KNJIŽEVNA KRITIKA

Književna kritika (komentar) žirija na pročitane pjesme:

Nermin Delić:

Savo Petković, 1960.
Hrvatska, Belišće
OSTAVI NOĆAS

Ostavi noćas
Otvoren prozor,
Ostavi zavjese
Da ih vjetar njiše .
Kada ti se tiho
U noći prikradem,
Zavjesom me pokrij,
Da ne vide ljudi
U meni lopova ,
Što u tvojim očima
Bisere vidi.
Zlato u tvojoj kosi .
A najveće blago ,
Cjelov sa tvojih usana.
Kad ti sve ukradem
Robovat ću kao lopov,
U tamnici ljubavi tvoje

SAVO PETKOVIĆ – Nažalost, u pjesmi ne uočavam originalne pjesničke elemente. Sve napisano već je neko napisao, sve upotrijebljene fraze – već je neko koristio, samo drugim rasporedom riječi. Sve to bi bilo opravdano da u pjesmi postoji bar jedna originalna metafora, neki iskaz po čemu je ova ljubav posebna, po čemu bi se trebala pamtiti. Ipak, radi se o autoru koji vrlo dobro zna šta je poezija, samo nema vlastiti pjesnički izričaj već se oslanja na ono što je već čitao. Da ne dužim, pjesmi fali originalnosti.
Informatički nelektorisana pjesma sa razmacima prije upotrebe interpunkcijskih znakova.

Ivan Vid Čakarević Kršul, 1999.
Hrvatska, Crikvenica
TEZEJEV BROD

Je li u rukama kormilara
da brod sam spasi od potapanja?
Je li za titulu ljudskog stvora
potrebno više od mišljenja?

IVAN VID ČAKAREVIĆ KRŠUL – Pjesma napisana vrlo lijepo. Nemam nikakve naročite zamjerke. Ima svoju poentu, svoju priču kojom se vodi sve do kraja. Lijep je i misaon i naslov pjesme.

Gramatički neispravno je napisati: Treba li imati kuću i krevet / da se čari života upozna. Umjesto toga, trebalo bi napisati: Treba li imati kuću i krevet / da se čar života upoznaju.  (Množina glagola upoznati je upoznaju).

Irena Matijević (Irm-a), 1961.
Hrvatska, Hvar
ODLAZAK

Prvi su nestali leptiri
Sa ocvalih cvjetova
Od praska tišine
Odletjele su ptice
Zvonkog cvrkuta
Ostale su samo one
Crne
Neugledne
Poput suhoh granja
Starice
Same na proplanku
Zagledane u daljinu
Tamo
Gdje se rađala zora
Donoseći sunce i
Toplinu
Bljesak veselja
U živom oku
Tamo
Gdje sad caruju suze
Izgubljenih leptira
Bez krila
Bez boja
Samo suhe grane
Šire se na vjetru
Spremne da zagrle
Neizbježno.

IRENA MATIJEVIĆ (IRM-A) – Pjesma koja je pisana tako da se pročita u jednom dahu. Po mom mišljenje, sve do samog kraja pjesme, pjesma nema originalnost. Sve kazano u njoj je već rečeno, upakovano istim riječima, samo drugačije poredanim. A onda, na kraju sam vidio da ovakvu poeziju može pisati samo neko ko je dobar čovjek, prije svega emotivna osoba. Toliko ljubavi sastavljeno u svega par stihova… Stoga, izbrisao bih sve stihove osim ovih i pjesmu učinio kratkom minijaturom koja inspiriše:
ODLAZAK

Tamo
Gdje sad caruju suze
Izgubljenih leptira
Bez krila
Bez boja
Samo suhe grane
Šire se na vjetru
Spremne da zagrle
Neizbježno.

Mislim da bi pjesma ovako puno veći utisak ostavljala na čitaoca. Sve ono prije napisano, samo je objašnjavanje pjesničkih elemenata umetnutih u ovih par stihova na kraju koji jesu poezija. Autorici puno sreće u daljnjem stvaralaštvu i neka joj glavna sugestija bude: manje je više. Ona to zna i ona to može, ne sumnjam, jer nam je to i pokazala!

Poput suhoh granja – Poput SUHOG granja

Luka Markota, 1996.
Hrvatska, Imotski
TELEKRANI

( Ovo je nešto novo, užasno,
ali svijet je užas, nitko nema slobodu,
a ti si već odrasla da me čuješ,
ja sam dovoljno odrastao,
dovoljno budan da sam svjestan.)

LUKA MARKOTA – Odličan naslov, pohvale za inspiraciju. Ono što je primjetno jeste da je autor dosta napredovao u odnosu na ranije sezone. Ovo je najbolja pjesma koju sam pročitao od njega. Volio bih da se u pjesmi nalazi više originalnih metafora. Bravo, Luka, ovo je veliki napredak u odnosu na pjesme ranije!

Mia Behtan, 1960.
Hrvatska, Ivanić Grad
ZNALA SAM

MIA BEHTAN – Pjesma u kojoj se nije desilo poentiranje. Pretenduje da bude poezija, samo je potrebno bolje poentiranje. Dakle, poraditi na kraju pjesme da bude upečatljiv i interesantan. Također je primjetan napredak autorice u odnosu na prethodne sezone njenog učešća u MD.

Lela Vučković Radmanović, 1973.
Hrvatska, Koprivnica
MJESTO POD SUNCEM

I pitam se zašto, zbog koga i čega
I koje lice ovo strpljenje ima;
da li je vrlina, mudrosti odraz
ili alibi kroz koji nemoć kukavica skriva.
Pitam se, nakon svega, vrijedi li dobrota
Pitam se, dok čekam svog izgubljenog Godota.

LELA VUČKOVIĆ RADMANOVIĆ – Pjesmi fali originalnost. To se postiže upotrebom originalnih metafora. Autorica vrlo dobro zna šta je poezija, stilistički, ovo je savršena pjesma. Neophodno je samo izbaciti trivijalne riječi, fraze, ono što se može pročitati u većini pjesama, a što je naučeno iz pjesama prošlog stoljeća. Ukoliko bi to usvojila, ova autorica bi pisala izuzetnu poeziju, jer sve druge predispozicije za to ima.

Mario Šuprna (Šu.M), 1987.
Hrvatska, Lopatinec (Dragoslavec)
DALJINA

iza nje je samo još veća daljina
oslobađa polako iz čvorova uvjerenja
premutno je sve kad preblizu je očima
što kad znatiželja dosegne točku vrenja

MARIO ŠUPRNA (ŠU.M) – Odlična pjesma! U njoj pronalazim originalne stilske figure, divno kazivanje. Toliko je antologijski rečeno: pitanja se kote tišinom kojom nestajem / ugibaju odgovorima kojima se stvaram. Bravo, bravo! Pjesma koja u svakom svom stihu posjeduje misao o kojoj se može razmišljati… originalnu misao svojstvenu samo ovoj pjesmi. Evidentno je da je autor bio odlično inspirisan. Također, pohvale za stil, te činjenicu da pjesma ne robuje rimi, već se rima tako spontano nameće, da je potpuno prirodna, a opet neprimjetna. Bravo! Pjesma nagoviještava odličnog autora!

Zvonimir Grozdić, 1972.
Hrvatska, Lovran
STOL

moj si jedini lijek bez recepta!
al’ moram te upozoriti,
ako ugrizem,
neće biti tragova kočenja!

ZVONIMIR GROZDIĆ – Odlična pjesma! Nemam nikakve zamjerke: pohvaljujem stil pisanja, originalne metafore koje su upotrijebljene u pjesmi. Bravo, bravo!
misli se gnijezde pred
zimu u košnicama starih autobusa,
u ormarima s mirisom lavande,
na tihim granama platana u
predvečerje
uz obaveznu zdravicu neoborivim
dokazima kako je ljubomora
ušivena ispod kapaka. – ČISTA POEZIJA! Bravo, bravo, bravo! Pjesma nagoviještava odličnog, posve kompletnog, autora!

Senad Seno Mujagić, 1966.
Hrvatska, Mali Lošinj
ČEŽNJA

Skrio sam te oku mome
Da više ne budiš čežnju
Srcu mome
A tebi dajem
Pjesmu još jednu
Nek’ ova čežnja u srcu spava
A u stihu, nek se budi
Kao pjesma o ljubavi, jednoj

SENAD SENO MUJAGIĆ – Lijepo je što nam je autor poslao ovu emotivnu minijaturu. Minijature kao književna forma su naročita koska. Najčešće je dovoljna jedna upečatljiva metafora da bi pjesma ostavila bez daha čitaoca, a ako jedna nije snažna, ponekad je potrebno i više njih, kako bi nadomjestile moć jedne. Ova pjesma nema niti jednu metaforu. Jače poentiranje, također, učinilo bi ovu pjesmu snažnijom i originalnijom.
Autor je gostovao na lokalnom radiu, te lijepo predstavio MD, što izrazito pohvaljujemo! Svako dobro za ovog divnog čovjeka!

Snježana Budanec (Snješka), 1980.
Hrvatska, Novi Zagreb (Odra)
KAD LJUBAV ZATVARA OČI

Slutim…
ustat ćeš iz meke postelje mojih snova.
Pogled mojih misli pratit će
korake tvoje sjene.
Ostat ću nepomična u svom klupku čežnje.
Zatvorit ću oči i prošetati obalom uspomena
gdje smo ja i ti goli u moru ljubavi.
Slutim, ustat ću iz meke postelje tvojih snova.
Pogled tvojih misli pratit će
korake moje sjene.
Ostat ćeš nepomičan u svom klupku čežnje.
Zatvorit ćeš oči i prošetati obalom uspomena
gdje smo ti i ja goli u moru ljubavi.
Slutimo ustat će i ljubav
iz postelje naših snova.
Pogledi naših misli pratit će
korake njezine sjene.
Ostat ćemo nepomični u klupku ispraznosti.
Zatvorit ćemo oči i prošetati obalom uspomena
gdje zrak miriše na bol,
a pjev ptice je cijuk,
gdje nas pokriva plahta srama,
a more guta tišina.
Slutimo ustat će i zajednički snovi
iz ohlađene postelje ugaslih srca.
Prošetat ćemo obalom
krivnje zamjeranja i straha
,
gdje smo ti i ja stranci u pustinji sjena.
Slutimo ustat će tijela
iz postelje naših navika.
Pogledi i misli pratit će tuđe sjene.
Slutimo nestat će čežnje, boli i srama
prosipat će se pijesak
krivnje, zamjeranja i straha.
Otvorit ćemo oči i prošetati obalama slobode,
a ljubav će biti drevna uspomena.

SNJEŽANA BUDANEC (SNJEŠKA) – Lijepa emotivna pjesma. Uočavam mnogo suvišnih riječi (naročito zamjenica: ja, ti, moji, tvoji,…). Pjesničko je umijeće kazati sa malo riječi puno. Iz tog razloga teže je napisati jednu pjesmu negoli cijeli roman. Samo u romanu je prihvatljivo pisati:

Zatvorit ćeš oči i prošetati obalom uspomena
gdje smo ti i ja goli u moru ljubavi.

Umjesto toga, u poeziji se ne piše ono što se podrazumijeva, a prvi dio rečenice već jasno nagovještava množinu drugog dijela:

Zatvorit ćeš oči i prošetati obalom uspomena
gdje smo goli u moru ljubavi.

Da ne dužim mnogo, autorica ima pjesničke potencijale, jasno je da se radi o nekome ko zna šta je poezija i ko istu piše. Kroz cijelo vrijeme njegog učešća (i u ranijim sezonama), uočavam mnogo suvišaka. To tjera čitaoce da čitaju pjesmu, a poeziji smanjuje popularnost. Kada bi se lišila toga, ova autorica bi pisala perfektnu poeziju, jer ona tu emociju i taj dar posjeduje.

Saša Gerber, 1986.
Hrvatska, Osijek
MOJ ANĐEO

Ako jednoga dana umrem, a znaš
da to nikada neću, hoćeš li pjesme moje
govoriti, rijeci, suncu i drveću
dok te s nekog oblaka ili zvijezde
promatram skrivećki i volim?

SAŠA GERBER – Tražiti u pjesmi da ti voljena bude anđeo, svetionik i snaga – već je na hiljade puta viđeno i izrečeno. Pjesmi fali originalnost. To se postiže upotrebom originalnih metafora. Tako se bježi od patetike koju, ponekad i iskrena emocija u pjesmi, izazove, jer je opisana na isuviše trivijalan način. Stoga, neka to bude moja osnovna sugestija autoru.

Darija Rupčić Kelam, 1975.
Hrvatska, Osijek (Tenja)
ZA ONE KOJI VIŠE NEMAJU VREMENA ČEKATI

I kada si u tami svojih nepreglednih hodnika čekanja,
trebaš mi.
Bez trofeja, bez naslova.
Želim biti unutar tvojeg mraka.
Lutati kroz tebe.
Tamo gdje tvoja ludost prodire u moju krhkost.
Kroz pukotine navraćaš u moje zime.
Preturaš po krhotinama rasipanih snova.
Onesposobljavaš rikverc u meni.
Radi se o tome da sam u tebi pronašla moju dozu ludila.
I da savršeno pristaješ mojim demonima.
S tobom se nekako razumiju.
Znam, nije lako živjeti među lutkama.
Povlačenim nevidljivim strunama.
Nije lako živjeti u svijetu znajući što znaš ti.
Ti, koji pratiš slamanja i neprestano daješ otpore.
Na trgovima zaplačeš od ganuća
Jer se dogodi nekada,
samo nekada
neki mali pomak,
koji ulije tračak nade
da će zemlja kojoj pripadaš
možda zalutati ulicom slobode.
Pratimo iste vijesti,
ali živimo različite stvarnosti.
Možda su ipak toliko nepodnošljivo,
prokleto slične.
Kažeš, mi s one strane dobra i zla,
ne možemo razumjeti.
Ne čekaj Godoa.
Pokušavam ne zagrcnuti se od boli
stisnuta u procjepu vremena
koje nepovratno curi.
Ja nemam pečenjarnicu
da svratiš do mene po pljeskavicu s majonezom.
Da mi ispričaš o ulicama svojega grada
koji vrvi otpadnim vodama ljudskosti
na sjecištu dviju rijeka.
Ti koji si bio među onima koji su svrgnuli Demone
i rekli ne tom ludilu,
Tada kada je trebalo.
Rođen na dan pobjede
i slave nekih minuli vremena.
Trebaš neku klapu da napraviš lom sa zbiljom
i proboj u grad s ljudima od mesa.
Krećeš se kroz pozornicu papirnatih,
botoksiranih spodoba.
Higijenskog, ispranog znanja
upakiranog u male lunch-paketiće
za nuždu ako zatreba.
Spodoba na bespovratnom letu za ničiju zemlju.
Onakvih koje ne žele znati,
koje se odriču htijenja da bilo što razumiju.
Koje svaki smisao pretvaraju u besmisao.
Ali ti znaš.
To je tvoje prokletstvo i blagoslov.
To je tvoj Kainov pečat.
Kao zalog slobode.
Teško je znati…
Nekako mi je draži moj mrak.
Ali trebam te i u tvojoj zoni sumraka.

DARIJA RUPČIĆ KELAM – Ne mogu reći da ovoj pjesmi fali originalnosti, jer ona originalnost pokazuje u nekoliko stihova. Naročito me dojmio ovaj: Onesposobljavaš rikverc u meni. Tako lijepo napisano! Pjesma je preduga, na momente se gubi misaona nit koja treba da veže pjesmu od početka do kraja, ali se autorica brzo vraća. Sugestija i za suvišne riječi (zamjenice, prilozi, prijedlozi) kojih ima i na kojima treba poraditi. Inače, oduševljen sam originalnim načinom razmišljanja ove autorice, svjestan njenog potencijala. Puno sreće!

Neda Dukarić (Stakleni Cvijet)
Hrvatska, Otočac
ZALUTALI

Zalutali, u slijepoj ulici nevidljivoj GPS-u
pred birtijom u kojoj se ljubav toči na veresiju,
a čovjek gleda da se riješi srca k’o neželjenog kopileta,
glasamo se cviležom izgladnjelih hijena
grizemo zrak da ne požderemo sami sebe
da ne progutamo jedni druge
i otrujemo se kostima na kojima nam je do jučer visilo meso.

NEDA DUKARIĆ (STAKLENI CVIJET) – Odlična pjesma! Nemam zamjerke. Sve je na mjestu. Pjesma sa svim pjesničkim elementima koji pjesmu čine pjesmom. Ponajviše je izdvaja originalnost izrečenog, odličan moderni stil pisanja.

Zalutali, u slijepoj ulici nevidljivoj GPS-u
pred birtijom u kojoj se ljubav toči na veresiju,
a čovjek gleda da se riješi srca k’o neželjenog kopileta,
glasamo se cviležom izgladnjelih hijena
grizemo zrak da ne požderemo sami sebe
da ne progutamo jedni druge
i otrujemo se kostima na kojima nam je do jučer visilo meso. – BRAVO! ČISTA POEZIJA! Ova pjesma nagovještava izuzetnu autoricu! Puno sreće.

Biserka Vuković (Lutajuća Kraljica), 1958.
Hrvatska, Rijeka
JUTARNJI ŠAPAT

Osluškujem ga što šapće mi:
„Ne boj se, idi, samo idi..“

BISERKA VUKOVIĆ (LUTAJUĆA KRALJICA) – Dosta dobra pjesma, možda i ponajbolja koju sam čitao od ove autorice, a njenu poeziju kroz MD pratim dosta dugo. Glavna sugestija je nedostatak radnje u pjesmi. To je čini deskriptivnom. No, deskripcija je dosta poetska. Poraditi na tome. Pjesma mora imati svoju radnju.

Saša Ilić (2964), 1964.
Hrvatska, Rijeka
MOJA DVADESET ČETIRI SATA

Zatim u neko doba noći
sklapam oči
i preljep snivam san
za divan novi dan.

SAŠA ILIĆ (2964) – Pjesma za spomenare. Poezija pisana u katrenu sa stihovima koji se rimuju ima svoju formu koja se treba poštovati. Ovdje ništa nije ispoštovano (broj slogava nije isti, tako da stihovi ne naliježu jedan na drugi, već se stalno javlja drugačiji ritam pjesme). Pjesma ne smije biti u službi rime, već treba biti obrnuto. Povrh svega, rime su unaprijed predviđene, na hiljade puta iskorištene. Sve to doprinosi utisku da se radi o amaterskom bavljenju poezijom. Poraditi na formi pisanja i vlastitom autorskom identitetu.

Darko Vojković, 1954.
Hrvatska, Rijeka
FATALNA ŽENA

Femme Fatale.

DARKO VOJKOVIĆ – Prve dvije strofe su poezija i govore u prilog činjenici da autor zna kako se piše i, u konačnici, šta je poezija. Kasnije, u nedostatku inspiracije, a u želji da se pjesma završi, autor unosi izraze koji su već na hiljade puta upotrijebljeni i viđeni. Poentiranje je loše i nema metaforičku podlogu na kojoj bi se trebalo zasnivati. Pjesma se nekad piše i danima, mjesecima, pa i godinama… tako da preporučujem intervencije na pjesmi. Po mom mišljenju, mnogo bolji bi utisak imala da je u formi minijature:
FATALNA ŽENA

Ugledavši tvoj predivan lik,
smrzla se i kaplja krvi u oku
i treptajem ga zarobila.

Kao ugrušak
tada si zakolala
mojim venama.

Ovakva, pjesma djeluje dosta ljepše i uvjerljivije. U svakom slučaju, pohvale za prelijepi stil pisanja koji autor posjeduje, bez ikakvih suvišaka.

Gabrijel Barišić, 1975.
Hrvatska, Slavonski Brod
SEDAM VELOVA OTKRIVENIH

Vjetar vitla ovom Pustinjom
Koliki je postotak molekula s morske pučine?
Uklonio sam zavjesu s otvorenog prozora
Ova soba je postala dio svijeta
Ulazi prašina i dijelovi biljaka
Otvorio sam se za život
Jest ćemo iz iste zdjele

GABRIJEL BARIŠIĆ – Prelijepo poentiranje. To pokazuje da se zaista radi o Pjesniku. Autora pratim kroz sezone, sasvim sam siguran u kvalitetu njegovog pisanja. Ovo nije pjesma koja ga ponajbolje predstavlja, ali je dosta kvalitetna u domenu pjesničkih elemenata koje posjeduje. Pohvale i za originalnu temu, bilo bi odlično da je posve originalno i obrađena, jer ovaj autor vrlo dobro zna šta znači unijeti inovativnost u stihove.

Ljubica Katić, 1957.
Hrvatska, Split
PUSTI ME NOCAS

Pusti me noćas…

LJUBICA KATIĆ – Pjesma koja na momente zvuči savršeno, emotivno i ljubavno… ali je njena ljepota umanjena upotrebom isklišealiziranih fraza i sintagmi poput: odaje duše, obasjavanje nebeskih puteva, postelja od svile… Sve je to već na hiljade puta ispisano i izrečeno i ako se spominje, treba biti sporedno, a ne nešto što nosi pjesmu, kao u ovom slučaju. Poentiranje je loše. Kada se namjerno ostavi pjesma sa tri tačke na kraju (…), tada se samo fiktivno da čitaocu prostor da nastavi razmišljati o pročitanom još nekoliko trenutaka. Ovdje imamo zaista nedovršenu pjesmu, jer posljednji stihovi su blijedi i neubjedljivi, nimalo slični početku koji je dosta obećavao. Također, pjesma ima, pa nema afrikata, a trebala se poslati lektorisana što je i navedeno na više mjesta čak i u samoj prijavi.

Ljiljana Radas, 1958.
Hrvatska, Split
UZ VITEZA SVJETLA

Volim Te Viteže!
Osloboditelju bijeli

LJILJANA RADAS – Izričaj u kojem se sukobljava već viđeno (prepisani doživljaj vlastitih emocija) i originalno. U već viđenom, radi se o upotrebi termina vitez, cjelov, drhtava ruka, život me učio padati,…  koji su na hiljade puta iskorišteni, praktično prevaziđeni i ako se koriste, ne smiju biti glavni kostur pjesme. A u originalnom, onom što autorica istinski jeste, tu se nalaze prelijepe fraze poput: repovi vjekova još me straše, ruka reže omče prošlosti, plahost srca, itd. Također, pripaziti i na hermetičnost kazivanja poput pretjeranog korištenja genitivnih metafora (pr. Od bijesa pakla duše). Poentiranje je neubjedljivo, trivijalno. Zbog prelijepih fraza, vjerujem da ova autorica ima sjajan pjesnički potencijal.

Zore Biočić, 1974.
Hrvatska, Trogir
TOMA

Moj narancasti uvojak
Kojeg sam odlucila voljeti na dvanaestoj stranici mog romana negdje malo iza ponoci …

ZORE BIOČIĆ – Preoriginalna tema pjesme. Autorica je u pjesmi pokazala da zna šta je poezija i da istu piše. Oduševljen sam načinom na koji je opisivala Tomu. Čista poezija!  No, autorica se raspisala i na kraju je inspiracija prestala, pa je vrlo neispirativno završila pjesmu koristeći jednu za drugom fraze koje su se na hiljadu puta upotrebljavale. A trebalo je samo da stane poslije stihova:
Leprsala sam …
Izbijena osjecanjem …

Sve poslije toga je nepotrebno, ne pripada originalnom pjesničkom izričaju pjesme. Također, zamjerke za nelektorisanu pjesmu. Tekst konkursa, pa i sama aplikacija je skrenula pažnju da pjesma bude lektorisana, sa afrikatima. Meni lično ne smeta, ali to samo odaje utisak koliko se zapravo autor posvećuje svojoj poeziji.

Zoran Hercigonja, 1990.
Hrvatska, Varaždin
RAZAPETI PSALAM

Statistika je nadživjela čovjeka,
povijest njegova istrebljenja;
naposlijetku ostaje samo statistika.
Čovjek je kao san u svojem postojanju,
rijedak kao zrak u djelovanju,
punokrvan u stradavanju i patnji.
Mjesečina nije tako nedužna kao što se čini.
Usuđujem se moliti zatočen u napukloj čahuri.
Napokon, prestao sam stajati
otvorenog kišobrana pod tuđom kišom.

ZORAN HERCIGONJA – Bravo! Nemam zamjerke. Prelijepa pjesma, prepuna poezije, originalnosti pjesničkog kazivanja! Stihovi poput Statistika je nadživjela čovjeka ili Napokon, prestao sam stajati / otvorenog kišobrana pod tuđom kišom su fantastični, toliko filozofski da se satima može pričati o njima. A to i jeste poenta moderne poezije, umijeće kazivanja nečeg novog… nesvakidašnjeg, opažanja koja drugi nisu zamijetili. Ova pjesma nagoviještava odličnog autora!

Zlatka Crnčec, 1963.
Hrvatska, Varaždin
SIJEČANJSKO JUTRO

ZLATKA CRNČEC – Prelijepo poentiranje. Posljednja strofa je najbolji dio pjesme. Osim nje, izdvojio bih i njeni su oblaci oči u vremenu. Bilo bi dobro da je kompletna pjesma bila u tom sjajnom pjesničkom izričaju.

Milan Čorak, 1946.
Hrvatska, Vukovar
MOJA ČERGA

Dok kroz rupe mesec proviruje
ispod čerge skupila se deca,
moja Mileva pile nam ispeče
prava gozba pod svetlom meseca.

MILAN ČORAK – Odlična pjesma! Poentiranje posljednjom strofom je vanserijsko! Bravo! Nemam zamjerke. Radujem se što je autor aista vidno napredovao u odnosu na prošle sezone.

Maja Buljubašić, 1990.
Hrvatska, Vukovar
TVOJA

Postoje li još neke ruke
Koje te traže i tebi hrle
Ruke koje ne znaju da puste
Jednom kada srcem zagrle?

MAJA BULJUBAŠIĆ – Predivna emotivna pjesma. U više navrata ide u patetiku sa trivijalnim izrazima (čuperak, nosić,…), ali se brzo vraća, jer autorica zaista iskrenom emocijom piše. Način na koji je ova pjesma pisana govori da se radi o izuzetno emotivno inteligentnoj osobi, jer je korištenjem jednostavnih riječi, ipak uspjela reči nešto novo – a ta misija je najteža.

Ines Dautanac, 1989.
Hrvatska, Zadar
BUDI MI PJESMA

papir nek tišinom svira
noćas prazan ostaje
kosa miluje rime
samo dodir nam preostaje

INES DAUTANAC –  Bravo za poeziju! Prva dva stiha su antologijska.Treća strofa potpuno nepotrebna, čak i prevaziđenom rimom umanjuje ljepotu ove predivne pjesme, kao i izraziti talent ove autorice koji je očigledan. Ostavio bih pjesmu ovakvu, jer u prve dvije strofe je sadržana sva poenta naslova:

BUDI MI PJESMA

obuci me u poeziju
da skidati mogu se riječima
ogoliti mislima
i plesati među sjenama

prolij tintu
po mojim prstima
na koži da ostanu
tragovi uspomena

Dino Halvadžić, 1993.
Hrvatska, Zagreb
NEGDJE IZMEĐU

Istovremeno odzvanja kiša sa svih
strana, lome se grane
drveća su već gola
a ti kao tvrđava neosvojiva
u sredini stojiš i čekaš kraj
da ponovo crvena kugla zagrije sve
da osjetim tvoj dolazak
kao kapi znoja koje se spuštaju niz tijelo i dušu.

DINO HALVADŽIĆ – Potrebno je estetski dotjerati pjesmu. Ispod ću ponuditi svoju verziju, uz neke gramatičke korekcije. Ovakva, uz te minimalne intervencije, pjesma bi izgledala dosta ozbiljnije. U svakom slučaju, ovo je najbolja pjesma koju sam čitao od ovog autora do sada. Po prvi put vidim njega u pjesmi, njegovo mišljenje… te iz toga proizilaze i sjajne genitivne metafore poput: rame sreće. Ovo je sjajan napredak… Radujem se što je autor ponovo sa nama, jer se zaista radi o perspektivnom mladom piscu. Puno sreće!

NEGDJE IZMEĐU

Vrijeme nas guta kao vatrena stihija
izvlači atome snage nit po nit
i ostavlja nas iscjeđene negdje na pola puta.

Opet se hranimo ispočetka, kako BISMO mogli IZGORJETI
bez nekog iskrenog žara, gdje će se pepeo rasuti
 i nošen vjetrom BUDITI uspomene.

Možda kada dođu kiše, kad kapima natopimo dušu
tek tada će snaga želje proklijati
i plamen će zasjati na ramenu sreće.

Pritisak pred oluju, grmljavina strasti
ni ne vidi se više put, tu i tamo se stvori bljesak
samo kako bi osvijetlio to ozareno lice.

Istovremeno odzvanja kiša sa svih strana, lome se grane
drveća su već gola a ti kao tvrđava neosvojiva
u sredini stojiš i čekaš kraj

da ponovo crvena kugla zagrije sve
da osjetim tvoj dolazak
kao KAP znoja KOJA se SPUŠTA niz tijelo i dušu.

Stjepan Crnić, 1959.
Hrvatska, Zagreb
DJEČAK U VELIKIM DJEDOVIM ČIZMAMA

U zaborav gledam
i smiješim se,
smiješim se tomu dječaku
u velikim djedovim čizmama…

STJEPAN CRNIĆ – Pjesma napisana za svoju dušu i nije pjesma koja bi se trebala ocjenjivati. Djeluje emotivno i shodno tome ima svoju pjesničku vrijednost. Također, pohvale i za književnoumjetnički stil autora, jer je sjajan. No, u pjesmi ne uočavam neke originalnije misli, dešavanja, radnje… nešto po čemu bih je pamtio.
Ipak, tako emotivna, ona će pronaći put do čitalaca.

Ljiljana Lipovac, 1957.
Hrvatska, Zagreb
ODLUČILA SAM

Lice mi je iscrtano njegovim udarcima.

LJILJANA LIPOVAC – Sve do posljednjeg stiha, pjesma je prozno djelo u stihovima. Zadnji stih je čista poezija (Lice mi je iscrtano njegovim udarcima.). Ovo je autorica koju izuzetno cijenim, jer je s nama godinama i svojim komentarima i konstantnim praćenjem je uljepšala svaku našu sezonu. Kada bih ocjenjivao nju kao osobu, dao bih sve poene svijeta, jer se zaista radi o nesujetnoj, ostvarenoj osobi koja putem umjetnosti promoviše pozitivne promjene u društvu. Tako je i ova tematika pjesme odlična uvertira za to. Ipak, kada je pjesma u pitanju, zaista je prepuna prozne deskripcije, sve ovo bismo hladno mogli lišiti forme stihova i dati ovom tekstu novu dimenziju.

Ana Piršljin, 1955.
Hrvatska, Zagreb
TIŠINA

Utihni, dok nebo novu zoru rađa
Dok pučina ljulja uspavano more
A ljubavi puna od bisera lađa
Plovi sjekuć’ brazdom tek svanule zore

ANA PIRŠLJIN – Prelijepa pjesma u katrenu. Da je kojim slučajem pisana početkom prošlog vijeka, doživjela bi izuzetan uspjeh, jer po svome stilu i pripada tom razdoblju književnosti. Volio bih da su rime malo originalnije, nepredviđene. Također uočih i gramatičke greške (Ćut češ – ČUT ČEŠ). U svakom slučaju, pjesma je lijepo zaokružena i djelo je nekoga ko zna šta je poezija i ko istu piše.

Zrinko Šimunić, 1961.
Hrvatska, Zagreb
DUĆANSKA

Ali mala stopala, oble pete
i bijela, topla
secesijska bedra
mogao sam samo sanjati
u čipkama
svojih izmaštanih sjećanja

ZRINKO ŠIMUNIĆ – Odlična pjesma, odlična forma, odlično poentiranje. Sjajna i originalna tematika. Nemam zamjerke. Sve drugo je stvar tuđih afiniteta i načina promatranja poezije. Dodao bih samo da je sasvim primjetno da se radi o kompletno izgrađenom autoru.

Sanja Vidović (Yohannah), 1982.
Hrvatska, Zagreb
SJEĆANJE

Sunce kad grane
toplije mi je
Isuse, ti si
vječni moj raj

SANJA VIDOVIĆ (YOHANNAH) – Spomenarska pjesma bez poetskih elemenata u sebi. Fali originalnosti.

Savo Orozović, 1967.
Hrvatska, Zagreb
NJOJ

U poljupcima drugih
Tvoje sam usne tražio
Našao sam samo gorčinu
A tuđe sam usne vlažio…

SAVO OROZOVIĆ – Zanimljivo je to poigravanje sa engleskim jezikom. Nažalost, predviđene rime, pjesma pisana kao za spomenar, bez poštivanja osnovnih pravila vezanih za pisanje u rimi.

Ana Narandžić, 1949.
Hrvatska, Zagreb
NA CESTI ZA SAJMIŠTE

Za obrok bio bi dovoljan sitniš.
Sitniš bi bio dovoljan,
a on, nesrazmjerno koracima
i jelovniku zapisanom u mrljama
na radničkom kombinezonu,
mrljama,
na kombinezonu,
oplakuje tanjure
napukle od toplo hladnih obećanja.
Tanjure napukle
oplakuje…

ANA NARANDŽIĆ – Odlična pjesma potpuno izgrađenog autora. Nemam zamjerke! Pjesma potpuno zaokružena, toliko originalnih fraza da može poslužiti kao primjer za izučavanje savremene poezije. Radujem se što je autorica sa nama ponovo! Bravo!

Zdravko Odorčić:

Veseli me što se prijavilo ovoliko autora iz Hrvatske svih generacija i različitim razmišljanjima o izričaju stiha. Moj savjet pjesnicima je da uistinu izaberu najbolje svoje radove budući nijanse odlučuju o ocjenama.

Danja Gašpar Đokić:

Savo Petković pjesma korektno napisana, ali ne nudi nista novo, jedna prosječna pjesmica, bez neke umjetničke vrijednosti

Ivan Vid Čakarević vrlo interesantna pjesma, poigravanje i uspoređivanje broda i duše, odnosno čovjeka, korektno napisano, ali na mene nije ostavilo veći dojam

Irena Matijević sam početak pjesme djelovao je interesantno i obećavajuće, ali se pjesma do kraja razvodnila

Luka Markota pjesma koja na mene nije ostavila neki poseban dojam, da je ostala samo zadnja strofa, kao cijela pjesma, bilo bi dovoljno…sve ovo ostalo, po meni, je suvišno

Mia Behtan kratka i simpatična pjesma, sa interesantnim oksimoronom “žuriti sporo”, lijepo zaokružena zadnjim stihom, ali ništa posebno i novo ne nudi

Lela Vučković Radmanović lijepa ideja, ali loše realizirana, pjesma koja u sebi ima potencijala, ali loše je razrađena

Mario Šuprna (Šu.M) pjesma je dobra, rima lijepo urađena, ali je u dvije zadnje strofe jako narušen ritam, kojim bi klizile riječi i to joj je umanjilo ljepotu…samo još malo se trebalo poraditi da bude odlična pjesma

Zvonimir Grozdić ovo je odlično, baš sam ugodno iznenađena sjajnim metaforama, rasporedu po danima, dakle nekom cikličnom odvijanju i odličan završetak pjesme…ne znam radi li se o afirmiranom pjesniku, ali ovaj autor ima sve predispozicije da bude zapažen među pjesnicima

Senad Seno Mujagić po meni jako loše, nivo osmogodišnje škole

Snježana Budanec (Snješka) još jedna posječna i vrlo patetična pjesma, koja ne nudi ništa novo, ni posebno

Saša Gerber pjesma koja na mene nije ostavila ama baš nikakav dojam…toliko sam do sada pročitala sličnih pjesama tipa “ako budem, hoćeš li”

Darija Rupčić Kelam duga pjesma mora imati jačinu, da od početka, do kraja zaokupi čitatelja, ponudi mu nešto posebno i onda na kraju donese neočekivan obrat….ovako sam se umorila prolazeći kroz neprohodnu pjesmu

Neda Dukarić (Stakleni Cvijet) po meni, prva strofa je sasvim dovoljna za dobru pjesmu…sve ostalo je suvišno

Biserka Vuković (Lutajuća Kraljica) pjesma nudi lijepe slike, ali to je sve što ima

Saša Ilić (2964) pjesmuljak na nivou djeteta osnovne škole

Darko Vojković nisam niti malo oduševljena pročitanim, treba tu puno, puno rada da bi se dovelo do nečega boljeg

Gabrijel Barišić vrlo interesantna pjesma koja ima nešto u sebi, ali nije baš najspretnije realizirana

Ljubica Katić ne znam zbog čega ovaj zadnji stih, treba imati baš dobru, dobru pjesmu da bi se ovako završila…a ova pjesma to nije

Ljiljana Radas na početku obećavajuća pjesma, ali što sam čitala dalje, naprosto je autorici nestalo snage da unese u nju nešto novo, drugačije…nije me dodirnula

Zore Biočić pjesma je mogla biti kraća i ponuditi puno više, ovako, se potpuno rasplinula

Zoran Hercigonja u početku je bila obećavajuća pjesma…zadnja dva stiha jako dojmljiva…treba još puno raditi

Zlatka Crnčec da je samo malo bila proširena zadnja strofa, bila bi odlična pjesma…ovako ona, kao dobar dio, strši , ne uklapa se u ostatak pjesme

Milan Čorak dobra pjesma, smislena, ritmična, baš nemam nikakve zamjerke

Maja Buljubašić rima sa tvoje-moje, hrli-grli itd. nikad ne može biti dobra pjesma…sve to je isklišeizirano

Ines Dautanac loša pjesma, nije dovoljno postavti rečenice jednu ispod druge, kako bi se nešto nazvalo pjesmom

Dino Halvadžić pjesma koja me ničim nije dodirnula, ništa novo, originalno nije ponudila

Stjepan Crnić po meni, pjesma bez neke vrijednosti, možda samo zapis duše i ništa više

Ljiljana Lipovac pjesma ima u sebi nešto, ali je loše realizirana…ta bol i nasilje nad ženom moglo se drugačije iskazati, ovako izgleda kao zapis iz dnevnika

Ana Piršljin pjesma korektno napisana, ali rima tipa: moje-tvoje, nemir-svemir, nosi-kosi, ljubi-gubi je otrcana i nikad ne može dati neku sjajnu pjesmu

Zrinko Šimunić odlična pjesma, bez ikakve zamjerke…čista poezija

Sanja Vidović (Yohannah) korektno napisano, ali bez neke snage, nije na mene ostavila poseban dojam

Savo Orozović pjesma koja na mene nje ostavila neki poseban dojam, vrlo blijedo

Ana Narandžić odlična pjesma, ovdje su ponavljanja savršeno postavljena da pojačaju utisak…ovo je poezija

Lela Zjajo:

SAVO PETKOVIĆ – Jedna lijepa i jednostavna pjesma, običnim riječima napisana. Mnogo toga je rekao ovaj autor u ovoj kratkoj pjesmi. Uvijek sam za jednostavnost napisanog trenutka bez izlišnih kompliciranih riječi. Ovo je pjesma koju će svako razumjeti i svrstavam je u lijepu i nježnu ljubavnu poeziju. Time ne kažem da je pjesma vrhunski napisana niti u njoj ima nečeg, do sada nenapisanog. No, ipak, autoru preporučujem pisanje pjesama sa širim spektrom i sa većim i hrabrijim izražajem sa upotrebom metafora i ostalih poetskih izražaja koji će pjesmu učiniti vrijednom pjesmom. Ne sumnjam da ovaj autor ima i takvih pjesama. Srećno!

IVAN VID ČAKAREVIĆ KRŠUL – Vrlo interesantna pjesma. Komunikacija koju autor vodi sa svojim drugo JA, sa upitima koja postavlja sebi ili drugima, a koji ostaju bez odgovora prepuštajući slobodu razmišljanja i odgovora, je vrlo smislena i vidi se da je autor pjesmi posvetio dosta vremena, vjerovatno želeći iz sebe izbaciti sve nezadovoljstvo koje osjeća. Uporedba čovjeka i broda ima smisla i odgovore je jednostavno naći ukoliko se pokaže dobra volja. A, za sve što činimo potrebna je volja, zapravo.

Inače, u poeziji nije naznačeno da nisu dozvoljeni upiti ali je neobično kad jedan autor postavi jednu cijelu pjesmu pod upitnim znacima!

Pjesma mi se dopala na neki način i svrstavam je među zapažene.

IRENA MATIJEVIĆ (IRM-A) – Pjesma ove autorice nije na mene ostavila poseban utisak iako, već na prvi osjećaj, da se primiijetti da se radi o veoma emotivnoj osobi koja primjećuje ono što mnogi ne primjećuju. Vrlina je osjećati i vrlina je posvetiti pjesmu pticama, leptirima i na emotivan način pokazati stanje vlastite duše kad se dogode neobičnosti kakve nalazimo u pjesmi ove autorice. No, pjesma kao pjesma mi liči na mnoge pjesme već napisane i pročitane bez bilo kakve posebnosti. Trenutak koji se dogodi treba zapisati, ali kad pišemo pjesmu ona mora sadržavati sve ono što pjesmi treba, a to je po nekoj formuli u poeziji veoma potrebno (šta, kako i zašto). Osim primiijećenog trenutka nestanka leptira i ostanka crnih ptica, u ovoj pjesmi tema nije do kraja obrađena. Obratiti pažnju u daljem takmičenju.

LUKA MARKOTA – Na što li je ovaj autor mislio kad kaže:

“a ljudi su krvoločne zvijeri, oduvijek,

nema izlaza ni mogućnosti bijega,

jer od sebe ne možemo pobjeći.”

Osim razočarenja u ljude, u život, u sve što ga okružuje, a ne videći na što se to tačno odnosi, na koga i zbog čega … ostaje mi nejasno šta je vodilo ovog autora da na prvo predstavljanje u MD pošalje jednu ovakvu pjesmu. Da, pjesma je prilično duga i u svakoj strofi ponavljanje i slličnost što baš i nije uticalo na moju pažnju tokom čitanja. Napominjem da je pjesma psihološkog karaktera ali prilično laički obrađena.

Moji bodovi idu na uloženi trud, a nikako na vrijednost u pjesmi iskazanoj.

Preporučujem vedrije teme, obzirom da se autor u ovakvim ne snalazi baš najbolje.

MIA BEHTAN – Kratka minijatura autorice mogla se i bolje urediti kako bi, najkraće što može, rekla nam nešto novo i neuobičajeno. Ovako, ispala je to samo već viđena slika pjesme, možda u dahu napisane koja se autorici učinila dovoljnom jakom kako bi dala neki poseban utisak. Međutim, nije. Žao mi je.

LELA VUČKOVIĆ RADMANOVIĆ – Još jedna minijatura, malo bolje iznesena od prethodne. No, ničim nije zagolicala moju maštu i ništa, već rečeno u poeziji, nije donijela. No, autorica je na dobrom putu uraditi mnnogo bolje pjesme, sadržajnije i po vrijednosti jače. Ukoliko prodje ovaj krug, nestrpljivo ću očekivati novu pjesmu radi usporedbe.

MARIO ŠUPRNA (ŠU.M) – Izvrsna kratka pjesma. Uočljiv tematski izraz i profesionalizam u stvaranju kvalitetne pjesme. Da ne bih pokvarila utisak koji je pjesma ostavila na mene, neću ulaziti u stvari koje su manje bitne od napisanog. Izvrsno!

ZVONIMIR GROZDIĆ – Pročitah pjesmu nekoliko puta iz razloga je prepoznah savršenstvo vladanja radnjom. Vrlo rječito, iskusno, znalački nas je autor proveo kroz život u četiri dana. To može samo pisac koji vlada svojim umom i umijećem , i odavno ne pročitah zreliju pjesmu. Radujem se čitanju budućih radova ovog autora.

SENAD SENO MUJAGIĆ – Slatka minijaturica. Dopadljiva jer asocira na ljubav, a ja sam vječiti pobornik ljubavi. Međutim, moglo je to mnogo bolje za prvo predstavljanje. Moji bodovi su za trud i volju biti učesnikom ovog velikog kontesta.

SNJEŽANA BUDANEC (SNJEŠKA) – Vrlo lijepa pjesma i sjećanje na jednu doživljenu ljubav. Donekle mi je poznat opus stihova ove autorice i ne čudi me da se predstavlja ovom izvrsnom pjesmom. Izvanrednom igrom riječi i odlično posloženom režijom, ova tematika je dobila neku novu dimenziju. Izvanredna dopuna misli sa obje strane ne može da prođe nezapaženo jer nam otkriva neobično usklađen odnos trajanja jedne ljubavi. I kraj. I vjerovatnoća istih osjećanja, i tuga i bol prolaze bezbolnije, kako nam to otkriva ova autorica. Znalački urađeno.

Sklad pjesme, ritmika i tematika su u potpunosti usklađeni i nemam nikakvih primjedbi osim da pohvalim ovu autoricu.

SAŠA GERBER – Pjesma je gramatički nesređena i to joj prilično utiče na broj bodova. Radi se o minijaturi za koju nije bilo potrebno mnogo vremena da se napiše. Prije bih rekla da je ovo bila trenutačna inspiracija i tek volja za brže-bolje dovršiti pjesmu. Ništa neodoljivog nema u ovoj minijaturi radi čega bih je vratila na ponovno čitanje. Sve je već napisano, pročitano, na sličan način predstavljen trenutak čežnje kao i u stotinama drugih pjesama različitih autora. Moglo je to mnogo, mnogo bolje ako se ima uvid u značaj prolaska u sljedeći krug.

DARIJA RUPČIĆ KELAM – Podneblje Osijeka bogato je pjesnicima koje izuzetno cijenim i širi se poput pozitivne pandemije u vidu stihova koji žive među ljudima onoliko dugo koliko postoji interesovanje za lijepu riječ. I pjesma ove autorice je vrlo vrijedna pažnje. Lijepo je to ispričano i vjerovatno još puno ljepše kad bi se čitalo negdje među mnoštvom koje bi znalo prepoznati iskustvo i odlično baratanje perom. Moji komplimenti za ovu pjesmu. Ističem da nije među savršenim pjesmama, ako ih i ima takvih, ali zavrjeđuje da je se pamti. Očekujem još bolje izdanje u sljedećem krugu, ukoliko autorica dobije potreban broj bodova da ide dalje, u Treći krug. Srećno!

NEDA DUKARIĆ (STAKLENI CVIJET) – Snažna minijatura. No, ipak mi se čini da je nedovršena jer m tu nešto značajno nedostaje. Uzalud nam je kad gledamo uzlet ptice ako ne čujemo glasno mahanje krilima. Dobro, sasvim dobro za prvo predstavljanje.

BISERKA VUKOVIĆ (LUTAJUĆA KRALJICA) – Ova autorica je u stanju uvući se u srca ljudi jednako kao i ovo sunce o kojem piše. Jednostavnog izričaja, nježno nas provede kroz svaki svoj stih dajući mu značaj veličanstvenosti na jedan , vrlo specifičan način. U narodu bi se to reklo: “nametne se”, a ne obarajući brane silovito nego svojom jedinstvenom jednostavnošću koja osvoji čovjeka, a da i ne trepne. Njeni stihovi su ONA, lijepo zvuče, osvajaju ali ne oduzimaju dah na način kako to rade vrsni pisci. Nositi toliko ljubavi u srcu za ljude, pisati o ljudima, željeti ljudim toliko sreće mogu samo iskreni ljudi koji vole da vole i vole da ih se voli.

Ova pjesma je još jedna u nizu koja liči na jednu kratku Odu ljubavi koju pročitah nekada davno. Poistovjetih autorice i saznanje me iznenadi. Vrlo slične, prefinjeno dobre duše … i naša Lutajuća kraljica zaslužuje da jjoj se posveti pažnja i da bude među nama, ljubiteljima lijepe pisane riiječi. Nadam se da će nas ova autorica još prijatnije iiznenaditi ukoliko se nađe u Trecem krugu.

SAŠA ILIĆ (2964) – Jedna vrlo obična pjesma. Nije joj se posvetila dužna pažnja, a mogla je puno bolje zvučati. Mišljenja sam da je u jednostavnosti vrijednost, no ova pjesma nema čak ni jednostavnost. Surovo je obična, pa savjetujem autoru da mnogo čita i mnogo piše kako bi dostigao neke vrijednije varijante svojih pjesama. Nipošto mi nije cilj obezvrijediti bilo čiji rad, ali samo sa istinom postignemo efekat. Rad, rad, rad … Srećno!

DARKO VOJKOVIĆ – Simpatična minijatura. Nadam se konkretnom stihu u sljedećem Duelu, ako ovaj autor prođe u sljedeći krug.

GABRIJEL BARIŠIĆ – Nisam sigurna da sam razumjela pjesmu. Autor pokušava riječima zametnuti trag svojih misli i pjesmu je učinio nejasnom.

Gramatički pjesma nije sređena. Interpunkcije ima ili nema. I zašto pustinja velikim slovom? Ne vidim razlog. Pjesma me nije dotakla i nemam dalji komentar jer je, u svakom slučaju bolje, da se ne upuštam u analizu jer se radi tek o Drugom krugu MD.

LJUBICA KATIĆ – Ono što mogu primmijetiti u ovoj pjesmi je sklad misli sa riječima i lijepo to zvuči. Međutim, mnogo sličnih stihova na istu temu smo pročitali, a da bi stihovi ove autorice zaslužili posebnu pažnju. Pomalo sjetna pjesma odaje lijepu emociju ove autorice i zaslužuje svojevrsnu pohvalu. Svakako preporučujem njegovanje ovakvih i sličnih stihova sa upotrebom više pjesničkih ukrasa kako to ne bi izgledalo ovako jednostavno. Jer, ljubav je i borba i jaka riječ i ne smijemo se prepustati samo mirnim vodama, za koje znamo da su ponekad i vrlo nemirne.

LJILJANA RADAS – Mnogo je tu gramatičkih grešaka, a da se ne bih na to osvrnula. Interpunkcija na pogrešnim mjestima, velika slova su zastupljena tamo gdje ne treba da stoje iako se pogrešno akcentiraju pojedini izrazi. Strofe nisu završene tačkama pa to sve čini jednu vrlo nesređenu cjelinu.

Pjesma je pisana sa odlično odabranom namjerom, no autorica nije uspjela, prema mom mišljenju, uokviriti niti jednu strofu, bez obzira na kratkoću pjesme. Isuviše nedostataka koje “bodu oči”, tako da, sa žaljenjem konstatujem da ova autorica treba još mnogo da radi i piše kako bi opstala u društvu kojem, svakako, pripada. Izvrsna tema i trebalo je samo još malo truda da ispadne sve kako valja.

ZORE BIOČIĆ – U prvom redu kritika na tekst pjesme gdje nisu označene kvačice. Nedopustivo kad se uzme u obzir svako objašnjenje organizatora kako sređene pjesme treba slati za ovaj kontest. Zašto ne poštovati upute, zaista mi nije jasno.

Pjesma je iizuzetno dobra i ne bih se upuštala ni u kakvo objašnjenje upravo iz razloga jer se nije poštovala riječ organizatora. Dodjela bodova bi bila drastično drugačija od ovih koje sam dodijelila. Šteta!

ZORAN HERCIGONJA – Autor i pjesma koji, svakako, zaslužuju svaku pažnju. Plijeniti pažnju čitalačke publike mogu samo vrlo talentriani autori, a ovaj autor je primjer. Poezija koja se čita i osjeća, razumije i gdje sve se uklapa . Zamišljeno, uklopljeno, vrijedno spomena. Sve je tu i radi se o autoru koji je znao kako se predstaviti široj publici u Milim Duelim. Savrseno! Moji komplimenti! Naprosto, jedva čekam vidjeti i ostale pjesme planirane za MD. Bravo!

ZLATKA CRNČEC – Ovo je autorica čiji rad već poznajemo. Njena duša, na mah plahovita, u sljedećem trenutku mirna kao mirna voda, vrijedna i srcem dubogo zagrizla u poetične vode.

Njena pjesma je dobro smišljena, tematika odlično izvedena, no ima nešto što pjesmi nedostaje. Nedostaje jača emocija, a autorici emocije ne nedostaju i čudi me da nije i u ovoj pjesmi upotrijebila svoje najjače oružje.

Svakako, riječ je o autorici koja zna kako se to radi. Srećno!

MILAN ČORAK – Dopadljiva pjesma, no nesređena u smislu interpunkcije. Pokoja gramatička greškica se potkrala, no to nije bitno umanjilo vrijednost same pjesme. Obratiti više pažnje ukoliko autor prođe u sljedeći krug.

MAJA BULJUBAŠIĆ – Ritmika u rimi nije adekvatno primijenjena. Mjestimično odskače i čini grmljavinu u ušima. Obratiti više pažnje ako se teži rimovanju. Pjesma nije loša ali je prejednostavna i ništa novoga nam nije donijela što već nismo čuli ili pročitali. Orginalnost autora je ono što se najviše cijeni pa savjetujem da autorica sama odluči kako dalje. Dati stihu dio sebe, velika je stvar. Učiniti stih zavodljivim čitaocu je isto što i sam biti veoma zadovoljan istim. Pustiti riječima da se bore i izbore sa željom i učiniti originalnost prihvatljivom i otvorenom širem čitalačkom auditoriju.

Ova pjesma mi je ličila na pjesmu koju je pjevačica otpjevala samo uglom usana. Dakle, nigdje glasa ni volje da pjesmi da malo života. Na žalost, vrlo sam kritična na neuspjelu rimu i mišljenja sam da autorica mora još mnogo da radi kako bi postigla bolje rezultate. Svakako, želim puno sreće u daljem radu i, ukoliko prođe u sljedeći krug i bude se predstavljala pjesmama u rimi, onda neka obrati pažnju da ta rima zvuči kao rima, korektno i ritmički tačno.

INES DAUTANAC – Lijepa, tečna minijatura! Vrlo lijepo osmišljena i uspješno predstavljena pjesma koja plijeni pažnju.

DINO HALVADŽIĆ – Već smo upoznali ovog autora i pamtim neke njegove pjesme iz prošlih Duela. Uvijek osjetim neku simpatiju prema njegovim pjesmama, što se i ovog puta dogodilo. Neobičan stil koji već dugo slijedi donio je iskustvo koje je uočljivo i napredak u stvaranju. To me posebno raduje.

I ova pjesma je pjesma koja će biti zabilježena kao posebna. Poznavalac, kakav je ovaj autor, zna način kako doprijeti do osjetila duše. Akcenat je na emociji koju ovaj autor posjeduje zbog čega se i izdvaja iz reda mnogih autora koji u pjesmama ne teže emotivnim trenucima koji su itekako bitni u stvaranju. Srećno!

STJEPAN CRNIĆ – Emotivno i vrlo lijepo napisana pjesma. Nemam riječi! Bravo!

LJILJANA LIPOVAC – Autorica koja piše srcem i autorica koja piše život. Mala kritika na upotrebu tvrdog č tamo gdje mu baš nije mjesto, no to ne umanjuje snagu pjesme. Hrabrost je otvoriti dušu i srce ljudima za koje ne znaš kako će prihvatiti pjesmu i sve ono što imaš da kažeš kao autor.

Obzirom da sam jako slaba na osobe slabijeg pola koje preživljavaju nevjerovatne stvari u životu, to me je ova pjesma jako rastužila i dotakla me istina sa kojom se sučeljavaju mnoge žene na ovoj našoj lijepoj planeti. Nepošteno je dignuti ruku na slabijeg od sebe, nepošteno je ne poštovati onu kojoj si se zavjetovao na ljubav i takve pjesme, iako tegobne, unose u nas obrambene mehanizme za opstankom i borbom za svoje mjesto pod suncem. Pouka pjesme je veoma važna i vrlo važno je, slijediti je.

Izvrsna pjesma, izvrsna autorica … Šta više reci nego srećno!

ANA PIRŠLJIN – Već duže vrijeme pratim rad ove autorice i tvrdim da posjeduje sve kvalitete odličnog autora. Ova pjesma to dokazuje. Izvrsno obrađena tema, mjestimična rima usklađena po svim normama. Plima koju osjećam u grudima dok čitam ove stihove čak i više od onog što sam očekivala. Bravo!

ZRINKO ŠIMUNIĆ – Simpatična pjesma ali sa mnogo grešaka u interpunkciji. Zarezi i tačke na mjestima gdje ne treba da se nalaze govore o površnosti. Tema nesvakidašnja i vrlo simpatična, međutim, kako je običnim riječima iskazana, pojednostavljena i tek sa vrlo malo pjesničkih izraza, svrstavam je u osrednje vrijednosti. To ipak ne znači da autor nije uspio prenijeti svoja razmišljanja u pjesmu. Uspio je, no na ovoj pjesmi bi se puno toga dalo izijeniti kako bi bila i zvučala mnogo bolje. Zato, strpljenja i ne žuriti … potrebno je malo i potruditi se kako bi izazvali i iskren smiješak kod čitalaca.

Srećno!

SANJA VIDOVIĆ (YOHANNAH) – Slatka minijatura! No, za predstavljane u takmičarskom dijelu MD mislim da ova minijatura nije dovoljno jaka kako bi se suprostavila mnogim autorima i njihovim pjesmama koji zaslužuju mnogo veću pažnju. Vjerujem da autorica vjeruje u svoj sud, no da li će taj sud imati isto mišljenje i čitaoci, ostaje da se vidi.

Srećno!

SAVO OROZOVIĆ – Jednako kao i prethodna pjesma, nedovoljno pažnje poklonjeno važnosti selekcje Drugog kruga MD.

U ovoj pjesmi nisam pronašla ni jedan razlog za podržati autora iako sam nastojala prihvatiti stil kojim se predstavio u ovoj pjesmi. Ovo čak ne svrstavam ni u pjesme sviđaliice jer mnogo je tu potrebno ispravki kako bi pjesma dobila smisao kakav je autor želio. Na žalost, neuspješno, po mom mišljenju. No, ipak radi podrske 4 boda.

ANA NARANDŽIĆ – Pozdravljam ponovnu prijavu u MD ove nam, drage, poetese.

Pjesma, tematski dobro uređena, no umorilo me ponavljanje riječi koje se i nisu morale ponavljati da bi istakle bitnost. Prepoznatljiv stil, izvrsna poznavateljica poetike i posebnost izražaja, ovu je autoricu dovelo do Super Finala u prošlogodišnjim Duelima. Pamtim njene lijepo upakovane pjesme i bila sam vrlo ponosna na njen rad.

No, vremenom, autorica je izmijenila djelimično taj svoj prepoznatljiv izražaj i pokušala je uvesti nešto novo u svoje pisanje, što ja pozdravljam.

Iskreno, ova autorica, bez bojazni od ispadanja u ovom krugu, treba da obrati pažnju, ako i ubuduće bude eksperimentisala novim izražajem, da ne proigra sve ono što je do sada postigla i što je vrijedno spomena.

Dobronamjerno je, časna riječ! Srećno!

Objava Mili Dueli 2023 – Hrvatska (Poezija i književne kritike) pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

The contest is traditionally composed of 5 elimination rounds. In each round, the number of authors decreases, and in the last, Fifth round, the winner is decided by a voting system based on the Eurovision Song Contest scoring system. The main responsible person of the contest is Nermin Delić, the idea creator and organizer of the contest. For 8 years in a row, Mili Dueli have been gathering authors and spreading the influence of poetry in everyday life.

Nermin Delić

Briefly about the First Round: The selection of all received applications (739) was performed by Nermin Delić. The organizer selected 476 authors for presentation in the Second Round.

Briefly about the Second Round: After the selection in the First Round by the organizer of the contest, Nermin Delić, 476 authors were selected and presented in the Second Round. In the Second Round, the authors are classified in 12 duels, according to the countries they come from. Due to the number of participants, Bosnia and Herzegovina had 2 duels (DUEL 1, DUEL 2), and Serbia 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Croatia, Montenegro, North Macedonia and Bulgaria had one duel each (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Due to the small number of participants, authors from Albania, Greece, Kosovo, Romania and Slovenia were presented in one duel (DUEL 10). Poets with Balkan roots, but with current residence outside the Balkans, are grouped together in one duel (DUEL 11). In the end, all authors coming from non-Balkan countries are grouped into one duel (DUEL 12).

The beginning of the presentation of the duel on the official Facebook profile of Mili Dueli was on July 12, 2020. Duels are presented in order, every 2-3 or 4 days according to the scope of the duel. For the first 15 days from the presentation of the duel, the followers of Mili Dueli were able to vote in the comments by entering the author’s number below the picture where her/his poem is presented. In addition to the readers, the members of the jury, composed of 12 renowned and important for Mili Duel artists from the Balkans, also voted. They selected 90% of the authors to pass to the Third Round. The other 10% is intended for the votes of the readers, for those who were not selected by the jury, and who have the great support of their friends and companions Mili Dueli.

THIRD ROUND

RESULTS

DUEL 6 – BULGARIA

How was the vote?

(1) Organizer: Nermin Delic
(2) President of the jury: Anđela Turukalo
(3) Additional member of the jury I: Danja Gašpar Đokić
(4) Additional member of the jury II: Nikola Ismail
(5) Readers (number of votes received): 944
(6) Common picture * (* The authors could achieve an additional grade of 5, if they send their picture with one of the participants of the 3rd round.)

VOTING RULES:

• In Duel 6, all authors from Bulgaria who passed the previous selection are presented. The number of participants in Duel 6 is 20.
• How the votes were counted: The ratings of the additional members of the jury were added up to the average grade, and that with the grades of the President of the jury, and with the grades of the Readers and the grade of the Common Picture. The drawn average grade is summed with the grade of the Organizer and thus the final average grade is obtained on the basis of which the authors are ranked.
• The President of the jury had the right to send one author directly to the Semifinals. The President of the jury in this duel used that option and sent Donko Najdenov directly to the next round.
• In this duel, no author passed directly based on the votes of the readers. Only one Bulgarian author with a large number of readers’ votes was awarded a grade of 5. By the way, according to the rules of the 3rd round, Readers awarded the 3 authors with the highest number of votes in the Third Round – direct passage to the Semifinals, and another 22 authors received a grade of 5. 5 authors stood out significantly in terms of the number of readers’ votes in the Third Round, the organizer decided to release all five directly into the next round.

• 

• Common picture. The authors were entitled to an additional grade (5) if they sent a picture with some of the participants of the 3rd round of the Due Duels 2020. The goal of the pictures was to encourage social relations outside of online activities and socializing.

  

SO, WHAT ‘S THE NEXT?

TOP 100 – Authors who entered the TOP 100 went directly to the Semifinals Mili Dueli 2020. Each of them will be assigned a mentor at the discretion of the Organizer, and the names of their mentors will be announced later. The mentor can only be one of the members of the Mili DuelI 2020 jury. All the details related to the preparation and sending Semifinals poems (ROUND 4) will be received in a private message in the inbox. Please be patient!

TOP 120 – Authors who entered the TOP 120 did not go directly to the Semifinals of the Mili Dueli 2020. They will, after the announcement of the all results, be offered to the members of the jury to choose them to be their mentors. If none of the members of the jury expresses their will to be their mentor, the authors will not make it to the Semifinals. If one member of the jury responds, that member of the jury will automatically become a mentor. If more than 2 members of the jury apply, the Organizer will, in cooperation with the authors, select one of the offered members of the jury as a mentor to the author.

TOP 250 – Authors who remained in the TOP 250 did not make it to the Mili Dueli 2020 Semifinals. Their contribution to the spread of the project and poetry will be rewarded by receiving electronic recognition for their participation as they represented their countries in a bright light (TOP 250 from 739 registered !!!), and will accordingly receive recognition for the intercultural dialogue of the Balkan countries and the countries of the world in which they participated.

All the presented poems will be represented in a electronic collection which, apparently, will have its own printed edition (summer, 2021), when MILI DUELI BALKAN TOUR awaits us. More on that soon!

Also, all authors who are 2000 or younger will be presented at the MILI DUEL JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST which will start a few days after the end of the eighth season of Mili Duels 2020 – Online Balkan Poetry Contest!

KOMENTARI ŽIRIJA

Organizator: NERMIN DELIĆ

Predsjednik žirija: ANĐELA TURUKALO

Dmitar Dzhenev, quote lovely and vivid. I like the depth of this poem and I really appreciate that way of “painting with words”. Well done.

Denitsa Mineva, I’m not too amazed with this poem. It’s probably because of the difficulty of the group. It’s not bad, it just wasn’t striking enough.

Valentin Popov, I loved it. It’s deep and emotional and touching. This author just gets better and better. This poem contains such powerful imagery, it has to leave a mark on the reader. Really well done.

Ninko Kirilov… As I started reading, I found it quite interesting. But, the ending is truly beautiful. Loved this poem, loved the previous one… So, I truly hope I’ll love the next one. Well done and good luck.

Yana Radilova, this was very sharp and precise. This poem is a statement, and a powerful one. I love your expression and the life you bring into the poetry.

Lyubomir Kyuchukov, this was written quite well. But, this group is filled with amazing authors, so everything has to count. This poem lacked one single statement in the very end- something strong, powerful and meaningful- to give it the ending it deserved. Nevertheless, I find it very good.

Tanya Mirtcheva, I found this quite pale- compared to the rest of the group. It seemed like the author tried to make the poem energetic, but the product was quite chaotic and imprecise. The motives could be more personal and more creative.

Kaloyan Hristov, I like this poem. It’s interesting and pleasant. The ending is soft, but it balances the poem and really makes it whole. Well done.

Denis Olegov, I loved the imagery and energy of this poem. The meaning is profound and clear. Motives are creative and very touching… So, well done.

Georgi Slavov… A bit rebellious, a bit chaotic… Lots of emotions, though concealed. I did find a couple of questionable moments here, but the rest of the poem simply beats it all. So, I really like it.

Alex Arnaudov… This was quite unusual. Not something I expected. And that’s a good thing. It’s quite mistified, yet emotional. The ending is lovely. The only thing I find troublesome is that it feels somehow disconnected. Like the verses aren’t quite naturally merged…

Ioana Hristova, this poem was quite picturesque. I do think you needed to focus more: to accentuate some parts more, other less. It feels a bit unnatural in some parts, and this kind of poetry should be written in such manner that it feels completely fluent.

Donko Naydenov… I think this round deserved a better choice of writing subject. It feels somewhat pale compared to others. Yet, I’m happy that I find this author getting better and better. And, I do appreciate this poem, it’s quite good. I like it. But, I’m hoping for something deeper next time.

Rolanda Stefanova, I like the ending. But, it seems like the rest of the poem shouldn’t be so…simplified. It lacks a bit of mystery, some drama. This way, it feels like a flat line.

Kremena Kirilova, this poem is too simple, too naive. It lacks strength and some powerful motives to make it stand out.

Steliana Petkova: the start of the poem and it’s ending- it was great. But, the middle part was too simple. If you made the middle part stand out more, the poem would probably be perfect.

Ekaterina Gluhova-Dimitrova, I understand the theme of this poem, but this is really too chaotic. There has to be balance, to make it pleasant for the reader. Also, some innovative metaphors could be very useful.

Geno Nedyalkov, this is interesting and likeable. Yet, it lacks a bit of clarity, some strong point, some effective ending that would make it whole. It feels like it’s incomplete.

Vesela Haltakova, I must say it’s interesting. Yet, it’s too plain and simple. It should be a bit deeper and more emotional. First part is the one that feels too naive.

Ruzha Velcheva, it’s almost like I’m seeing it in my head- while reading your words. I really like it, though it does seem a bit pale compared to other poems of this group- because of the energy and the very subject, probably. Yet, I’m satisfied with this.

Dodatni član žirija I: DANJA GAŠPAR ĐOKIĆ

DIMITAR DZHENEV great reflective poem, not even the translation diminished its beauty, it has beautiful rhythm, it has meaning, beautiful lyrical images and metaphors, everything a poem should have

DENITSA MINEVA has something in this poem, but not enough for me to delight me or throw me out of my shoes … average poem

VALENTIN POPOV when it comes to war issues, a man can’t be immune and run out of emotions … very nicely woven and I believe that in the Bulgarian language it sounds nicer, here the rhythm creaks a little, as if there are no spaces to calm emotions and start again like an avalanche

NINKO KIRILOV great poem, it has meaning and great rhythm and the poet performed it great to the end

YANA RADILOVA is another great poem to which nothing can be taken away or added … great

LYUBOMIR KYUCHUKOV an average poem in which the reader cannot read anything new, it seems too sterile to me, maybe some special stylistic figure of the poem would give strength and beauty, like this, just mediocrity

TANYA MIRTCH’S poem was beautifully realized in the beginning, but the very end simply suffocated its beauty … much more could be given and said from this

KALOYAN HRISTOV is a poem that didn’t particularly touch me, I think it needs more work

DENIS OLEGOV an interesting poem, which was promising at the beginning, as if the author got a little tired at the end … and the verse “abyss without bottom” … if it is abyss, this is superfluous – without bottom, I think it’s a mistake came in rendition, but that doesn’t change my assessment and impression

GEORGI SLAVOV this poem has great moments, but it is too long and fragmented … this would be great if two or three poems were made from the material … there is simply a lot of stuff in the poem and it makes it extensive and unrelated

ALEX ARNAUDOV’s author nicely analyzed the thoughts, divided them into miniature cycles and thus the song gains in beauty, nothing is crowded and accumulated … I like the way the song, ie these cycles flow and how they are rounded at the end

JOANA HRISTOVA again a war theme, but in my opinion very unsuccessfully performed, there is something there, but the end itself is completely meaningless to me..needs a lot of work

DONKO NAYDENOV an average landscape poem that didn’t say anything new, a clean description of the mountain … maybe some special stylistic figure should be inserted to make the poem stand out from the average

ROLANDA STEFANOVA poem is well thought out and there are great moments in it, the comparison of life and restaurants is successful, I think there was a little more work to be done on the poem, but in any case, the poem is very impressive

KREMENA KIRILOVA I didn’t feel anything special or impressive in this poem… like purely giving lessons, which the poem can’t really stand … the average poem

STELIANA PETKOVA another average poem in which nothing new is offered, and nothing special … there is still a lot of work to be done

EKATERINA GLUHOVA – DIMITROVA a good title for a poem like this … fragments that make up a day, a year, a whole life, but there is still a lot missing to make the poem shine

GENO NEDYALKOV well thought out, but poorly realized … one quite average poem

VESELA HALTAKOVA another average poem in which I did not read anything new, nothing in particular impressed me

RUZHA VELCHEVA I was not particularly impressed by this poem either, there is something in it, the ending is beautiful, but I think it could have been written much better

Original:
DIMITAR DZHENEV odlična refleksivna pjesma, ni prepjev joj nije umanjio ljepotu, ima ritam, ima smslenost, prelijepe slike i metafore, sve ono što jedna pjesma treba imati

DENITSA MINEVA ima u ovoj pjesmi nešto, ali meni nedovoljno da bi me oduševila ili izbacila iz cipela…prosječna pjesma

VALENTIN POPOV kad je ratna tematika u pitanju, čovjek ne može biti imun i ostati bez emocija…vrlo lijepo istkano i vjerujem kako na bugarskom jeziku zvuci ljepše, ovdje mi malo škripi ritam, kao da nedostaju razmaci da se emocije slegnu i opet krenu kao lavina

NINKO KIRILOV odlična pjesma, ima i smislenost i odličan ritam i pjesnik ju je odlično izveo do kraja

YANA RADILOVA još jedna odlična pjesma kojoj se baš ništa nema ni oduzeti, a ni dodati…sjajno

LYUBOMIR KYUCHUKOV prosječna pjesma u kojoj baš ništa novog čitatelj ne može iščitati, previše mi izgleda sterilno, možda bi neka bravura pjesmi dala snagu i ljepotu, ovako, samo prosječnost

TANYA MIRTCHEVA pjesma je u početku lijepo realizirana, ali sam kraj naprosto joj je ugušio ljepotu…moglo se iz ovoga puno više dati i izreći

KALOYAN HRISTOV pjesma koja me baš ničim nije posebno dirnula, mislim kako treba više rada

DENIS OLEGOV interesantna pjesma, koja je na početku bila obećavajuća, kao da se autor malo umorio pri kraju…i sam stih “bezdan bez dna”…ako je bezdan, suvišn je ovo – bez dna, mislim kako je do greške došlo u prepjevu, ali to ne mijenja moju ocjenu i dojam

GEORGI SLAVOV ova pjesma ima sjajne momente, ali je previše dugačka i rascjepkana…ovo bi bilo odlično da su se od materijala napravile dvije, tri pjesme…naprosto je puno toga zgurano u pjesmu i čini je opširnom i nepovezanom

ALEX ARNAUDOV autor je lijepo raščlanio misli, razdijelio ih u minijaturne cikluse i time pjesma dobija na ljepoti, ništa nije zgurano i nagomilano…sviđa mi se način kako pjesma, odnosno ovi ciklusi teku i kako su zaokruženi na kraju

ЙОАНА ХРИСТОВА opet ratna tematika, ali po meni veoma neuspješno izvedena, ima tu nečega, ali sam kraj mi je putpuno besmislen..treba tu još puno rada

DONKO NAYDENOV jedna prosječna pejzažna pjesma koja baš ništa novo nije rekla, čisti opis planine..mozda bi tu trebalo ubaciti neku bravuricu da bi pjesmu izdiglo iz prosječnosti

ROLANDA STEFANOVA pjesma je dobro zamišljena i u njoj ima odličnih momenata, poređenje života i restorana je uspješno, mislim kako je još malo trebalo raditi na pjesmi, ali u svakom slučaju, pjesma je vrlo dojmljiva

KREMENA KIRILOVA ništa posebno, a ni dojmljivo ne osjetih u ovoj pjesmi…kao čisto davanje lekcija, što pjesma baš i ne podnosi…prosječna pjesma

STELIANA PETKOVA još jedna prosječna pjesma u kojoj se ne nudi ništa novo, a ni posebno…treba tu još dosta rada

ЕКАТЕРИНА GLUHOVA – DIMITROVA dobar naslov za ovakvu pjesmu…fragmenti od kojih se sastavlja dan, godina, cijeli život, ali nedostaje tu još puno toga da bi pjesma zablistala

GENO NEDYALKOV dobro zamišljeno, ali loše realizirano…jedna sasvim prosječna pjesma

VESELA HALTAKOVA još jedna prosječna pjesma u kojoj ništa novo nisam pročitala, ništa me posebno nije dojmilo

RUZHA VELCHEVA ni ova me pjesma nije posebno dojmila, ima nešto u njoj, kraj je lijep, ali mislim kako se moglo daleko bolje napisati.

Dodatni član žirija II: NIKOLA ISMAIL

Član žirija do kraja roka za slanje glasova nije glasao. 

DUEL POEMS

You can watch the entire duel on the social network Facebook, where it is on the official profile Mili DuelI.

See more about the organization of the Third Round here:

Mili Dueli 2020: Third Round Organization

MILI DUELI 

Made in Bosnia and Herzegovina
by Nermin Delić

Europe / Balkan Peninsula
Bosnia and Herzegovina
Federation of Bosnia and Herzegovina
Central Bosnia Canton
Jajce Town 70202

Sva prava zadržana. // All rights reserved.

Objava MILI DUELI 2020: Third round results – DUEL 6 – Bulgaria pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

Kontest je tradicionalno sastavljen od 5 eliminatornih krugova.U svakom krugu se broj autora smanjuje, a u posljednjem, Petom krugu, odlučuje se i pobjednik sistemom glasanja baziranom na bodovnom sistemu Eurovision Song Contest. Glavno odgovorno lice kontesta je Nermin Delić, idejni tvorac i organizator kontesta. Mili Dueli već 8 godina zaredom okupljaju autore i šire utjecaj poezije u svakodnevnici.

Ukratko o Prvom krugu: Selekciju svih pristigli prijava (739) je vršio Nermin Delić. Organizator je odabrao 476 autora za predstavljanje u Drugom krugu.

Ukratko o Drugom krugu:  Nakon selekcije u Prvom krugu od strane organizatora kontesta, Nermina Delića, odabrano je 476 autora koji su predstavljeni u Drugom krugu. U Drugom krugu, autori su svrstani u 12 duela, prema državama iz kojih dolaze. Zbog brojnosti učesnika, Bosna i Hercegovina je imala 2 duela (DUEL 1, DUEL 2), a Srbija 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Hrvatska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bugarska su imale zasebno po jedan duel (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Zbog malobrojnosti učesnika, u jednom duelu su predstavljeni autori iz Albanije, Grčke, Kosova, Rumunije i Slovenije (DUEL 10). Pjesnici sa balkanskim korijenima, ali sa trenutnim prebivalištem van Balkana, svrstani su zajedno u jedan duel (DUEL 11). Na kraju, svi autori koji dolaze iz vanbalkanskih zemalja, svrstani su u jedan duel (DUEL 12).

Početak predstavljanja duela na zvaničnom Facebook profilu Milih Duela je bio 12. juli, 2020. godine. Dueli su predstavljani redoslijedom, na svaka 2-3 ili 4 dana shodno obimu duela. Prvih 15 dana od predstavljanja duela, pratioci Milih Duela su mogli glasati u komentarima upisivanjem rednog broja autora ispod slike gdje u opisu predstavljena njegova pjesma. Pored čitalaca, glasali su i članovi žirija, sastavljeni od 12 renomiranih i za Mile Duele važnih umjetnika Balkana. Oni su vršili odabir 90% autora koji će proći u Treći krug. Ostalih 10% je predviđeno za glasove čitalaca, za one koje žiri nije odabrao, a imaju veliku podršku svojih prijatelja i pratilaca Mili Dueli.

TREĆI KRUG

REZULTATI

DUEL 5 - NORTH MACEDONIA

Kako se glasalo?

(1) Organizator: Nermin Delić 
(2) Predsjednik žirija: Milčo Misoski
(3) Dodatni član žirija I: Zdravko Odorčić
(4) Dodatni član žirija II: Ljubica Petrović Kosor
(5) Čitaoci (broj pristiglih glasova): 941
(6) Zajednička slika* (*Autori su mogli ostvariti dodatnu ocjenu 5, ukoliko pošalju svoju sliku sa nekim od učesnika 3. kruga. )

PRAVILA GLASANJA:

• U Duelu 5 su predstavljeni svi autori iz Sjeverne Makedonije koji su prošli prethodnu selekciju.
• Broj učesnika Duela 5 je 20.
• Kako se računali glasovi: Ocjene Dodatnih članova žirija su se zbrajale u prosječnu ocjenu, a ona sa ocjenama Predsjednika žirija, te sa ocjenama Čitalaca i ocjenom Zajedničke slike. Izvučena prosječna ocjena je sabrana sa ocjenom Organizatora i tako je dobijena je konačna prosječna ocjena na osnovu koje su rangirani autori.
• Predsjednik žirija je imao pravo da pošalje po jednog autora direktno u Polufinale. Predsjednik žirija u ovom duelu tu opciju nije iskoristio.
• U ovom duelu niti jedan autor nije prošao direktno na osnovu glasova čitalaca. 4 autora sa velikim brojem glasova čitalaca su nagrađeni ocjenom 5. Inače, prema pravilima 3. kruga,  Čitaoci su nagrađivali 3 autora sa najvećim brojem glasova u Trećem krugu – direktnim prolazom u Polufinale, a još 22 autora su dobili ocjenu 5. Budući da se 5 autora znatno izdvojilo po broju glasova čitalaca u Trećem krugu, organizator je odlučio da svih petoro pusti direktno u sljedeći krug.
• Zajednička slika. Autori su imali pravo na dodatnu ocjenu (5) ukoliko pošalju zajedničku fotografiju sa nekim od učesnika 3. kruga Mili Dueli 2020. Cilj zajedničkih slika je bio poticanje društvenih odnosa i van online aktivnosti i druženja.

• 

  

ŠTA SADA?

TOP 100 – Autori koji su ušli u TOP 100 su direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Svakom ponaosob od njih će biti dodijeljen mentor po odluci Organizatora, a imena njihovih mentora će biti naknadno obznanjena. Mentor može biti samo neko od članova žirija Mili Dueli 2020. Sve detalje vezane za pripremu i slanje pjesme za Polufinale (4. KRUG), dobit će u privatnoj poruci u inboks. Molimo strpljenje!

TOP 120 – Autori koji su ušli u TOP 120 nisu direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020. Oni će, po objavi rezultata biti ponuđeni članovima žirija da ih odaberu da im budu mentori. Ukoliko niko od članova žirija ne iskaže volju da im bude mentor, autori neće proći u Polufinale. Ukoliko se javi 1 član žirija, automatski će taj član žirija postati mentor. Ukoliko se javi više od 2 člana žirija, Organizator će u saradnji sa autorima odabrati nekog od ponuđenih članova žirija za mentora autoru.

TOP 250 – Autori koji su ostali u TOP 250 nisu prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Njihov doprinos širenju projekta i poezije će biti nagrađen time što će dobiti  elektronsko priznanje za  sudjelovanje budući da su svojim učešćem predstavljali svoje zemlje u sjajnom svjetlu (TOP 250 od 739 prijavljenih!!!), te će shodno tome dobiti priznanje za interkulturalni dijalog balkanskih zemalja i zemalja svijeta u kojem su učestovali.

Sve predstavljene pjesme će biti zastupljene u zajedničkom elektronskom zborniku koji će, po svemu sudeći, imati i svoje štampano izdanje (ljeto, 2021.), kada nas očekuje MILI DUELI BALKAN TOUR. Više o tome uskoro!

Također, svi autori koji su 2000. godište ili mlađi, će biti predstavljeni na MILI DUELI JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST koji će startati par dana nakon završteka osme sezone Mili Dueli 2020 – Online Balkan Poetry Contest!

KOMENTARI ŽIRIJA

Organizator: NERMIN DELIĆ

Apelujem na sve autore i prijatelje da i ove rezultate Trećeg kruga dožive na pravi način. Ocjenjivala se jedna pjesma, onu koju ste sami odabrali i poslali. Ukoliko je pjesma „nedojmljiva“, u najmanju ruku, niste dobili pozitivne komentare, niti baš najsjajnije ocjene. Ali to ne znači da ste loši autori i da je tom ocjenom vrednovan sav Vaš doprinos u poeziji. Pišite, pišite i pišite… jer tako malo vremena imamo.

Predsjednik žirija: MILČO MISOSKI

Predsjednik žirija nije poslao komentare. 

Dodatni član žirija I: ZDRAVKO ODORČIĆ

Zanimljiva poezija kolega iz Makedonije. Nekoliko pjesmama ostavile su dobar dojam, ali mi kratka poema Ane Marije Naumovske najviše impresionirala sadržajem i načinom stihovanja.

Dodatni član žirija II: LJUBICA PETROVIĆ KOSOR

Neću komentarisati pjesme pojedinačno, jer ne poznajem makedonski jezik dovoljno, da mi ne bi predstavljao prepreku prilikom ocjenjivanja, a takođe i prilikom komentarisanja.
Primijetila sam da neki prevodi pjesama ne daju pravu sliku o pojedinim pjesmama, a jedna, čak, nije ni prevedena. U originalnom tekstu, na makedonskom, neke pjesme imaju prelijepe rime, što se u prevodu ne vidi. Neki izrazi i riječi su tako prevedeni da pjesma prilično gubi u ljepoti i u smislu. Nemam namjeru da kritikujem kvalitet prevoda, već želim da kažem koliko je teško ocjenjivari pjesme koje vam nijesu sasvim razumljive.
Imala sam potrebu da prokomentarišem ovo, jer bi mi bilo žao da zbog jezičke barijere, učinim nepravdu nekome od kandidata.

PJESME DUELA

Cjelokupni duel možete pogledati na društvenoj mreži Facebook, gdje je na zvaničnom profilu Milih Duela predstavljen kroz nekoliko slika.

Više o organizaciji Trećeg kruga pogledajte ovdje:

Mili Dueli 2020: Organizacija Trećeg kruga

MILI DUELI 

Made in Bosnia and Herzegovina
by Nermin Delić

Europe / Balkan Peninsula
Bosnia and Herzegovina
Federation of Bosnia and Herzegovina
Central Bosnia Canton
Jajce Town 70202

Sva prava zadržana. // All rights reserved.

Objava MILI DUELI 2020: Rezultati 3. kruga – DUEL 5 – Sjeverna Makedonija pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

Kontest je tradicionalno sastavljen od 5 eliminatornih krugova.U svakom krugu se broj autora smanjuje, a u posljednjem, Petom krugu, odlučuje se i pobjednik sistemom glasanja baziranom na bodovnom sistemu Eurovision Song Contest. Glavno odgovorno lice kontesta je Nermin Delić, idejni tvorac i organizator kontesta. Mili Dueli već 8 godina zaredom okupljaju autore i šire utjecaj poezije u svakodnevnici.

Ukratko o Prvom krugu: Selekciju svih pristigli prijava (739) je vršio Nermin Delić. Organizator je odabrao 476 autora za predstavljanje u Drugom krugu.

Ukratko o Drugom krugu:  Nakon selekcije u Prvom krugu od strane organizatora kontesta, Nermina Delića, odabrano je 476 autora koji su predstavljeni u Drugom krugu. U Drugom krugu, autori su svrstani u 12 duela, prema državama iz kojih dolaze. Zbog brojnosti učesnika, Bosna i Hercegovina je imala 2 duela (DUEL 1, DUEL 2), a Srbija 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Hrvatska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bugarska su imale zasebno po jedan duel (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Zbog malobrojnosti učesnika, u jednom duelu su predstavljeni autori iz Albanije, Grčke, Kosova, Rumunije i Slovenije (DUEL 10). Pjesnici sa balkanskim korijenima, ali sa trenutnim prebivalištem van Balkana, svrstani su zajedno u jedan duel (DUEL 11). Na kraju, svi autori koji dolaze iz vanbalkanskih zemalja, svrstani su u jedan duel (DUEL 12).

Početak predstavljanja duela na zvaničnom Facebook profilu Milih Duela je bio 12. juli, 2020. godine. Dueli su predstavljani redoslijedom, na svaka 2-3 ili 4 dana shodno obimu duela. Prvih 15 dana od predstavljanja duela, pratioci Milih Duela su mogli glasati u komentarima upisivanjem rednog broja autora ispod slike gdje u opisu predstavljena njegova pjesma. Pored čitalaca, glasali su i članovi žirija, sastavljeni od 12 renomiranih i za Mile Duele važnih umjetnika Balkana. Oni su vršili odabir 90% autora koji će proći u Treći krug. Ostalih 10% je predviđeno za glasove čitalaca, za one koje žiri nije odabrao, a imaju veliku podršku svojih prijatelja i pratilaca Mili Dueli.

TREĆI KRUG

REZULTATI

DUEL 4 – CRNA GORA

Kako se glasalo?

(1) Organizator: Nermin Delić 
(2) Predsjednik žirija I: Anđela Turukalo
(3) Predsjednik žirija II: Ljubica Petrović Kosor
(4) Dodatni član žirija: Simo Golubović
(5) Čitaoci (broj pristiglih glasova):1909
(6) Zajednička slika* (*Autori su mogli ostvariti dodatnu ocjenu 5, ukoliko pošalju svoju sliku sa nekim od učesnika 3. kruga. )

PRAVILA GLASANJA:

• U Duelu 4 su predstavljeni svi autori iz Crne Gore koji su prošli prethodnu selekciju.
• Broj učesnika Duela 4 je 20.
• Kako se računali glasovi: Ocjene Dodatnog člana žirija su se zbrajale sa ocjenama Predsjednika žirija 1 i Predsjednika žirija 2, te sa ocjenama Čitalaca i Zajednička slika – ocjenom. Njihova prosječna ocjena je sabrana sa ocjenom Organizatora i izvučena je konačna prosječna ocjena na osnovu koje su rangirani autori.
• Predsjednici  žirija su imali pravo da pošaju po jednog autora direktno u Polufinale. Autorica Nataša Karadžić je prošla direktno u sljedeći krug, odlukom Predsjednika žirija (Anđela Turukalo), te autorica Tamara Senić je prošla direktno u sljedeći krug odlukom Predsjednika žirija (Ljubica Petrović Kosor).
• U ovom duelu čak dva autora (Rasim Gutić i Marko Vulević) su prošla direktno na osnovu glasova čitalaca. Jedan autor (Goran Popović) sa velikim brojem glasova čitalaca je nagrađen ocjenom 5. Inače, prema pravilima 3. kruga,  Čitaoci su nagrađivali 3 autora sa najvećim brojem glasova u Trećem krugu – direktnim prolazom u Polufinale, a još 22 autora su dobili ocjenu 5. Budući da se 5 autora znatno izdvojilo po broju glasova čitalaca u Trećem krugu, organizator je odlučio da svih petoro pusti direktno u sljedeći krug.
• Zajednička slika. Autori su imali pravo na dodatnu ocjenu (5) ukoliko pošalju zajedničku fotografiju sa nekim od učesnika 3. kruga Mili Dueli 2020. Cilj zajedničkih slika je bio poticanje društvenih odnosa i van online aktivnosti i druženja.

• 

ŠTA SADA?

TOP 100 – Autori koji su ušli u TOP 100 su direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Svakom ponaosob od njih će biti dodijeljen mentor po odluci Organizatora, a imena njihovih mentora će biti naknadno obznanjena. Mentor može biti samo neko od članova žirija Mili Dueli 2020. Sve detalje vezane za pripremu i slanje pjesme za Polufinale (4. KRUG), dobit će u privatnoj poruci u inboks. Molimo strpljenje!

TOP 120 – Autori koji su ušli u TOP 120 nisu direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020. Oni će, po objavi rezultata biti ponuđeni članovima žirija da ih odaberu da im budu mentori. Ukoliko niko od članova žirija ne iskaže volju da im bude mentor, autori neće proći u Polufinale. Ukoliko se javi 1 član žirija, automatski će taj član žirija postati mentor. Ukoliko se javi više od 2 člana žirija, Organizator će u saradnji sa autorima odabrati nekog od ponuđenih članova žirija za mentora autoru.

TOP 250 – Autori koji su ostali u TOP 250 nisu prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Njihov doprinos širenju projekta i poezije će biti nagrađen time što će dobiti  elektronsko priznanje za  sudjelovanje budući da su svojim učešćem predstavljali svoje zemlje u sjajnom svjetlu (TOP 250 od 739 prijavljenih!!!), te će shodno tome dobiti priznanje za interkulturalni dijalog balkanskih zemalja i zemalja svijeta u kojem su učestovali.

Sve predstavljene pjesme će biti zastupljene u zajedničkom elektronskom zborniku koji će, po svemu sudeći, imati i svoje štampano izdanje (ljeto, 2021.), kada nas očekuje MILI DUELI BALKAN TOUR. Više o tome uskoro!

Također, svi autori koji su 2000. godište ili mlađi, će biti predstavljeni na MILI DUELI JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST koji će startati par dana nakon završteka osme sezone Mili Dueli 2020 – Online Balkan Poetry Contest!

KOMENTARI ŽIRIJA

Organizator: NERMIN DELIĆ

Apelujem na sve autore i prijatelje da i ove rezultate Trećeg kruga dožive na pravi način. Ocjenjivala se jedna pjesma, onu koju ste sami odabrali i poslali. Ukoliko je pjesma „nedojmljiva“, u najmanju ruku, niste dobili pozitivne komentare, niti baš najsjajnije ocjene. Ali to ne znači da ste loši autori i da je tom ocjenom vrednovan sav Vaš doprinos u poeziji. Pišite, pišite i pišite… jer tako malo vremena imamo.

Predsjednik žirija I: ANĐELA TURUKALO

Branko Vuković, simpatična pjesma opet. Ipak, u prošlom krugu je autor pokazao bolji primjer svog rada. Nije loše urađeno, ali smatram da je mogao biti bolji izbor.

Aida Orahovac Kuč je vješta autorka, poznata nam od ranije. Ovaj put je previše ponavljanja. Mislim da bi taj stih bio najupečatljiviji da je samo na kraju ili na početku pjesme. Ovako je previše, pa ta repeticija djeluje nametljivo. Interpunkcija je dosta loša. Nadam se boljim izborima ubuduće. Srećno!

Nataša Karadžić… Vidim da je autorka poslušala savjete iz prošlog kruga. Drago mi je da vidim kako se snalazi sa drugim temama. Opet je tu njena prepoznatljiva energija, što je odlično. Međutim, dužina je razblažila pjesmu poprilično. Ima tu dosta prijatnih motiva, ali je i to moglo originalnije da se izvede. Svakako, voljela bih da mi se autorka obrati ako želi da porazgovaramo o njenom radu, jer vjerujem da bi vrlo brzo mogla da napreduje- uz adekvatne savjete. Vidimo se u narednom krugu.

Tamara Senić- kratko, jasno i snažno. Bravo.

Andrija Radović, ovoj pjesmi bi se forma mogla blago prepraviti, ali nikakvih drugih komentara nemam. Lijepa minijatura, dovoljno snažna, smisaono precizna. Ja sam zadovoljna.

Mile Albijanić, ova pjesma mi je poprilično blijeda u ovakvoj grupi. Žao mi je, jer je autor imao znatno boljih izdanja do sad. Vjerujem da je loš izbor pjesme u pitanju. Nema originalnosti na koju sam navikla, nema posebno upečatljivih motiva…

Ana Pejović, dosta lijepo urađeno. Problem: forma i interpunkcija. Nadam se da će se i to riješiti do narednog kruga. Pjesma je, svakako, dopadljiva.

Gorica Božović, ovoj pjesmi fali upečatljivosti, originalnosti, svježih motiva… Autorka mora da upozna sebe bolje, da osluškuje svoju unutrašnjost- kako bi svoje misli iznijela na pravi način, sa svojim pečatom i potpisom. Potrebno je još rada i vježbe.

Jovana Stevović, isto kao i kod Gorice. Upečatljivost, originalnost, inovacije… Ovdje bih savjetovala i da se vodi računa o svedenosti, jer autorka mora biti svjesna momenta kad pjesmu treba završiti. Što se više oteže, to je pjesma mekša i mekša.

Mihailo Vukićević… Smatram da je autor mogao napraviti bolji izbor za ovaj krug.

Filip Vidaković, kao po običaju… Upečatljivo, originalno, prepoznatljivo. I dalje me nervira nedostatak interpunkcije, ali kako ovaj stil to može da izdrži- neću zamjeriti.

Goran Popović, jako lijepa poezija za djecu. Neočekivano, nakon prošlog kruga, ali jako prijatno i osvježavajuće. Čini mi se da ovom autoru bolje leži ova vrsta poezije, mada je i teže pisati za najmlađu publiku. Voljela bih da vidim još ovakvog materijala.

Miloš Lazić, veoma slikovito. Poprilično mračno, ali efektno. Autor ima prepoznatljiv stil.

Milena Simonović, da se još malo radilo na detaljima ove pjesme- bila bi sjajna. Inteprunkcija, velika slova (ne smije svaki stih velikim slovom), malo manje repeticija- koje su poprilično omekšale pjesmu… Ipak, ima dosta zanimljivih motiva. Sviđa mi se rad ove autorke, još od ranije. Nadam se da ćemo se vidjeti u narednom krugu.

Marko Vulević… Savjetovala bih autoru da pokuša koristiti metafore više nego poređenja. Pjesma bi bila dosta snažnija. Osim toga, smatram da fali originalnijih slika. Motivi su pretežno već viđeni. Fali iskrenosti. Mlađi autori, većinom, moraju poraditi na tome: da bi naučili kako prikazati sebe kroz pjesmu. Ovako je poprilično bezlično.

Dijana Tiganj… U prošlom krugu je autorka bila znatno bolja. Ovdje su nagomilane slike, da bi stvorile neki efekat morbidnosti… I, to bi bilo dobro, kad bi postojala neka snažna poenta u tome. Ipak, ova pjesma je nema. Zbog toga izgleda veoma napadno i jednostavno neprijatno.

Rasim Ralle Gutić, ova pjesma u ovoj grupi djeluje poprilično blijedo. Fali joj originalnih slika, a i preduga je- za ovakvu temu. Previše je iskidana. Interpunkcija je loše upotrijebljena. Loš izbor pjesme.

Amil Đešević… Autor je bio znatno bolji u prošlom krugu. Ovdje se previše robuje rimi, pa i djelo zvuči više kao neka brzalica nego kao pjesma. Poenta je u kvalitetu izraza, na tome je trebalo više raditi.

Predsjednik žirija II: LJUBICA PETROVIĆ KOSOR

Branko Vuković, HOĆE LJUDI DA ODRASTU
Branko i ovog puta, sa prelijepom, dječjom pjesmom. Djećje poezije nem, evidentno, nedostaje i ova pjesma je pravi biser.
poletna, puna energije i optimizma i najzad, poučna. Prijemčiva forma, četiri strofe i rima. Pravopisno besprekorna, sa svim znacima interpunkcije. Čista i jasna misao. Na metrici bi se moglo jo malo poraditi. međutim, t ne umanjuje ni ljepotu ni vrijednost pjesme. Bravo, Branko.
Aida Orahovac Kuč, NA SVAKOM JEZIKU
Interesantna, neobična, bez patetike, dizanja u zvijezde I pretjerivanja, ljubavna pjesma. Ljubav se uvijek isto čita I piše I prepoznaje, uprkos različitodtima. I traje, Na svakom jeziku I u svakom vremenu, znači:” Ti I ja!”
Pjesma je pisana slobodnim stilom, neuklopljena u šablon, baš kao I ljubav što je. Zato, ne smeta što pravopis nije poštovan.
Nataša Karadžić, NOĆAS
Još jedna ljubavna. Ljubav je, zaista zahvalna tema, za pisanje poezije. No, u takmičenju, to može biti kamen spoticanj, jer, vam je za uspjeh potrebna originalnost. Natašina pjesma je pitka, sa lijepim poređenjima I metaforama, sa lijepo izgrađenom rimom. Međutim, nije me se dotakla, na neki poseban način. Rutinski sam je pročitala, uz primjedbu da je preduga (12 strofa), a nije nam dala ništa novo, niti originalno. Lomila sam se između 3 I 4. Ipak 4, zbog lijepe rime, koju volim.
Tamara Senić, PULS
Pravo u sžr! U moju dušu! U sedam stihova sažeti život žene, svu njenu muku, strahove, tugu… Možda, razrušeni dom I iluzije. I sve to, jednim udarcem, učini on. Onaj jedinii, najdraži, voljeni, kome si pružila sve. I kome još vjeruješ I nadaš se da je ta užasna stvarsnost samo privid I da si nešto, zaista pobrkala dok srce, divlje bije u ritmu njegovih udaraca.
Ova pjesma je malo remek djelo I zaslužuje prolazak u polufinale, bez konkurencije. Tako sam je I ocijenila.
Andrija Radović, SAMOTNO IGRALIŠTE
Pjesma me zaintrigirala, mada priznajem da nijesam razumjele poruku. Zato sam je prihvatila kao sliku. No, pretužna je to slika, ljuljaške u parku, koji djeca zaobilaze I koja liči na dva prazna oka. Urezala mi se u pamćenje, bez moje volje. Mislim da je cijela pjesma alegorija. Njenu suštinu i pozadinu, naravno, razumije Andrija. Kako je pjesma misaona, nijesam imala ambiciju da je tumačim I da pokušavam otkriti “što je mladi pjesnik htio da poruči?” Zbog svega ovoga, a ne želeći da napravim pogrešku u procjeni, I eventualno “oštetim” kandidata, na pragu polufinala, dala sam pjesmi visoku ocjenu.
Mile Albijanić, VINKA
Kakva slika, kakva ljepota I emocija. Ko je ikada prisustvovao berbi grožđa, pravljenju vina I pečenju rakije, razumjeće za kojim vremenom pjesnik uzdiše. Krasna pjesma. Ljubavna, (da li samo?) sa finim erotskim nabojem. Eh, Vinka, Vinka…I ta njena kratka haljina I vitke noge I vino mlado nezrelo, koje previre, opija I zanosi. Ma, predivno. Čista petica, za pjesmu I pjesnika. Svi nedostaci u strukturi pjesme, metrici I pomalo nespretnoj rimi, padaju pred divnoćom ugođaja, pred živim slikama I mirisima, koji podupiru ove stihove..
Ana Pejović, U KRUG
Intrigantna i zagonetna pjesma Nedokučivo mi je ostalo I poslije nekoliko čitanja, zašto ne u krug? Krug nema ni početka ni kraja. U njemu I izvan njega je sve u pokretu. On ograničava proctor ali ne sputava. Zašto ne u krug? Voljela bih o tome proćaskati ili ozbiljno porazgovarati sa pjesnikinjom. Ne nolim nejasnoće, čak ni u misaonoj poeziji. Pjesma je ostavila utisak na mene I goni me da razmišljam o njoj.
Gorica Božović, PIŠEM TI SAMO NE ZNAŠ
Ljubav kroz drugu prizmu. Ne više vječna I srećna ,već bivša. Ali ne i zaboravljena i završena i preboljela. Kad jedno prestane da voli, što radio no drugo. Pokušava da složi kockice svog novog života, liječi rane, piše pjesme. Evo jedne takve pjesme o prošloj ljubavi. Bez tugovanke i patetike, pjesnikinja pokušava da održi privid privremenosti rastanka, praveći compromise sama sa sobom i kršeći sebi data obećanja. Pjesma je u tri strofe, sa nesređenom metrikom I oskudnom rimom. Nije dugačka pa se lako I brzo čita, a istom lakoćom I brzinom zaboravlja.
Jovana Stevović, GDJE SI?
Još jedna pjesma o nesrećnoj ljubavi. Rastanak, čekanje I vječito pitanje: Gdje si? Čekanje se odužilo i dodijalo, baš kao I sama pjesma od četiri strofe u prozi. Četvrta strofa je bespotrebno prepisana prva, jer je pjesma I bez toga dosta dugačka.
Mihailo Vukićević, KUČKA S PEDIGREOM
Pitam se da li je ovo poezija? Što je poenta ove, da li pjesme, od sedam redova? Da porijeklo nije garancija čovjekove vrijednosti? Ako je to bila zamisao, onda se sve moglo reći na neki drugi primjereniji način. Nekim drugim riječima. Ponekad se u poeziji sretnemo I sa psovkom. Ona, tada, ima svoju svrhu, da dočara neku situaciju ili emociju. Ovako upotrebljena, predstavlja revanšizam prema do skora voljenom biću. Ili vraćanje duga, milo za drago. U svakom slučaju, ovih sedam redova, nijesu ostavili pozitivan utisak na mene.
Filip Vidaković, DNEVNI LIST, STRANA 27
Slikovita, gotovo “slikarskom tehnikom” naslikana pjesma. Svaki detalj je tu. Stvaran, kao da je živ. Ulica, fenjer, izlog, baka koja čita, stari kišobran okačen o vrata…zatima auto iz koga se čuje pjesma… Čitava slika sklopljena od petnaestak detalja. Ali gdje je tu emocija? Poezija je, prvenstveno emocija. Na kraju, ni emocija nije izostala, pjesnik je u poslednjem stihu lijepo poentirao:” …učastvuje u žalosti”
Goran Popović, ŽABLJA BUNA
Pjesnik me je stavio pred veliku dilemu: Da li se radi o dječjoj pjesmici ili je u pitanju satirična pjesma? Ipak, sklonija sam ovom prvom viđenju, pa ću je tako I cijeniti. Mislim da se radi o pogrešno odabranoj pjesma za ovaj nivo takmičenja. Žao mi je, jer znam kakav je pjesnik Goran i da je imao mnogo priličnijih pjesama da nam predstavi. On njeguje rimu u svojim pjesmama i ima, obično, dobro izgrađenu metriku, a ja to preferiram. Za ovu pjesmu niža ocjena nego što bi pjesma zaslužila u nekim drugim, a ne u takmičarskim uslovima.
Miloš Lazić, BUĐENJE
Buđenje u deset redova, sa Kafkom i njegovim ludilom, sa novčićem koji se kotrlja… Sa rijekom Stiks, granicom između ovog I onog svijeta. Buđenje koje, mladom pjesniku, nije donijelo otriježnjenje, ni smiraj, ni povratak u stvarnost iz imaginarnog svijeta. “ …groznica savesti trese modre usne”. “Ogledalo delirijuma savesti ili posmrtni vapaj nedorečenog pustinjakai”? “ Groteskne ljepote progovoriše!” Progovori možda i nečija nečista savjest!
Milena Simović – Šarli Simon Troi, IZLAZAK
Pjesma duboko emotivna ali intrigantna za čitaoca. Izaziva bujicu pitanja sa svakom počitanom strofom, sa svakim stihom. Ko je to ili šta to, “ kroz krvotok protiče, galebove dušom hrani, u tamnici srca spava? Koji strah ili koja sila, TO, sprečava, da izađe, na poziv, na vapaj pjesnikinjin? Izađi! Zašto se i od koga, od čega, ta duša plašljiva skriva, grčevito se držeći smrtnog i ništavnog tijela? Mada sa neprekidnim pozivom: Izađi!, pjesma nije melodramatičn, več puna optimizm i nade. Iako sačinjena od osam strofa i pisana slobodnim stilom, pjesma se ne čini predugačkom, čita se u jednom dahu I dugo ostaje u mislima.
Marko Vuletić, GLAD
Ljubavna, ponovo, pjesma strastvena,zanesena, iskrena, sa lijepim poređenjima. Prijatna za čitanje, ali ne ostavlja dublji trag, niti tjera na ponovno čitanje. Korektno sročena. No, za ovaj nivo takmičenja, previše običma.
Dijana Tiganj, JELOVNIK ZA LJUBAVNIKE
Čini mi se da je ovaj Dijanin jelovnik nijeprigodan za ovaj nivo takmičenja. Ja preferiram originalnost u poetskom izražaju, kad je takmičenje u pitanju, ali ovo mi se čini previše začinjeno, čak morbidno pomalo. Ne bih, svojevoljno, više od jedanput pročitala ovu pjesmu, niti bih joj se vratila ponovo, ali sam morala zbog ocjenjivanja.
Rasim Ralle Gutović, HLADNOĆA NEPTUNA
Po mom mišljenju, ni Rasim nije uspio da se odabirom kvalitetne pjesme, koju nesumnjivo ima u svom pjesničkom opusu, izdigne iznad prosječnosti. Za ovu pjesmu ne mogu reći da je loša ali se ničim posebno ne ističe niti se po nečemu posebnom pamti.
Amil Đešević, TEBI MAJKO
Zbog naslova pjesme, očekivala sam mnogo više. Nakon čitanja, osjećam prije zbunjenost nego razočarenje. Prilično konfuzna pjesma, sa “silovanom rimom”, posloženom radi same rime. Stihovi nabacani, sa smislom ili bez smisla. Slobodan stil pisanja. Mislim da je uzrok tome mladost I neiskustvo pjesnika. Ne sjećam se Amilovih dosadašnjih pjesama u takmičenju, ali ova izvjesno nije za dalje.

Dodatni član žirija: SIMO GOLUBOVIĆ

ОПШТИ ДЕО:
Утисак је да су аутори у овом делу такмичења дали од себе много више од очекиваног. Скоро сви су дали добре или веома добре радове. Занимљиво је то да млађи аутори ни у чему не заостају из старијих и рекао бих искуснијих колега, што ми даје право да помислим да ће неки од ових млађих учесника у неком наредним периоду доћи до пуног изражаја и да ће за своје умеће изражавања бити признати и познати у јавности.
Свима желим радост стварања и писања нових и занимљивих текстова који могу очарати своје читаоце.

ПОСЕБАН ДЕО:
1. БРАНКО ВУКОВИЋ, песма „Хоће људи да одрасту“ је веома лепа и поучна песма са веома добрим ритмом снажном социјалном поруком. ………………………………………….. (Оцена: 4)
2. АИДА ОРАХОВАЦ КУЧ, јавила се са песмом занимљивог наслова „На сваком језику“. То је и веома лепа песма у којој је љубавни занос исказан као непобедив и неуништив, заправо који је тајан. Песма је пуна оптимизма који из целе песме зрачи, па чак и онда када то не очекујемо. ………………………….…… (Оцена: 5)
3. НАТАША КАРАЏИЋ, песма „Ноћас“ Иако на прво читање ова песма изгледа непотребно дугачка, без имало сумње, у неком наредном читању читалац ће пронаћи ону важну и стално понављану поруку која се и у самом наслову крије. Ова веома добра љубавна песма слави љубав у пуном смислу те речи и понављањем првог стиха на почетку сваке од 12 строфа асоцира на пуну годину, а то значи увек, увек места за љубав има, ако т љубави има у срцу, у души. Поетеса је песму оресила одличним ритмом и беспрекорном римом. …………………………….. (Оцена: 5)
4. ТАМАРА СЕНИЋ, песма „Пулс“ На први поглед/читање стиче се утисак да је ова песма непотпуна/недоречена, иако се сасвим јасно назире ток догађаја и уочава извесна контрадикторност између питања и одговора. Уствари у томе и јесте поента песма и њена узвишена порука, јер је све оно што је шкртим речима казано само снага срца и узвишеност осећања са поруком да љубав каткада мора и да трпи. Ово последње, уверен сам, важи само за заљубљене. ………………………………….. (Оцена: 4)
5. АНДРИЈА РАДОВИЋ „Самотно игралиште“ У овој краткој и лепој песми аутор казује о неком мучном догађају не наводећи ни ток, ни место ни време, али сам догађај је страшан и са собом носи одређене страхове/страховања. Чак се ни песник не одлучује да о томе много и широко говори. Можемо само замислити како је деци која таква места обожавају, а приморана су да их избегавају. …………………………………………………… (Оцена: 4)
6. МИЛЕ АЛБИЈАНИЋ, песма „Винка“ На сетан начин поета је у овој песми исказао шал за љубави, верујем и за младости која је прошла икоја се не може вратити, како је то један песник рекао: „Само оно двоје што свет покреће:/ живот и љубав/ вратити се неће“ ……………………………………………………… (Оцена: 3)
7. АНА ПЕЈОВИЋ, песма „У круг“ Ова песникиња веома озбиљно и одговорно размишља о свакој речи, о сваком стиху, о песми као целини и својом поруком коју дарује читаоцима користећи богато симболе и метафоре открива њен узвишен однос према стварању, али и према свему ономе што се живот зове, а у првом реду су љубав и истина. Она не жели и не прихвата окове нити једне врсте, жели пуну истину и неспутану љубав, жели пуну слободу, обнављање духа у двоструко лепшем издању. ……………………………………………………………………… (Оцена: 5)
8. ГОРИЦА БОЖОВИЋ, „Пишем ти, само не знаш“ Веома лепа песма замишљених случајних сусрета у којој се љубав чека уз пуни оптимизам и онда када нема наде. …………….. (Оцена: 4)
9. ЈОВАН СТЕВАНОВИЋ, „Гдје си“ Ово је један жал (као исповест) за неким ко одлази, то је туга са безброј питања и двоструко већим бројем одговора, једно неказано чекање и неизговорено надање. Песма је дугачка, иако није било потребе за тим јер се том дужином песме није ништа ново казало, а читаоци желе да прочитају нешто ново. …………………… (Оцена: 3)
10. МИХАИЛО ВУКИЋЕВИЋ, песма „Кучка с педигреом“ Ово је кратка и лепа песма са социјалном поруком из чијих стихова се назиру вечити сукоби двеју страна које се по правилу не разумеју и не подносе, па се у тумачењу песме у пренесеном смислу речи, долази до свакодневних догађања и речи које се користе у жаргону оних који се не подносе. …………………………….. (Оцена: 3)
11. ФИЛИП ВИДАКОВИЋ, „Дневни лист, страна 27“ Ово је необичан спој стварног и извештаченог погледа или извештачених/погледа/казивања/писања неких новинара, (не наводећи имена, што сматрам исправним) оног дела новинарских „стваралаца“ жељних славе, оних који јуре за обеспамећеним читаоцима који више нису у стању да разликују истину од лажи, који уживају у аферама и сензацијама, онога дела новинара који не држе до части и не труде се да ураде нешто часно. Ово је, чини ми се, тек опомена свима онима који намеравају да кажу истину, да кажу нешто лепо, нешто ново, али и оно што није ни лепо ни ново може се исказати на нормалан начин. ……………………………………………………………………….. (Оцена: 4)
12. ГОРАН ПОПОВИЋ, „Жабља буна“ Ово је веома добра песма за децу, (али и веома добра и успешна социјална песма) са одличним ритмом и беспрекорном римом величанственим порукама, какве од басни и басноликих песама и очекујемо. Песник каже(Ово је већ иронија са пренесеним значењем) да жабе, та ситна и нејака бића, у екосистему скоро занемарљива, дижу буну/устанак и боре се против снажних и окрутних који желе да угуше/уруше и то мало слободе која остаје. Ако то посматрамо са тачке дугогдишњих збивањима у друштву на овим просторима, лако ћемо извести закључак ко се и против чега бори, а зашто се бори – то је неспорно и познато. У сваком случају песма заслужује високу оцену…………………………………….. (Оцена 5)
13. МИЛОШ ЛАЗИЋ „Буђење“ Симболична песма са добром психолошком анализом али и добрим социјалним порукама. Песник уме да савршено пореда песничке слике у којима је на првом месту снажна метафора („вранолика авет“), али и стално присутне алегорија и иронија све до границе сарказма. …………………………………………………………………… (Оцена: 5)
14. МИЛЕНА СИМОНОВИЋ, „Излазак“ Поетеса на веома симпатичан начин позива некога, није ни важно кога иако се то назире, да изиђе из таме, да отвори очи, удише свеж ваздух, удахне мир и слободу, да открије истину о Царству небеском. У пренесеном смислу могућа су различита тумачења. Ја бих казао да је поента на ИСТИНИ, да се појави, да се врати, покаже и траје, јер је уочљиво да је ваш она, истина изгубила вредност и потиснута је у запећак живота. ……………………………….. (Оцена: 5)
15. МАРКО ВУЛЕВИЋ, „Глад“ Љубавна песма којом се жели исказати да је љубави свуда и увек мало и да треба чинити све да се љубав умножава, оваплођује и сеје да би клијала и ницала свуда и увек. …………………………………………………………..…. (Оцена: 4)
16. ДИЈАНА ТИГАЊ, „Јеловник за љубавника“ Не знам ни како ни зашто, али поетеса је исказала доста срџбе и беса где љубав помиње уз љубавну претњу у силини тог љубавног заноса. Сарказам у песми овога типа (љубавној песми) није пажње вредан и сву љубав поништава. ……………………………….. (Оцена: 3)
17. РАСИМ РАЛЕ ГУТИЋ, „Хладноћа Нептуна“ Љубавни жал за прошлом/прохујалом, неповратном, оном негдашњом, давном и бурном љубави овом песмом оставила је трајан траг. ………………………………………………………………………………………..(Оцена: 4)
18. АМИЛ ЂЕШЕВИЋ, „Теби мајко“ Овај аутор је, чини се, веома добар познавалац језика и лексике и уме речи користити као изгу/играчке што је увек лепо и узвшено. У изванредно лепом песмопоју аутор је изредао многе појмове и од њих направио ниску/огрлицу, коју ће читалац са задовољством прочитати и оресити своје груди. ………………………………………………….. (Оцена: 5)
ОПШТИ ДЕО:
Утисак је да су аутори у овом делу такмичења дали од себе много више од очекиваног. Скоро сви су дали добре или веома добре радове. Занимљиво је то да млађи аутори ни у чему не заостају из старијих и рекао бих искуснијих колега, што ми даје право да помислим да ће неки од ових млађих учесника у неком наредним периоду доћи до пуног изражаја и да ће за своје умеће изражавања бити признати и познати у јавности.
Свима желим радост стварања и писања нових и занимљивих текстова који могу очарати своје читаоце.

ПОСЕБАН ДЕО:
1. БРАНКО ВУКОВИЋ, песма „Хоће људи да одрасту“ је веома лепа и поучна песма са веома добрим ритмом снажном социјалном поруком. ………………………………………….. (Оцена: 4)
2. АИДА ОРАХОВАЦ КУЧ, јавила се са песмом занимљивог наслова „На сваком језику“. То је и веома лепа песма у којој је љубавни занос исказан као непобедив и неуништив, заправо који је тајан. Песма је пуна оптимизма који из целе песме зрачи, па чак и онда када то не очекујемо. ………………………….…… (Оцена: 5)
3. НАТАША КАРАЏИЋ, песма „Ноћас“ Иако на прво читање ова песма изгледа непотребно дугачка, без имало сумње, у неком наредном читању читалац ће пронаћи ону важну и стално понављану поруку која се и у самом наслову крије. Ова веома добра љубавна песма слави љубав у пуном смислу те речи и понављањем првог стиха на почетку сваке од 12 строфа асоцира на пуну годину, а то значи увек, увек места за љубав има, ако т љубави има у срцу, у души. Поетеса је песму оресила одличним ритмом и беспрекорном римом. …………………………….. (Оцена: 5)
4. ТАМАРА СЕНИЋ, песма „Пулс“ На први поглед/читање стиче се утисак да је ова песма непотпуна/недоречена, иако се сасвим јасно назире ток догађаја и уочава извесна контрадикторност између питања и одговора. Уствари у томе и јесте поента песма и њена узвишена порука, јер је све оно што је шкртим речима казано само снага срца и узвишеност осећања са поруком да љубав каткада мора и да трпи. Ово последње, уверен сам, важи само за заљубљене. ………………………………….. (Оцена: 4)
5. АНДРИЈА РАДОВИЋ „Самотно игралиште“ У овој краткој и лепој песми аутор казује о неком мучном догађају не наводећи ни ток, ни место ни време, али сам догађај је страшан и са собом носи одређене страхове/страховања. Чак се ни песник не одлучује да о томе много и широко говори. Можемо само замислити како је деци која таква места обожавају, а приморана су да их избегавају. …………………………………………………… (Оцена: 4)
6. МИЛЕ АЛБИЈАНИЋ, песма „Винка“ На сетан начин поета је у овој песми исказао шал за љубави, верујем и за младости која је прошла икоја се не може вратити, како је то један песник рекао: „Само оно двоје што свет покреће:/ живот и љубав/ вратити се неће“ ……………………………………………………… (Оцена: 3)
7. АНА ПЕЈОВИЋ, песма „У круг“ Ова песникиња веома озбиљно и одговорно размишља о свакој речи, о сваком стиху, о песми као целини и својом поруком коју дарује читаоцима користећи богато симболе и метафоре открива њен узвишен однос према стварању, али и према свему ономе што се живот зове, а у првом реду су љубав и истина. Она не жели и не прихвата окове нити једне врсте, жели пуну истину и неспутану љубав, жели пуну слободу, обнављање духа у двоструко лепшем издању. ……………………………………………………………………… (Оцена: 5)
8. ГОРИЦА БОЖОВИЋ, „Пишем ти, само не знаш“ Веома лепа песма замишљених случајних сусрета у којој се љубав чека уз пуни оптимизам и онда када нема наде. …………….. (Оцена: 4)
9. ЈОВАН СТЕВАНОВИЋ, „Гдје си“ Ово је један жал (као исповест) за неким ко одлази, то је туга са безброј питања и двоструко већим бројем одговора, једно неказано чекање и неизговорено надање. Песма је дугачка, иако није било потребе за тим јер се том дужином песме није ништа ново казало, а читаоци желе да прочитају нешто ново. …………………… (Оцена: 3)
10. МИХАИЛО ВУКИЋЕВИЋ, песма „Кучка с педигреом“ Ово је кратка и лепа песма са социјалном поруком из чијих стихова се назиру вечити сукоби двеју страна које се по правилу не разумеју и не подносе, па се у тумачењу песме у пренесеном смислу речи, долази до свакодневних догађања и речи које се користе у жаргону оних који се не подносе. …………………………….. (Оцена: 3)
11. ФИЛИП ВИДАКОВИЋ, „Дневни лист, страна 27“ Ово је необичан спој стварног и извештаченог погледа или извештачених/погледа/казивања/писања неких новинара, (не наводећи имена, што сматрам исправним) оног дела новинарских „стваралаца“ жељних славе, оних који јуре за обеспамећеним читаоцима који више нису у стању да разликују истину од лажи, који уживају у аферама и сензацијама, онога дела новинара који не држе до части и не труде се да ураде нешто часно. Ово је, чини ми се, тек опомена свима онима који намеравају да кажу истину, да кажу нешто лепо, нешто ново, али и оно што није ни лепо ни ново може се исказати на нормалан начин. ……………………………………………………………………….. (Оцена: 4)
12. ГОРАН ПОПОВИЋ, „Жабља буна“ Ово је веома добра песма за децу, (али и веома добра и успешна социјална песма) са одличним ритмом и беспрекорном римом величанственим порукама, какве од басни и басноликих песама и очекујемо. Песник каже(Ово је већ иронија са пренесеним значењем) да жабе, та ситна и нејака бића, у екосистему скоро занемарљива, дижу буну/устанак и боре се против снажних и окрутних који желе да угуше/уруше и то мало слободе која остаје. Ако то посматрамо са тачке дугогдишњих збивањима у друштву на овим просторима, лако ћемо извести закључак ко се и против чега бори, а зашто се бори – то је неспорно и познато. У сваком случају песма заслужује високу оцену…………………………………….. (Оцена 5)
13. МИЛОШ ЛАЗИЋ „Буђење“ Симболична песма са добром психолошком анализом али и добрим социјалним порукама. Песник уме да савршено пореда песничке слике у којима је на првом месту снажна метафора („вранолика авет“), али и стално присутне алегорија и иронија све до границе сарказма. …………………………………………………………………… (Оцена: 5)
14. МИЛЕНА СИМОНОВИЋ, „Излазак“ Поетеса на веома симпатичан начин позива некога, није ни важно кога иако се то назире, да изиђе из таме, да отвори очи, удише свеж ваздух, удахне мир и слободу, да открије истину о Царству небеском. У пренесеном смислу могућа су различита тумачења. Ја бих казао да је поента на ИСТИНИ, да се појави, да се врати, покаже и траје, јер је уочљиво да је ваш она, истина изгубила вредност и потиснута је у запећак живота. ……………………………….. (Оцена: 5)
15. МАРКО ВУЛЕВИЋ, „Глад“ Љубавна песма којом се жели исказати да је љубави свуда и увек мало и да треба чинити све да се љубав умножава, оваплођује и сеје да би клијала и ницала свуда и увек. …………………………………………………………..…. (Оцена: 4)
16. ДИЈАНА ТИГАЊ, „Јеловник за љубавника“ Не знам ни како ни зашто, али поетеса је исказала доста срџбе и беса где љубав помиње уз љубавну претњу у силини тог љубавног заноса. Сарказам у песми овога типа (љубавној песми) није пажње вредан и сву љубав поништава. ……………………………….. (Оцена: 3)
17. РАСИМ РАЛЕ ГУТИЋ, „Хладноћа Нептуна“ Љубавни жал за прошлом/прохујалом, неповратном, оном негдашњом, давном и бурном љубави овом песмом оставила је трајан траг. ………………………………………………………………………………………..(Оцена: 4)
18. АМИЛ ЂЕШЕВИЋ, „Теби мајко“ Овај аутор је, чини се, веома добар познавалац језика и лексике и уме речи користити као изгу/играчке што је увек лепо и узвшено. У изванредно лепом песмопоју аутор је изредао многе појмове и од њих направио ниску/огрлицу, коју ће читалац са задовољством прочитати и оресити своје груди. ………………………………………………….. (Оцена: 5)

НАПОМЕНА:
У табели за оцене нема имена МИХАИЛИ ВУКИЋЕВИЋ, А ПОСЛАО ЈЕ ПРЛОГ ПЕСМУ кучка са педигреом ЗА КОЈУ САМ ДАО ОЦЕНУ 3. НАЛАЗИ СЕ У КОМЕНТАРИМА ПОД РЕДНИМ БРОЈЕМ 10.

PJESME DUELA

Cjelokupni duel možete pogledati na društvenoj mreži Facebook, gdje je na zvaničnom profilu Milih Duela predstavljen kroz nekoliko slika.

1. BRANKO VUKOVIĆ 1980 MNE Podgorica
HOĆE LJUDI DA ODRASTU

Hoće ljudi da odrastu!
Na ramena se sebi penju.
Bez krila bi da polete,
u visinu izmišljenu.

Hoće ljudi da odrastu!
Sve odozgo biva manje.
Pod lupom se sreća traži,
ljubav, vjera i nadanje.

Hoće ljudi da odrastu!
Sve odozdo jeste više.
Nek pitaju ono dijete,
što pod njima jedva diše.

Hoće ljudi da odrastu!
Pustiti ih treba, neka.
Ako budu natrag htjeli,
to dijete ih uvijek čeka!

2. AIDA ORAHOVAC KUČ 1985 MNE Podgorica
Na svakom jeziku

Ja i ti na svakom jeziku
značićemo ljubav
i onda kada se jednom
ne probudimo u istom krevetu.

Kada se rulet života ne zaustavi
na naš broj kada izgubimo
sve partije.
Izblijedi vrijeme sve
i sreću i tugu
ako ti obriše osmijeh
ja ću ga ponovo nacrtati.

Na portretu vječne ljubavi
stoje naša imena i naši likovi
mi na svakom jeziku značićemo
ljubav.

I tamo u svjetlosnom tunelu
negdje na prelazu svjetova
stajaće isti putokaz za nas oboje
i tamo dajem sve što imam
da ti osmijeh nacrtam.
Na svakom jeziku značićemo
ljubav.

3. NATAŠA KARADŽIĆ 1994 MNE Podgorica
NOĆAS

Noćas je veče tako tiho
u granama vrtlog emocija plamti
ljubav je ljubav, stvorena plamom
i cijeli se život, ona pamti.

Noćas su zvijezde tako sjajne
i nebo čudne boje ima,
u moru odavno talasi se grle
vole se i dalje, oseka i plima.

Noćas se ruke, grle strasno
u čežnji koja, sa njima ide…
I talasi i pjene, opet ponovo
miluju školjke, miluju hride.

Noćas se ljubav spaja sa vatrom,
dok bura strasti zaklanja nam oči
to se emocija poput vina,
u nekim novim, čašama toči.

Noćas se rijeka izliva u more
i vazduh s’ planina lica nam mije,
dok tijela tako jedno-drugo grle
vulkan iz srca, iznova nas grije.

Noćas se lica gledaju dugo,
osmijeh se opet krišom pojavi
smatram te sijenkom, ali ne zadugo
čas si mi u snu, a čas na javi.

Noćas se pjeva pjesma iz duše,
zato ne gasi muziku laku!
To te ja srećo osjećam kraj sebe
u svakom pokretu, u svakom koraku.

Noćas mi sat ne da mira,
kazaljke njegove čuju se glasno
muzika opojn,a u daljini svira
to se dva tijela vole strasno.

Noćas se ljubav razliva k’o boja
na slikarskoj paleti poput mastila,
to je ludačka energija tvoja
što moj karakter opet izaziva.

Noćas se jede zabranjeno voće,
a oči opet kao vatra plamte
ruke to vjeruj, žele i hoće
dodire zvijezda, iznova da vrate.

Noćas te smatram kao sijenku svoju,
koja uz mene vješto hodi
hajde me uzmi, dođi da sanjamo
naš ples ljubavi, k’o talasi na vodi.

Noćas ti pružam taj gutljaj vina,
taj ukus plama na usnama mojim
uzmi ga krišom, da niko ne zna…
jer ja u tebi, dušo postojim.

4. TAMARA SENIĆ 1996 MNE Podgorica
PULS

Stavila je ruku na grudi
da se zaštiti:
udarao ju je u ritmu
njenog srca.

Kada sam je pitala za modrice
-pričala mi je o otkucajima.
Izgleda da je sve pomiješala…

5. ANDRIJA RADOVIĆ 1998 MNE Podgorica
SAMOTNO IGRALIŠTE

Znam dvije usamljene
ljuljaške, dva prazna sedla

u razrušenom parku
koji đeca zaobilaze
nakon kraćeg kolebanja –

nalikujući maločas
prećutanim riječima koje
nikada neću izgovoriti.

Znam dvije usamljene
ljuljaške, dva prazna oka.

1. MILE ALBIJANIĆ 1963 MNE Nikšić
VINKA

Iz užarenog ljeta
Sva sunčeva žega
U tamnom zrnu grožđa…
Ispod vedrog čela
Iz smeđeg oka
Sjaj dalekog zvježđa…

Ispod kratke haljine
Lake noge Vinkine
Gaze grožđe prezrelo…
O!
Kad će vino premlado…
Kad li će da uzrene
Da ga teško opojno
Žudno, žudno ispijem
Sve do zadnje kapljice…

Da je opet osjetim
Da se pijan podsjetim
Ognja dane prizovem…

Svakog daška Vinkinog
Miris znoja opojnog
Svu ljepotu burnih noći
Koje više neće doći
Da još jednom dozovem…

Iz užarenog ljeta
Sva sunčeva žega
U tamnom zrnu grožđa…
Ispod vedrog čela
Iz smeđeg oka
Sjaj dalekog zvježđa…

2. ANA PEJOVIĆ 1973 MNE Nikšić
U krug

Vrijeme je moralo dobiti bore
zbog kašnjenja mojih sjenki
i rasijane svjetlosti anđela
spremnih na utočište i zvono.
Između lobanje i horizonta
oživjeli bogovi i varoši
pišu loše uloge
za moje komade mesa i
tišine.
Neću ponovo u krug
u to maligno slovo ljubve
kojim se oprašta i živi
preko dana
a kaje i umire
noću,
kao svitac prepušten
boji pepela i zida.
Hoću u neke tvoje hodnike
da usadim glasove vlažnog lišća
i izniknem do jutra
udvojena i tiha.
Hoću između čeličnog užeta
i biblijskog krika
da dišem oproštena od znaka
i postiđena
od tvoje vječnosti.

3. GORICA BOŽOVIĆ 1999 MNE Nikšić
PIŠEM TI SAMO NE ZNAŠ

Koji dan je po redu,
od kad mislim na tebe,
I ne brojim više.
Tu, na lijevoj strani si podstanar,
A u mom životu, dobuju kiše.

Kao beskućnik, ulicama lutam.
I desi se, da prolaznik,
s ‘ leđa me podseti na tebe.
Uvjeravam druge,
da suđeni se uvijek nađu.
Ali kako ću sebe ?

Duša odavno je prazna.
I gradim mir svoj, daleko od svih.
Napravih kompromis, sama sa sobom.
Pišem ti još ovu pjesmu,
Prosim još ovaj stih.

4. JOVANA STEVOVIĆ 2001 MNE Nikšić
Gdje si?

Prozorska okna jutrom zacakle.
Mirisi novonastalih pupoljaka unose nadu, pa mi se čini kao da si tu.
Na vratima poštar a u ruci mu pismo.
“Draga moja”, poručićeš i možda da se dugo vidjeli nismo.
Ispred praga tragovi prolivene vode… za sreću.
Ne, ovog jutra se nasmijati neću!
Samo ću, zaplakati jače tek toliko da joj obnovim trag.
Bluze vjetar njiše a pred očima bjelina.
Tek na poslednjoj obris karmina
i prepoznatljiv miris parfema.
Gdje si?

Ispod oblaka glava a na njoj šešir.
Opet trista pitanja a preko šest stotina odgovora.
U grlu knedla, ispod kapka trepavica a među prstima peruška.
Za sreću… ali, neću.
Neću sjećanja, neću obrise.
Ne zanima me juče, hoću sjutra.
I prekoshutra ću!
Hoću pogled, tminu, odsjaj očiju tvojih.
Da me jutrom budiš dlanovima poput svile a noću da me dozivaš kroz uspomene mile.
Srce srcu nađe lijeka ali kako ću kada tebe nema.
Gdje si?

Prolaze mi sati, prolaze i dragi ljudi.
Poput ludaka mašem rukama, po obrazima kosa rasuta, na usnama umor… bijes i tuga.
Fališ, već!
Opet prozivaju kako me nema, dobacuju kako sam nestala pa dozivaju kroz noći.
Nisam tu.
Za njih me nema.
A za tebe, čuvam sve.
Samo mi reci jedno, ništa više od toga.
Ima li me sa tobom onoliko koliko sam kraj tebe?
Budiš li me rumenilom obraza, pričaš li mi bajke…
Želiš li da jednom stvorimo našu onako kako smo i sanjali?
Gdje si?

Prozorska okna jutrom zacakle.
Mirisi novonastalih pupoljaka unose nadu, pa mi se čini kao da si tu.
Na vratima poštar a u ruci mu pismo.
“Draga moja”, poručićeš i možda da se dugo vidjeli nismo.
Ispred praga tragovi prolivene vode… za sreću.
Ne, ovog jutra se nasmijati neću!
Samo ću, zaplakati jače tek toliko da joj obnovim trag.
Bluze vjetar njiše a pred očima bjelina.
Tek na poslednjoj obris karmina
i prepoznatljiv miris parfema.
Gdje si?

5. MIHAILO VUKIĆEVIĆ 1996 MNE Žabljak (Krš)
Kučka s’ pedigreom

Branili su tvoji
Da se viđaš sa lutalicom,
Džukelom
Šugavim kerom..
Jer ti,
TI si bila nešto posebno,
Kučka s’ pedigreom!

1. NAĐA ĐUROVIĆ 1993 MNE Bar
(Nije poslala pjesmu)

2. FILIP VIDAKOVIĆ 1998 MNE Bar
DNEVNI LIST, STRANA 27.

ulica
fenjer
novi naslov u izlogu
baka čita knjigu
“…sjedio je u kafić
okačen o vrata
najjstariji kišobran
bijela fleka oko kvake
na astalu otisak vina
au revoir Shoshanna…”
iz auta neko pjevuši pjesmu
…au revoir mon chérie…
signalizira rikverc
novi naslov u vazduhu
boja plava, bijela, crvena
boja siva, bijela, crna
tuš na papiru sam naslov čita:
…učestvuje u žalosti.

3. GORAN POPOVIĆ 1972 MNE Danilovgrad
ŽABLJA BUNA

Koraka žabljih odzvanja bat.
Šuška se okolo da idu u rat:
da kožu neće prodati džabe,
makar ne bilo ni jedne žabe.

Digoše žabe veliku bunu!
Neće više u bari da trunu,
da se zmije sa njima slade…
Od sad će znati što će da rade.

Na sjednici žabljih poglavara
već dugo se ozbiljno pregovara.
Na kraju, kreketom- kao što valja,
žabe izabraše novoga kralja.

Debeli, buljooki, zadrigli kralj
udari šakom- teško ko malj:

„Nećemo zmijama biti hrana!
U rat idemo! Bog je sa nama!
Tražim- u šumi, kraj svakog graba-
zasjedu zmiji da napravi žaba;
da je s leđa hrabro zaskoči
i da krvniku oslijepi oči!”

Nakon dugih i ljutih borbi,
zmije završiše u žabljoj čorbi,
a svaka žaba glasno pozdravlja:
„Tri puta ura za našeg kralja!!!”

4. MILOŠ LAZIĆ 1992 MNE Herceg Novi
Buđenje

U noci metamorfiranih leptira –
groteskne lepote progovoriše.
Kafka na mesecu broji kovanice mrtvog oca,
groznica savesti trese modre usne
dok baca poslednji zlatnik niz reku Stiks.

Košmarne kandže zacrnise mesec i u
u samom predvorju treptaja vranolika avet
otelotvori odveć poznato lice.
Ogledalo delirijuma savesti ili posmrtni vapaj
nedorečenog pustinjaka?

5. MILENA SIMONOVIĆ – ŠARLI SIMON TROI 1986 MNE Kotor
IZLAZAK

Kroz krvotok protičeš
Na zgarištu nerava dišeš
Galebove dušom hraniš
U tamnici srca spavaš
A u kostima počivaš…

Izađi,
Raširi zenice kroz vazduh
Da vidiš kakav je svemir
Van mojih tjelesnih granica.

Izađi,
Udahni miris slobode
I razvij krila albatrosa
Da poremetiš silu ravnoteže.

Izađi,
Među ljude
Kao prorok među svijetinom
Da otkriješ istinu o Carstvu nebeskom.

Izađi,
Molim te,
Kao Sunce što na istoku izlazi
Pa prospi tragove stopa tvojih
Kao zlatne čestice bezvremena.

Izađi,
Preklinjem te,
Budi živa voda i vazduh živi
Da te se ne mogu ni napiti niti nadisati
Duše uvele,
Da tečeš kao Izvor vječni.

Izađi,
Konačno,
Da prolazno tijelo odmori
I vječnom prahu se vrati.

Ti,
Dušo ovaploćena
Mati duha moga
Otvori kapiju nebeskog hrama
I zakorači u svjetlost.

Izađi,
I dočekaj me!

1. MARKO VULEVIĆ 2002 MNE Andrijevica (Trešnjevo)
GLAD

Tebi. I samo tebi.

Tijelo je uvijek gladno
dodira tvojih,
dodira nijemih i
nježnih kao duga,
šarenih kao anđeoski dodir.

Usne su uvijek gladne
poljubaca tvojih,
poljubaca rijetkih i
vrelih kao breskve,
sočnih kao žar.

Ruke su uvijek gladne
kose tvoje,
kose nedodirljive i
meke kao orhideje bijele,
mirišljave kao lan.

Oči su uvijek gladne
ljepote tvoje,
ljepote gorde i
nedostižne kao bezgriješnost,
savršene kao raj.

Duša je uvijek gladna.
Tebe. I samo tebe.

2. BILJANA OBRADOVIĆ 1956 MNE Bijelo Polje (Rasovo)
(Nije poslala pjesmu)

3. DIJANA TIGANJ 1995 MNE Petnjica (Vrbica)
JELOVNIK ZA LJUBAVNIKE

Vještica sam.
Spremam ti večeru.
Zavešću te.
Poješću ti srce.

Uzimam nož
i režem bilje
kojim ću tu utrobu u
požudu pretvoriti.

Jezikom oštricu kušam.
Kašikom miješam smjesu.
Tučkom ti ponos mrvim
i muški ego gnječim.
Ostaće od tebe samo mrve.
Krpom obrisane

U vrelim tiganju
jezik ću ti ispeći.
Oklagijom ću ti riječi
u tijesto pretvoriti.
Sve će ići glatko.

Viljuškom ću ti oči probosti.
Vidjećeš samo mene

U zarđalom tanjiru serviraću
drugima sliku
naizgled
srećnog para.

4. RASIM RALLE GUTIĆ 1964 MNE Plav
HLADNOĆA NEPTUNA

Ne,
ne tjeraj me
da zaboravim,
kad znaš dobro,

da ja to ne mogu,

jer i dalje
nosim na leđima
onu ledenu santu,
koju si ti,

golim rukama izgravirala,

prije nego što si
odletjela kao
svemirska ptica
negdje daleko,

iza Neptuna,

i ostavila
sjenke svojih prstiju
duboko zaleđene,

u mojim snovima,

u kojima još osjećam
onu hladnu vodu
što je tekla
niz tvoje grudi,

i umivala mi lice,

i onaj
skamenjeni
pogled
što je,

dodirivao pod,

dok su
tvoji prsti
nicali
po mome tijelu,

i rasli po koži…

Rascvjetali se
kao mirisni kašmir
rajskih planina,
u ledenoj kupaonici

jeftinog stana,

za koji sam
izdvajao
i posljednji dinar,
da bih imao tebe

gdje da ugostim.

Znaš da nikada
nijesam bio škrt,
moja je duša planina
a ti se kupaš u njenim,

gorskim očima.

Uvijek dođeš
za moj
rođendan,

i doneseš poklon,

a ne znaš
da od svakog tvog
rođendanskog poklona
meni ostane,

samo bol,

i onaj
skamenjeni pogled
u kojem i dalje čekam
da dođeš i pokupiš,

tragove tvojih laži.

Da oslobodiš moju dušu
u kojoj stanuje
hladnoća Neptuna,
kao kameni pečat,

prisustva tvog.

I odsustva
razuma
mog.

5. AMIL ĐEŠEVIĆ 2002 MNE Plav (Racina)
TEBI MAJKO

Toliko mana
A premalo vrlina
Koliko Ana
Nekakvih Merlina
U stvari
Koliko samo kombinacija
Slova epiteta
A svašta bude
Iz tog spleta
Pa nastane ime
Student fakulteta
Pa bude čovjek
Kratko il’ dovijek
Pa nekad slijep
Kad život nije lijep
Pa dobar
I zao
Pa sebe nekom
I ne bude žao
Zbog voljenih
Štošta preležao
Pa opraštaš
Pa usrećiš
Kad treba prekoriš
Pa prećutiš
Nasmiješ
Uradiš zbog djece
Što baš i ne smiješ
Al od svega ovog
Ne možeš sve
Razumijem vas
Jer Nju nijeste upoznali
I na gubitku ste

Više o organizaciji Trećeg kruga pogledajte ovdje:

Mili Dueli 2020: Organizacija Trećeg kruga

MILI DUELI 

Made in Bosnia and Herzegovina
by Nermin Delić

Europe / Balkan Peninsula
Bosnia and Herzegovina
Federation of Bosnia and Herzegovina
Central Bosnia Canton
Jajce Town 70202

Sva prava zadržana. // All rights reserved.

Objava MILI DUELI 2020: Rezultati 3. kruga – DUEL 4 – Crna Gora pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

Kontest je tradicionalno sastavljen od 5 eliminatornih krugova.U svakom krugu se broj autora smanjuje, a u posljednjem, Petom krugu, odlučuje se i pobjednik sistemom glasanja baziranom na bodovnom sistemu Eurovision Song Contest. Glavno odgovorno lice kontesta je Nermin Delić, idejni tvorac i organizator kontesta. Mili Dueli već 8 godina zaredom okupljaju autore i šire utjecaj poezije u svakodnevnici.

Ukratko o Prvom krugu: Selekciju svih pristigli prijava (739) je vršio Nermin Delić. Organizator je odabrao 476 autora za predstavljanje u Drugom krugu.

Ukratko o Drugom krugu:  Nakon selekcije u Prvom krugu od strane organizatora kontesta, Nermina Delića, odabrano je 476 autora koji su predstavljeni u Drugom krugu. U Drugom krugu, autori su svrstani u 12 duela, prema državama iz kojih dolaze. Zbog brojnosti učesnika, Bosna i Hercegovina je imala 2 duela (DUEL 1, DUEL 2), a Srbija 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Hrvatska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bugarska su imale zasebno po jedan duel (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Zbog malobrojnosti učesnika, u jednom duelu su predstavljeni autori iz Albanije, Grčke, Kosova, Rumunije i Slovenije (DUEL 10). Pjesnici sa balkanskim korijenima, ali sa trenutnim prebivalištem van Balkana, svrstani su zajedno u jedan duel (DUEL 11). Na kraju, svi autori koji dolaze iz vanbalkanskih zemalja, svrstani su u jedan duel (DUEL 12).

Početak predstavljanja duela na zvaničnom Facebook profilu Milih Duela je bio 12. juli, 2020. godine. Dueli su predstavljani redoslijedom, na svaka 2-3 ili 4 dana shodno obimu duela. Prvih 15 dana od predstavljanja duela, pratioci Milih Duela su mogli glasati u komentarima upisivanjem rednog broja autora ispod slike gdje u opisu predstavljena njegova pjesma. Pored čitalaca, glasali su i članovi žirija, sastavljeni od 12 renomiranih i za Mile Duele važnih umjetnika Balkana. Oni su vršili odabir 90% autora koji će proći u Treći krug. Ostalih 10% je predviđeno za glasove čitalaca, za one koje žiri nije odabrao, a imaju veliku podršku svojih prijatelja i pratilaca Mili Dueli.

TREĆI KRUG

REZULTATI

DUEL 2 - CROATIA

Kako se glasalo?

(1) Organizator: Nermin Delić 
(2) Predsjednik žirija: Zdravko Odorčić
(3) Dodatni član žirija I: Danja Gašpar Đokić
(4) Dodatni član žirija II: Lela Zjajo
(5) Čitaoci (broj pristiglih glasova): 2 337
(6) Zajednička slika* (*Autori su mogli ostvariti dodatnu ocjenu 5, ukoliko pošalju svoju sliku sa nekim od učesnika 3. kruga. )

PRAVILA GLASANJA:

• U Duelu 3 su predstavljeni svi autori iz Hrvatske koji su prošli prethodnu selekciju.
• Broj učesnika Duela 3 je 25.
• Kako se računali glasovi: Ocjene Dodatnih članova žirija su se zbrajale u prosječnu ocjenu, a ona sa ocjenama Predsjednika žirija, te sa ocjenama Čitalaca. Izvučena prosječna ocjena je sabrana sa ocjenom Organizatora i tako je dobijena je konačna prosječna ocjena na osnovu koje su rangirani autori.
• Predsjednici  žirija su imali pravo da pošaju po jednog autora direktno u Polufinale. Autor Boris Kvaternik je prošao direktno u sljedeći krug, odlukom Predsjednika žirija (Zdravko Odorčić).
• U ovom duelu niti jedan autor nije prošao direktno na osnovu glasova čitalaca. 2 autora sa velikim brojem glasova čitalaca su nagrađeni ocjenom 5. Inače, prema pravilima 3. kruga,  Čitaoci su nagrađivali 3 autora sa najvećim brojem glasova u Trećem krugu – direktnim prolazom u Polufinale, a još 22 autora su dobili ocjenu 5. Budući da se 5 autora znatno izdvojilo po broju glasova čitalaca u Trećem krugu, organizator je odlučio da svih petoro pusti direktno u sljedeći krug.
• Zajednička slika. Autori su imali pravo na dodatnu ocjenu (5) ukoliko pošalju zajedničku fotografiju sa nekim od učesnika 3. kruga Mili Dueli 2020. Cilj zajedničkih slika je bio poticanje društvenih odnosa i van online aktivnosti i druženja.

ŠTA SADA?

TOP 100 – Autori koji su ušli u TOP 100 su direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Svakom ponaosob od njih će biti dodijeljen mentor po odluci Organizatora, a imena njihovih mentora će biti naknadno obznanjena. Mentor može biti samo neko od članova žirija Mili Dueli 2020. Sve detalje vezane za pripremu i slanje pjesme za Polufinale (4. KRUG), dobit će u privatnoj poruci u inboks. Molimo strpljenje!

TOP 120 – Autori koji su ušli u TOP 120 nisu direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020. Oni će, po objavi rezultata biti ponuđeni članovima žirija da ih odaberu da im budu mentori. Ukoliko niko od članova žirija ne iskaže volju da im bude mentor, autori neće proći u Polufinale. Ukoliko se javi 1 član žirija, automatski će taj član žirija postati mentor. Ukoliko se javi više od 2 člana žirija, Organizator će u saradnji sa autorima odabrati nekog od ponuđenih članova žirija za mentora autoru.

TOP 250 – Autori koji su ostali u TOP 250 nisu prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Njihov doprinos širenju projekta i poezije će biti nagrađen time što će dobiti  elektronsko priznanje za  sudjelovanje budući da su svojim učešćem predstavljali svoje zemlje u sjajnom svjetlu (TOP 250 od 739 prijavljenih!!!), te će shodno tome dobiti priznanje za interkulturalni dijalog balkanskih zemalja i zemalja svijeta u kojem su učestovali.

Sve predstavljene pjesme će biti zastupljene u zajedničkom elektronskom zborniku koji će, po svemu sudeći, imati i svoje štampano izdanje (ljeto, 2021.), kada nas očekuje MILI DUELI BALKAN TOUR. Više o tome uskoro!

Također, svi autori koji su 2000. godište ili mlađi, će biti predstavljeni na MILI DUELI JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST koji će startati par dana nakon završteka osme sezone Mili Dueli 2020 – Online Balkan Poetry Contest!

KOMENTARI ŽIRIJA

Organizator: NERMIN DELIĆ

Apelujem na sve autore i prijatelje da i ove rezultate Trećeg kruga dožive na pravi način. Ocjenjivala se jedna pjesma, onu koju ste sami odabrali i poslali. Ukoliko je pjesma „nedojmljiva“, u najmanju ruku, niste dobili pozitivne komentare, niti baš najsjajnije ocjene. Ali to ne znači da ste loši autori i da je tom ocjenom vrednovan sav Vaš doprinos u poeziji. Pišite, pišite i pišite… jer tako malo vremena imamo.

Predsjednik žirija: ZDRAVKO ODORČIĆ
Naravno da je žiriju uvijek teško dati ocjenu pogotovo pjesnicima koje osobno poznaje. Zbog toga sam sve pojednostavnio i ocjenjivao onako kako su me se pjesme dojmile na čitanju.

ANA NARANDŽIĆ
Pjesma je nabijena metaforama koje oslikavaju trenutke ali je tih usporedbi previše tako da pjesma nije dobila svoju dramaturgiju osim niza usporednica. Kao da su ispisane natuknice posložile u pjesmu bez neke značajne priče što uskraćuje i emociju čitanja.
Kako već dugo pratim uratke Ljiljane Lipovac, uvjeren sam da ima i puno bolje pjesme. U ovoj se pjesmi propituje o dostojanstvenom kraju (smrti) ali u njoj nema slikovnih asocijacija budući je riječi svela na formu protesne priče. Uvjeren sam da se ova tema mogla opisati pjesničkim alatom s dubokim emocijama

Katarina Pajhljina je ispisala lirsku pjesmu u kojoj umjereno koristi usporedbe koje oslikavaju njezinu osnovnu ideju ljubavne želje kojoj u pjesmi teži. Nježno i tiho želi ljubav koja istini za volju postoji samo u ovako prekrasno ispisanim pjesmama.

Leskarac je pjesničkim perom opisao radost, uvjerljivo poslagao pjesničku priču kroz let ptice kao simbola slobode. Odmjerenim strofama, preciznim izričajem dotakne čitatelju emocije.

Zanimljiva pjesma Mladena Crnkovića. Onako baš fašnička u rimi kao da ju je pisao nekom bendu za uglazbiti. Pomalo zvuči šeretski ali pjesma ima i svoju dubinu i svoju poruku. Poznavajući Mladena znam da je i ova pjesma dio terapije njegove duše.

Snježana Budanec
Svidio mi se pristup i ideja pjesme. Neobičan način izričaja o smrtovnici i životu (smrti) kao prolaznosti.

Boris Kvaternik
Još jedna posebno iznjedrena pjesma „pobune“ mladog zagrebačkog pjesnika koji svojim posebnim načinom izricanja osvježava hrvatsko pjesništvo kao i u ovoj pjesmi ako je čitamo i između redova.

U SNU Dine Halvadžića nedostaje malo „brušenja„ ove lirske pjesme. I na drugo čitanje nedostaje još nešto. Visi u zraku nešto nedovršeno, nešto savršenije…

Vrlo vješto Milan Ćorak vodi svoju priču punu ritma i melodije. Bojao sam se da je negdje ne prekine i ne skrene s pitke pjesme ali je do kraja ostao ustrajan.

Milica Lesjak nam nudi pjesmu o pjesnicima, ali se njezin prvi dio ne slaže s drugim dijelom pjesme. Drugi je i puno jači, emotivno snažniji i uvjerljiviji. Ako joj je prvi dio bio uvod u drugi onda ga je trebala dobrano skratiti i samo nas uvesti u pjesmu jednim ili dva stiha.

Iako nisam osobno pobornik rime, uvijek kada čitam priželjkujem da netko napravi krivi korak i krivu rimu ili neku nelogičnu rimu… (nisam baš tako zločest )
Terezija Flegar nije napravila pogrešku i jednostavno je pitkom pjesmom u rimi ispisala svoju emociju.

Poduža povijesna ispovijest Josipa Šafraneca dvoumi između slobodnog stiha, kratka priče ili poezije u prozi. Mislim da bi ova priča bolje prošla kao proza, ali u današnjem vremenu poezije sve su se forme ispreplele… a pjesma je pjesma sa malim dodacima metafora… što ovdje nedostaje…

Ne krivim autoricu Jasnu Šemiga Pintarić budući da znam njezine dobre pjesničke uratke. Ne znam zašto je organizator ovu priču uzeo kao pjesmu/poemu u kojoj nema elemenata poezije

Ova će psihodelitična slam pjesma Đure Dugalića vjerojatno neke čitatelje stvarno baciti u delirijum psujući pjesnika, što će ovakvom načinu izričaja biti dodatni plus.
Pjesma zbrkana u natjecanju što većeg broja namjerno zbunjenih riječi u trenutku očnog pogleda u sise i uspona donjeg ega… iako bi preporučio autoru da drugi puta bolje posloži redoslijed i savjet kako ne znači da je svatko pametan ako ga se ne razumije…

I ova pjesma Lele Vučković opisuje odlazak čovjeka sa dobro smišljenom metaforom jeseni i lišća kao vrhunac prolaznosti jednog života.
Skladno napisana pjesma potajno skriva prolaznost života.

Gabrijel Barišić napisao je prosječnu pjesmu s ne puno emocija i neke posebne poruke a za koju ne znamo.

Ivan Lovrić napisao je pjesmu koju bi trebalo još dorađivati, izbaciti neke dijelove jer se pjesma lomi na dva tri mjesta… nema kontinuiteta.

Pjesma Biserke Vuković je pjesmuljak za one djetinjaste bilježnice Uspomena i po mom mišljenju nije za ovakva natjecanja.
Treba se ozbiljnije pripremiti za svjetsko natjecanje pjesnika i u punom sjaju predstaviti i sebe i svoju državu.

Pjesma Kristijana Modrušana je izvrsno složena i obećavala mi je veliku nadu u dobru pjesmu a onda na kraju jednostavno nisam razumio poantu. Pa je savjet da bez obzira koliko pisali nekome u spomen i vi kužili o čemu se radi… ipak nama čitateljima ostavite jasniju poruku… Ali do finala je puno obećavalo …

Pjesma mog dragog frenda Petara Šlat Černova nije mi, na žalost sjela… Pjesnik se mora odlučiti… piše li tekstove za glazbu ili piše poeziju… Ovo je natjecanje poezije i ova pjesma nije baš na vrhuncu da bi išla na ovakvo natjecanje..

Neobičan sadržaj pjesme Siniše Miljevića, pomalo nesređena u htijenju erotskog izričaja… Trebalo je na njoj još malo raditi..

.Pitka pjesma Ivanke Jularić – Ćulap o nesavršenstvu života i njegovom stalnom previranju pogotovo vezanim za ljubav.

Pokušaj ode o ženi Milene Čović blijedo napisano. Žena je moć i sama pomisao pjesme o ženi trebala bi pucati od emocija i snage.

Iva Pejković napisala je pjesmu o kolotečini života… njegovim očekivanjima i njegovim sada. Vrlo vješto nas vodi kroz priču i mislim da bi trebala uraditi dišpet… tako to pjesnici rade u zbilji …

Kako slagalicu rječi o riječima nam piše Valentina Filiopović. I istina je.. Riječi su jedno a djela drugo… hrabrost je jedno a neizgovoreno je drugo

Dodatni član žirija I: DANJA GAŠPAR ĐOKIĆ

1. ANA NARANDŽIĆ odlična pjesma, teče lijepo, ritmično, možda malo previše genitivnih metafora, ali ne umanjuju vrijednost pjesme… iskusan autor koji zna što pjesmu čini pjesmom i poezijom

2. LJILJANA LIPOVAC pročitala sam pjesmu i ima u njoj nešto, ali sam odustala od vrjednovanja pjesme kao poetskog izričaja, nakon “jeli je” u drugom stihu i apostrofa kod riječi u kojoj apostrof nije potreban…kolač smo JELI, ali se pitamo JE LI, a tu je ono naredno JE sasvim nepotrebno… elementarno nepoznavanje gramatike i pravopisa

3. KATARINA PAHLJINA ponavljanja u pjesmi mogu biti odličan “zahvat” kad se upotrijebe kvalitetno… u ovom slučaju to je nekako previše i cijela se pjesma svodi na preispitivanje, a to pitanje na kraju pjesme je suvišno i pokvarilo je cijeli dojam pjesme… inače, pjesma ne nudi ništa novo, originalno, što već nismo pročitali, čuli… prosječna pjesma

4. STEVO LESKARAC odlična pjesma, školski primjer kako se piše sonet, metrika odlična, rima nenategnuta i sjajna…iskusan autor sa još jednom uspješnom pjesmom

5. MLADEN CRNKOVIĆ pjesma na nivou nižih razreda osnovne škole, rima nategnuta i umjesto da rima bude ukras pjesmi, pjesma je podređena rimi, kako bi rekli neki: “sklepana pjesma po nametnutoj rimi”

6. SNJEŽANA BUDANEC priznajem, malo mi nerazumljiva pjesma, naročito u zadnjem dijelu… ako je gaze noge, znači više nije na stupu, da bi je prekrila neka nova osmrtnica… osobno mislim kako bi izbacivanjem tih nogu i lijepljenjem nove osmrtnice pjesma bila efektnija, a naglašavanjem da je riječ o osmrnici u zadnjem stihu, mada je to vidljivo u naslovu, pjesma je izgubila na ljepoti

7. BORIS KVATERNIK odlična pjesma autora koji inače ne zna napisati lošu pjesmu… ovdje se naprosto nema što komentirati osim reći ODLIČNO

8. DINO HALVADŽIĆ pjesma je lijepo zamišljena, ali je rima promašaj, mislim kako bi pjesma bila uspješnija da je slobodnog stiha, ovako je vezala pjesnika i nije dobro iznesena do kraja

1. MILAN ČORAK odlična pjesma, metrika i rima su sjajni, tematika također… bez ikakvih primjedbi

2. MILICA LESJAK lijepo zamišljeno, ali se autorica pogubila u samom kraju pjesme…istina je kako svaka pjesma nije poezija, ali moglo se ovo i bolje uobličiti

3. TEREZIJA FLEGAR još jedna pjesma koja je podređena rimi, nimalo dojmljivo i upečatljivo

4. JOSIP ŠAFRANEC ovo bi bio jedan lijep zapis iz dnevnika, nikako pjesma

5. JASNA ŠEMIGA PINTARIĆ lament nad jednom ljubavlju, ali prepun patetike, a to ne volim u pjesmama… uz to, ništa novog pjesma ne pruža, ništa originalnog

6. ĐURO DUGALIĆ ima ovdje svega i svačega nabacanog iz čega bi se mogla napraviti odlična pjesma, no ta nabacanost je istovremeno i pretrpanost koja čitatelja guši u neprohodnosti do kraja

7. LELA VUČKOVIĆ motiv odnosno tematika često korišteni u pjesmama, ništa novo nema što bi nas oduševilo…sve je korektno napisano, ali bez originalnosti

8. GABRIJEL BARIŠIĆ pjesma je korektna, ali na mene nije ostavila neki veći dojam, očekivala sam više…ima lijepih momenata, ali su se oni izgubili u prosječnosti

9. IVAN LOVRIĆ interesantna pjesma, ovdje je rima sasvim uspješno korištena da naglasi emociju…baš interesantna pjesma

1. BISERKA VUKOVIĆ jedan uobičajeni pjesmičuljak kojeg sam nebrojeno puta pročitala, možda malo drugačijim riječima, ali ništa, ništa novo nisam pročitala, što već nije poznato…nedostaje originalnost i u ideji i u motivu i u realizaciji

2. KRISTIJAN MODRUŠAN interesantna pjesma i dobro iznešena do kraja…sviđa mi se

3. PETAR ŠLAT ČERNOV sasvim prosječna pjesma koja me nije ničim oduševila

4. SINIŠA MILJEVIĆ interesanta pjesma, spretno poigravanje riječima i slikama…sviđa mi se, mada je moglo biti i bolje izneseno

1. IVANKA JULARIĆ – ĆULAP nakon prve strofe koja mi se učinila lijepom i obećavajućom, ostatak je bio razočaranje…

2. MILENA ČOVIĆ pjesma koja mi nije pružila ništa, niti ostavila neki trag u meni…maleni zapis duše i ništa više

3. IVA PEJKOVIĆ ova pjesma ima u sebi lijepih momenata, sviđa mi se što je pisana dijalektom koji je meni blizak i odlično se uklapa u pjesmu…ima u njoj nečega, ali ne dovoljno da bi bila poezija

4. VALENTINA FILIPOVIĆ pjesma je naprosto pretrpana riječima: – riječi i papir…to ponavljanje kvari utisak kod čitatelja…uglavnom, ništa novo i ništa posebno

Dodatni član žirija II: LELA ZJAJO

ANA NARANDŽIĆ – Pjesmu autorice IZMEĐU RAVNODNEVNICA, morala sam pročitati nekoliko puta kako bih shvatila bit. Događanje radnje u sobi bolesnika koja je tamnica zdravih misli i zdravog tijela i prozor je ono jedino što oči mogu vidjeti. Sve ostalo je misao, osjećaj, težina … koliko i težina ovih stihova koji su izvanredno ukomponovani u predviđenu temu autorice. Svakako je ovo i jedan moralni osvrt na one ostavljene … jauk poete za ono što čeka bolesnog čovjeka i izgubljenu dušu. Teška pjesma no osjetih posebne momente i trud ove autorice. Poseban značaj u posljednjem stihu i zapravo objašnjenje ovakvih razmišljanja:
“Nerabljena jutarnja toaleta
visi na vješalici u dnevnom boravku”

VALENTINA FILIPOVIĆ – Imam osjećaj da se autorica malo poigrala riječima i napisala pjesmu! Nije se vodilo računa o izgledu pjesme, o strofama. Isuviše površnosti i ne uloženog truda kako bi pjesma postala pjesmom. Loše postavljena interpunkcija odvlači pažnju na ionako nesređene stihove. Ipak se trebalo malo više potruditi.

PJESME DUELA

Cjelokupni duel možete pogledati na društvenoj mreži Facebook, gdje je na zvaničnom profilu Milih Duela predstavljen kroz nekoliko slika.

1. ANA NARANDŽIĆ 1949 CRO Zagreb
IZMEĐU RAVNODNEVNICA

U okviru prozora
Teku očne napetosti.
Kada popuste
Prolije se nebranjena tišina sobe
I namoči tepihe.

Boje, prebačene preko jesenske ravnodnevnice,
Zapetljale se u krošnje
I vise na natrulim peteljkama.

Žutilo krade zadnju zraku sunca,
Odlazeći prerano u smrkavanje.
.
U procjepu između jutra i večeri
Proviruje ostatak ljetnog dana.
Zelenilo, pritajeno u mahovini,
Otpušta klorofil
I njime oblači zimske snove.

Bolest, oblika vode,
Curi po rubovima stropa, niz zidove.
Uvlači se u ormare i rasteže odjeću.
Dani razodjeveni, s kostima koje žuljaju postelje,
Odgađaju dolazak proljetne ravnodnevnice.

Sivilo, kao taljeno željezo, peče kožu
Razapetu između šupljih rebara
I koraka koji se spotakao na prag boli.
Mirisi, iscurili iz džepova bijelih kuta,
Teku po hodnicima dviju ravnodnevnica

Nerabljena jutarnja toaleta
Visi na vješalici u dnevnom boravku.

2. LJILJANA LIPOVAC 1957 CRO Zagreb
POSTOJI LI DOSTOJAN KRAJ?

Što znači dostojan kraj?
Jeli je svakom biću karmom zapisan?
Pravedan?
Spokojan?
Bez osvrtanja?
Nekima je život udahnut’ u blagodatima,
a nekima u skromnosti i patnji.
Govore – pravda je za sve ista – lažu.
Nit’ je pravedna,
nit’ je spokojna,
nit’ bez osvrtanja,
nit’ imaju svi skromnosti,
a kamoli patnje života izdržljivosti.
Nit’ su za usporedbu radost i tuga.
Radi čega?
Ili pitajuć’ se – jesmo li baš sve kroz život morali?
Odjednom ste pred zidom istine
kroz njega vidite, i dobijete neočekivan udarac, poput šamara,
iza šamara promatra Vas bolno lice nepravde,
iza nepravde – bolnost duše.
Svjedok ste propadanja nestanka tijela,
propadanja nestanka uma,
nestanka dostojanstva.
Sve naučeno zaboravite, potisnete
iza datosti Sebe,
u dostojnosti kraja bivstva.

3. KATARINA PAHLJINA 1959 CRO Zagreb (Zaprešić)
JESI LI TI … TAJ

JESI LI TI
… taj
Što snove ćeš pretvoriti u javu
s oblaka … krila mašte
skinuti
spustiti nježno posrnulog anđela.
Jesi li ti
… taj

što traga za unikatom
harfom
kojoj ćeš dodati
nedostale žice
prstima dodirivati
izvlačiti najljepše zvuke
s nebesko – putenih visina.
Jesi li ti
… taj

koji zna kako se skuplja
preostali pelud s rascvale ruže
i nektar ulijeva u dušu.

Jesi li ti
… taj
koji je spreman strgnuti epolete
i biti običan vojnik na straži
čuvati, voljeti … posrnulog anđela

Jesi li taj?

4. STEVO LESKARAC 1963 CRO Zagreb
PTICA VEDRINE

Živahna se ptica javlja sa nebesa
U niskome letu ispod zvijezde sive.
Pamtim prvi treptaj sreće, vazda žive
Dok sićušne kapi sa perja otresa.

Okrajak je neba krilima dotakla,
I čestice zraka šuštave od svile.
Rado bi tišine šušanj izbavile
Sustižući sjenu koja se izmakla.

Ptici od vedrine perje podrhtava
U bojama koje postaju sve jače,
Na njemu se živa vatra presijava

Kao da je ovlaš dotaknula dugu.
Šareno se perje u prizmu pretače
Milozvučjem duha u nebeskom krugu.

5. MLADEN CRNKOVIĆ 1976 CRO Zagreb
DOBA KARNEVALA

Ljubila sam te jednog
Hladnog zimskog dana,
Ti si bio u kostimu
Kao što je Vrana.

Pamtim samo tvoje
Našminkano lice,
Tek dio kostima,
I ostale sitnice.

Pričao si meni
Da si ostao bez ljubavi,
I da je na zemlji
Ovaj život šugavi!

A ja sam tebi
Vjerovala slijepo,
I dok si me ljubio
Bilo nam je lijepo.

Nisam shvaćala
Što vidiš u meni,
Rekao si mi da si bio
Vjeran svojoj ženi.

Nisam te pitala
“Zašto više nisi?”
U daljini noći
Fašnik gori i visi.

S njime odlazi
Svo zlo ovog svijeta,
Kiša je zapadala
Ti hoćeš otići, šteta!

Puštam te da odeš
Shvaćam ti si šminka,
Koju kiša ispere,
I prema kom sam klinka.

Bilo mi je lijepo
Doba karnevala,
Bilo da sam klinka
Velika ili mala.

Svatko svoju masku
Na licu nosi,
Koga ljubiš ne znaš,
Možda saznaš tko si?

Vidjela te nisam
Nikada više,
Ali od tada volim
Fašnik i zimske kiše.

6. SNJEŽANA BUDANEC 1980 CRO Zagreb
OSMRTNICA

Zahvala je kao naljepnica
na rasvjetnom stupu
istrošena od vremena
isprana od kiše
počupana od vjetra
Lamata amo tamo
kao odrpanka
Nitko je više ne doživljava
Ne treba
Nikome zanimljiva nije
Sama je
Tiska se o stup
Zadnjim snagama
pokušava ostati
postojana
No odlazi na vjetru
promjenjivog vremena
i pada na zemlju
kao jesenje lišće
Tako sama i blatnjava zalijepljena u blato
dok je gaze teške ljudske noge
Još se neko vrijeme bori protiv stiska crnice
sve dok je ne razgrade
zubi nevidljivih zvijeri
Za sobom ostavlja samo krhotine
svog postojanja
zalijepljene na stupu
dok svijetlo pada
na zadnje tragove
njezinog postojanja
Ostaju vidljivi
sve dok ih ne prekrije
osmrtnica

7. BORIS KVATERNIK 1987 CRO Zagreb
BIJES

Naši su životi
Vječito propadanje-
Kopamo rupe
Posvećene neznanom
Bezdanu što proždire
Osamljeno biserje
Protraćenih dana.

Naš je jezik
Vječiti delirij-
Dani proživljeni
U nijemom buncanju –
Britvom izranjavani jezici
Pohotno palucaju,
Darežljivo razmjenjujući
Slinu, krv i smrt.

Bijesni mladi ljudi
Oštre hladne bajunete,
Slijepi, gluhi, nijemi
Za to da je njihov bijes
Skladno orkestrirana melodija
Koja poput otrova
Kaplje s račvastoga jezika
Plaćenika uramljenih
ekranom televizora,
Tog prozora u raj
Za stoku sitnog zuba.

8. DINO HALVADŽIĆ 1993 CRO Zagreb
SAN

Kapljice kiše na prozoru
ispisale su njeno ime
kapljice kiše na prozoru
jedne novembarske zime.

U tišini kao san, pojavila se snaga
kao sunce što budi dan
iz daljine prošaputa “bit ću tvoja draga”.

O čemu da zborim, kad već je kasno i moraš poć
ljepotu takvu ne vidjeh dugo, da li ćeš u san ponovo doć?

Pričaj, govori! – reče sad Ona
kako u ludom vremenu
doživjeti stotu
kako od zla razlikovat dobrotu.

Nešto iz sna kao da me budi
ili je sreća il’ zora već rudi.
Glas se jasan sad već čuje,
idi putuj, samo se bori
tko zna što nas čeka u novoj zori.
Vratila je osmijeh, nadu i sreću
donijela je života još punu vreću.

Dva slova na prozoru i dalje stoje i pričaju priču
žive, kao jedno dišu,
i čekaju novu novembarsku kišu.

1. MILAN ČORAK 1946 CRO Vukovar
ZVJEZDANO PROSTRANSTVO
.
Na prostranstvu nebeskoga svoda,
zvjezdana prašina svemir pozlatila,
od Danice zvijezde do Velikih kola
duž zvjezdanog neba trag je ostavila.

Kumova se slama prosula duž puta
zvjezdozlatnim sjajem ugasla je tamu,
sazvježđa na nebu sudbinu nam kroje
u zvijezdanom tragu svima zapisanu.

Nekom zvijezde pruže sreću i ljepotu
a nekom bogatstvo u zvijezdama piše,
nekom opet samo strasnu ljubav daju
osmijehni se zahvalno i ne traži više.

Sjevernjača zvijezda pravac određuje
nećeš nikad zalutat između planeta,
na noćnome nebu položajem zvijezda
skrivena je sudbina čitavoga svijeta.

Sa nebeskoga svoda plavetnilo čisto
natkriljuje naša prosunčana jutra,
mi smo ispod njega suncem okupani
a zvijezde su zapisale šta će biti sutra.

2. MILICA LESJAK 1950 CRO Čakovec
NA RUBU VREMENA

Ne moraš biti veliki pjesnik,
da bi pjesme pisao,
i ne mora tvoje ime poznato zvučati.
Pjesme se mogu pisati ,
van pjesnika,
van zbornika,
na kraju grada,
na kraju ulice,
na kraju života,
na kraju sebe.
Tek za koju dušu neshvaćenu.

Pišeš izvan velikih teorija poetike,
kad ugasiš titraj svih prezira u duši,
kad se nevin poigraš sa životom,
kad komadiće duše razdvojiš na one
koji su blistali, uvijek ispunjeni bili
i na one koji su na dnu života
neshvaćani ostajali tamo negdje
na rubu vremena.

Izdigneš bogatu iznemoglu starost,
udahneš joj vrijednost postojanja,
okitiš novim mirisima,
otjeraš s vidikovca trgovce što bi
sa sajma života samo grabili
i potražiš nešto il’ nekog, s kim ćeš
otkucaje vremena slušati.
U otvorenu poetsku dušu,
možda i spokoj konačno uplovi.

3. TEREZIJA FLEGAR 1963 CRO Varaždin (Sračinec)
PONORNICA

Ponirem poput rijeke,
ispod zemlje, u tminu.
Ponirem u dubinu
tražeći svoju tišinu.

Spuštena u hladnoću
u mračne špilje jutra.
Sakrivena pred svima,
dočekujem novo sutra.

Opet ću jednog dana
iz dubina se pojaviti,
širom otvorenog dlana
suncu ljubav izjaviti.

Padati u slapu niz stijenu
pa dalje tiho, smireno teći.
Pretvorena sva u pjenu
uz travnatu obalu leći.

Preskakati ja ću kamenje,
zaobilaziti sve što me priječi.
Ostavljati na putu znamenje,
pretvorit ću šum svoj u riječi.

U smiraj nekog tihog dana
poželjeti ja ću opet dubine.
Tada neće biti tako mračne
znajuć da me čekaju visine.

4. JOSIP ŠAFRANEC 1969 CRO Breznički Hum (Radešić)
JEDNOJ GENERACIJI

Bili smo djeca.
Djeca pristigla sa svih strana
na krilima snova, ciljeva i želja.
Bili smo djeca pomalo
zbunjena i preplašena
strahom od novog, nepoznatog.
Bili smo iz gradova, sa sela,
s planina, mora i ravnica.
Bili smo daleko od svojih domova.
Zaista, bili smo djeca koja bi se,
noću, kada Zagreb utone u san,
pokrivala preko glave i puštala suzu za majkom,
ocem, domom i rodnim krajem.
Stvarali smo svoj novi san,
vjerovali u njega,
vjerovali u još bolji svijet!
Gradili smo stupove prijateljstva,
rušili zidove naučenih predrasuda,
nismo poznavali ni rase, ni nacije.
Spoznali smo dva bogatstva –
bogatstvo života i bogatstvo prijateljstva.
Odrastali smo brzo, stasali.
Zajedno smo učili, prepisivali,
smišljali smicalice, bježali s nastave,
preskakali šiljate ograde
vojnog internata, kasnili iz grada.
Hvalili se ljubavnim uspjesima,
prešućivali neuspjehe,
namještali komade.
Naši su tragovi ostali utisnuti
u asfaltu zagrebačkih ulica.
Sjećanja naša, obasjana su svjetlima
Kaptola, Trga, Britanca i Griča,
tu su, u polumraku parkova,
na sjedalima zadnjih noćnih tramvaja,
pod krošnjama divljih kestena
u Ilici 256b.
Nosio nas je novi val, slušali smo Idole,
dok bi na košulju plavu
prišivali bijelo dugme,
gledajući Top Gun,
plešući uz Flaashdance
i sanjajući o Povratku u budućnost.
Bili smo ekipa! Najjača!
Prijatelji! Nesalomljivi!
Zapravo, bili smo braća.
Bili smo jedni drugima sve, dijelili sve,
posljednje pecivo, zadnji komad kruha
ili tek svježe pečene kestene
u prohladnoj jesenjoj večeri.
Živote smo svoje vezali
neraskidivim lancima,
toliko jakim da nisu pucali
ni pod naletima ratnih oluja,
vjetrova mržnji i nevremenima ludila.
Jednostavno. Postadosmo braća
za sva vremena.
Danas???
Danas smo isti, a drugačiji, stariji,
iskusniji i vjerujem bolji ljudi.
Svatko sa svojom prošlošću, sudbinom,
uspjehom i ponekim neuspjehom.
Danas smo rasuti širom
ovog okruglog svijeta,
u novim mjestima i
nekim novim ulogama.
Ali…
I dalje smo prijatelji,
braća za sva vremena.
A bili smo samo golobrada, nestašna
i velikim snovima ispunjena djeca.

5. JASNA ŠEMIGA PINTARIĆ 1971 CRO Bjelovar (Šandrovac)
OMČA

Odavna sam ti prestala pisati pisma
namirisana omiljenim parfemom.
Još tamo negdje zadnjih dana prošloga stoljeća,
sjećajući se davno izljubljenih proljeća
kad sve se činilo zapečaćeno jednom za svagda
i neuništivo u vremenu koje prolazi kraj nas.
Sasušena tinta i suza na mojem oku
svjedoci su da ovdje je jednom davno, kao u bajci,
živjela žena kojoj je bilo ime Ljubav.
Ona je živjela ljubav i disala ljubav samo za tebe.
Krvlju je pisala tvoje ime križajući dane na kalendaru
zavaravajući svoja jedvačekanja prepunjena nadom
koja je u samom začetku nosila prezime Uzaludnost.
Ulje na vatri i nož na otvorenoj rani, srce koje kuca samo za tebe
pljujući posljednje kapljice krvi po nijemim prolaznicima.
Uzalud prolazite, ljudi, okrećući svoje umorne glave na sporedni kolosjek.
To što ne vidite ne znači da se ne događa!
Ljubav umire sama krvareći na tračnicama ispod jurećeg vlaka.
To život prolazi. I ne ostavlja joj ništa.
Ni trag. Ni sjenu. Ni napisana pisma koja je odnio vjetar zaborava.
Moje je ime Ljubav i noćas krvarim sama.
Stružem sasušenu suzu nekada slanu, sa ispijenog obraza.
Nestalo je osmijeha na licu i zvonkog smijeha
iz vremena raširenih ruku koje uzbuđeno drhte hrleći tebi u zagrljaj.
Nekad si bio sav moj smijeh. I sreća. I svjetlost u tami.
Sad si bič kojim si nanosim bolonosne ožiljke na leđa
utrljavajući sol na ranu slaveći glupost
koju sam hranila svojim iznevjerenim očekivanjima.
Moje je ime Ljubav, a ti si moje uže koje stežem oko vrata
hvatajući posljednji dah prije konačnog odlaska.
I bio je smijeh. Nema ga više.
Vječna tama zavladala je nad gradom i omotala me poput mumije,
ostavljajući me bez daha u zrakopraznom prostoru.
Koprcam se sama i izdišem.
Izgubljene nade, zagubljenog osmijeha.
A nije sve trebalo biti tako crno, samo da sam ti nastavila pisati pisma prepuna svjetlosti.
I čežnjom da sam nastavila hraniti nadu, bez strepnje i suvišnih pitanja ogledalu.
Na cesti su se igrala neka druga djeca
i njihova radost odbijala se od betonskih zidova pothodnika.
Do mene nisu dopirala.
Gluha i slijepa, čekala sam da me netko drugi oslobodi.
Ti nisi stigao na vrijeme. Šetao si svoj osmijeh uspavanim gradom.
Doći ćeš, ali prekasno.
Neću te prepoznati u mrtvom gradu,
praznog pogleda, bezličnih očiju.
Neću te čuti u zaglušujućoj buci kako mi dozivaš ime.
Neću te voljeti jer davno sam ti prestala pisati. Ime mi je Zaborav.
I tužne su pjesme moja aura. Ubila sam ljubav.

6. ĐURO DUGALIĆ 1972 CRO Županja (Gradište)
KONTAKTILNI TREMENS

U razularenom sotonističkom mjuziklu što prilazi sve bliže i bliže,
Zubaričine natečene bradavice izmigolje i zagrizu u zjenice.
Iščupa komadić odlomljenog zuba, baci ga na pod YU-Tuba.

Uzoriti Klistir-efendijo…, dojkama nariče, … svrnite pogled na
Veličanstveno čišćenje androidovog auspuha. Uragan ponavlja
Refren heroinske dentale redukcije. Osmijehom se opirem.

U lebdozubnom krvavom tramvaju, susrećem Isusa i Alaha u
mahnitom analnom klinču. Kličem. Sise, sise, državu za sise, jer
pizda žulja a u šupku se uprlja. Zaraza se širi gdje sperma se ištrca.
Prikoljimo sutra. Sutra. Ispovraćajmo jutra.

Prepuštene liječničko-pjesničkom egotripnom prežderavanju, bujaju
bakterije samoće. Razdvojeni, obitavamo istovremeno ispred debela
Stakla, u svinutom prostor-vremenu na strijeli što leti. Dodirujemo se.

7. LELA VUČKOVIĆ 1973 CRO Koprivnica (Novi Grad Podravski)
JESENJA

Nebom plutaju laži
uokvirene, sedefaste, fine
a ti treperiš na vjetru
treseš se i drhtiš
dal’ od straha
ili dolazeće zime
Još juče bio si zelen
uživao u majčinom krilu
danas je krošnja opustjela, tiha
smežuran, žut i sam
čekaš red
na ovom jesenjem piru
I pitaš se dal’ to je vjetar
ili sudbine dah
što kida te i lomi
i ova kap što tijelom ti klizi
dal’ magle je trag
ili je to suza što nazire kraj
I padaš
i padaš
vjetar te nosi
a krošnje pjevaju svoj jezivi poj:
znaj sve je zatvoren krug
početak i kraj
sve što je bilo
i što treba doć’
iz pepala si stvoren
u pepeo ćeš poć….

8. GABRIJEL BARIŠIĆ 1975 CRO Slavonski Brod
ANĐEO

Stoji s druge strane rijeke
On može držati pijesak u šaci
Može ga i prebaciti u drugu
da ne izgubi ni zrnce
On može prelijevati vodu
iz posude u posudu
da ne izgubi ni kap

Kada smo blizu
gledamo se u oči
I vidim u njegovima kako je star
Vidim sve što on želi da vidim,
a ne vidim koja je njegova strana
Neki su zavidjeli ljudima, vidim
Oni mogu iz nas izvući najgore i najbolje

Možda si zaboravio,
reče anđeo
Možda si samo zaboravio
Da je gubljenje vremena
ne uživati u životu
Plakao sam na to, gledajući anđela
O, kakve sam imao predrasude

9. IVAN LOVRIĆ 1996 CRO Samobor
ZRCALA

Kada si tu, ja tonem.
Tonu moje misli, tonem sav u snove.

Samo primi me za ruku i pokazat ću ti kako zove,
kako zovu me trnci ispod površine kože.

Zaprati ovaj korak, kao da tvoje noge nisu tvoje.
Kao da ove stope nisu moje, kao da u dvoje hodamo kroz istu bol,
vodimo iste borbe. Ne zastajkuj, možeš, fokus smo jedne volje.

Želio sam biti… Poput tebe.

Da ne lažem kada kažem da višemu težim,
da rastem kroz svemir zato što želim, više ne veseli me ni dodir boje.
Moje ruke isparavaju na pomisao dodira osobe pored.

Slušaj me… I dalje želim da me prožme. Pogledi da ne bole,
tvoje oči mojima da zaplove, ovi glasovi da me ne bodre, ostani!
Molim te…

Slomi me, skini ove kore, kroz slogove čupam ove noćne more,
zar ne vidiš? Tvojim pogledom iskrojen sam. Ogoljen,
i odvojen od svega ali sam… Ovdje.

I kada zoveš me imenom zajedno izgovaramo slova.
Gledamo se, čekamo, bez odgovora.

Odaješ me… Tišinom izraza lica ja doznajem sve:
kroz tebe postajem – inače ne postojim, ne.

1. BISERKA VUKOVIĆ 1958 CRO Lovran
JEDNOG DANA

Jednog dana ću se vratiti
odakle sam i došla,
izdaleka.
ŠetatI ću livadama djetinjstva,
brati cvijeće pod plavim
nebom.

Tu smo se igrali kao djeca, sjećaš li se?
Mirisali travu, brali tratinčice,
ali srce tvoje premalo je bilo za nas
dvoje.
Noge su te odnijele dalje,
dalje od mene.

Da li je prekasno za povratak?
Tko zna?
Možda ćemo se naći
na malom vrhu života
što teče.

Ostale su neizrečene tajne,
skrivene.
Skriveni pogledi bit će sve,
što ćemo htjeti
jednom jedno drugom
dati!

2. KRISTIJAN MODRUŠAN 1984 CRO Pula
SVE JE NA PRODAJU

Tvoja kuća
krov
zidovi
pod od linoleuma i pločice
štednjak
svi kuhinjski elementi
primaća
LCD ekran od 30 inča
fotelje
stepenice koje vode u ništa
sobe
kreveti
sve plahte bijele i šareni uzorci
knjige koje si godinama skupljao
prašnjavi ormari
skupa s prašinom
ogledala
zamagljena i sjajna
kupatilo s tuš kabinom
i svi prozori otvoreni u proljeće

tvoje dvorište
trava i stabla
auto parkiran na trotoaru
zidovi koji opasaju dvorište
i ograde
što zastiru pogled
tvoji snovi
sve misli i sjećanja
riječi
rečene i neizrečene
djela
učinjena i zatomljena
emocije
sve koje si ikad izrazio
tijelo
srce
i mozak
krv, limfa i voda
puno vode
one koja je isparila u kupatilu

Sve je na prodaju
ja nudim, ti kupuješ
ja dam, ti uzmeš
ti se slažeš, ja pristajem
i iza nas
izvješen znak
na engleskom

Za Saleta

3. PETAR ŠLAT ČERNOV 1984 CRO Rovinj
EVANGELINA

Čuda su moguća
niz kičmu kad putuju,
do vrška prstiju
vode ka tvojima.

Naprasno smo stranci
u izvoru sveg obilja,
i sve što napravimo loše
o glavu nam se obija.

O sebi mi govori potiho,
možda si sita svega ko ja?
Evangelina, znaš li ti što je istina?

Jednom je premalo za slast,
da osjeti i ova koža što je strast
istinska i čista,
drugi put već tonem u očima
tvoje plavetne ljubavi.

Mnogi su te do srži takli
samo sam znao ja u tebi
prepoznati što je žena.
Evangelina, znaš li ti što je istina?

4. SINIŠA MILJEVIĆ 1989 CRO Rijeka
POGLEDAO SAM U NEBO

Prišao joj u parku
Blago s boka, postrance
I tek što sam prišao
Osjetio sam njezino isparavanje –
Miris crnoga opiuma
Kako odlučno hlapi s mladog i toplog tijela
Dok je ona
Zauzimala ozbiljno držanje,
Popravljala brinet kosu na glavi
I stezala tregere što su joj preko grudi
Slobodno hvatali kratke hlačice u struku.

Nismo dugo pričali i već sam na početku
Zaboravio kako se zove
Ta mala, brinetokosa, piccola bambina
S crvenim ružem na usnama
I osamnaest pjegica na licu
Koja primila me ispod ruke…

Odveo sam ju doma,
Viteški se pobrinuo za nju
Da ne bi stajala vani, sama na suncu
I da crni opium
Ne ispari negdje s njezinog vrata i ruku –
Rekla mi je tiho da ga vežem – crnog opiuma
I bila je veoma zahvalna što sam to učinio
Pa sam joj kasnije
Ispunio još jednu želju
Nakon što je kosu namjestila u punđu
I stegnula tregere što su joj preko grudi
Slobodno hvatali kratke hlačice u struku,
Rekla je ”molim te”
Popravljajući crveni ruž na usnama
A ja sam ponio kutiju cigareta,
Kućni ogrtač i svoje karirane papuče
Da bih ju izveo vani u šetnju
Na kratkom povodcu,
Tada sam još jednom pogledao u nebo.

1. IVANKA JULARIĆ – ĆULAP 1959 CRO Split (Suhi Potok)
KOROTA

Nek me danas
ničije ruke ne dotiču.
Danas samu sebe oplakujem.
Otrovne gljive u meni niču,
niti što vidim,niti što čujem.

Do jučer još,plesah na nebu
i vjerovah da cijeli svijet ljubim,
a danas samo još imam potrebu,
da spavam,da se nikad ne probudim.

Umorna sam da stalno,
igram drugu ulogu.
Umirem stalno i opet se rađam.
Jedan dan se prepustim Bogu,
a drugog dana,kamenjem ga gađam.

Zato me danas pustite na miru ..
Pokušavam oživjeti ono što nesta.
Danas sam među onima što umiru.
.Udovica sam umjesto nevjesta.

2. MILENA ČOVIĆ 1974 CRO Otok Brač
LJUBAV ŽENE

Ljubav žene
igra je svjetla
i sjene, čitaj
kada otvori zjene

Ljubav je jaka, plamti
u njenim rukama!
Mlaki i neodlučni
ovdje su na mukama!

Vuče te nevidljivim snagom
(nemaš izbora), umilnim glasom,
dušom što joj iz oka sijeva,
lakoćom hoda, ponosnim stasom.

Skupocjena je! Ne igraj se,
i ne povlači je po blatu!
Jer kakva je u ljubavi,
takva je i u ratu!

3. IVA PEJKOVIĆ 1984 CRO Zadar
IZBORNA ŠUTNJA

Zanima me koji je to bio dan, misec, godina,
kada sam propustila puštanje zmaja
i umisto bosih nogu i propuha
kreštavog ponavljanja
Ali-zašto-zašto-zaštooo
Jednostavno – zašutjela.

Dala bi sve na svitu
za informaciju o onom trenutku
kada smo posložile kućicu za Barbie i Kena
sve je bilo spremno kad – gle vraga!
Mi više nismo znale što reći;
kako se igrati.

Kako bi volila znati
Kada sam to prestala biti Pipi Duga Čarapa
i počela se oduševljavati
katalozima iz Lidla
čekajući da zakuva voda za kavu.

Što ti je?

Baš bi bilo dobro znati
Kada sam to usavršila interpretaciju
replike NIŠTA

Bilo bi odlično ako bi me netko uputio
Na vrime kada sam pospremila
jezičinu
u grlo.

Kada sam to doktorirala
na odjelu za ignoriranje
Kada sam se to zaposlila
U Ministarstvu mrtvih mačaka?

Neka mi netko objasni
Zašto se osjećam nelagodno prolazeći kraj izloga butika
u kojem sam probala veštu
a onda rekla prodavačici:
Fala vam lipa
Moram još samo malo pogledati!
A znala sam da se neću vratiti.

Bilo bi zanimljivo – što misliš?
Sada, ovaj čas,
nanizati šigurece oko vrata
raspustiti kosu
skinuti se sasvim gola
Pa opet juriti po svitu namazana
samo bojama dišpeta

4. VALENTINA FILIPOVIĆ 1994 CRO Sveta Nedjelja (Orešje)
RIJEČI

Lako je ispisati riječi na papir,
teže ih je izgovoriti
Riječi ostaju neizgovorene,
ostaju tek ispisane na papiru.

Isprepliću se riječi u mislima,
ostaju u dubini srca,
urezane u samu srž duše.

Lako je ispisati riječi,
a još ih je teže izreći.
U mislima jedno,
a iz usta drugo.

Teško je izgovoriti,
ali lakše napisati.
Riječi koje bi trebale nešto značiti,
biti dio naše povijesti.
Ostaju netaknute,
a mi.
Odlazimo.

Više o organizaciji Trećeg kruga pogledajte ovdje:

Mili Dueli 2020: Organizacija Trećeg kruga

MILI DUELI 

Made in Bosnia and Herzegovina
by Nermin Delić

Europe / Balkan Peninsula
Bosnia and Herzegovina
Federation of Bosnia and Herzegovina
Central Bosnia Canton
Jajce Town 70202

Sva prava zadržana. // All rights reserved.

Objava MILI DUELI 2020: Rezultati 3. kruga – DUEL 3 – Hrvatska pojavila se prvi puta na Mili Dueli.

Kontest je tradicionalno sastavljen od 5 eliminatornih krugova.U svakom krugu se broj autora smanjuje, a u posljednjem, Petom krugu, odlučuje se i pobjednik sistemom glasanja baziranom na bodovnom sistemu Eurovision Song Contest. Glavno odgovorno lice kontesta je Nermin Delić, idejni tvorac i organizator kontesta. Mili Dueli već 8 godina zaredom okupljaju autore i šire utjecaj poezije u svakodnevnici.

Ukratko o Prvom krugu: Selekciju svih pristigli prijava (739) je vršio Nermin Delić. Organizator je odabrao 476 autora za predstavljanje u Drugom krugu.

Ukratko o Drugom krugu:  Nakon selekcije u Prvom krugu od strane organizatora kontesta, Nermina Delića, odabrano je 476 autora koji su predstavljeni u Drugom krugu. U Drugom krugu, autori su svrstani u 12 duela, prema državama iz kojih dolaze. Zbog brojnosti učesnika, Bosna i Hercegovina je imala 2 duela (DUEL 1, DUEL 2), a Srbija 3 (DUEL 3, DUEL 4, DUEL 5). Hrvatska, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Bugarska su imale zasebno po jedan duel (DUEL 6, DUEL 7, DUEL 8, DUEL 9). Zbog malobrojnosti učesnika, u jednom duelu su predstavljeni autori iz Albanije, Grčke, Kosova, Rumunije i Slovenije (DUEL 10). Pjesnici sa balkanskim korijenima, ali sa trenutnim prebivalištem van Balkana, svrstani su zajedno u jedan duel (DUEL 11). Na kraju, svi autori koji dolaze iz vanbalkanskih zemalja, svrstani su u jedan duel (DUEL 12).

Početak predstavljanja duela na zvaničnom Facebook profilu Milih Duela je bio 12. juli, 2020. godine. Dueli su predstavljani redoslijedom, na svaka 2-3 ili 4 dana shodno obimu duela. Prvih 15 dana od predstavljanja duela, pratioci Milih Duela su mogli glasati u komentarima upisivanjem rednog broja autora ispod slike gdje u opisu predstavljena njegova pjesma. Pored čitalaca, glasali su i članovi žirija, sastavljeni od 12 renomiranih i za Mile Duele važnih umjetnika Balkana. Oni su vršili odabir 90% autora koji će proći u Treći krug. Ostalih 10% je predviđeno za glasove čitalaca, za one koje žiri nije odabrao, a imaju veliku podršku svojih prijatelja i pratilaca Mili Dueli.

TREĆI KRUG

REZULTATI

DUEL 2 - SRBIJA

Kako se glasalo?

(1) Organizator: Nermin Delić 
(2) Predsjednik žirija I: Simo Golubović
(3) Predsjednik žirija II: Nikola Ismail
(4) Dodatni član žirija: Anđela Turukalo
(5) Čitaoci (broj pristiglih glasova): 2 337
(6) Zajednička slika* (*Autori su mogli ostvariti dodatnu ocjenu 5, ukoliko pošalju svoju sliku sa nekim od učesnika 3. kruga. )

PRAVILA GLASANJA:

• U Duelu 2 su predstavljeni svi autori iz Srbije koji su prošli prethodnu selekciju.
• Broj učesnika Duela 2 je 55.
• Kako se računali glasovi: Ocjene Dodatnog člana žirija su se zbrajale sa ocjenama Predsjednika žirija 1 i Predsjednika žirija 2, te sa ocjenama Čitalaca. Njihova prosječna ocjena je sabrana sa ocjenom Organizatora i izvučena je konačna prosječna ocjena na osnovu koje su rangirani autori.
• Predsjednici  žirija su imali pravo da pošaju po jednog autora direktno u Polufinale. Autor Jasmin Ademović je prošao direktno u sljedeći krug, odlukom Predsjednika žirija I (Simo Golubović).
• Predsjednik žirija II nije dodijelio svoje glasove i komentare.
• U ovom duelu je bio samo jedan Dodatni član žirija, pa se njegova ocjena direktno zbrajala sa ostalim ocjenama.
• U ovom duelu niti jedan autor nije prošao direktno na osnovu glasova čitalaca. 3 autora sa velikim brojem glasova čitalaca su nagrađeni ocjenom 5. Inače, prema pravilima 3. kruga,  Čitaoci su nagrađivali 3 autora sa najvećim brojem glasova u Trećem krugu – direktnim prolazom u Polufinale, a još 22 autora su dobili ocjenu 5. Budući da se 5 autora znatno izdvojilo po broju glasova čitalaca u Trećem krugu, organizator je odlučio da svih petoro pusti direktno u sljedeći krug.

• Zajednička slika. Autori su imali pravo na dodatnu ocjenu (5) ukoliko pošalju zajedničku fotografiju sa nekim od učesnika 3. kruga Mili Dueli 2020. Cilj zajedničkih slika je bio poticanje društvenih odnosa i van online aktivnosti i druženja.

• 

  

ŠTA SADA?

TOP 100 – Autori koji su ušli u TOP 100 su direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Svakom ponaosob od njih će biti dodijeljen mentor po odluci Organizatora, a imena njihovih mentora će biti naknadno obznanjena. Mentor može biti samo neko od članova žirija Mili Dueli 2020. Sve detalje vezane za pripremu i slanje pjesme za Polufinale (4. KRUG), dobit će u privatnoj poruci u inboks. Molimo strpljenje!

TOP 120 – Autori koji su ušli u TOP 120 nisu direktno prošli u Polufinale Mili Dueli 2020. Oni će, po objavi rezultata biti ponuđeni članovima žirija da ih odaberu da im budu mentori. Ukoliko niko od članova žirija ne iskaže volju da im bude mentor, autori neće proći u Polufinale. Ukoliko se javi 1 član žirija, automatski će taj član žirija postati mentor. Ukoliko se javi više od 2 člana žirija, Organizator će u saradnji sa autorima odabrati nekog od ponuđenih članova žirija za mentora autoru.

TOP 250 – Autori koji su ostali u TOP 250 nisu prošli u Polufinale Mili Dueli 2020.  Njihov doprinos širenju projekta i poezije će biti nagrađen time što će dobiti  elektronsko priznanje za  sudjelovanje budući da su svojim učešćem predstavljali svoje zemlje u sjajnom svjetlu (TOP 250 od 739 prijavljenih!!!), te će shodno tome dobiti priznanje za interkulturalni dijalog balkanskih zemalja i zemalja svijeta u kojem su učestovali.

Sve predstavljene pjesme će biti zastupljene u zajedničkom elektronskom zborniku koji će, po svemu sudeći, imati i svoje štampano izdanje (ljeto, 2021.), kada nas očekuje MILI DUELI BALKAN TOUR. Više o tome uskoro!

Također, svi autori koji su 2000. godište ili mlađi, će biti predstavljeni na MILI DUELI JUNIOR ONLINE POETRY CONTEST koji će startati par dana nakon završteka osme sezone Mili Dueli 2020 – Online Balkan Poetry Contest!

KOMENTARI ŽIRIJA

Organizator: NERMIN DELIĆ

Apelujem na sve autore i prijatelje da i ove rezultate Trećeg kruga dožive na pravi način. Ocjenjivala se jedna pjesma, onu koju ste sami odabrali i poslali. Ukoliko je pjesma „nedojmljiva“, u najmanju ruku, niste dobili pozitivne komentare, niti baš najsjajnije ocjene. Ali to ne znači da ste loši autori i da je tom ocjenom vrednovan sav Vaš doprinos u poeziji. Pišite, pišite i pišite… jer tako malo vremena imamo.

Predsjednik žirija I: SIMO GOLUBOVIĆ

Већ осму сезону овог интересантног и лепог такми-чења интезивно пратим и сарађујем дајући тако у складу са својим могућностима свој скромни допри-нос да ово такмичење траје, јер заиста оно има смисла у овом времену када су многе добре везе и многе добре навике покидане, поремећене, уништене. Ово је тек мали, али веома важан сегмент живота којим се покушава поправити оно што је ратовима уништено, повратити поверење, пронаћи бољи пут, стићи до лепших и узвишенијих циљева без мржње која је на неки начин заробила и уништила велики део љубави међу људима, међу нацијама, свуда…
Одговорно тврдим да се у томе поприлично успело. Видљиво је то из свакодневних коментара који су доступни на фб страницама на којима се сусрећу поете са разних крајева света, размењују искуства, пријатељства и разне видове сарадње кроз такмичења на различитим нивоима.
У МИЛИМ ДУЕЛИМА приметио сам велики и значајни напредак у самој организацији, што свакако треба захвалити младом поети, књижевнику доктору Нермину Делићу који је на себе преузео велики посао и велику одговорност, а што без сумње веома успешно обавља на радост и задовољство такмичара.
И овом делу такмичења, заправо у овом кругу, нема ни један рад/песма која нема смисла и у којој песник није исказао одређено знање у писању поезије, нема „промашених“ тема, нема мржње, нема плача и кукумаукања. Све је казано пристојно, најчешће лепо и ни један рад не заслужује да се одбаци у корпу за смећа – у заборав. У складу са тим у оцењивању радова није било негативних оцена.
Разумљиво је и то да у овом такмичењу се не тражи врхунац поетског изражавања, али има песама које могу задивити различите укусе и ставити се у неку поетску антологију или читанку.
Такмичари ће углавном бити задовољни и разумеће да ово такмичење има елементе игре уз дружење и радовање без рангирања за неку вредну награду која често мотивише писце на неки другии начин. Овде се ради о такмичењу из чисте жеље за сарадњом, из љубави према поезији.
Да ли су оцене жирија, организатора и пратилаца (пријатеља који гласају) добре? Не нису. Никада нису толико добре да сујетни немају приговора. Неко увек нађе разлог да нешто сумњичи, па и поред најбоље и најчеститије жеље да се у овом буде објективан, могући су извесни превиди и оцене које неко други не би тако дао.
Морам напоменути и то да је овога пута било веома тешко испоштовати све одредбе организатора јер је потребно сваком раду дати одређени коментар, што је свакако веома тешко јер се ради о 55 ауторских радова које треба проучити, упоредити, дати неко место на невидљивој таблици такмичења, а при томе задржали пажњу на посебностима које карактеришу одређене радове.
Многи аутори су ми годинама познати и многе њихове радове сам читао и често коментарисао на неки начин, а познато ми је да су имали и много успешнијих песама од ове коју су у овом такмичењу приложили, међутим – то је њихов избор.
Стекао сам утисак да је овога пута много више пријављених жена и млађих поета, што сматрам да је добро и да ће ово такмичење наставити да траје уз, чврсто верујем у то, неке измене и побољшања.
Свим такмичарима желим напредак у даљем раду.
Организатору желим да настави са овим добрим радом који спаја људе са ове наше напаћене планете.

ПОСЕБАН ДЕО – КОМЕНТАРИ:
1. ЉИЉАНА НЕСТОРОВИЋ: Свакодневно добро и правилно размишљање носе веома добре поруке свима да се људи увек преиспитују да ли човек може урадити нешто боље да би овај свет, који нажалост личи на чвека на издисају, био боље место за живљење. У ову лепо замишљену песму требало је улити више поетског дука да би врата живота остала и даље отворена. (Оцена: 3)
2. СЛАЂАНА ЈОВАНОВИЋ: Љубавна песма са мало плача и мало суза и са добрим закључцима „да у љубави нема отрова“ и да „љубав не умире никада“, дају право овој песми и поетеси да трају и да се памте. (Оцена: 3)
3. Види на крају!
4. ЗОРА ДАВИДОВИЋ: Лепа љубавна песма/разговор, разиграна песма са извесним нијансама песимистичких погледа и усамљености. Сви ови описи, чини ми се, могли су се исказати нешто краће да то не личи на догађај, а да се више истакне но животно/доживљено/искуствено без суза и плача. (Оцена: 3)
5. ЈОВАНКА ВАЊА МАРКОВИЋ: Чини ми се да је ову песму било погодније изразити као кратку причу. Запажања су уочљива и важна. Игра са животима је честа појава и код некога изазива језу и страх, код некога дивљење ушићење. (Оцена: 3)
6. СВЕТЛАНА СТАНКОВИЋ АВАКУМОВИЋ: Песма је осврт/порука о догађају одласка/растајања што је најчешће тужан тренутак, каткада и болан, и што је веома честа тема многих љубавних песама. (Оцена: 3)
7. НЕБОЈША СТОЈОСКИ: Песма је вредна пажње. Лепа је, кратка и не замара.Има снажне и важне поруке да жвот треба увек и УВЕК посматрати са оне лепше и угодније стране да би се боље уживао и тешкоће лакше подносиле. Никад не треба предавати се очају и увек треба веровати у оно боље и лепше. (Оцена: 4)
8. НЕБОЈША ОБРЕНОВИЋ: У бесмислу живота, какав нам је, нажалост, веома често познат, аутор тражи бољи смисао да би се неразумно разумело, да се заволи све што је лепо а оно је често заборављено и потиснуто, да се вратимо на место које нам по науму Творца припада, да душу не дајемо/продајемо бездушнима, да смисао и лепоту живота тражимо у нормалним стварима/појавама. Замерка песнику је велика у томе што не користи ни једно наше писмо и слова су „крња“. (Оцена: 4)
9. МЛАДЕН ЛУКЕШЕВИЋ: Лепа песма са снажним порукама о томе како је живот данашњег човека постао на неки начин тешко подношљив, када се утихнуле и радости и жеље, бриге се распламсале и разбуктиле, неизвесност узела радост, замрзла интересовања, умножила злурадост и човека одчовечила и удаљила од човека уз велику дозу губитка љубави, поштовања и воље за напретком.
(Оцена: 4)
10. ВЛАДИМИР ГРАДАШЕВИЋ КАМЕЕОН: Ово је лепа песма не сасвим доследно везаног стиха, али разумљива и у пренесеном смислу говори о данашњем човеку и његовом вођи (Можда је ово политички мотивисано, али је аутор избегао да то дефинише, што сматрам добром страном песниковог понашања.) који не увиђа своје грешке и следи лоше ствари, човеку који не тражи излаз у себи/кривцу него у другима, тако да се напредак и бољитак не могу очекивати док човек не промену себе и своје понашање. (Оцена: 3)
11. ЛИДИЈА РАДОСАВЉЕВИЋ: Љубавна песма са недовољно јасном поруком. Почетак песме је исказан везаним стиховима и релативно добром ритму, да би у другом делу поетеса прешла на слободни стих и случајну риму, овога пута нешто мање успешну. Идеја је узвишена, тема је свакодневна. (Оцена: 3)
12. МАЈА ПАВЛОВИЋ: Ова песма је предугачка. Непотребно је писати овако дугачке песме које не казују много. Тема и идеја песме су на месту, Говори о томе како је тешко у овим данашњим условима остати „оно што јесмо“, оно што би човек требао бити по науму Творца. То је прича о отуђењу човека од човека, заправо и од себе самог, што за последицу има апатију, безвољна стања, слаба интересовања, неразумевања, мањак жеља, недостатак љубави… (Оцена: 4)
13. ДИЈАНА ЧОП НЕШИЋ: Ово је занимљива песма пуна вере, снаге и оптимизма, пуна жеље за освајањем неосвојеног и задржавањем онога што се већ поседује. (Оцена: 4)
14. МИЛИЦА ПЕРИЋ: Идеја је изванредна. Ема се веома ретко нађе на „поетској трпези“. Ова социјално-психолошка песма говори о похлепи, о незаситости моћних и богатих. Она, као да следи стару латинску изреку:
„Похлепа је прамајка недела“, саопштава да се та похлепа стално и непрекидно умножава. (Оцена: 4)
15. ЈЕЛЕНА БРАОВИЋ: У својој песми Јелена нам упућује снажну еколошку поруку и у својим првим стиховима читаоце части лепим метафорама казујући да смо си „у стакленој башти заточени“, а то је „огледао нашега плача/ чаробни осмех пребојен свемиром…“ Разлог је у љуском немару и недомаћинском односу према природи. Поетеса је исказала забринутост за опстанак света, али није исказала сав свој песимизам и страх који јесу присутни. (Оцена: 4)
16. ОБИЧАН ЛИК: Дивна социјална песма о тренутку, таквом тренутку који вечно траје, а тај тренутак је неспокој, страх, монотонију, апатију, равнодушност, безнађе, а све то овде на Земљи и у земљи „где анђлима крила подрезују“, где се ђаволи уздижу и змије се слободно крећу (Наравно, ово је пренесено значење.) Ове метафоре потребно је посебно разматрати и анализирати да се одреди њихово право значење. (Оцена: 5)
17. ВУК СТЕВАНОВИЋ: Порука коју овај поета упућује „наранџастој жени“ је снажна и уверљива и има уучљиву жељу да траје уз њу, да трају скупа у свим условима, нешто слично ономе како се даје свечана обавеза код ступања у брак. Он жену коју жели уздиже међ звезде где и јесте паво место за праву жену, са жељом да и сам на тај далеки пут крене без намера да се враћа. (Оцена: 4)
18. ЈЕЛЕНА ЉУБЕНОВИЋ: Мала сањива апокалипса уз веома леп опис једне вечери пуног месеца. (Оцена: 4)
19. МИЛОШ ЈОВИЋ: Заљубљени увек о љубави певају најстрасније, често и најлепше. Стиховима које је послао на ово такмичење, песник исказује пуно љубави, све до љубавног заноса, а тај занос граничи се са екстазом, која је намерно изостављена. Лепоту вољене песник уздиже у небеске висине, тамо међу „бисерје неба“ како сам каже, тамо „где је стотине пролећа“ и закључује једном речју да је то љубав. (Оцена: 4)
20. АНЂЕЛА МИХАИЛОВИЋ: Понудила је лепу љубавну песму, рекао бих не довољно срећно заљубљене особе, што је свакодневна појава и веома честа песничка тема. Песма је непотребно дугачка уз присуство тамних боја којима осликава живот, што од младих песника не би требало очекивати. Никада не треба губити наду и веру у љубав. Уз наду и веру лакше се и тешке ствари савладају и немирна мора укроте. (Оцена: 4)
21. ЈОВАНА ПАВЛОВИЋ: Доставила је песмо у намери Творца у којој искрено и јасно говори/просуђује/суди о човеку/бићу, таквом бићу које би требало бити савршено по свим елементима битисања, а истовремено поетеса указује на грешке које сам човек у свом знању или незнању чини. Уверен сам да би песма била прихватљивија и интересантнија да је песникиња написана само прву и последњу строфу. Све између је на неки начин баласт. (Оцена: 4)
22. ЈАСМИНКА НИКОЛИЋ: Њена песма „Сенке“ има добру еколошку поруку. Верујем да је песникиња имала и бољег начина да својим читаоцима то предочи. Она је одабрала овај начин казивања уверена да ће је читаоци овако најбоље разумети, што увек није ни правило, а често и могућност. Зато остаје оно правило: песму треба дорадити/поправити, како би читаоцима подарила песму у складу са њиховим очекивањима, а читаоци сами каткада желе неке ствари одгонетнути. (Оцена: 3)
23. ВОЈКАН МИЛЕНКОВИЋ: У љубавној песми „Усне твоје“ песник изражава своја осећања које се буде погледом на усне жељене особе. Неко запажа лепоту и привлачност очију, тела, лица, косе… он посматра усне и оне га посебно привлаче. Сва даља трагања у љубави узалудна су ако усне нису видљиве и лепе како их песник замишља. Стиче се утисак да је непотребно описивао све друго, када је самим уснама дао тако значајно место, када су оне за њега љубавно надахнуће. (Оцена: 3)
24. ЈАДРАНКА АНТИЋ СТАНКОВ: Њена песма је љубавно-психолошке садржине у којој се буктиња љубави тасцветава и пореди са савим заносима који јој претходе. (Оцена: 3)
25. СТЕФАН ТРАЈКОВИЋ: Љубав и опет љубав, па и када је прошла, прохујала и када је више нема. Песник ламентира над том несталом љубави не саопштавајући ни како, ни зашто је нема. Довољно је, он тако казује свом читаоцу, да је нема… (Оцена: 3)
26. НИКОЛА БЛАГОЈЕВИЋ: У песми „Страсти“ овај аутор искрено и отворено говори о љубавном заносу према особи која му се допада, која га привлачи и он целим бићем, увек и бескрајно, чак толико моћно и уверљиво о њој размишља и говори, своје мисли усредсређује увек у истом смеру, чак и акото понекад не жели, па закључује да је то „зло“ (Оцена: 5)
27. СЛАВКО МАЛИ: У социолошко-психлошкој песми „Кравата“ овај аутор шаље нам снажну поруку да вољене никада не смемо заборавити и повредити и да их увек треба подобрим делима помињати. Читајући ову исповедно-покајничку песму не могу да се не присетим старе латинске изреке: „Де мортибус нихил ниси бене!“ (О мртвима ништа ако није добро!) или се присетим једног давног графита прочитаног негде у околини Сомбора који сам искористио као мото једне моје књиге: Заборављени никада неће заборавити оне који су их заборавили! Овај аутор се каје због својих немарних/неодговорних поступака, што можда и није аутокритика него је критика упућена свима који тако чине или не чине, а требало би. Он на себе узима те грехове које можда није ни починио него нас/остале поучава да тако нешто не треба радити. Он себе назува чобанином у значењу неук или прост човек без осећања блискост и одговорности за ствари које нису урађено како ваља. Тај тренутак његовог немара (бацање у контејнер одеће и ствари после очеве смрти међу којима је и очева кравата је на неки начин увод у зло. Кравату је пронашла девојчица наркоманка и обесила се користећи је, а да зло буде потпуно и његове муке да се употпуне, затекао је како група разузданих дечака љуља то мртво тело које виси као да је крпена лутка, гађа га „тврдим зеленим ментолкама“ које је он такође бацио. Песник је на овај начин, оптужујући себе, скренуо пажњу на честу појаву која може да се заврши најтрагичније.
Ово је на неки начин исповедна песма/песма интиме. Овакав снажан опис није ни могуће изразити на други и бољи начин, једино да се изрази у прози, што би по песниковом уверењу имало мању вредност. (Оцена: 5)
28. ГОРАН ЏЕЛАЈЛИЈА: Ова мисаона песма је посебан осврт на грешке неких нас и неких пре нас или неки други који наслеђују опет неке друге са свим неправдама и несмотреностима учињеним свесно или случајно, песма у којој казује да генерација оставља знакове/поуке, поруке, законе наследној генерацији, да је то ууствари смена генерација где је једна увек у пролазу, друга на тешком почетку који че такође ускоро бити у пролазу, при томе свака генерација жели уздићи себе на божанско место јоје није намењено људима. Песник те умрле/нестале генерације именује метафором „бусење ниткова“, а њихове наследнике с добрим разлогом назива „њиховим посинцима“. (Оцена: 5)
29. НИКОЛА МОТИКА:/уклетости човека Песник из свога угла посматрања покушава дати објашњење/објашњења о многим нашим заблудама и промашеним циљевима, лошим намерама и проклетству, о уклетству човека да пати од прапочетка до краја – до завршетка. Чини ми се да није, труд је пажње вредан, али његова немара је веома интересантна и часна иако то није довољно лепо и могуће стиховима описати. Ово је добра опомена и нека почетна анализа за све оне који од живота очекују немогуће, али и за оне који желе више и боље. (Оцена: 4)
30. МИЛАН МАРКОВИЋ: Ова песма, по мом мишљењу, у овом делу такмичења је у групи најбољих песама са мноштвом добрих песничких елемената. Дивна описна песма идиличног карактера у којој поета описује летњу ноћ на врло леп начин користећи поређења и метафоре, али и народне мудрости, тако да је у неколико изванредно добрих синтагми понудо читаоцу (или даровао) веома лепу песму за памћење. Стиховима „Месец круни бехар прецветалих звезда“, или „Месец жут ко дуња на пропланку седи/ чува стадо/ небом расутих ђердана/ само облак један/ преко неба језди/ над ћилимом поља што су саткана.“ Ово су, без имало сумње, вредни стихови, како ми то обично кажемо „стихови антологијске вредности“ којима није потребно никакво објашњење, потребно је само дивљење и уживање. Песма има одличан ритам и одличну риму. (Оцена: 5)
31. СЛАЂАНА БАЖАЛАЦ: И поред најбоље жеље, просечан читалац неће успети разумети ову песму. Порука није довољно јасна и читаоци овде заиста морају упитати „шта је песник хтео да каже“, али одговор ће тешко пронаћи. Ова песма ни на који начин не упућује читаоца да је разуме, да уочи слику, да види циљ песме и њену поруку. (Оцена: 3)
32. НРМАЊА НЕШКОВИЋ: Песма у којој заљубљени песник љубав и лепоту љубави издиже изнад песме саме, изнад свакодневног, често тмурног и мутног погледа на стварност. Он пише песму „о њој“ не казујући ко је она, то оставља читаоцу да закључи, а вредам читалац лаке ће уочити да је „она“ сама песма, она најлепше песма која још није написана. (Оцена: 5)
33. БЕЛМА ХУСОВИЋ: Оо је једини сонет у овом делу такмичења. Урађен је по сви правилима писања сонета и вреди да се чита више пута. Рима је сасвим коректна. Ритам је мало нарушен, али се то лако може поправити. (Оцена:5)
34. АНА ИВАНОВИЋ: Подарила нам је кратку љубавну причу/песму о вечној љубави, о вечности која је кратка, јер је живот наш пролазан, па је зато потребно живети у пуном смислу речи љубав. (Оцена: 3)
35. ЈОВАНКА ЈАНЧИЋ: Ово је песма о једностраној љубави, а као таква заувек остаје „полуљубав“ јер су измњђу правих љубави често присутне љубавне преваре које наносе бол, које каткада остављају ране које никада не зацеле. Тема је уобичајена, веома честа, скоро свакодневна: љубав и љубавни јади. (Оцена: 3)
36. ЈОВАНА ИЛКИЋ: Веома су занимљива социолошка размишљања исказана у стиховима ове песме којом се исказује на чудна понашања у саобраћају, о бахатости појединих возача и последицама таквог понашања, о смрти на улицама, неодговорност криваца и изазивача зла. (Оцена: 3)
37. НЕРАНЏА КОСТИ: У песми „Духовна пратња“ ова песникиња је на веома добар начин изразила своја добра размишљања п многим нашим заблудама, непоштовању младих, невиних и нејаких, о страдању у првом реду деце коју именује птицама, оним птицама којима неодговорни подрезују крила и те птице ће тешко или скоро никако успети да полете ка свом циљу, ка одредишту. Смрт и страдање деце пречеста је појава поред које не смемо поролазити и не реаговати на њу. Мудра поетеса не упире прстом ни на кога, не врши прозивку одговорних, оставља то читацима да закључе, а читаоци најлакше препознају истину. Песникиња каже: „Нико није узео тапију на рајско насеље“, а у стварности многи покушавају да и небо само присвоје у лично власништво не питајући за цену, не бројећи жртве те похлепе, при томе се не обазиру да ће се ипак једнога дана суочити са паклом. (Оцена: 5)
38. ЉУБИНКА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Поетеса је написала љубавну песму или неку љубавну јадиковку, то је жал за љубави, али без клетве са једном молбом/молитвом „за само један секунд“ пажње вољене особе, тек толико да је жеља мине“, да бол прође, да грч попусти, а све то само да се направи ново место за нове илузије. (Оцена: 3)
39. ЈЕЛЕНА БЛАГОЈЕВИЋ: У „Недовршеној симфонији“, како је насловила своју песму лична осећања доживљавају плиму. Неразуми, неспоразуми, интриге, смицалице које она виду граниче се са мржњом, а љубави ради. Пуно појмова повезала је једном идејом у једној теми и песму је непотребно написала сувише дугачку. Иако је нагомилано много речи, веома мало ке казано, а оно што је изречено, прилично је нејасно и магловито без асоцијација које би навеле читаоце на неки исправан закључак. Песма је упућена некоме/некој. Вероватно драгој особи и са веома важним разлогом, али је при том писању одабран непознат и релативно непроходан пут и сама песма не тече жељеним током и разумљиво. Ово ми све некако личи на оно када стављамо свој потпис црним мастилом на црну подлогу, тако да је резултат невидљив, па и по цену лепог рукописа. (Оцена: 3)
40. ЈОВИЦА ЂОРЂЕВИЋ: Овај аутор јавио се изванредно добром песмом у маниру вештог песника из чега се може с лакоћом закључити да овај песник много чита и зна много о писању добрих стихова. Често понављање речи „дар за опроштај“ којима је и песму насловио, веома уверљиво делују на читаоце. У овој релативно краткој песми зналачки је сажео много труда и много љубави. (Оцена: 5)
41. ЗДРАВКО СРЕТЕНОВИЋ: Песмом „Пут путујем“ у којој свака реч почиње словом/гласом П, аутор нас је увео у извесну игру речима, али на необичан и веома леп начин. У књижевноси нема сувише много оваквих творевина јер је веома тешко и мукотрпно писати све на једно слово, посебно када се жели да то буде и обимно и књижевно прихватљиво. У српској књижевности, књижевник Андро Мошић успео је да напише песме и приче на слово П у обиму око 1500 речи. Ускоро из штампе (вероватно за десетак дна) излази нова књига „СИМО СВЕ СА С“ аутора ових редова. Књига садржи 177 песама са укупно 7777 речи, што је у овом тренутку светски књижевни рекорд. Уверен сам да ће овај Здравко Сретеновић наставити са овим тешким радом, Уочљиво је да то он може и уме. (Оцена: 5)
42. ДАНИЈЕЛА БОЖИЧКОВИЋ: Кратак и можда само замишљен љубавни сусрет на најлепши начин описан је у песми „Лубеница“. Стихови/песма одишу топлином и љубавним заносом. (Оцена: 5)
43. БУДИМИР СТЕФАНОВИЋ: У две песничке слике са истим мотивима и погледима са различитих страна у истом правцу карактеришу ову изванредно добру родољубиву песму. Поета има веома искрен однос према својој земљи и то и стиховима жели да каже. Овај излив љубави/патриотизма може бити позив свима на отечество, посебно данас када смо скоро заборавили да у своју земљу треба волети. (Оцена: 5)
44. МАРИЈА МИТРОВИЋ: Марија у овој песми има веома честу тему за описну песму о зими, али на леп начин и чини ми се мало различито од осталих аутора, а разумљиво је што пише о овој теми, јер сама помисао на зиму асоцира на белину, на чистоћу, на невиност, на топао дом, домаћина и домаћицу, кућну топлу атмосферу пуну разумевања и љубави, а то каже речима да ће на повратку та мила особа бити дочекана са љубављу док „сарма што се дуго крчка“ узвишени је позив за гостопримство. (Оцена: 3)
45. РАДЕ ШУПИЋ: У својој „Балади о мртвима“, како је аутор насловио свој рад, песник изражава свих нас присутну бригу за човека, за човечанство, за цео живи свет. Он страхује за све нас (не искључујући себе) који ћемо бити прерано мртви, свирепо уморени без видљивих разлога, а разлози су у непоштивању природних законитости на првом месту, као и закона и прописа које је сам човек поставио али их се не придржава и сваког часа угрожава живот на планети Земљи. Ова песма је изврстан позив свима да се понашамо рационалније и обазривије да нас смрт не докрајчи прерано и неправедно. (Оцена: 4)
46. НЕНА МИЛАДИНСКИ МЕДАРЕВИЋ: Сваки песник, уверен сам у то, пише песме са намером и жељом да се дуго читају и памте, да одушевљавају своје читаоце генерацијама. Јасно је да то свакоме не полази за руком. Чини ми се да је ова врла песникиња успела да излив своје љубави овековечи у песми „Он“. Понекад нам се чини да ни једна песма не може довољно добро и лепо описати љубав, ако је љубав велика и искрена. Ова ауторка то демантује наведеном песмом у којој је исказала бескрајну љубав. Она је попут многих ранијих књижвника (Шантић, Зубац, Костић и многи други своју љубав овековечила за наредне генерације. (Оцена: 5)
47. ИГОР ФАРАГО: У песми необичног и непривлачног наслова, песник Игор Фараго пише о човеку, неком човеку – било ком, о његовим намерама, заблудама, жељама, немоћима, страховима, страдањима, о несувислим мислима. Поета не каузје где је почетак тога, али ни крај не препознаје, али поручује да човек мора увек да размишља о себи, о својим поступцима, да се преиспитује и поправља оно што је већ покварио. Снатра да човек у свом понашању никада не сме прећи границе које је сам поставио. Ако то чини, човек постаје „лудак“. (Оцена: 3)
48. ДАНИЦА РУСОВ: У песми „Сујета“ ова песникиња говори о сујети, о самоумишљеној властитој висини и вредности. Она нам казује да се сујета не учи у школи, али се у животу веома често и брзо учи и научи. И у сујети, песникиња тако мисли, има извесне лепоте све до оног тренутка када се она измакне контроли. Тада настаје неспоразум и са самим собом и средином. Песма је сувише дугачка. Све ово могло се казати у само три строфе. (Оцена: 4)
49. СЕНКА РАКОЧЕВИЋ ЂЕКИЋ: Тема песме је „Чежња“. Чежња је веома чест мотив песницима, врло честа појава код људи и разумљиво је што изазива интересовање. Чежња је присутна код оних који нешто очекују, најчешће оно што је неизвесно и несигурно и често је праћена са страховањем. Најчешће се јавља када очекујемо и желимо немогуће и непостојеће, тада лако долази до разочарења. Поетеса није разочарана. Она чека нову зору и нови дан, чека росу новог јутра да се напије љубави и чежњу замени заносом. (Оцена: 3)
50. НИКОЛИНА ВУЈЧИЋ: Ова песникиња није доставила своју песму.
51. ЉИЉАНА ЛУКИЋ ТАТИЋ: Песма „Заборављени“ – тешко је одгонетнути шта је заправо поетеса тражила, за чиме је свуда безуспешно и непрекидно трагала. Њено трагање је вечност без назирања и очекивање завршетка, а читалац ће тешко разумети шта је, уствари, мотив/предмет потраге: он – љубав, она – истина. Ако песма и потраје – то ће, ипак, остати тајновито. (Оцена: 3)
52. ДРАГОЈЛА ДИВЈАК: Још једна лепа и занимљива љубавна песма која краси ово такмичење писана је веома добром ритму, разиграно и привлачно са пуно љубави и заноса како то и очекујемо када помислимо на „прву љубав“, кко гласи и наслов песме. Исказ је кратак и јасан, поруке су снажне и уверљиве. Песма би могла да се уврсти и у неку антологију песама за децу јер су поруке и деци намењене и узвишене као душа детета. (Оцена: 5)
53. ЈАСМИН Р. АДЕМОВИЋ: Веома леп и успешан песников запис јоји достојно може наћи своје место у најбољин антологијама или читанкама/уџбеницима. Песма је такве тематике и таквог песничког решења да може да се уврсти и у песме за деци, и одрасле. Својим порукама да никаква сила није за увек и да свему једном мора доћи крај, недвосмислено говори човеку (у песми кобцу) да о сваком свом кораку/поступку треба размислити, јер према оној народној изреци „И два лоша убише Милоша“, што би у неком објашњењу могли казати да и два нејака могу победити јачега ако су на страни праведнога (у овој песми су то врабац и славуј). Праведни за помоћ имају ону најснажнију невидљиву руку коју можемо звати правда и она је од помоћи да се савлада тлачитељ/мучитељ/безобзирни снагатор/неправедник. (Оцена: 5)
ОВОГ АУТОРА ПРЕДЛАЖЕМ ЗА ДИРЕКТАН ПРОЛАЗ У НАРЕДНИ КРУГ ТАКМИЧЕЊА.
54. БОЈАНА САМАРЏИЋ: Лепа песма са елементима аутобиографског казивања, што је у поезији честа појава, а не мора бити аутобиографско. Ово је размишљање/исповедање о себи, о жени о жени са Балкана (у жаргону се још увек каже заостали Балкан), жени која није доживела заслужену еманципацију која јој по природи ствари припада. Жене са Балкана, каже песникиња, имају и вољу и снагу да се боре (и изборе)за нека своја права и идеје које још увек не уживају. (Оцена: 4)
55. МАРИНА МИЛОШЕВИЋ: Један неспоразум, више неспоразума, много неспоразума – следи хаос! Хаос на посебан начин, а све то у песми има одређене назнаке без јасних асоцијација и недовољно доброг израза. Стиче се утисак да се радо и неком љубавном неспоразуму, што је вероватно и најближе истини. (Оцена: 3)
3. АНИЦА ФИЛИПОВИЋ: Ова ауторка је веома лепо, јасно и сређено исказала своје мисли и преточила их и стихове песме „Кап на тепиху“ где сазнајемо истину да „иако је суза кренула, свет није пропао!“ Суза остаје као траг, као белег/сведок, као симбол тешкоћа које су минуле. И када је тешко, треба остати достојан и постојан, остати чврст и одлучан са жељама и надама. (Оцена: 5)

Поздрав свима са жељом за даљи успешан и плодан рад.
С. Б. Голубовић

Predsjednik žirija II: NIKOLA ISMAIL

(*NIJE POSLAO KOMENTARE I GLASOVE).

Dodatni član žirija: ANĐELA TURUKALO

Jovanka Vanja Marković, lijepo urađena pjesma.

Mladen Lukešević: jednostavno, a jako emotivno. Autor vlada svojim stihom veoma dobro, poenta je očigledna i snažna. Konfesionalna poezija mi je inače jako privlačna, a posebno u ovom obliku. Svaka čast.

Jovana Pavlović: “utisnutih u kalupe”, ne “u kalupima”. Smatram da je ovoj pjesmi neophodno bolje vladanje interpunkcijom. Ipak, smisaono je dobra, estetski nema većih problema. Ima mjesta za napredak, ali zadovoljna sam pročitanim.

Jovana Ilkić, pjesma je lijepa. Jasna je, prijatna za čitanje. Smatram da se moglo više raditi na interpunkciji, jer tu situacija nije sjajna.

Običan lik, u početku mi je djelovalo kao da su rečenice isprekidane- kao da postoje zastoji, nesto slično preprekama. Kao da pjesma zapinje zbog toga. Ipak, pred sami kraj pjesme postoje dvije cjeline koje su slivene- pa to uspijeva da izbalansira ritam i da stvori posebnu notu u pjesmi. Slike su dosta dobre, originalne. Nemam primjedbi.

Vuk Stevanović, pjesma je pitka i laka za čitanje. Prijatna je. Gotovo sladunjava- zbog čega mi se čini da joj fali energije, neke snage koja bi dala pečat pjesmi. Ovako djeluje previše jednostavno, a znam da autor može bolje. Ipak, s obzirom na temu pjesme, mogu shvatiti i taj manjak snage u istoj- pa nemam bitnijih zamjerki.

Vojkan Milenković, Vojkan Milenković, ova pjesma zaslužuje najveću ocjenu isključivo zbog motiva. Autor vješto vlada slikama unutar pjesme, i to čini pjesmu poprilično upečatljivom. Takođe, autor ima sebi svojstven, izgrađen stil, koji meni jeste privlačan. Ipak: forma pjesme ne postoji. Interpunkcija je loša. Čini mi se da sam već ranije govorila o ovim problemima istom autoru. Na formi se mora raditi- jer upravo ona daje olakšavajući efekat dok se čita poezija, posebno ove dužine. Pjesma mora prijati oku koliko i umu. Bez rada na tome, kao što se sad može vidjeti, pjesma izgleda kao nagomilan tekst i naporno je čitati. Ovog puta sam, usljed manjka kvaliteta grupe, odlučila da zanemarim ovaj problem pri ocjenjivanju (da ponovim: isključivo zbog stvarno kvalitetnih motiva)- ali narednog puta sigurno neću. Postoji još jedan problem: kod ovako dugačke pjesme, stih mora da teče. Mora postojati povezanost slika, a čini mi se da se to -pri samom kraju pjesme- gubi. Djeluje gotovo isprekidano. I, zadnji stih mi se čini nepotrebnim (“Usne tvoje.”). Djeluje kao da se autor svim silama trudi da kaže mnogo, mnogo stvari; a nekad je svedenost ono što je pjesmi neophodno. Treba joj vazduha i smirenosti. Vjerujem da bi pjesma imala mnogo bolji efekat da je bila makar malo kraća.

Slavko Mali, pjesma mi se izuzetno dopala. Ipak, što se interpunkcije tiče, ili je ima- ili nema. Ne može to naizmjenično. I, ako se koristi, mora se koristiti pravilno. Pjesma ima dramatične, u pojedinim momentima i morbidne motive- koji definitivno ostavljaju jak utisak.

Maja Pavlović, ova pjesma je, uz malo truda, mogla biti za peticu. Ima pravopisnih grešaka; djeluje nagomilano, haotično. Tematski je lijepa, daje efekat kojem je autorka težila. Kraj djeluje neprecizno, ne uklapa se u cjelinu. Nadam se da ću imati prilike da vidim unaprijeđenu verziju ove pjesme; kao i druge, vještije i preciznije napisane, pjesme iste autorke.

Milica Perić, pjesma ima dobrih motiva, ali ima i momenata koje je otežavaju i guše. Čini mi se da je previše truda uloženo, i da je upravo to otelo prirodni tok pjesme. U nekim djelovima djeluje usiljeno, vjerovatno zbog naglih prelaza. Interpunkcija nije adekvatno upotrijebljena. Nije potrebno previše rada da ova autorka pokaže svoj maksimum, pa se nadam da ću to vidjeti u narednom krugu.

Jelena Ljubenović: previše deminutiva, previše epiteta- to čini pjesmu razblaženom. Vidim da autorka ima dara, pa smatram da bi moglo bolje od ovoga. Vidim da pjesma ima lijepih i originalnih motiva, ima jako dobrih momenata. Jednostavno, treba raditi na balansu. Može se ostaviti i veseliji i nježniji efekat- bez pretjerivanja. Takođe, autorka se mora pozabaviti interpunkcijom. Smatram da je ovakvom tipu pjesama interpunkcija neophodna, kako bi zablistale na pravi način.

Miloš Jović: nije loše napisana pjesma, ali nije ni sjajna. Smatram da nije dovoljno upečatljiva, energija joj nije dovoljno snažna. Interpunkcija je izuzetno loše upotrijebljena. Ipak, ima originalnih motiva i dopadljivija je od mnogih drugih pjesama iz ove grupe, pa bih voljela da vidim autora u narednim krugovima.

Stefan Trajković, “u mala kola”, ne “u malim kolima”. Velikih slova nigdje nema, interpunkcija je loša. Ova pjesma je definitivno zaslužila više “poštovanja” od sopstvenog autora. Smisaono nemam pritužbi na ovu pjesmu, motivi su originalni i dopadljivi.

Goran Dželajlija, pjesma je poprilično upečatljiva. Kratka je, a snažna. Interpunkcija se mora bolje koristiti ubuduće. Mislim da završetak pjesme morao biti drugačiji, kako bi adekvatno zaokružio cjelinu.

Milan Marković, simpatična je pjesma. Prijatna je za čitanje, ali- interpunkcija neadekvatna. Smatram da je moglo biti originalnije, kako bi se ostavio još jači utisak- posebno ako uzmemo u obzir ovu formu poetskog djela.

Slađana Bažalac, lijepo urađeno. Pjesmi nedostaje dramatičnosti- pri čemu mislim na jedan jak momenat, koji bi joj pružio poseban efekat. Ipak, daleko od toga da je loše urađeno. Takođe, povesti računa o interpunkciji.

Nerandža Kostić, jako lijepo urađeno. Dobra pjesma. Kraj je mogao biti bolje izveden, ali to nije napravilo drastičan problem. Ono što ne valja u ovoj pjesmi su rečenice prekidane na pola i sasvim nepravilna interpunkcija. Toliko je pitanja, a nigdje upitnika; toliko je mjesta gdje je zarez adekvatan, a upotrijebljena je tačka. Na tome se mora raditi.

Jelena Blagojević, mnogo je suvišnog u ovoj pjesmi. Osim toga, forma ne postoji- pa je pjesma još napornija za čitati. Interpunkcija je pogrešna. Smatram da je, za ovu autorku, najpreče da radi na formi i na svedenosti sopstvenog izraza. Četvorka je iz razloga što vidim talenat: kroz motive koji su poprilično dobri.

Budimir Stefanović, poprilično dobro urađeno. Interpunkcija nije dobra, mora se paziti na upotrebu velikih slova… Međutim, pjesma je smisaono kvalitetna i forma je dobro izvedena.

Rade Šupić, mnogo je bolje od materijala na koji sam navikla. Napredak je vidljiv kod ovog autora, ali mora se raditi još (posebno na interpunkciji). Takođe, mislim da je suvišno citirati bilo koga u sopstvenom djelu. Djeluje kao da pisac nije sposoban izraziti se adekvatno bez “tuđe pomoći”, a čini mi se da to nije slučaj.

Igor Farago- ova pjesma nije dovoljno dobra, u poređenju sa ostalim četvorkama. Postoji par motiva koji su me naveli da dam upravo tu ocjenu, iako smatram da je neophodno još mnogo rada: i što se tiče izraza, fokusa, adekvatnog prenošenja emocije; pa i forme i interpunkcije.

Nebojša Obrenović mi je baš otežao davanje ocjene. Na trenutak poželim da mu dam četvorku, pa poželim da mu dam jedinicu… I, tako sam do zadnjeg momenta razmišljala šta da radim. Ne želim ni da pominjem u čemu je problem, vjerujem da je autor svjestan toga. Žao mi je kad vidim da neko ima talenta, a da se apsolutno ne interesuje kako da to iskoristi. Autoru je potreban fokus. Potrebno je da vlada svojom energijom kroz cijelu pjesmu, kako bi je elegantno doveo do kraja. Zatim pravopis, pa interpunkcija, pa forma… Ovakva haotičnost, nepreglednost… Bukvalno me oči bole.
“il s t nmn ds soplicu..”…?
Naredni krug je polufinalni. Iskreno se nadam da će autor ispoštovati svoj rad dovoljno da se ovo ne ponovi.

Što se tiče trojki: to su pjesme kojima nisam bila zadovoljna ni smisaono ni estetski. Previše su jednostavne, blijede. Neke su previše haotične, toliko haotične da se ne nazire poenta niti kakva struktura. Smatram da je svim tim takmičarima neophodno mnogo truda i rada.

Ljubinka Dimitrijević… Ništa što već nismo vidjeli. Nema originalnih motiva, djeluje mi kao jedna od lošijih pjesama ove grupe.

Bojana Samardžić… Osim toga što stvarno ne prepoznajem poetske elemente u ovom djelu, ne prepoznajem ni Balkan o kojem autorka govori.

PJESME DUELA

Cjelokupni duel možete pogledati na društvenoj mreži Facebook, gdje je na zvaničnom profilu Milih Duela predstavljen kroz nekoliko slika.

1. LJILJANA NESTOROVIĆ 1965 SRB Beograd
POST

Od danas postim i misli čistim.
Šapućem lako, pitam se tiho:
Kako mogu bolje raditi?
Šta je moguće još učiniti?
Koji sam ja doprinos svetu?
Kako da popravim celu planetu?
Popravi sebe – šapuće neko.
U mojoj glavi oda ljubavi.
Ljubavlju budi doprinos svetu
I ljubav ostavi u svom amanetu!
Hvala, dragi Bože, na ovom savetu.

2. SLAĐANA JOVANOVIĆ 1965 SRB Beograd
SVE SU LJUBAVI SAMO ZVEZDE

Ti lutjući u moj život dođe
I ode u prašinu-u prašini druma ti trag;
Koliko ljubavi tako samo prođe-
Kroz pogled oka i zagrljaj drag.

Sve su ljubavi na kraju samo zvezde
Daleke i hladne u svom sjaju;
U predelima srca katkad se gnezde-
I u snovima noćnim još traju.

Sve ljubavi ponekad padnu u tamu
I ne sluti ih sećanje,ni mesec noću;
Ostavljaju me tako beskrajno samu-
Slepe su njihove oči za moju samoću.

I kada ti kažem da imam stazu novu
I da nikada ti ne bi u mome snu;
I ne veruj ljubav ima usne otrova-
Kao i usne nežnosti u poljupcu.

I kada reči prkosa u uši počnu da kaplju
I da nas dovedu do odlaska i kraja;
Ne veruj,ljubav ne umire nikada;
I njena bol je ogledalo osećaja.

4. ZORA DAVIDOVIĆ 1970 SRB Beograd
DANAS SAM BOLJE

Kažeš kakav prekrasan dan
Hajdemo negde
Ali ja ne mogu
Ovim mrtvim očima
Da razaznam
Ni tračak sunca
Kažu da ljubav leči
Ali meni ne ide
U sebi klečim
Ne mogu da se podignem…
Nije ti ništa
Kažeš tek tako
Lakonski, olako
Naviknut na moja stanja
Bezizlazna
Iracionalna
Pružaš mi ruku
I ustajem
I hodam…
Sačekaj samo
Rekoh
Da probam
Da se otrgnem
Od noćnih mora
Ne znam, možda starim
Kopam po razlozima…
Ne stariš, juče si bila
Još gora.
Znači li to
Da sam danas bolja?
Podižem pogled
I tražim nadu
Bolje sam danas
Odzvanja kao eho
Hvatam tvoju reč
I zatvaram uši
Neka je
Nek se zavrti
Obrne program
Ovaj nesretan
Uklet, pogan
Možda ipak, jednom
Sve prođe
I neki spas, nenadan,
Nekim slučajem dođe
I ne moram da budem kao pre
Samo da budem bolje
Od ove sad ovde
Što mi krade sebe
Kida mi delove
I razbacuje okolo
bahato
Kako da je stišam
Pogledam se u ogledalo
Ne vidim je
Samo trag kraj zenice
I čudan odsjaj
Znam da je tu
I da se podsmeva
Ovom mom stanju
Uskraćenom verovanju…
Trgneš me iz razmišljanja
Pitaš da li sam spremna
Pokušavam da slažem
Nju
Što se krije u oku
Da mi je loše
Neka je
Nek uživa
Nek misli da sam
Danas još manje živa
Grizem usnu
Do krvi
Zna ona da to boli
I znam
Da to najviše voli
Kada vidi tragove
Svog nedela
Kada je sigurna
Da nisam cela
Da sam se opet
O nju spotakla
Saplela
pala
I ne dam joj da mi upropasti
Još jedan dan
Umijem se još jednom
Otvorenih očiju, neka se udavi
Požuri, čujem
I snažno peškirom trljam oči
E stvarno danas neće moći
Da se baškari gde ona hoće
Danas neće biti po njenom
Otpuštam reči koje me muče
Jer ja sam danas bolje
Nego juče!

5. JOVANKA VANJA MARKOVIĆ 1971 SRB Beograd (Borča)
HAZARDER

Igrač na žici
Mlad hazarder
U čijem ravnotežnom treptaju
Bukne jedan novi život

On ima hiljde života
Klate se na vagi motke
Na njegovim plećima
Kao klatno
Sa protivtegom smrti
Sa pretpostavkom smrti
Dok hoda stopu po stopu
Po metalnoj žici, podrhtavajući

Tu gde bez rizika
Nema životne hrane
Poezija rizika
Gde su Eros i Tanatos
Reči iste pesme
Opasnost kao nepresušna krv

Ljudi- automobili
Ljudi- ptice
Ljudi- vilini konjici
Život od jednog dana
U danu hiljade života

U neobičnoj kockarskoj igri
Život vredi više
Kad ga dobiješ na ruletu

Mame nema u publici, nikad

6. SVETLANA STANKOVIĆ AVAKUMOVIĆ 1977 SRB Beograd (Borča)
UGASI SVETLO, PRE NEGO ODEŠ

Samo odeš
Napustiš svoje sigurno mesto
Svoj kavez samoobmane
Lagano
Kao da si to radio ceo život
Zakoračiš
Teret ostaviš za sobom
Sve ono što nije tvoje
Sve te stvari, sve te predstave o sebi
Dok nisi znao ko si
Ali si imao to sigurno mesto
Kavez samoobmane
I Ta ivica ponora koje te toliko plaši
Ali te privlači, da pogledaš
A ustvari najviše od svega želiš
Da se baciš u taj ponor
Samo da vidiš šta je na dnu
Hod po ivici nije sigurno mesto
Ali svi ti urlici u tvojoj glavi su mračno mesto
Ali da bi se svetlo upalilo, mora prvo da bude mrak

Ugasi svetlo
Pre nego što odeš

7. NEBOJŠA STOJOSKI 1981 SRB Beograd
ОСЛИКАЈ ДУШУ

Осликај душу
овог неба када
звезде магијом
ноћи сјаје.

Осликај месец
како будно снева.
Нацртај човека
који срећан пева.

Осликај душу,
нацртај срце
у њој. Заокружи
календар, данас
је извучен твој
број.

Жена си,
ниси птица
да одлетиш некуд
на југ. Створи ме
ни из чега и буди
најбољи друг.

8. NEBOJŠA OBRENOVIĆ 1982 SRB Beograd
MOLITVA ZA MIR

vampir se ne moze upokojiti…
ceznja se ne moze ukrotiti!!!
umlatiti siromahe..
ma neka potekne krv gresnika!
neka se djavo napije u seoskoj krcmi…
nije me briga..
nije me stid!
na putu za arabiju-sta pomislise oci neznanca?
i ne ide..
da li taj covek bunca?!
uzjasite mrtvaca-malo ga zaljuljajte
neka se sad sveti!
a ostadose sobe prazne..
sta da jedu siroti?
hleba i soli?!
nisu ih prevarili-navikose!
dali im vracevi nekakav lek za besmrtnost
pa ne moze ni da se umre
i drkadzija nedoreceni trazi spas od ludog neznaja
falila je jedna scena
mali deo
crven
ali oni ipak oni ubise nazeblog kojota
duse pohitase
krvavih cipela
pogazise zarove
preskakase zrtve
oci zatvorih…
a ona,zaboravila da zakljuca vrata zamka
kucaju ljudi
neodazivam se
nisu to njihova deca
cujem neke korake
il s t nmn ds soplicu..
…napolju Serif Dzeder
i njegov konj Hop!…
stavio mu amove…!
ma,prokleti!!
prokleti hendikepi
svi ti namrgodjeni zubi
sto sagradise hram u polju da sahrane dzukca koji od krvi prvi umre
ali dusa prokleta luta mira nema spava u snu
iznemogli,vratise se kuci…
umorni psi!
ideali ropstva!
sta ce nam ljudi iz drugog sveta
placu brda i polubogovi…
a lica potamnela..
tragove zataska konj dolap
ne zadugo ne zakratko
ali bilo je…
umirise ga bicevima
krv siklja na sve strane
nemirni crvi prvi napadose
nemarne zivotinje
i covek,
sakrio se iza providnih casa
ja ih dizem njega nema..

i ostadose sobe prazne
izjurismo pozvane
kroz prozor udje vosak u sobu

po planu smenili su putnika
prevarise ga u prodavnici!
mala,debela u licu crvena kasirka i njen shef
nije se setio kletve
a da su mu samo rekli…
eeee…ne bi sada molili!
zakucavaju eksere preko u svraciju glavu
napustimo ovu zonu tu jahase bedne
upregli ih kerovi sto za komad mesa skacu!
ali neka…

zapevase pevacice
zakukase narikace
pa ko ce bolje?!
pa ko ce jace!?
i smelo se kretase zardjale marionete..
konci iskidani
kosa ispijena
prijatelji iznemogli…
sedose pored vatre…

dalje smo morali peske
zmije tocak uhvatile
bez osvrtanja uzoh pero u ruke
pa sloboda,bezgranicna-slavi se!
misle sale se oci nebeske?!
na trulim panjevima pecurke nikle…
malo nize probise kamen…
mrak se spustio i konacno umre nesrecni pas

9. MLADEN LUKEŠEVIĆ 1984 SRB Beograd
OPET SAM PROVEO DAN SECKAJUĆI KARTE FRENKI

Opet sam proveo dan seckajući karte Frenki
Dan kao i mnogi drugi
Bez izuzetaka
Usamljen

Žena sređuje po kući
Deca su kod babe i dede
Ja bih mogao da ošmirglam gelender
Ofarbam ga
Pokosim travu
Napravim orman
Pomognem ćaletu u radionici

Ali me mrzi
To čak nije ni lenjost
Već neka zatupljenost teška

Ne setim se ni dece
Da ih pozovem
Da ih pitam kako su
Već tri dana im nisam poželeo laku noć

Legnem pored nje
Kažem joj da sam tužan
Jer sam izgubio prijatelje
I da sam sam
I kao prihvatam
Ali ne prihvatam
Kao nije kraj
Samo se razvuklo do besmisla

Ona, čak mi ne dozvoli da kažem sve
Kaže
Kapiram da sam ja kriva
Ali bila sam luda od hormona
Tek što sam porodila
Nisam mogla da trpim društvo u kući
Znam bila sam hladna i bezobrazna
Tada su prijatelji prestali da dolaze
Ali da nije samo do mene
Nego su i oni bili bez dece
A naša su im smetala
I priče o njima
I to što im više nisi bio dostupan…

Kažem
Nisi ti kriva…
Kaže
Jesam

Meni se plače
I skače
I želim da sam pijan
I da je šutka
I da me svi mlate
Puno njih
Dok ne padnem i ne pojedem zemlju
Meni se plače
Al samo ležim na trosedu
Slušam nju
Gledam u kuhinju
U sat
I ćutim

Žena me pita da li želim na Adu
Da obrnemo krug
Pristajem

I dok šetamo ja bih da ćutim
Misli su mi zbrkane
A usne nadrkane
I govore ružno
Pita me
Da li me voliš
Kažem
Volim te
Pita
Što?
Kažem
Jer si mi samo ti ostala

Nju uvek zanima da li je volim
I volim je stvarno je volim
Svim što nosim u sebi
Sa svih sto deset kila koliko imam
U gram
Samo ponekad
Ne želim to ni da kažem
Ni da pokažem

Na kraju kruga
Sednemo u kafić
Sunce još peče u čelo
Ispijam pivo maltene na eks
I odlazimo brzo

Kad padne mrak
Ljubi me kao da me želi

Ja buljim u monitor
Slažem karte
Pripremam ih za štampu

Druženje sa prijateljima
Zasnivalo na igranju društvenih igara
Mislim vratiću ih k sebi
Tim štampanim igrama
I znam da je iluzija
Al kažem sebi
Pa šta
Neka
Ženu iskuliram

Žena krene u krevet
Sa stepenica me gleda
Kaže
Život ti se pretvorio u to

Brecnem se besan
Kažem
Stvarno
Kaže
Stvarno
Ode u sobu i zalupi vrata

Noć je sve teža
Karte se štampaju
Ja gledam ka svetlima u daljini
Čekam
Usamljen
Jebeno usamljen Frenki

Kad bi bar ona volela da se igra
Igara koje volim ja

10. VLADIMIR GRADAŠEVIĆ – KAMELEON 1985 SRB Beograd
STRADANJE

Dve hiljade i dvadeset godina kasnije,
kao da se ništa promenilo nije,
puno se greši, malo se prašta,
al’ nema koga za nas da ispašta.

Venemo redom, dušom i telom,
jer za bolje nije nam se smelo,
slavimo praznike, sad i u tišini,
sramota me, Bože, oprosti mi.

Živimo tragedije, krivimo druge,
dok procesno trunemo od tuge,
savest izjeda, podsvest sve pamti,
siroma’ duša, nema ceh da plati.

Da li si besan na nas, dal’ nas se stidiš,
pa ne možeš očima, više da nas vidiš,
ili još veruješ u nas i još se nadaš,
dok nas gledaš dal’ i dalje stradaš?

11. LIDIJA RADSAVLJEVIĆ 1986 SRB Beograd
ROĐENJE I SAHRANA

Došao si i pretvorio suze u smeh,
Ti tako stvoren za dobar greh.
Sastavljen od grešaka i bola,
Podelio si mi dušu na pola.

Iz mrtvih me digao i otišao,
Oluju besa u meni si stišao.
Probudio u meni proleće,
Nisam slutila da ovako boleće.

Krik u meni nek ti kaže kuda,
I dalje ko dete verujem u čuda.
pustila život da mi promeniš,
A ti bi već sad da se ogradiš.

Pustiću te.
Al znaš kada?
Kad ti poverujem da ne umeš.

Dajem ti slobodu.
Samo tebi.
Ovako živu da me sahraniš.

Da me ko poslednju malinu ubereš.

12. MAJA PAVLOVIĆ 1986 SRB Beograd
TUMARALO

Njena ruka,
nevidljivi ali naizmenični red
crvenog Sunca,kuće,cveća
I u sredini ja!

Kao raskopina pritiska koja izvan mene prva
istrčava.
Sa mojom malom tumaralom
načičkinom rajifom sa prasećim ušima.
Tutnjamo između ljuljaški za odrastanje i šarenih laža odraslih.
Tutnjamo između ljudi sa maskama,strahom distanciranih
Učimo o eri pametnih kompjutera ,a zaboravljamo dodirom.
Rastežemo vijače svakog čekanja,
uvučene obe u jednu njenu nogavicu.
Stavljamo se po strani
Za posle
Kad posle?
Kad je proklackam u ovom SADA kvazi vremenu.
Ostavljamo se za neka drugačija sutra.

Da me ima tek tako…

Pomalo….
Pomalo njena.
Pomalo žena.
Družbenica.
Ili što bi mi i oni što nikad ne rade poručili, zlobno:
Karijerista!

Načeta ćutim.
Razlistavam u mislima
plovidbu na Brijone
I nju pravu i ponosnu
kako čuva “najskuplji”sladoled
-Sneguljicu.

Čuvam ova,sve manje ja
našu prvu Barbi tortu sa roze cvetovima
I plavu gitaru
od kartona.

I pitam se kako sada da je ne izdam?
Kad pokušava da mi zađe u milimetre odrastanja.
Da mi izdžiklja na prečac
iz mojih haljina zavezanih od pozadi najobičnijom gumicom.

Sve manje ja.
Sve više kradljivica vremena
Izveštena da ušniram
I po dam po koje veče
I po koju priču o Zlatokosoj i dobrim vilama.
I te nedelje u kasno po podne
sa ustima punim čupavcima od kokosom.

I pitam se sada kako sve to da izdam?

Moje malo tumaralo načičkana prasećim ušima…

Čuvam li ili ispuštam baš taj nevidljivi trag crvenog Sunca,kuće,cveća
I u sredini ja!

Sve manje ja!

13. DIJANA ČOP – NEŠIĆ 1990 SRB Beograd
MOJ PUT BEZ POVRATKA

Sakupiću tvoj trag po nebeskom putu

gde polarna svetlost tiho korača.

Upaliću sveće po stazama tamnim

Da ugase brige od jada i plača.

Pružiću ruke da dotaknem zvezde

što mirno gore, sa nebom se druže

srušiću senke što jure nas žurno

postaću latica ledene ruže.

Sa snegovima, predvodiću zime

i hladnim vetrom osvajati noći

negde daleko lutaće snovi

al će na kraju ka tebi poći.

Sumorne magle satkaće priču

o vilama, što kroz tminu dolete

držaćeš me, željan beskraja

prepšten mašti ko malo dete.

Tvoje je ime nebeska pratilja

ti si moj vodič kroz strme planine

rekom tišine krećem ka tebi

i ne čujem ništa sem zova divljine.

14. MILICA PERIĆ (ex. Bastajić) 1993 SRB Beograd
LOVAC NA VETROVE

Sve reči zadržane u grlu,
nikad neizustene,
trule kao lađa usidrena
što čeka da plovi po pučini.
I nekad mi se samo učini
da će malo veći talas
porušiti lađu
ko snove
ako pustim glas.

I pomalo snena
i obezumljena
čekam krađu
reči iz grla.

Vi, svirepi lopovi,
hodite,
pokradite
crne dijamante
iz čeljusti.

I ne menjajte te brilijante
za novce
i dukate.
Tražite lovce
na vetrove.

Oni će vam pomoći da oduvate
crni dim sa vaših usana,
zadah pakla iz duše
što se diže sad u oblake.

I javite Svetom Petru
da je dim iz grudi posiveo.
Grlo čađavo
nek arhanđeli pročiste
usrdnom molitvom s visine
gde su nepregledne beline
i do kojih dim i ne dopire.

Da si bar duže poživeo,
pa da napišeš pohvalu vetru
i progutaš sve gnedle.

Platio bi za sve novce
da si mogao da svariš
te kamene gomboce.

Da si samo mogao
da u sebi zadržiš
tu tamu iz svoje dubine
ne bi se plašio visine,
ne bi se plašio tišine
kada savest potera
niz grlo te gamadi.

Sa sobom si u zavadi
jer je teško praštati,
a još teže živeti bez praštanja.

Postaću lovac na vetrove
i u tišini loviti.

Možda me nikad-neumorni lovci
ne prihvate u svoju družinu
jer sve je taština
i baš sve bezvredno je
što želiš sticati.

Dok želje ne uminu
nikad neće pronaći istinu.
Jurićeš za vetrom
a vetar će ti izmicati.

15. JELENA BOROVIĆ 1994 SRB Beograd
NENORMALNO

U staklenom zatvoru
Ogledalu našeg nemog plača
Čarobni osmeh, prebojen svemirom
Ka meni ponovo korača

Sve ti je oprošteno

Tu

Gde me voliš
Nenormalno
Gde me želiš
Nenormalno

Bezbedan si
I samo moj

Plešeš sa mnom po oblacima
Farbaš umorna stopala
I razvlačiš mi liniju osmeha
Kako nijedna suza ne bi pala

Volim te
Nenormalno
Želim te
Nenormalno

Bezbedna sam
I samo tvoja

Da mi je bar neko rekao na vreme
Da nit koja je dotakla
Vrhove naših jagodica
Puca na dodir stakla

Da nemam nikoga, a nemam ni tebe

Znala bih da u svetu mom
Ti ne postojiš
Niti ja u tvom

I da to boli
Nenormalno

16. NIKOLA NIKODINOVIC A. OBIČAN LIK 1995 SRB Beograd
TAKO SU MU REKLI

Rekli su mu da je ovde sivilo redovna pojava.
Monotonija se podrazumeva.
Apatija kao način života.
Ravnodušnost kao odbrambeni mehanizam.
Gordost kao lek.

Anđelima ovde seku krila, đavole uzdižu.
Zmije se slobodno kreću, dok ih ptice tužno posmatraju iz svojih kaveza.
Tako su mu rekli.

Ne upadaj u tuđe oči, a svoje zatvori.
Slušaj tuđe reči, a svoje zaboravi.
Tako su mu rekli.

Rekli su mu da digne ruke.
Savetovali su ga da zaboravi na sve, da se prilagodi.
Da postane deo čopora.
Da im se priključi.
Zajedno sa njima, mogao bi mnogo više nego ostali.
Tako su mu rekli.

Mnogi su već bili tu.
Mnogi borci, pravednici, idealisti i optimisti prešli su na drugu stranu.

Nekadašnji pacifisti lovili su bele golubice.
Krvlju tih golubica, vizionari su pisali psovke na zidovima crkava.
Ktitori su gradili zatvore.

Cvećare su zabranili, a reke isušili.
Umetnost je bačena u stranu.
Lepota je postala nikad jeftinija, a istina nikad skuplja.
Solidarnost je ismevana.

Uveče bi se ljudi okupili, svako u svom ćošku, i uz ono malo svetla što im pruža odsjaj zlatne palate u daljini, lupajući lancima kojima su vezani, pevali su pesme koje slave slobodu.

Sutradan ih ne bi bilo, a u njihove ćoškove bacali su neke druge.

Svi su imali slobodu, dok nisu poželeli da polete.
Svi su imali svetlost, dok nisu poželeli da pobede mrak.

A on?
On je sve to posmatrao, sedeći na jednom brdu iznad grada, sa lampom i kleštima u ruci, čekajući pravi trenutak.

17. VUK STEVANOVIĆ 1995 SRB Beograd
NARANDŽASTOJ ŽENI

Gledam Vašu sliku i ne mogu,
ne mogu da otkinem pogled s’ Vas,
pa se zato molim ružičastom Bogu –
Bogu koji peva za pevanje nas.

Ima nečeg narandžastog oko Vas,
oko Vas, da li su to svetla grada,
anđeoski ukras ili puka strast –
ne znam, ali pevam i drhti mi brada.

Pevam onu pesmu što sluti na raj,
pevam, ali ne smem – to su note neba!
Pevam, ali ne smem, pevanju je kraj!
Neka peva Onaj koji svima treba

melodiju sunca, života … u glas.
Gledam Vašu sliku i drhtim na čas,
narandžasta boja ne sluti na spas,
zato je i nebo … obesplavilo kraj Vas.

Gledam Vašu sliku, pa se otmem sebi
da je gledam dugo, duže no što smem.
Nema ko da spusti ruku i okrene list,
jer, jer moja ruka neće, po cenu da mrem

okrenuti papir, narandžast a čist,
sa kog Vaše oči osmišljuju Srem.
A moj pogled – pretužan k’o nit,
prikovan za sliku, slobodan i nem

pratiće Vas svuda, k’o grešnike Hrist,
i slutiće suze, dok nestaje glas.
Ali narandžasta boja čuvaće svoj mit,
zato će i raj – obesvetiti kraj Vas.

18. JELENA LJUBENOVIĆ 1995 SRB Beograd
MALA, SANJIVA APOKALIPSA

U noći snažnog i živopisnog meseca
sedela sam na terasi, na plišanom i mekanom jastučiću
i pogledanom tako nepreglednim
okretala sam se ka najbeličastijim zvezdicama

Pripremale su se za počinak
i ostavljale prostrani nebeski svod
čovekovim snovima i stihovima Divnog

Mesec je prvi poveo sve zvezde ka skrivenim veličinama
oglasio se poslednjim beličastim zrakom
i koracima sasvim nepojavnim i prisutnim poput šumova sutona

Spustao je svoj oreol
ništa ga nije moglo uznemiriti
imao je svoju želju kao misao i pohodio je
mesec nema inat
on je živopis i epika

Na obronku sveže pokošene livade
pokoja biljkica plesala je još
tata je znao za njihovu veselosti moć
i nije ih uznemiravao
posmatrao ih je
tata je poput vetra
pogleda ponekad tako blizu okrenutog
ka vatri
duševan, duhovan, osetljiv
takav je on

On često kaže kada oluja se sprema
iako mi ne verujete, poznajem ja oblake
poznajem masnoću, oblike i načine
na koje se sukobljvaju

U noći blagih mirisa i pesama
kada nema laveža
i samo gitara čini zvuk
sanjiva je mala apokalipsa

Čekajući da živopiše sve likove
nerazlivne kojih se ljudi
iz svetih knjiga
ipak ne sećaju

19. MILOŠ JOVIĆ 1995 SRB Beograd (Velika Moštanica)
DUŠE

Biseri su rosili s nebesa u svakom njenom pokretu,
Plesala je korakom srne dok se zemlja vrtela oko tog osmeha,

I taj čili duh prestade da spava,
pa sve duboke zime pustiše svetlost,

Nastade ona

Kao zatvoren u boci, oslobođen i razigran, dao je svoje najlepše boje da zaseni to

novo, najsjajnije doba

I prekrasne reči, još neizgovorene, nosio je u sebi dok je vila na ramenu šaptala,

I budio svaki dan za novi razlog da ga zavoli,

Jer njen glas zameni sluh,
usne govor,
osmeh pogled,
Čula su živela samo s njom

Učila je o njemu dok je rukama traži po zvezdanoj kosi,
U toj nežnosti oseća sve boli i tajne,

zna da će ih čuti,
prva i poslednja

Videla je kroz taj mir nepokornu snagu života,
spremna da mu veruje i pruži ono što njoj fali,
Gradove i planine pomerila bi
i kule prastare srušila,
da zove se posebnom
Kao jedan sasvim novi svet,
Da zna da vredi u svojim manama,

Da lepota njene aure ne kopni ni sa stotinu proleća,
Jer sada deli onu najbližu nit do božanskog,

Ljubav.

20. ANĐELA MIHAILOVIĆ 1996 SRB Beograd
DOLINA SUZA

Ako me opet izdaš, navući ću roletne,
načiniću od ovih zidova mrak i gušiti sećanja
tumarajući po lavirintu koji mi je zarobio dušu.
Uništiću vrtlog misli koji me sputava!

Tišina se ušunjala više nego pre,
nasloniću glavu na jastuk, koji rasipa
ostatke od snova u kojima životare
siluete tvojih osmeha.
Privući ću stolicu i sesti za klavir;
možda napokon oživim kompoziciju koja
se godinama taloži u mojoj glavi
– DOBRO MI DOŠAO DA POSTANEŠ MRTAV!

Oslikaću zidove porukama koje ti nikada nisam poslala,
premda ne umem da slikam, nije me briga!
Želim da moja duša pronađe mir u pratećoj melodiji,
u onoj koja vrvi od tišine, jer je lična i sebično-haotična od bola.
Nju ti ne dam… a dala sam ti dušu, zarobila se u sećanja,
koja me vežu za tebe, posvetila ti svaku suzu,
sačuvala zagrljaje, osmehe i snove,
poklonila ti pesme….
Za tebe premalo i nikada značajno.

Tišti te ova soba, mala kutija od uspomena,
stakla na prozorima na kojima se ne oslikava tvoj lik,
ulice Bulevara kojima uskraćuješ korake,
šoljica kafe kojom bih te uvek dočekala
i Balašević kojeg slušam u samoći ispijajući bocu vina
koju sam čuvala samo za nas dvoje
I sve moguće serije i filmovi koje bismo gledali.

Tišti te jedno nekada,
jedno zauvek,
jedno neopisivo nedostajanje…

Rezime tišina rasipa boje sećanja
i vrtloge mirisa, a noć je hladna.
Otvori oči i pogledaj me!
Još uvek ti zamišljam korake i
grlim ulicama Bulevara.

21. JOVANA PAVLOVIĆ 1999 SRB Beograd
REMEK DELO

Želim da verujem da mi
sastavljeni od zemlje i soli,
od čestica prašine i greha,
izvajani od muzike i boli,
mi smo finalno remek delo.

Baš ovakvi u besmislu svega
uz preke naravi i divlje misli,
ponizne ljubavi ka novoj zori
dok lutamo dušom, pokisli
do gole kože, čuvamo ideal.

Satkani od čupave, besne kose
i ućebanih krajeva od borbe,
od tragova Venerinog deteta
utisnuti u kalupima nejake zlobe,
intimno dodirujemo savršenstvo.

Mi, anđeli koji letesmo visoko
Ikarovi saučesnici u burnom padu,
korenje zaranja u naše arterije
i poreklo nam predočava nadu,
da smo prihvaćeni i prelepi.

Samo ljudi, a čak smo osobe
i naše linije života su duge,
nastavljaju se s ivica dlana,
jer smo zapravo pokorne sluge
slobodi koju smo izopačili.

Čvrsto verujem da mi pijani,
sasvim pospano i zaljubljeno
bojimo kolaps rubikove kocke
i u nesavršenostima postajemo
okrnjeno remek delo.

22. JASMINKA NIKOLIĆ 1959 SRB Aleksinac
SJENKE

Samo sjenke ptica na asfaltu
cvrkut i zov gugutke.
Ni sjenke od ljudi
priroda se budi !

Mi k’o lopovi
uskraćeni za proljeće
služimo kaznu za nemar
za svako posječeno drvo
za istrebljene životinje.

Ptice letite
nebo je vaše
i bog vam se raduje
i svako drvo na koje sletite.
Samo nas sa visine gledajte
sitni smo
vi ipak letite !

23. VOJKAN MILENKOVIĆ 1967 SRB Niš
USNE TVOJE

Usne su mi tvoje dah.
Nedovršena noć, lepljivo postojanje izobličenog sna.
U sadašnjem vremenu, zver što se na vratu trpi i kada ujeda.
Usne tvoje istinitije od života.
Usne tvoje stvarno merenje jednog leta.
Između nesigurnih zidova u nesigurnom buđenju.
Usne su mi tvoje prethodni život,
što mi ne prašta, ambis zanemoćalog podneva,
što otvara se u tvome međunožju i izmiče blaženstvom,
prelivajući me iz mraka u mrak.
Daleka obala, pre tvojih sisa, vreme kada izostajem bez Boga u sebi.
Fleka prosutog semena.
Mrlja prosute krvi po posteljini.
Voda iz koje trebaš isplivati, kao iz života.
Usne su tvoje, stvarnost vatre po uglovima vetra.
Korak preko praga u poteri za istinom palog neba.
Između tvojih sisa, izgriženi prsti isceliteljski.
Usne su tvoje, ne pitam i verujem.
Oštrica noža, zarivena između rebara u sva čekanja na stopala tvoja.
Gazeći mi po ramenima, ja snegova budućih se odričem.
Rana osoljena pod srcem,
Započinje krvoliptanjem u jutro.
Pod pticama, ruši se nebo.
U blato.Ne sećam se uzvišenog prezira što pada mi na čelo.
U blato.Ne sećam se podvojenosti dirljive što ističe tvojom pljuvačkom.
U blato.Ne sećam se, snovi se protkali okamenjenom ravnotežom stiska.
U blato.Obezkičmenih se, sa jezika ližući ti neuslišene molitve.
U blato.Umorih se, po telu tvome što od sna je veće.Za rame ujeo sam te.
U blato.Ne sećam se, sa stola bežim, dok svetlo pod korenje prosipaš.
Stazom molitvenom.
Stazom isposničkom.
Pređeš preko tamne vode i sećanje ispuniš zemljom.
Samo će zemlja bez govora pamtiti moju drugu smrt.
U blato.Tvojih grudi mleko, u oči mi nakapano.
Za gladno gledanje.
Za u grob, mahovinom kosti obučene.
U koloni.
U noći.
Besramna.
U blato.
Opraću ti stopala
Zakorači preko praga.
Opraću ti dojke, stroge.
Usne su mi tvoje hram.
U slavu smrti ljubiš mene.
Vidim bespuće, kroz staklo, bezmeran u vinu.
Tvoj stomak.
Tvoja bedra.
Klečim.
Usne su tvoje biće za sebe.
Ti si iza maske izdala moj pokušaj da poletim na treću obalu.
Treće nebo.
Svetlost bez sjaja.
Pustinja me naselila
Stiskaš kolena
Usne su mi tvoje otkrovenje.
Sa druge strane suza.
Pepeo palim.
I kožu prevrećem.
Umiranjem mojim, ime je tvoje sve istinitije.
Usne tvoje.

24. JADRANKA ANTIĆ STANKOV 1958 SRB Niš
BUDI PESNIK
Podaj se neveri, nevero moja
Nek’ ti pogled žudnjom progovori
Žudnjom da odgovorim na nema pitanja
Sa usna nasmejanih.
Podaj se neveri, nevero moja
Oslobodi dušu,
Nek’ diše uzavrelim strastima slobode
Uzburkanog mora.
Odbaci okove
Nek’ se igra tela stopi
Sa šapatom maestrala i hukom talasa
U skrivenoj strasti jutra.
Podaj se neveri, nevero moja
Sklupčaj se u naručje
Nek’ ti san donese spokoj pravednika
A ja ću biserje u nedra da sakrijem
I zaplačem suzama izdajice
Na grudima mojim rukama izvajanim.
Podaj se ne eri, nevero moja.

25. STEFAN TRAJKOVIĆ 2000 SRB Niš
ИЗНАД НЕБА

удаљени од обале осушене солима,
негде изнад пурпурних облака
где читав свет стане у малим колима
чији точкови одвозе црнило твог мрака коначно у заборав.
удаљени милиметрима који делују као миље,
иако је моје перје од облака, а крила од кише,
речи које изустиш се провлаче као отровно биље,
своје корове протежеш све док празнине нема више.
на месту где крваре устрелине када се милују,
сваки ожиљак на телу као закључани прозор душе,
на средини грудног коша где је она некад вибрирала,
у Ербовој тачки где се композиција рата оркестрирала.
утопљени од хтења које плива по површини,
само за твоје пропусте, сваким даном нова прилика процвета.
остаје само угушена пожуда у мраку и тишини,
негде изнад пурпурног неба, ван свих граница овог света.

26. NIKOLA BLAGOJEVIĆ 2000 SRB Pirot
STRASTI

Tvoje telo pliva u zenici moga oka.
Mrak izbija iz obzorja strasti.
Slasti- mene zlo privlači.
Kada pokretima miluješ moje oči… i moje noći,
moje srce prestane da kuca
(jer savršenstvo ubija).
Tvoj je vrat ono za čim ja čeznem,
a očajnički žudim da te posedujem,
jer to je jedini način
na koji mogu obuzdati svoje strasti
i ukrotiti tvoje zlo.

27. SLAVKO MALI 1957 SRB Prokuplje
KRAVATA

Kad je umro moj otac
izbacivali smo iz stana
njegove lične stvari
ja i čobanin koji je kupio stan
neke izlizane sakoe
bez boje
košulje bez duše
muštikle za ostavljanje pušenja
i po neku kap kafe
sa stola, koja mu je bila sve …
Čobanin se znojio, bilo mu teško
što izbacuje nečiji život u kontejner
ja sam računao, obući će neko
a znao sam da niko neće
jer iz stvari gleda pokojnik
koji iz džepa sakoa vadi mentol bombone
i trpa u usta
To je radio uvek, od kad je prestao da pije
i nije dozvoljavao nikom
da poželi da bilo šta bude drugačije
Čobanin je posle otišao na janjetinu ispod sača
ja sam kupio kesicu mentol bombona
seo na stepenište solitera u kojem je stan
koji je sada tuđ
Sačuvao sam samo jednu svilenu braon kravatu
sa dve bordo pruge uzduž
bilo mi žao da završi u kontejneru
Prebacio sam je preko debele grane jednog platana
kesu bombona stavio ispod, uz stablo
Sutradan ujutro, zatekao sam maloletnu narkomanku
iz komšiluka
kako visi sa grane, obešena o kravatu
i buljuk dece koja se gađaju tvrdim, zelenim mentolkama
krijući se jedni od drugih iza tela obešene devojčice
zaljuljavši ga po nekad
kao krpenu lutku
dok joj je košava nosila kosu na oči
baš kao da zna, da ona ne sme sve to da vidi
već da i dalje sanja svoj nestvarni san …

28. GORAN DŽELAJLIJA 1972 SRB Leposavić (Lešak)
PRENADANO

Mržnjom su utamničili
Metežima besedili
Osiono odigrali
Pošasti vals.

Odrubili horizonte
Kandžijali do u prošlost
Al’ kržljavi ispuzasmo…

Vraćaju l’ se satirući
Kao crni kašalj?!

Prateć’ lelek dojahasmo
Njine kandže raskandžavit’
Do iz petnih žila.

Neočekivano
Zbog nevere prenadano…

Posinci smo ostavljeni
Busenju nitkova.

29. NIKOLA MOTIKA 1995 SRB Čačak
ANATEMA

Odvojenost života od niti stvarnosti, veritas,
s nadom u bolje, ljubavi i vjerom, vidimo svjetlo
na kraju tunela i čujemo, zovu nas.

I tako čovjek sam u okno prozora zagledan,
odraz svoj posmatra i na javi sanja, uz muziku
se prisjeća svih lijepih trenutaka, svojih dragih ljudi, na pamet mu padaju događaji jedan po jedan.

Igra dirki klavira, ples po notama,
sve to kratko traje,
ali taj ples u kom se živi,
zaboravi na trenutak, opet je sa voljenom dragom,
poljupci tako dugi, nježni, ni zbog čega se ne kaje.

Trgnu ga iz slatkog sna pjesma sa radija,
koja fino miluje u zraku,
zaboravi u trenu sve o čemu je do tad mislio, prepusti se,
ali učas osjećanje utrnu čim vidi
i ču vani na grani veliku svraku.

Promjeni se raspoloženje, nasta tajac,
prozor zatvoren, sada slijedi period tišine i mirovanja,
šta bi to moglo biti, svraka, pa loš znak,
to su samo vjerovanja.

Taj trenutak misli kao vječnost traje i neke nove ideje daje,
o prolaznosti života, simbolu hrizanteme,
svjestan polako svega,tih događaja,
shvata da je rješen anateme.

30. MILAN MARKOVIĆ 1995 SRB Gornji Milanovac (Semedraž)
ЛЕТЊА НОЋ

Месец круни бехар с`прецветалих звезда,
и покрива уснуле ливаде и поља,
тек понека птица, чује се из гнезда,
из сеоских атара и далеких доља.

Шума тихо шуми, летњу песму неку,
успављује листом дичинске врбаке,
ветар јој глас пири кроз пољану меку,
кроз шумарке, баште и кроз повртњаке.

Месец жут к`о дуња, на пропланку седи,
чува стадо небом расутих ђердана,
само облак један преко неба језди,
над ћилимом поља што су изаткана.

У далеком лугу, тамо испод брда,
само један цврчак разбија тишину,
не чује се више, лавеж пса чувара,
село тоне у сан и у летњу тмину.

Кад-кад затрепери ваздух од врућине,
измешан са мирисом сасушене траве,
и преврне лист липа од милине,
у ноћима мира и топлине праве.

Заспала је бреза и повила гране,
чека да јој јутро, с`првим петлом сване,
и Дичина тихо, сад пољем жубори,
док кроз врбак тече у загрљај зори.

31. SLAĐANA BAŽALAC 1991 SRB Kraljevo
ČOVEK KOJI SPAVA NA BOKU

Čovek koji spava na boku,
ponosno hoda.
Jezik mu je zalepljen za nepca,
a ramena grčevito stegnuta.

Kad poželi samoću,
brzim hodom
stiže do svog praga i
već se raduje slastima
dobrovoljnog pritvora,
jer voli da neguje
veštinu pareidoličnog gledanja
u dasku za peglanje.

Zidove farba dnevno,
u skladu sa raspoloženjem.
Danas su boje krvi,
jer se našao zatečen,
između ostataka
dve prirodne katastrofe.

Kada reši da spava,
uleti u san
brzinom januarskih mećava,
u valovima.

Kao leš se pruži
preko dušeka na podu,
ali ga odaje
škrgutanje zuba,
nalik zvuku
žvakanja šišarke.

Sa noktima zarivenim u dlanove,
paučinom u uglovima i
tišinom iza rebara,
uvek spava na boku.

32. NEMANJA NEŠKOVIĆ 1997 SRB Nova Varoš
PESMA KOJA NE GOVORI O NJOJ

Ova pesma nije o njoj!
O Devojci što ima konac od nane,
kojim spaja
afel i perihel; o onoj
koja postavlja granicu planine i
suza;
o onoj koja u školjci
plovi kroz kafu, iza svih želja.
O onoj koja magnete pretvara u vodu,
i prosipa je po staklenom svodu.
Nije o njoj. Ne.

Dok se tako igra,
od svega stvori strunu,
da sebi isplete krunu.

O licu, kosi, o njenoj belini,
pesme se ne pišu, u njoj stoje,
u njenom turmalin-oku, dišu.

Čuva ih ona, gradi bedem;
a ja… Samo da ih ukradem.

Pesma je ona!
O njoj se pesme ne pišu.

33. BELMA HUSOVIĆ 2002 SRB Novi Pazar
PUTANJA

Osjećam breme godina na leđima.
Osjećam kako sunce odnosi nadu.
Osjećam turobne rane na plećima.
Osjećam kako vjetar pjeva baladu.

Posmatram, mijenja se životni ritam
ponavljam već izgovorene riječi,
zvijezde ispod trošnih sojenica pitam
da li vrijeme zaista sve liječi?

Kazaljke kompasa krckaju vrijeme,
dok se smjenjuju mjesečeve mijene.
Nemirne ideje lutaju u zraku…

Svjetovi iz mašte blistaju u mraku.
Osjećam, Suncu bih stari sjaj da vratim.
Osjetih, Mjesecu putanju da skratim.

34. ANA IVANOVIĆ 2001 SRB Obrenovac
Večnost je kratka

Dodiruju me dugi prsti na još dužim rukama i mislim se – da, za ovo bih dušu prodala.
Nema tog zida koji nas rastavlja, nema daljine, niti provalije gde bih propala, a ti znaš da sam nekada svako veče na jastuku plakala.
Ne više, sada si tu, ovde kraj mene. I grliš me, i ljubav mi teče kroz vene i ne znam kako bilo ko može ovo da opiše.
Koji pesnik da napiše poemu tvojim očima i načinu na koji me gledaju, a tek pesmu mom imenu, i kako zvuči kada ga ti izgovoriš?
Samo te molim, nemoj nikada da me opečeš, zapališ, jer ja sam cela iznutra puna benzina, spolja od papira, ja sam ta koja gori plamenom kome zavide i Zevs i Had, šta ću tad, kada me ni Stiks ne može oprati, a ja ne mogu shvatiti nikada kako je došlo do ovog trenutka.
Nije li malo čudna stvar, ljudski mozak, naša glava? Svaka naša potreba i emocija, koliko sam drugačija kada mi se spava, koliko si ti drugačiji kada si nervozan jer ti je vruće, koliko boli otići iz kuće iako su to samo zidovi i predmeti.
Smem li hteti da imamo dom zajedno, sa staklenim zidom i koncertnim klavirom, sa sivim okvirom na ramu u kome su naše slike, sa nameštajem koji je bio san mene kao klinke, smem li da sanjam o našoj budućnosti?
Ili je taj tračak nade put ka našoj propasti?
Neka, neka, nekome će se ipak dopasti moj očaj.
Nadam se sada da si to ti, jer ne znam umem li sakriti svoje namere od tvojih očiju, ali i ako nisi nije strašno. Na kraju krajeva, nije to ništa važno dokle god smo živeli punim plućima.
Dokle god ću otići sa osmehom, moja duša cvet, moja duša žuti suncokret, ceo život pratila Sunce.
I jeste, jer te pratim do kraja. Nema tog pakla koji me plaši niti raja koji obećava, nema ničega da me sputava, ne. Tu smo samo mi.
Ostanimo spojeni, dve duše, dva bića, isprepletani u večnosti.