoći
jer laž je posvuda u mesečini
ponajviše u čoveku
ali Svete i ja sam samo čovek
pa se pitam :
koliko li to biljaka
danas sumnja u moje reke/

Pričajte mi o dolasku i odlasku zvezda
kako noćas treba izaći
iz napukle čaure
kako je kraj Sveta blizu
ali da se neće nikada dogoditi
jer toliko puta je već viđen
bezbroj puta proživljen
pa će čak i prestanak Zemlje biti
samo loše
osmišljeni scenario

Pričajte mi o dolasku i odlasku zvezda
o mrtvima i o živima
o živima koji su već sada mrtvi
Bukowski je rekao:
/Većina ljudskih smrti je obična prevara
ništa tu nije ostalo da umre/
Zemljo
zbog toga se i divim tvojoj prozirnosti
jer koliko samo zvezda
čeka da ih izmislim dok sanjaju
Toliko je i očiju koje bih da obesmislim
u nekom novom
nametnutom stradanju
Sve je već rečeno kao noć i zora
jer prevelika je ljubav između neba i mene
al pričajte reci šapućite suncu
o dolasku i odlasku zvezda

46. NENA MILADINSKI MEDAREVIĆ (JELENA) 1976 SRB Novi Sad
ON

Uneo si mesec u moju kosu,
Zakopčao si prozore sudbine.
Obukao mi haljinu od zvezda…
I po ko zna koji put uzdahnuo.

Mrak se spustio u moje oči…
Sjajem nebeskih ptica poleteh.
Pojeo si mi srce od plastelina
I pljunuo u moju zarobljenu suzu.

Zabranio si mi tugu, zabranio!!!
Nacrtao si dušom svojom osmeh.
Stavio si u utrobu jednu želju i tu,
Baš tu…kleknuo si u molitvu.

Odćutao si dovoljno glasno,
Napravivši venac od cveća
Sa njim prekrstio postelje naše
I dlanom od sreće izgradio dom.

47. IGOR FARAGO 1994 SRB Novi Sad (Kać)
LUDAK

Boriš se sam.
Razmišljaš, kako da
prevariš poštenje,
ali da ipak ne ostane izdato.
Kako da gledaš pravo
i da vidiš samo sebe.
Razmišljaš o sebi dok sediš na klupi.
Raširenih ruku o naslon a
noge klatiš kao dete.
Gde je i kako počinje sloboda?
Sloboda nad samim sobom.
Uplašiš se, a onda zaćutiš.
U mislima pričaš tišinu u tišini.
Osetiš neki čudan miris u vazduhu.
Mirišu smokve iza bedema,
nisu tvoje, ali uzećeš ih.
Taman je toliko dugačka
tvoja ruka, da dopre
preko granice.
Polako koračaš.
Pijan si ili samo tako hodaš.
Pijan si ipak, ali i uznemiren od razmišljanja.
Zato što si patološki ludak,
koji je maločas pušten, pobegao.
Gde ideš, vrati se.
Hajde pođi sa mnom u molske akorde,
da ti pokažem kako se u tišini plače.
Kako I tuga ima sopstvenu dušu.
Pazi kuda koračaš.
Pašćeš i nećeš se vratiti.
Hajde pođi sa mnom
da ti pokažem drugi svet
obavijen tajnama i maštom.
I odvedem te tamo
gde idu samo oni kao ti.
Ludaci.

48. DANICA RUSOV 1957 SRB Novi Sad (Veternik)
SUJETA

Otkako je veka i sveta,
bol nam nanosi naša sujeta,
e naopako nemaš nikako mira,
sujeti sve smeta, i sve je dira…

Pogotovo ako su u pitanju osećanja,
nju da smiriš treba ti znanja i znanja…
Tu ne pomažu fakulteti i škole,
uzme te pod svoje,baš je svesni ne vole..

U nekom momentu,zadovoljan si životom,
obasipa te pažnjom i beskrajnom lepotom..
Tad se draga sujeta budi,ubacuje
negativnosti,mozak ti poludi.

Ako je ne staviš pod kontrolu,
živećeš stalno u nekom bolu.
Gora je od krtice,što zemlju rije,
puno se zlobe u njoj krije..

Taman pomisliš uspostavio si odnos,
ona džagne,pravo u ponos…
Ajoj muke i tuge za sebe,
ali i za mnoge druge…

Kad dira ponos,spokoja nema,
izgubljen si, hvata te trema.
Puno je parova,rastala sujeta,
baš je ne volim ala mi smeta.

I meni je eto donela tugu,
dragi je moj,potražio drugu.
Sad uživaju plešu do zore,
miluje mu sujetu,kao ribu more..

Dosta ljudi nisu je svesni,
posustaneš, i šta, na zemlju tresni..
Pravi sujeta takve muke
ne pomažu ti,ni zagonetke ni nauke..

Kako ona zna da uzdrma,
ko što se pod zemljotresom ljulja kaldrma.
Kad se voli ponosa nema,
al sujeta obavezno pravi problema..

Ona voli slatke laži,to je uzdiže i jako snaži..

Pa šta da radim ja ne znam tako
ne volimo se ja i ona baš nikako..
Svet se jako dugo pati,
kako tu sujetu da shvati..

Ne mogu ja nju nikako da volim.
ona se lažima igra,a ja istinom plovim..
Kompromis moram da tražim,
i moju ličnost snažim.

Idi sujeto bestraga,tvoja osobina,
nikom nije draga
Ima još pravih ljudi,
koji za sujetom nisu ludi..

Život je lep,al treba znati,
ukrotiti sujetu,kad se shvati.

49. SENKA RAKOČEVIĆ ĐEKIĆ 1971 SRB Novi Sad (Veternik)
ČEŽNJA

Obično u predvečerja
zadrhte mi čežnje,
dok sećanje priziva je meni,
pa po onom starom običaju
dušu puštam da kojekud luta,
dok se srce za njom, na komade deli.

Ja sam onaj što je izdo sebe
lišen svoje slobode bez borbe,
i ostaću tako nepomično
bez ičije samilosti gorde.

Dok umesto nje samo,
pristiže praznina,
i od praznih obećanja nemim,
ja se nadam opet novoj zori
gde je rosa zbog koje ne žednim.

50. NIKOLINA VUJIČIĆ 2002 SRB Sombor
(Nije poslala pjesmu)

51. LJILJANA LUKIĆ TATIĆ 1958 SRB Sremska Mitrovica
ZABORAVLjENA

Tražila sam ga u sitnom vezu zaborava,
Medju slovima, među stranicama knjiga
Koje nisam razumela…
Tražila sam ga u jutarnjim svitanjima
Dok se crvena kugla rađajućeg Sunca
Penjala visoka ka nebu kao da iz mora izranja
I oko sebe rasipa sitne kapi rose
I topi maglu iznad mirisnih polja…

Tražila sam ga u mirisu zemlje i kiše,
Među bokorima ruzmarina i bosiljka.
Tražila sam ga u voćnjacima i vinogradima,
Prolećima i letima u mirisima jeseni i zime…
Tražila sam ga u molitvama, klečeći na kolenima,
Sagnute glave dok sam čvrsto stiskala dlan o dlan,
Molila ga da me samo nežno pomiluje,
Verovala da je samo dah…
Beli oblak gore na nebu usred dana
A po noći na Mesecu spava…

Tražila sam ga u sitnom vezu zaborava,
Tražiću ga i noćas…
Prosuću dušu po Mlečnom putu,
Zamoliću krilatog Pegaza
Da projezdimo zvezdanim jatima,
Kroz beskraj Svemira…
I ako ga nađem, zaboravi ću,
Zaboraviću da se vratim… zaboravljena.

52. DRAGOJLA DIVJAK 1966 SRB Stara Pazova
PRVA LJUBAV
Ta šumica i rečica
najmilije beše mesto,
mali putić i prečica
u sanak mi dodje često.

Kroz jaruge ,preko pruge
brao si mi narcis beli,
posle kiše behu duge
a pogledi naš vreli.

A ljubavi prve čari
buktale su tad u nama,
i osmeh što lice zari
sijao je žarom plama.

A sad si se samo malo
u krajičak duše skrio,
u sećanje sve je stalo
da si prva ljubav bio.

53. JASMIN R. ADEMOVIĆ 1992 SRB Subotica
KOBAC

Preteški čuše se ropci
i poslednjih pesama čar,
okrutno napaše kopci,
rastrgaše život ko dar.

Šumom ovlada strah,
preprlašeni vrapci beže.
Slavuji najavljuju krah,
dok kobac svirepo reže.

Dođoše trenuci mrski,
nevreme para dušu…
Ustaće heroji drski
kopcu da zavrnu gušu!

Slavuj se s vrapcem druži
i kuju zaveru pravu:
Tiraninu otpor pruži –
kopcu odrubiše glavu.

54. BOJANA SAMARDŽIĆ 2003 SRB Zrenjanin (Sečanj)
ŽENA SA (NE)PRAVEDNOG BALKANA

Ja sam naizgled
Obična žena,
Šta god da zgrešim
Skupa je cena oproštaja.
Ratovima za (ne) pravdu
Nema kraja.
Mene često iz priče
Znaju
Koja kruži po kraju.
Malo je ko od njih
Popričao sa mnom
I seo da popije
Šoljicu kafe
Ili čaja.
Kažu
Da su svi
Moji gresi
Bez oproštaja.
Niko od njih
Nije obuo
Moje cipele života
I u njima prohodao.
Niko od njih
Mi ništa nije dao
Sem epiteta najgore.
Vode se mnogi ratovi balkanski
Vatreni i hladni.
Prošlo je doba
Borbe oružjem,
Ali ne i ratova.
Ratuju umovi
Čisti i nečisti,
Srca zla i pakosna
Sa mekim i dobrim.
Kazuju predrasude
I mišljenje
Da lepo je
Kada te osude.
Ja sam samo žena.
Osućena da ćutim,
Stojim po sredi
I slušam
Šta mi se naredi.
Samo žena,
Za sve kriva.
Hteli su da živa u kalup stanem.
Ali ne!
Neće uspeti!
Biću moćnija
Od svake najbolje institucije.
Biću jača
Od svakog ratnika
I revolucije.
Tako je to
Kada si žena
Sa Balkana.
Svi imaju listu
Tvojih mana.
Svakoga dana
Pripisuju i dopisuju više.
Sve njihove reči
Od moje borbe i mene
Će biti tiše.
Rekoh vam već.
Balkanska je moja krv,
Ali razuma imam i kada ga drugi nemaju.
Kažem vam,
Znam ono
Što oni ne znaju.
Umem da cenim, poštujem.
Nisam kao oni
Da se primitivizmom trujem.
Ja sam žena
Sa Balkana.
Jedno dobro,
A hiljade mana.

55. MARINA MILOŠEVIĆ 2002 SRB Zrenjanin (Sečanj)
ISPRAĆAJ

Uspomene gore,
Osećam se kao pepeo.
Boja se presijava iz piksle
Sve do vlasi moje kose,
Jer bol ne ostavlja ožiljke samo na telu.

Postavljen je znak stop
Na pomisao na tvoje ime
Ne želim da živiš u meni,
čak ni u mojim pesmama.

Grad je ostao pust,
Moja nadanja poneo si u jednom koferu.
Hiljade očiju, i jedne tvoje, koje neću videti
Jer su kilometrima daleko.

Gajim paranoju kao plod ljubavi,
Ostavljam poslednje suze
Na pragu iznajmljenog stana
Na usnama koje odlaze nekom da ih vole.

Scenario koji smo unapred znali,
Loš sam glumac, a pogrešna žena.
Pogrešna, jer ne znam da ispraćam.

3. ANICA FILIPOVIĆ 1966 SRB Ada
KAP NA TEPIHU

Nešto se u nama
Skamenilo,okoštalo
Niodakle došlo?

Odgurnuto u stranu
Da iskopni.

Kap je sa kože
Skliznula na tepih.
Pustila sam je.

Da (p)ostane svedok.
I beleg.

Nešto je u nama
Prepuklo.Mučki.
Gorko i nedovršeno.

Stavljam:
Povez preko očiju.
Prizivam:
Kap na tepihu.

Više o organizaciji Trećeg kruga pogledajte ovdje:

Mili Dueli 2020: Organizacija Trećeg kruga

MILI DUELI 

Made in Bosnia and Herzegovina
by Nermin Delić

Europe / Balkan Peninsula
Bosnia and Herzegovina
Federation of Bosnia and Herzegovina
Central Bosnia Canton
Jajce Town 70202

Sva prava zadržana. // All rights reserved.

Objava MILI DUELI 2020: Rezultati 3. kruga – DUEL 2 – Srbija pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

Kontest je tradicionalno sastavljen od 5 eliminatornih krugova.U svakom krugu se broj autora smanjuje, a u posljednjem, Petom krugu, odlučuje se i pobjednik sistemom glasanja baziranom na bodovnom sistemu Eurovision Song Contest. Glavno odgovorno lice kontesta je Nermin Delić, idejni tvorac i organizator kontesta. Mili Dueli već 8 godina zaredom okupljaju autore i šire utjecaj poezije u svakodnevnici.

Ukratko o Prvom krugu: Selekciju svih pristigli prijava (739) je vršio Nermin Delić. Organizator je odabrao 476 autora za predstavljanje u Drugom krugu.

Ukratko o Drugom krugu:  Nakon selekcije u Prvom krugu od strane organizatora kontesta, Nermina Delića, odabrano je 476 autora koji su predstavljeni u Drugom krugu. U Drugom krugu, autori su svrstani u 12 duela, prema državama iz kojih dolaze. Zbog brojnosti učesnika, Bosna i Hercegovina je imala 2 duela (DUEL 1, DUEL 2), a Srbija 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Hrvatska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bugarska su imale zasebno po jedan duel (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Zbog malobrojnosti učesnika, u jednom duelu su predstavljeni autori iz Albanije, Grčke, Kosova, Rumunije i Slovenije (DUEL 10). Pjesnici sa balkanskim korijenima, ali sa trenutnim prebivalištem van Balkana, svrstani su zajedno u jedan duel (DUEL 11). Na kraju, svi autori koji dolaze iz vanbalkanskih zemalja, svrstani su u jedan duel (DUEL 12).

Početak predstavljanja duela na zvaničnom Facebook profilu Milih Duela je bio 12. juli, 2020. godine. Dueli su predstavljani redoslijedom, na svaka 2-3 ili 4 dana shodno obimu duela. Prvih 15 dana od predstavljanja duela, pratioci Milih Duela su mogli glasati u komentarima upisivanjem rednog broja autora ispod slike gdje u opisu predstavljena njegova pjesma. Pored čitalaca, glasali su i članovi žirija, sastavljeni od 12 renomiranih i za Mile Duele važnih umjetnika Balkana. Oni su vršili odabir 90% autora koji će proći u Treći krug. Ostalih 10% je predviđeno za glasove čitalaca, za one koje žiri nije odabrao, a imaju veliku podršku svojih prijatelja i pratilaca Mili Dueli.

REZULTATI

DUEL 4 – SRBIJA

PRAVILA DUELA: U Duelu 4 su predstavljeni svi odabrani autori iz Srbije koji su rođeni od 1982. – 2000. godine. Broj učesnika Duela 4 je 58. Duel 4 srbijanskih autora nakon Drugog kruga ima 25 autora. Predsjednik žirija je birao 15 autora, dodatni član žirija bira 8 autora, dok čitaoci svojim glasovima biraju 2 autora.

Kako se glasalo? Prvobitnu selekciju je vršio Predsjednik žirija. Dakle, on je od svih ponuđenih autora u duelu, odabrao 15. najuspješnijih, na osnovu svog suda. Nakon što su rezultati glasanja Predsjednika žirija (1) stigli, Dodatni član žirija (2) je od autora koje nije odabrao predsjednik, odabrao onoliki broj autora koliko mu pravila kontesta nalažu (30%). Nakon toga, autorima koji ni tu selekciju nisu prošli, pregledani su glasovi Čitalaca (3) i odabrano je, po odluci čitalaca koji su ispoštovali pravila glasanja, dodatnih 10 % autora, koliko pravila kontesta nalažu.

(1) Predsjednik žirija: Nikola Ismail a. Nikola Smajlovski
(2) Dodatni član žirija: Nermin Delić 
(3) Čitaoci (broj pristiglih glasova/komentara): 1876

Čitaoci su glasali u komentaru ispod 6 postavljenih slika u kojima je predstavljeno ukupno 58 pjesma ovog duela. Organizator je pregledao sve komentare, na svim slikama ovog duela i shodno pravilima odabrao 2 autora sa najvećim brojem validnih glasova.

ŠTA SADA?

AUTORI KOJI SU PROŠLI u sljedeći krug Milih Duela, bit će na Facebooku privatnom porukom u inboks obaviješteni o slanju pjesme za Treći krug.

Treći krug će početi u septembru, a precizan datum sa pravilima daljnje selekcije pjesama će objaviti organizator u sljedećih nekoliko dana. Molimo za strpljenje!

AUTORI KOJI NISU PROŠLI u sljedeći krug Milih Duela, dakle, koji su ostali u TOP 500, dobit će elektronsko priznanje za  sudjelovanje budući da su svojim učešćem predstavljali svoje zemlje, te će shodno tome dobiti priznanje za interkulturalni dijalog balkanskih zemalja i zemalja svijeta u kojem su učestovali.

Sve predstavljene pjesme će biti zastupljene u zajedničkom elektronskom zborniku koji će, po svemu sudeći, imati i svoje štampano izdanje (ljeto, 2021.), kada nas očekuje MILI DUELI BALKAN TOUR.

Također, svi autori koji su 2000. godište ili mlađi, će biti predstavljeni na MILI DUELI JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST koji će startati par dana nakon završteka osme sezone Mili Dueli 2020 – Online Balkan Poetry Contest! 

KOMENTARI ŽIRIJA

Predsjednik žirija: NIKOLA ISMAIL A. NIKOLA SMAJLOVSKI

6. Vladimir Gradašević – Kameleon, (Pesma)
U ovoj pesmi me je “kupila” jednostavnost poetskog izraza. To nije ona jeftina ili kako je nazivam imitatorska jednostavnost čijim podražavanjem barem 80% današnjih pesnika piše. Pardon, pokušava da piše.
Vladimir je izabrao jednu klasičnu, temu dobroznanu pesnicima – stvaranje književnog dela i gradacijski (hehe, Gradašević gradacijski predstavlja… Smejte se dobra fora, majke mi… Dobro ne morate…) nam predstavlja kako teče taj proces.
Pesma počinje jednim biblijskim motivom, baš kao da čitanjem vidim uvod u Stari zavet “U početku beše reč”, čime je Stvoritelj zazidao svoju misao o nastanku sveta – dakle rečju, tako i kod Vladimira stvaranje pesme počinje rečima koje se nižu u stihove i kroz strofe stvaraju dalju formu tj. telo.
Potom joj pesnik udahnjuje život prepravljajući reči da se sklope u misao i daljim doradama semantičke i morfološke prirode pesma dobija život da bi vremenom stekla zrelost i otisla se u svet. Iz Edenskog vrta?
Sjajno, jednostavno i čitljiv. Od autora očekujem još dobrih pesama u nastavku takmičenja.

7. Zoran Ilić – Zeka (Hodnik)
Tehnički jako potkovana pesma koja prati jedanaesterac i dvanaesterac sa paralelnom – unakrsnkm rimom slogovskog tipa, uredno spakovan u četiri strofe.
Sam kvalitet pesme je diskutabilan zbog konfuzne i savijene fabule u kojoj se nazire smisao naslova “Hodnik”. Lirski subjekat se nalazi u teškom periodu, u “međuprostoru samog sebe” i od druge strofe počinje da se obraća nekome od koga očekuje da će ga nizom bolnih procesa na kraju krajeva izvući iz tog stanja. I to, saznajemo, na samom kraju – prostim rečima “Volim te”.
Pesma ima kvaliteta ali nedovoljno. Nedostaje spona u prelazu smisla. Ako su strofe sobe onda im zaista nedostaje hodnik, mora da bude uočljiviji. Možda jedna dodatna strofa između prve dve i poslednje dve strofe sazida pesmu do kraja.

8. Lidija Radsavljević (Kolateral)
Moj apsolutni favorit ovog kruga je upravo ova pesma. Još dok sam letimice čitao prvi put kakve sam kandidate dobio, ova mi je zapala za oko. I svakim narednim čitanjem sve je veći užitak bio.
Izuzetan ali izuzetan primer kako jedna ljubavna pesma može da se napravi bez ljigave patetike, da ne zvuči kao ć, kao kratko uputstvo za lakše povraćanje već da se, hvala Bogu, uživa u njoj.
Ljubavna tema je jako isforsirana i izlizana u svetu poezije. Ali kad se ovako maestralno napiše bude melem za dušu.
Lirski subjekat, možda pesnikin alterego u drugoj osobi vidi nekog ko je ostvaruje kao ličnost i da je, ta osoba, čini potpunom čak i onda kada nije sve u redu… Kada život nije potpun. Oseća se to da nije potrebno težiti ka savršenstvu jer je ono samo prisutno u jednom normalnom ljubavnom odnosu dva ljudska bića.
Pak, jako mi se sviđa izražena doza sumnje – da li ta druga osoba gleda to istim očima ili posmatra sa aspekta jedne prolazne faze. To osećanje sumnje ostavlja odlična poslednja strofa sa dva pitanja “šta ćeš više? /Zar nije to po šta si došao?”
I poslednji stih koji buni zbog tačke na kraju… Da li je autorka namerno stavila tačku kao da se miri sa tim da je Kolateral ili je u pitanju samo “lapsus in cami”?

9. Bojana Simeunović, (Nova ljubav).
Pesma… Ili već tako nešto izgleda kao da je nastala tokom vožnje autobusom na potezu Batajnica – Zeleni venac, 706-icom. Neko je ubijao vreme u dokolici. I to vrlo loše. Jadno vreme. Mrtvo.
Bajkovit ulaz u pesmu, klasična krilatica posle koje se pojavljuje neki zmaj koji čuva sva blaga sveta je tek samo nova ljubav koja će biti palijativ i zavoj za rane od prethodne. Give me some LAVOR, porfavor.
Ovakva pesma ne zaslužuje nikakvu diskusiju niti prolaz dalje. Možda prođe kao materijal za neki lokalni zbornik pesnika koji će naravno sami finansirati kako bi dobili po par primeraka da podele rodbini i prijateljima. Seča šuma opet neopravdana.
Dakle, nepoetična, neoriginalna , nezanimljiva pesma koja bi uz doradu mogla da bude ostvarenje novokomponovanog hita sa treninga na jutjubu. Neka Maya Berović u duetu sa Džala Buba Okorelim Bratom. Možda. Već mogu da zamislim Maju Berović kako počinje “Iza sedam brda, iza sedam gora mene čeka neka ljubav nova” tdum ccc kp dum…

16. Lina Miličević (Padobranci, dobrovoljci)
Dobrovoljno kažem ne pesmi.

19. Slađana Bažalac (Prasak)
Zbog odlične ritmike u početku pesme očekivao sam da će me u središtu dočekati prasak. Ali već nakon par stihova gubi se dojam i sve je postalo samo na cim. I to mi je… Mana ove pesme.
Nedostaje gradacije za tu eksploziju da čitalac budem kao u blenderu jedno vreme… Da oseti oštrinu pesme, i onda gradacija da krene u recesiju i da se stvar smiruje.
Znači savršen šablon sa tehničke strane trebalo bi da izgleda:
Neizvesnost
Prasak
Raščišćavanje
Forma stihova je jako dobra i stvara dijapazon za menjanje ritma ali eto on se gubi nekorišćenjem interpunkcije – SAMO DVA ZAREZA U 36 STIHOVA. U pesmi ovakve forme upravo znakovi interpunkcije služe kao KIK – HET – SNER. Na tome se da poraditi naravno.
Puno sreće u nastavku takmičenja.

32. Nikola Motika, (Sudbina)
Heh, baš kao i sam naziv pesme, iznenadio sam se jer sem što je moj imenjak još moj sugrađanin, bio u jednom zborniku mladih talenata našeg okruga zajedno sa mnom, i to mi je eto ostalo negde u podsvesti.
Pesma je jako dobra, ima zanimljivu radnju, slikovita je. Dočarao je da smo i mi saputnici, tu negde iza njega i sudbonosne poznanici, i pratimo razvoj možda nove ljubavi a možda pak samo divnog prijateljstva i ostajemo u sadašnjosti i čekamo da oni popiju kafu. I sviđa mi se takav kraj – sve opcije su otvorene a nama ostaje mašta da zamislimo i završimo pesmu.
Zamerku imam samo jednu što je pojedine stihove mogao da podeli u dva a ne da piše širi stih naročito na kraju 3. i 5. strofe.

44. Jelena Ljubisavljević, (Podrška neznanim junacima)
Pesma nastala kao izduvni ventil tokom karantina. Samo malo izobličene činjenice kojima smo bombardovani u svim informativnim emisijama i čestim hashtagom #OSTANIKODKUĆE i u dnevnoj štampi koja je odavno požutela.
Hvala samo lekarima. Trgovcima. Humanitarnim organizacijama. Volonterima. Odgovornim ljudima.
ŠTO se policije tiče. Hvala im za prekoračenje sile početkom jula.
Hvala za suzavce i batine.
Ćale, ovo je za tebe.
Hvala ali ne hvala. Nisam mazohista.
Doviđenja.

58. Rade Šupić, (Razgovori)
Bez dalje analize, samo da pomenem da pratim Radov rad. Momak ima veliki potencijal.

Dodatni član žirija: NERMIN DELIĆ 

Dragi autori, 
Prije svega, čestitke svima na sudjelovanju. Nijedno od vas nisam odabrao bez razloga, već sam u obimnoj selekciji iz Prvog kruga (739 autora), baš sa vama poželio ostvariti saradnju i druženje. I zaista, ne žalim vrijeme koje sam utrošio na čitanje i prezentaciju vaših pjesama, jer me svaka naučila nečemu. 

Budući da poezija podliježe kritici, što je čini vanvremenskom, drago mi je što sam osnovao najbolji mogući tim koji će raditi na njenoj selekciji. U ovom duelu je selekciju pjesama primarno je radio naš prošlogodišnji pobjednik, dečko sa ogromnim potencijalom za pisanje poezije.  

Čitajući vaše pjesme, pokušao sam da pronađem originalnost na kojoj uvijek insistiram, jer samo ona može promijeniti sve. U ovom krugu primat u odabiru autora ima svakako Predsjednik žirija i njega sam zamolio da nam predstavi svoju metodologiju selekcije autora. Kada sam ja, kao Dodatni član u pitanju, u ovom krugu sam nagradio dvije grupe autora: one koji su se u svojim pjesmama istakli originalnošću izraza i one koji su poslali pjesnički zrele pjesme ali su bili itekako i društveno aktivni kada je u pitanju online komunikacija u Milim Duelima. 

Za svakog autora sam napisao pojedinačno komentar, u svoju svesku, i moja je praksa uvijek bila direktno obraćanje u komentarima svakom autoru ponaosob, ali zbog privatnih obaveza (oko odbrane diplomskog rada na fakultetu), nisam bio u prilici da vam to i otkucam. No, od sljedećeg kruga, svakako da idu ustaljeni komentari, onako kako ja to uvijek i radim.

Čestitke svim na povjerenju… Više od 23 000 komentara je pristiglo u ovom krugu… za POEZIJU… za NAS. <3

Nermin Delić

PJESME DUELA

Cjelokupni duel možete pogledati na društvenoj mreži Facebook, gdje je na zvaničnom profilu Milih Duela predstavljen kroz nekoliko slika:

Više o organizaciji Drugog kruga pogledajte ovdje:

Mili Dueli 2020: Organizacija Drugog kruga!

MILI DUELI 

Made in Bosnia and Herzegovina
by Nermin Delić

Europe / Balkan Peninsula
Bosnia and Herzegovina
Federation of Bosnia and Herzegovina
Central Bosnia Canton
Jajce Town 70202

Sva prava zadržana. // All rights reserved.

Objava MILI DUELI 2020: Rezultati 2. kruga – DUEL 4 – Srbija pojavila se prvi puta na Mili Dueli.