Maja Pavlović – Čaura iz malog mesta (Mili Dueli 2023 – Grand Final)

ČAURA IZ MALOG MESTA

Niz bele njive oblaka,
prohuja joj život
kao trun što poleti u oko.
Iznenadno …
A, od nje “lenjo”
zaostalo je kilo ukočene mladosti
što sipi niz kičmu u kanal.
Kao sapunjavi mehuri što izazivaju osmeh
iako nestaju kad dodiruju dlan.
Ona je …
rascepljena zemlja što uvlači duboko svoj dah.
Za njom trče sva njena deca
i jedan žuti lovački pas.
Ona je …
žena – zmaj što se smeši gubeći se u vetru.
Šareni dodatak koji ne služi svrsi.
Mag za čaurenje.
Kada je otvoriš,
ispod nje vire hiljadu babuška
koje se plaše.
I što joj više želiš prići
sve više odzvanja u ehu.
Daleko …
Daleko…
I oprašta iscurelo vreme.
I uvrede u razmak na zubu.
I galame što su je istopile kao Sneška
zgaženog u blatu.
I sva moranja
stavila je u tuđi planer,
za budućnost što predviđa njen bajni prodavac magle
kao da stremi da povuče sve zajedno za nos.
Sačekaće i najveću sačekušu od stajanja u mestu.
I dan što mili u krug,
izdaće je u trenu
za jedno te isto.
Samo da se pamet odnekud nastremi na život.
Glasno.
I gle …
na rogove obesi štit i kuću,
izmigolji na svetlost vrlo retko.
Siromaštvo
kreativno,
vredno,
požrtvovano,
pa se na nju kao strašilo
obese sve seoske vrane.
Ona je …
čudovište sa likom deteta – žene,
goloruka brana
koju meštani prodadoše u neznanju.
Kakvog li prava ima čaura iz malog mesta?
Žena, majka, sestra … nekom?
Ovojnica vašeg čeda
što je rodila, nadojila, odgojila.
Na koje je stavljate mesto
kad se sabira za postavljenim stolom?
Čisto, opeglano, poravnato drhtavom rukom.
Pola singerica, pola žena.
Ona je čudo
pa puta nula.
Čaura koja se na pola načela
dok zudara podržana sredina,
da primora muškost iz semena
što iz lakta pokazuje vojničku volju.
Prsa jaka na njena podojena,
da se zna gde joj je mesto, kad opali barut.
Učauri se biserna školjko.
Tuđa si kuća.
Ćuti.
Trpi.
Pusti.
Nemaš gde?
Nemaš kome.
Obolećeš.
Trebaš deci.
Ovojnico ploda svoga!
(Sporedni likovi znaju već ko si)
A, na stolu zavežljaj poljskog cveća
što ga deca sa livade skupila u ruke.
Miriše i lepo i prosto
pa ga namireno gladno gleda
kraj otkuvanog stoljnjaka …
Naučili su i ona kako se ćuti i skuplja.
Nedeljiva, između ovojnice i baruta.
Čauro iz malog mesta –
ko će tebe da zaštiti?

Maja Pavlović

20.10.1986.
Rođena u Tuzli. Završila sam Višu medicinski školu(Visoko zdravstvena studija strukovnih studija),po zanimanju estetičar i kozmetičar koja voli umetnost u svakom obliku.

Nešto neobično o meni?
Sklop sam ličnosti koja ima velike krajnosti, veoma intuitivna i rođena sa jednom žutom i drugom crnom trepavicom.

Za mir je potrebna sloga i poštovanje različitosti kroz uzajamno razumevanje i osluškivanje. Kad svako vuče na svoju stranu,konopac puca .
Poezija povezuje duše bez obzira na veru,nacionalnosti i boju kože baš kao što to rade Mili dueli.