Jorge Antonio Encinas Cladera – Izdanci (Mili Dueli 2023 – Grand Final)

IZDANCI

I.
Jedan udah hladnog zraka
prodire u tišinu mog bića,
odjekujući u dugim otkucajima
uspomena davne prošlosti.

Osjećam, razmišljam, promišljam,
vjerujući da sam svjetlost koja ulazi
u dubine mojih pluća,
umornih od prolaznosti vremena.

Zrak se iscrpljuje u meni,
u infarktnim stanicama tvog odsustva,
žalosti pred praznim prozorom,
ugnjetavanim pred jednom mišlju.

Ovo je žalostan prikaz moje agonije,
gdje izgledam poput svijeće koja se gasi,
što odlazi sa sjenom prošlosti,
bježeći od pjesama tvog zaborava.

Otkrivam svaki potez, svaki list jeseni
koji pucketa u padu zvijezde,
proždirući strpljenje i povraćajući strahove
vezane uz manžetnu moje košulje.

I ne znam hoću li moći izdržati sljedeću zimu
sa snijegom u emocijama,
sa ledom na oštrici noža,
sa mojim suzama na jastuku.

II.

Otvoriti oči sljedećeg dana;
ponekad je izazov titana.
Bojim se pozvati te i ne dobiti odgovor
na izgubljene uzdahe među vrbama.

Tajanstvenom magijom, tvoja slika se gubi
među mojim prolivenim suzama,
otapajući šećer mojih osjećaja,
bivajući indigo ptica jutrom.

Moje patnje odjednom prestaju;
nada se rađa u meni.
Iz pijeska izranja druga slika
krunišući moje izdanke zorom.

Translated to Montenegrin by Anđela Turukalo Dabetić
……………………………………………

RETOÑOS
Jorge Antonio Encinas Cladera
(BOLIVIA)

I.
Una bocanada de aire frío
penetra en el silencio de mi esencia
que late en las dilatadas palpitaciones
de mis recuerdos de antaño.

Siento, pienso, medito
y creo ser una luz que ingresa
en los socavones de mis pulmones
cansados de tiempo.

Se me agota el aire
en las celdas infartadas de tu ausencia
que plañe a la ventana vacía,
que se angustia ante una quimera.

Este es el lúgubre cuadro de mi agonía
donde parezco una candela que se extingue,
que se marcha con la sombra del pasado,
que huye de los cantos de tu olvido.

Voy desnudando cada trazo, cada hoja de otoño
que cruje ante la caída del astro,
que se come a la paciencia y vomita temores
anudados a la manga de la camisa.

Y no sé si pueda soportar mi próximo invierno
con nieve en mis sentimientos,
con escarcha en el filo de mi navaja,
con mi llanto en la almohada.

II.

Abrir los ojos al siguiente día;
es, a veces, desafío de titanes.
Me da miedo llamarte y que no respondas
a mis suspiros perdidos en los sauces.

Con magia arcana tu imagen se diluye
entre mis lágrimas caídas
diluyendo el azúcar de mis sentires
de ser ave añil en la mañana.

Mi sufrir cesa de pronto;
renace en mí la esperanza.
De la arena surge otra imagen
coronando de aurora mis retoños.

I am a lawyer, but i am a teacher too. I enjoy to work in a Highschool and at a University. I am a dreamer. I am a writer, i play in the teather. I am a human

Narcotrafic and coruption. Teaching value,with poetry, can help to give a solution to my country Bolivia.

Blue Wolf, The sirens of the wind, cristal flowers, darks butterflys.

YES