VELIKO FINALE – MILI DUELI 2018
Kategorija 5: Glasovi stalnih članova žirija (Simo Golubović i Duško Topić)
OPIS KATEGORIJE: Glasovi stalnih članova žirija, Duška Topića (Hrvatska) i Sime Golubovića (Srbija/Italija), su u ovoj kategoriji zbrojeni skupa. Obojica članova žirija su dali svoje glasove po principu: 1,2,3,4,5,6,7,8,10 i 12, te su njihovi glasovi zbrojeni i na osnovu toga su rangirani autori, te su im dodijeljeni sljedeći bodovi: 2, 2, 4, 4, 7, 7, 7, 8, 10, 12 bodova.
Ovo je peta kategorija. Preostalo je još 8 kategorija koje će biti objavljene po sljedećem rasporedu:
1. Dosadašnji plasman (prosječna ocjena u prva četiri kruga)
2. Glasovi Milih Duelista
3. Glasovi gostujućih članova žirija
4. Glasovi organizatora: finalna pjesma
5. Glasovi stalnih članova žirija: Simo Golubović i Duško Topić
6. Glasovi stalnih članova žirija: Enea Hotić
7. Glasovi stalnih članova žirija: Lela Zjajo
8. Glasovi čitalaca preko fejsbuk društvene mreže (broj pregleda recitacije i lajkovi)
9. Glasovi stalnih članova žirija: Zdravko Odorčić i Jože Brenčič
10. Glasovi organizatora: recitacija finalne pjesme
11. Glasovi stalnih članova žirija: Anđela Turukalo
12. Glasovi organizatora: opšti utisak
13. Glasovi čitalaca preko Viber aplikacije
KOMENTARI:
DUŠKO TOPIĆ:
01. BORIS MANDIĆ
Apokalipsa danas
Nakon sjajnog polufinala Boris Mandić nam se i u završnici Milih duela predstavio izvrsnom pjesmom. Već nakon stihova iz
uvodne kitice “Bol je ono kad ideš u Grčku na more, a sedište pored tebe je prazno i…” shvatite svu ljudsku snagu i bol koja
iz nje izvire. Životnu realnost i kristalno jasan pristup pjesnika svijetu oko sebe potvrđuju i naizgled banalni, a opet snažni
stihovi “Ribe više ne pevaju a i kako će kada nikada i nisu…” Ubrzo nakon toga ponovo slijedi bježanje u pjesničko slikanje:
“Lebdim na fluidu melanholije boje smiraja gde Sunce se polako gasi…”
02. ĐURKO GUTOVIĆ
Malilini
Nakon izvrsne Besjede bestidnika iz 2. kruga i Lažne Ruskinje iz četvrtfinala očekivao sam da će Đurko za veliko finale
poslati pravo remek djelo. No, na žalost, to se nije dogodilo. da se razumijemo, Malilini nije slaba pjesma, ali sam od takvog
pjesnika očekivao više. Pjesnički biser kao npr. “voljela je te đerdane pijeska, maka i čokolade”, “očekujući krila tamo gdje su
bili laktovi” ili “odrastanje od poluanđela do poluavetinje” po meni nisu dovoljni od pjesnika kalibra Đurka Gutovića.
03. ELMA SELIMI
Hakovanje rođenja
Na moju veliku radost Elma je zadržala svoju umjetničku i izražajnu razinu iz prethodnih krugova. Nije ovdje riječ o nekom
epohalnom pjesničkom ostvarenju, ali je dovoljno kad autorici vjerujemo. Pogotovo kad se onako iskreno pita: “Da li ćemo
zakasniti da budemo ljudi?”
04. ILIJA VUKIČEVIĆ
Balkanska
Možda se ova pjesma neće dopasti ostalim članovima žirija, ali ja ne mogu sakriti svoje oduševljenje spoznajom da mladi
ljudi razmišljaju na način Ilije Vukičevića. U svom stvaralačkom zanosu pjesnik koji put i pretjera pogotovo u isticanju svoje
osobenosti i svojih isključivih stavova, ali sam siguran da u njegovu iskrenost ne treba niti jednog trenutka dovoditi u pitanje.
Fascinira me što je on “onaj što celoj kavani plaća muštuluke”, a posebno što je “onaj čiji je pradeda preživio prvi, sina
poslao u drugi, a unuka u treći rat, onaj koji sada nazdravlja da četvrtog nikad ne bude”. Ne znam samo zašto bistrice i
džanarike piše velikim početnim slovom kad su to nazivi voća. Kada bi to bilo moguće, volio bih da ova pjesma bude
svojevrsno LITERALNO GESLO Milih duela.
05. IRYNA FINGEROVA
Heimweh
Prvi put se srećem sa stihovima Iryne Fingerove. Ne preferiram pretjerano slobodni stih no, pjesnikinja ga je donijela tako da
joj vjerujem. Tim prije što sam inače po prirodi nostalgičar i već sam naslov pjesme Heimweh me podsjeća na mnogo lijepih
trenutaka i dragih osoba iz svoga života. Isti naslov nosi i čuveni Gylkisonov šlager iz šezdesetih godina uz koji smo
odrastali, a tako su ga maestralno pjevali Dean Martin i Freddy Quin (kod nas u prepjevu Vice Vukov). Poželimo Iryni još puno
ovakvih stihova (ne moraju biti nostalgični) i da ostane uz Mile duele.
06. IVONA BAKOVIĆ
Bijelo
Nastavi li Ivona ovakvim tempom, pjesničko nebo balkanskih prostora zasigurno će dobiti novu zvijezdu. Uzlazna putanja
evidentna od 3. kruga dobila je svoju kulminaciju ovom pjesmom u velikom finalu. Rječnik joj ima izuzetnu snagu. S
nevjerojatnom lakoćom stvara gotovo nadrealne slike, tako da svaka kitica ove pjesme može biti samostalna misaona
cjelina. Riječ je o izuzetno vrijednom djelu koje po mnogo čemu spada u tzv. “tešku” poeziju. Uz sve ostalo Ivona sjajno
recitira, dramatski krajnje proživljeno. A tek joj je 19 godina!
07. KOSTA KOSOVAC
Ars longa, vita brevis
Sve bi mi bilo mnogo jasnije kada bih iz bilo kojeg stiha ove pjesme saznao o kakvoj knjizi je riječ. Naime, cijela pjesma je
posvećena za me misterioznoj knjizi. Jasno je da je život kratak, a umjetnost duga (trajna). Zato bih silno želio znati da li
ovdje Kostina knjiga simbolično predstavlja umjetnost ili je riječ nekoj konkretnoj knjizi koja u njegovom životu ima posebno
značenje. Inače, Kosovčeva pjesma Put iz polufinala me oduševila, zbog čega sam i ovdje očekivao više. Žao mi je što se
nismo razumjeli
08. MARINA GOCEVSKA
Pokaži mi
Mislim da ova pjesma na žalost nema ni približnu snagu pjesme Gromovi u duši kojom se Marina predstavila u polufinalu. Za
veliko finale je trebalo poslati “jaču” pjesmu. Vjerujem da ih pjesnikinja ima. Ovo je previše jednostavna pjesma da bi se
mogla mjeriti s većim brojem snažnih finalnih ostvarenja drugih natjecatelja. Osim toga obiluje potrošenim klišejima. Možda
je u pitanju i prijevod za koji se pokazalo da je često puta hendikep za pjesnike s drugog jezičnog podneblja.
09. MEDINA DŽANBEGOVIĆ
Skepse
Mora da se kroz život jako teško nositi s tolikim sumnjama kakve muče našu pjesnikinju! Ovim stihovima mene je apsolutno
uvjerila u tvrdnju iz prethodne rečenice. Pjesma je inače na razini radova kojima se predstavila u 3. i 4. krugu koje sam sa
zadovoljstvom pročitao i dao im visoke ocjene. Pisano je s potrebnom spoznajnom širinom i životnim iskustvom. Posebno
me fasciniraju istine koje izviru iz 6., 8. i 10. kitice. Najveća zamjerka je da je pjesma predugačka. Inače, Medina izvrsno
recitira, proživljeno, razumljivo, profesorski.
10. MILAN ČOLIĆ
Dom
Nakon odlične pjesme u 2. i posebno u 4. krugu, uopće me nije iznenadila pjesma, a posebno tematika kojom se Čolić
predstavio u završnici Milih duela. Nakon šokantnog prvog stiha slijedi predugačka pjesma u kojoj se pjesnik ateist
obračunava s onima “što govore u Božje ime”, a prije svega sa svojim sunarodnicima koji ih slijede. Pjesniku se mora
priznati hrabrost zbog ovako javnog bacanja rukavice i obračuna s kolovođama mnogih zala koja su zadesila njegov narod.
Zbog sve toga “Preci rade salto u đavoljem ponoru dok ih uzimaju u otrvna usta ratni profiteri – (ne)vernici sa rukama na
oružju”. Doista žestoko rečeno. Na sličan način s istom dozom ostrašćenosti kod nas u Hrvatskoj piše Mario MIhaljević s
tim što on koristi rime. Zbog specifičnog ritma koji ovoj pjesmi daje dramatiku i mobilnost volio bih čuti kako bi je izveo neki
kvalitetni reper.
11. STEFAN LAZAREVIĆ
Zbog nje
Ovo je moj prvi susret s poezijom Stefana Lazarevića i ne mogu sakriti svoje oduševljenje. Riječ je o tipičnoj pjesmi u kojoj je
sve jasno, bez suvišnog maštanja i bilo kakvog nepotrebnog filozofiranja. Iz nje kipti život. Pjesnik u svoj punoći ljubavnog
zanosa uzdiže voljenu u beskraje Univerzuma. U takvom stanju je sasvim moguće da je “svemir samo minijatura
nesagledivih galaksija u pretkomori treptaja”. Doista je umijeće smisliti tako snažnu metaforu. Sasvim je logično da toliko
životne želje, optimizma i ljepote može izroditi vjerovanje da će se (kad sve nestane) “… u mojim rukama roditi zemlja
dovoljno lukava da zbog nje ponovi nas.” Uz sve ostalo Stefan je i odličan recitator svoje poezije.
12. SVETLANA PEJIĆ
Za dvoje ljudi što se vole.
Svetlani Pejić želim mnogo uspjeha na beskrajnim prostranstvima poezije na koja se otisnula. Ova pjesma je tek uvod u taj
očekivani uzlet. Nemam ništa protiv tzv. slobodnog stiha, no, on je ovdje uzeo suviše zamaha. Pjesma je poprimila
pripovjedački karakter tako da se poetska nit na mnogim mjestima gotovo izgubila. Ima tu emocija, osobnih unutarnjih
proživljavanja, ali u sve treba unijeti više pjesništva. Inače, pjesma je predugačka. Svetlana recitira toplo i doživljeno.
13. TEODOR ZLATEV
Zaboravljena
Do sada sam u dva navrata sa zadovoljstvom ocjenjivao pjesme Teodora Zlateva. Na žalost, ovu pjesmu uopće ne
razumijem i unaprijed se ispričavam autoru što ne mogu donijeti realan sud. Možda je opet riječ o nepreciznom prijevodu.
Daleko je teže napraviti dobar prijevod nego li napisati novu pjesmu. K tomu ovu je jedna od rijetkih pjesama koja ima dobru
rimu. Zato mi je još još više žao.
14. TONI PAVLESKI
Krug
Na žalost, ova pjesma nema gotovo ništa od snage i ljepote prethodnih Tonijevih radova koje sam imao zadovoljstvo čitati i
ocjenjivati. Tome sigurno doprinosi prilično površan prijevod. Inače, prva kitica pjesme govori o pravom Toniju Pavleskom
kakvog znam iz prethodnih radova. U slijedećim kiticama se na žalost sve razvodnilo i izgubilo pravu pjesničku vrijednost.
15. VUK SREDANOVIĆ
Amfibija: Razgovor sa zvijezdama
Riječ je o neobično zanimljivom pjesniku, sa svim karakteristikama predstavnika tzv. suvremene poezije. Pjesnik piše s
lakoćom, riječi mu jednostavno naviru kao da one nalaze njega, a ne on njih. Slike i misli se nižu kao da bešumno klize.
Sjajno se igra s formom u kojoj malo ima rime pa ju misteriozno i majstorski sakrije, da bi se ona ponovo javila na posve
neočekivanom mjestu
SIMO GOLUBOVIĆ:
Врло, врло тежак задатак. Проучавам ове стихове ишчитавајући их више пута. Тешко се одлучити које не предлажем за оцену, а онда још теже остатак распоредити да то буде квалитетно. Свестан сам да је”преда мном све заплетено” – како то рече велики Меша Селимовић, али је на нама да то расплетемо. Свестан сам да се у том послу поткраду грешке и да су оцене и утисци увек везани за нешто лично, лично виђење, очекивање и сл, јер не постоје праве мере за ово оцењивање, постоје само одређена правила. (Нема у SI јединица за мерење вредности ове врсте.
Ипак, посао је посао и треба своје мишљење саопштити.
1. Запазио сам да си сви аутори млади, могу слободно рећи за већину да су веома млади. То је ствар која ме радује, јер искрено очекујем нови талас младих добрих аутора. Ово се показало истинитим.
2. Скоро сви аутори су веома обазриво и опрезно, рекао бих озбиљно и одговорно, да своје најтананије мисли искажу на најбољи начин, а они то, на моје задовољство, раде веома добро.
3. И када им је тешко, и када не очекују посебан бољитак, они не наричу. Не куну, не мрзе, нема ружних ни горопадних иступа. Они нежно, скоро склопљених руку на молитву, своје стихове предају судбини/оцени читалаца и жирија. Достојанствено су се понашали и у процесу гласања/прикупљања “лајкова” и нисам прочитао ни један непожељан наступ.
4. Биографије у интервјуима са њима сам читао , верујем као и остали што раде, и сазнао да су сви, или већина бар, вредни посленици писане речи и омиљени код својих читалаца. Уочио сам да сви имају добре и племените жеље и намере, да су то углавном млади ствараоци који настоје исказати своје најбоље намере без наметања свога “ја” као нечега важнијега од осталих (ти, ви, они), и
5.Одлучио сам се да највећу оцену за песму дарујем учеснику такмичења под редним бројем 1, БОРИСУ МАНДИЋУ за песму “Апокалипса данас”, јер је он, према мојој процени, успео да на најбољи начин пред лице свога читаоца постави слику садашњице и искаже своју бригу/забринутост за сутрашњицу, не казујући то простим речима него пригодним метафорама и критичким оценама стања у друштву уопште. Својим стиховима тако је пепо казао шта је то патетика, малодушност, забринутост, да то на појединим местима личи на песимизам, али онај стварно присутни, свакидашњи који је уствари основа за неки будући оптимизам.
Честитам свим учесницима и желим им много лепих стихова и успеха у раду, желим им радост и задовољство.
