Dragi čitaoci, došli smo do finala Milih Duela 2018. Riječ je o posljednjem, petom, krugu, gdje je preostalo ukupno 15 autora od njih 384, koliko ih se ove godine prijavilo za učešće. Finali će startati do kraja sedmice, a prije nego počnu, donosimo vam odgovore na neobična pitanja koja smo postavili našim finalistima. Pogledajte kako su se snašli:
 |
Ime i prezime |
Boris Mandić
|
 |
Kako biste sebe opisali u 3 rečenice? |
Živim između dve otvorene knjige. Gledam u prošost očima budućnosti. Sanjam javu u kojoj tražim savršenu Reč.
|
|
Koja kritika Vam je najteže pala u takmičenju i od koga je bila? |
Kritika za mala/velika slova koje zaboravih da stavim u minijaturi u trećem krugu od Anđele Turukalo. Dok sam čitao njenu opravdanu kritiku, propadao sam u zemlju od blama što sam prevideo tako elementarne stvari. Svidela mi se i kritika od Lele Zjajo i Duška Topića, rekli su da im se (svako za određenu pesmu) ne sviđa ta tematika i sadržaj pesme, ali su ipak ocenjivali gledajući sam kvalitet/nekvalitet pesme.
|
|
Koja pohvala Vam je najdraža u takmičenju i od koga je bila? |
Sve pohvale su mi podjednako godile. U stvari, ovo mi je nekako suviše diplomatsk i nije tačnoi, deluje kao da se dodvoravam većini članova žirija, tako da ću napisati da su mi najdraže pohvale od Lele Zjajo i Anđele Turukalo u polufinalu i od Nermina Delića za minijaturu (treći krug).
|
|
Šta je, po Vašem mišljenju, “savršena sreća”? |
Savršena sreća je sam čin stvaranja. Ništa ne može da se uporedi s tim.
|
|
Šta je Vaš najveći strah? |
Svet bez poezije: to je moj najveći i strah i definicija živog pakla.
|
|
Pisci kojima se divite? Djela? |
Hajdeger “Biće i vreme”, Eugen Fink “Igra ka simbolj svijeta”, Mišel Fuko “Istorija seksualnosti”, Heraklit “Fragmenti”, Danilo Kiš “Peščanik”, Ranko Marinković “Kiklop”, Maša Selimović “Derviš i smrt”, Bela Hamvaš “Estetika”, Miloš Crnjanski “Roman o londonu”, Miroslav Krleža, Antun Branko Šimić, Vasko Popa, Petru Krdu, Nikita Stanesku, Zbignjev Herbert, Eva Lipska, Džejms Džojs, Pol Celan, Baruh Spinoza “Etika”, Fridrih Niče, Emil Sioran, Samjuel Beket, Predrag Matvejević, Eržen Jonesko, Vilijem Blejk, Andrej Platonov, Josif Brodski, Fokner “Buka i bes”, Marina Cvetajeva, Osip Mandeljštam, Đelu Naum, Klaudio Magris, Horhe Luis Borhes, Alan Ginsberg, Džek Keruak “Na Putu, Ovidije “Metamorfoze”, Marija Rilke, Ana Ahmatova, Hulio Kortasar, Gabrijel Markes, Tin Ujević, Karl Marks, Antonio Gramši, Alber Kami, Gogolj i Dostojevski, Kjerkegor, Lav Šestov “Niče i Dostojevski”, Valter Benjamin, Virdžinija Vulf, Čehov, Artur Miler, Rejmond Karver, Danil Harms, Adorno, Hana Arent, Žil Delez, Lao Ce, Čunag Ce, Tomas Man, Karl Sandberg, Žak Lakan, Volt Vitman, Emili Dikinson, Milan Kundera, Bohumil Hrabald, Branko Miljković, Njegoš ” Luča mikrokosma”. To su imena i dela koja mi prva zasvetle kada me neko pita to pitanje.
|
|
Najviše inspiracije crpite od…? |
Tišine.
|
 |
Koji biste član žirija bili: |
Nermin Delić
|
|
S kojim autorom MD ste najviše pisali u protekla 2 mjeseca? |
Razmenio sam par rečenica s Jelenom Pejić i to je to, ali sam postao prijatelj na Fejsbuku sa desetak učesnika i poštovatelja Milih duela, što mi je izuzetno drago.
|
|
Da ne znate koliko imate godina, što biste rekli: koliko ste stari? |
Uvek se osećam kao da imam dvedest osam godina iz nekog čudnog razloga.
|
|
Kada biste malom djetetu mogli dati samo jedan savjet o životu, koji bi to savjet bio? |
Budi pošten u svemu što radiš, dok god si takav nije više bitan ishod.
|
|
Šta vas najviše nervira? |
Neobrazovanje, nekultura i odsustvo morala.
|
|
Da li očekujete pobjedu u MD? |
Da
|
|
Na kojih 10 načina biste mogli koristiti olovku, osim da njome pišete? |
1, Da je grickam od nervoze što ne mogu da napišem već dva sata nijednu reč, a kamoli stih.
2. Da je pozajmim drugoj osobi. Ili poklonim. 3. Da je sačuvam (zbog toga što sam s njom napisao pesme koje su mi najdraže). 4. Volim muziku, klasičnu najviše, tu mi dođe olovka kao imaginarna dirigentksa palica kada slušam Malerovu 5. simfoniju i mislim da ja na neki način učestvujem u njenoj Lepoti. 5. Da obrišem suvišnu reč, slovo, stih, zarez, zato što mislim da su pesme nešto živo i otvoreno i uvek ih možemo poboljšavati. Onog trenutka kada više ništa ne možemo na pesmi dodati i oduzeti, tada ona postaje Poezija. 6. Ne diraj pesmu, pusti je na miru, pokvarićeš je, govorim sebi dok ostavljam olovku sa strane. 7. Pravim se da pišem, kada nemam papir pri sebi (uvek uz sebe imam olovku i hemijsku), tako pamtim lakše ono što hoću (a trenutno ne mogu) napisati. 8. Nekada crtam nešto što hoću da napišem, pa tako lakše napišem. 9. Opet je grickam, upravo sada, zato što ne znam šta da napišem pod brojem devet. 10. Izvini Nermine, pročitao sam dobro pitanje, ali da pišem!! 🙂 |
